Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

U gradskom prevozu od danas uključena klima

Zbog najavljenih visokih temperatura vazduha, beogradski Sekretarijat za javni prevoz naložio je prevoznicima da krenu sa korišćenjem klima-uređaje u vozilima, ali tako da snaga ventilatora bude na minimumu, a da se autobusi provetravaju na okretnicama.Odluka je doneta i u skladu sa preporukama Gradskog zavoda za javno zdravlje u cilju sprečavanja obolevanja i širenja kovida-19, koji je kada je prevoz pušten u rad 8. maja zabranio korišćenje rashladnih uređaja.Podešavanje režima rada klima-uređaja u vozilima biće takvo da udeo vazduha koji se zahvata iz spoljašnje sredine bude što veći, uz optimalnu kombinaciju sa prirodnom ventilacijom. Optimizacija rada klima-uređaja znači da se koriste samo u uslovima kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 28 stepeni Celzijusa i to na način da temperatura u vozilu bude za pet stepeni niža, uz podešavanje snage ventilatora klima-uređaja na minimum.Na okretnicama, u toku trajanja pauze, a najmanje pet minuta, vozaći će morati da provetravaju vozila sa otvorenim vratima. Obavezno je i "ispiranje" celog ventilacionog sistema klima-uređaja sa podešenom snagom ventilatora na maksimum. Takođe, potrebno je da dezinfekciju filtere klima-uređaja najmanje jednom dnevno, na početku ili na kraju dnevne upotrebe vozila.

Srbija

OTP banka omogućila instant plaćanja aplikacijom ili QR kodom

OTP Banka Srbija a.d. Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom aplikacijom za mobilno bankarstvo, ili putem NBS IPS QR koda koji je odštampan na pojedinim računima.Prema obaveštenju OTP Banke, više informacija o instant plaćanju može se dobiti na internet prezentaciji te finansijske institucije, u njenim ekspoziturama, kao i pozivanjem korisničkog servisa.

Srbija

Diplome za učesnice programa „Devojke u tehnologiji“

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) danas su svečano dodelili diplome učesnicima programa „Devojke u tehnologiji“. Tokom prethodnih nekoliko meseci, studentkinje su sa svojim mentorima radile na dodeljenim projektima, putem kojih su imale priliku da steknu nova znanja, razviju veštine u mentorskim timovima i sticale radnu praksu u uspešnim kompanijama u oblasti IKT-a. U programu je učestvovalo 20 studentkinja koje su odabrane po javnom pozivu, i to sa Univerziteta u Beogradu – sa Elektrotehničkog fakulteta, Fizičkog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka, Mašinskog, Prirodno-matematičkog, Saobraćajnog i Tehnološko-metalurškog fakulteta; zatim, sa Fakulteta tehničkih nauka i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Elektronskog fakulteta u Nišu.Studentkinje je vodilo 14 mentora iz osam kompanija: Algotech, Ball Packaging Europe, DXC, Enetel Solutions, Roaming Networks, Telenor, Telegroup i VIP.Žene imaju samo 10 zlatnih godina karijere “Činjenica je da talenat, posvećenost i trud uvek pronađu put uspeha. Mlade dame koje su danas sa nama najlepši su primer za to, a mene posebno raduje i čini ponosnom što sve veći broj žena odlučuje da profesionalnu karijeru grade u komunikacijama i informacionim tehnologijama,” izjavila je Milana Jević Gledović, članica UO AmCham-a.“Rodna ravnopravnost je ključna tema za dalji napredak srpskog društva, posebno na polju novih tehnologija. Manja zastupljenost devojaka i žena u tehnologiji u budućnosti bi mogla dodatno da produbi ekonomsku nejednakost između žena i muškaraca i što utiče na prosperitet čitavog društva. Resorno ministarstvo kontinuirano preduzima aktivnosti kako bi unapredio položaj devojaka i žena u IKT sektoru, ali ono što je nedostajalo je veće uključivanje industrije. Zato posebno pozdravljam učešće kompanija i nadam se da će u budućnosti mnogi slediti njihov pozitivan primer, a studetkinjama želim uspešne karijere“, izjavila je Tatjana Matić državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ovaj jedinstveni program prakse i mentorstva  Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sproveo je u saradnji sa AmCham-om i to kao jednu od aktivnosti državnog programa za osnaživanje žena za period 2019-2020. godine.Program je polaznicama pružio prva profesionalna iskustva, praktična znanja i priliku da se upoznaju sa poslovnim procesima u uspešnim kompanijama, kroz program prakse i mentorstva, učešće na radionicama za lični i profesionalni razvoj i rad na konkretnim projektnim zadacima.

Srbija

Vrednost domaćeg startap ekosistema premašila pola milijarde dolara

Vrednost domaćeg startap ekosistema premašila je pola milijarde dolara iako se i dalje nalazi u takozvanoj "fazi aktivacije", navodi se u ovogodišnjem istraživanju Startup Genome.Kao najsnažnije grane domaćeg startap ekosistema i dalje su izdvojeni proizvođači igrica i blokčejn startapi, a Srbija se i dalje nalazi u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu. Kao kompanije koje posluju u sektoru blokčejna izdvojene su MobileGo, OriginTrail i Blinking, MVP Workshop i Tenderly, dok su u gejming segmentu i dalje ističe Nordeus, koji ima 220 miliona registrovanih korisnika svoje igre Top Eleven.Srbija, prema nivou investiranja u startape, i dalje ima najnižu ocenu, a podaci ukazuju da je prosečna plata domaćih developera na godišnjem nivou 17.000 dolara, što je dva i po puta manje od svetskog proseka, prenosi Netokracija.Startup Genome prepoznaje Beograd i Novi Sad kao jedan od najpovoljnijih evropskih ekosistema što se tiče odnosa cena/kvalitet, obzirom da inžinjere iz Srbije ocenjuje kao visoko kvalitetne, a svrstava ih među prvih pet prema pokazanom talentu.

Srbija

Broj poljoprivrednih osiguranika konstantan od poplave do poplave

Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a mogućnost razvoja tog sektora zavisiće ili od osiguranja proizvodnje ili od sve promenjlivijih vremenskih prilika, ocenjeno je na panelu o klimatskim promenama "Za koga će biti mesta na Nojevoj barci?" koji je održan na konferenciji "Rizici novog doba".Tokom diskusije je navedeno i da će rast globalnog bruto domaćeg proizvoda do 2050. godine usled prirodnih nepogoda biti za oko tri odsto manji, odnosno za 7.900 milijardi dolara. Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR Novi Sad naveo je da će, kao i prethodnih godina, poljoprivreda biti najviše pogođena aktuelnim poplavama, a da podaci kojima ta kompanija rasolaže već sad ukazuju da sezona zbog vremenskih neprilika neće biti dobra.On je kazao i da se u Srbiji i regionu čak i nakon poplava proteklih godina osiguravajuća društva nisu zabeležila značajniji broj osiguranika, a navodi da bi odgovor na trenutno stanje mogle da budu edukacija i mere javne politike."Nada nije dovoljna. Rast premija bi povećao i BDP, investicije... U Vojvodini beležimo veću stopu osiguranosti, ali su to pretežne velike agri-kompanije. U proseku, svega 12 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je osigurano", rekao je Markeđani. Sandra Nedeljković iz Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije navela je da se, po međunarodnoj metodologiji, šteta od poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine procenjuju na 1,7 milijardi dolara, od čega su 1,4 milijarde predstavlja direktne gubitke.  Ona je dodala i da država od 2016. godine, zbog zakonskog okvira, pruža pomoć i naknadu od šteta samo za štetu koju ne pokriva osiguranje."Moramo da jačamo svest, rizik će se prabaciti na građane, a skoro 30 godina nismo ulagali u prevenciju (šteta prouzrokovanih elementarnim nepogodama)... Iako Srbija subvencioniše 70 odsto osiguranja od nepogoda u poljoprivredi, to se ne koristi", zaključila je Nedeljković.Dodala je i da Ministarstvo finansija i Kancelariaj trenutno rade na desetogodišnjoj proceni štete od elementarnih nepogodaKlimatolog sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević kazao je da je smanjenje zagađenja koje je rezultat zabrana kretanja i okupljanja samo na kratak rok usporilo klimatske promene, a da je industrija sve pozitivne efekte nastala iz pandemije pokušala da nadoknadi u proteklih mesec dana."(Ekologijom) ne želimo da smanjimo potrošnju, naprotiv, želimo da proizvodimo još više energije... Najgore što može da nam se desi globalna svađa tokom haotične situacije", dodaje Đurđević-Konferenciju "Rizici novog doba" organizovali su portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs.

Srbija

DDOR omogućio putno osiguranje sa pokrićem od Covid-19

DDOR osiguranje od 26. juna omogućiće zaključivanje polisa Putnog zdravstvenog osiguranja sa pokrićem od COVID-19, saopštila je kompanija.Takođe, za sve hotelijere, omogućeno je zaključivanje obaveznog osigiuranja od nezgode za goste sa pokrićem od COVID-19 za sve koji čak i po izlasku iz smeštaja budu hospitalizovani.Ovo pokriće, pokriva troškove neophodnih medicinskih usluga ukoliko je test pozitivan, uključujući testiranje na COVID-19. Dodatno, ukoliko je neophodno, osiguranje uključuje i pomoć pri transportu pacijenta u inostranstvu i povratka u zemlju. I na kraju, u slučaju hospitalizacije u inostranstvu, isplaćuje se fiksni jednokratni iznos u gotovini kao finansijska pomoć. „Preporuka svih stručnjaka, a za turiste željne odmora, je da ga planiraju i provedu u nekom od hotela, banja ili odmarališta na teritoriji Srbije, jer je sprovođenje zdravstevinih protokola u slučaju oboljevanja od koronavirusa svakako efikasnije ovde. Ukoliko ipak dođe do toga da se kod nekoga od gostiju hotela, u toku boravka u odabranom smeštaju ili nakon izlaska iz njega, konstatuje COVID-19 i zbog toga bude neophodna hospitalizacija, DDOR osiguranje obezbediće isplatu fiksnog iznosa za svaki dan proveden u bolnici. Na ovaj način, svaki gost hotela ili druge vrste organizovanog smeštaja, imaće dodatnu finansijsku podršku koja će svakako biti od koristi kada napusti bolnicu“, izjavio je Giorgio Marchegiani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja i dodao: „Ipak, veliki broj turista će želeti da idu na more i putovaće u inostranstvo. Aleksandar Seničić, direktor JUTA kazao je da je DDOR osiguranje omogućio adekvatno pokriće za putnike ka uobičajenim destinacijama u regionu, po pristupačnim cenama koje neće ugroziti budžet za putovanje. Za četvoročlanu porodicu, razlika u ceni za polisu putnog zdravstvenog osiguranja je od 10 do 15€ za 10 dana na nekom od obližnjih mora. A po ceni od dve ture kafe i sladoleda, svako ko oboli od koronavirusa imaće podršku i pomoć u inostranstvu, uz pristojnu sumu do 1000€ po osobi za pokriće troškova lečenja, prevoza i zdravstvene usluge, kao i 400€ u gotovini u slučaju hospitalizacije u inostranstvu. Na taj način, iako će situacija sa virusom COVID-19 obeshrabriti mnoge da ne putuju, neki će se predomisliti imajući na umu to da sada DDOR osiguranje pruža odgovarajuće osiguravajuće pokriće“, izjavio je Seničić.Polisa osiguranja od nezgode za goste za hotela, banja, odmarališta i drugih smeštajnih objektata, sa ugovorenim bolničkim danima usled COVID-19, zaključuje se kao grupna polisa pravnog lica. Korisnici osiguranja su svi gosti čiji je boravak evidentiran u smeštajnom objektu i to bez ograničenja kada su u pitanju godine života. Ovo osiguranje važi ukoliko se ustanovi pozitivan test gosta hotela na COVID-19, a u toku boravka u odabranom objektu, kao i 10 dana nakon odlaska iz smeštaja i ukoliko zbog toga bude bilo neophodno da bude hospitalizovan. Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za COVID-19, moguće je ugovoriti kao individualno, porodično ili grupno, na period do 30 dana. Ugovara se kao doplatak na osnovnu polisu i pruža pokriće troškova lečenja i fiksne iznose nakande ukoliko je neophodna hospitalizacija uzrokovana bolešću COVID-19.

Srbija

Javna preduzeća: Minus se pegla subvencijama

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno većiKao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om,  a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu. Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre. U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine. Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi  dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća. Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra. Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“. Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić. On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju. „Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.

Srbija

Beogradski vodovod i kanalizacija planira malo da smanji gubitke vode

Beogradski vodovod i kanalizacija planira da smanji gubitke vode za 0,4 procentna poena godišnje, nakon što je državni revizor utvrdio da ovaj vodovod gubi čak trećinu vode zbog starosti vodovodne mreže. U poslerevizionom izveštaju o merama ispravljanja Grada Beograda po reviziji svrsishodnosti poslovanaja beogradskog javnog preduzeća, navodi se da će gubici u proizivodnji i distribuciji vode sa 31 odsto biti smanjeni na 30,6 odsto u ovoj godini.Kako je javno preduzeće obavestilo revizora, u 2021. planirano je smanjenje od još 0,4 pp na 30,2 odsto, da bi za dve godine gubici pali na "samo" 30 odsto.U Izveštaju se ocenjuje da će JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ o gubicima izveštavati resorni Sekretarijat za komunalne i stambene poslove. Kroz praćenje gubitaka utvrdiće se da li mere koje se preduzimaju od strane JKP uz podršku Grada daju potrebne efekte. Realne vrednosti gubitaka moguće je sagledati, po isteku jedne godine, tj. u okviru Godišnjeg izveštaja o učinku programa. Subjekt revizije je naveo Zamenika načelnika Gradske uprave grada Beograda – sekretara Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, kao lice koje je odgovorno za preduzimanje mere ispravljanja.Državni revizor je prošle godine utvrdio da se u mreži javnih vodovoda Srbije godišnje u proseku gubi više od jedne trećine vode, a jedna petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode. Predsednik državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović je na predstavljanju izveštaja  o reviziji svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom naveo da statistički podaci za 2018. godinu pokazuju da se u vodovodnoj mreži Beograda gubi trećina vode."Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi više od deset milijardi dinara", rekao je Pejović.Dodao je da gubitak vode nije jedini trošak jer tome treba dodati i hemikalije, energente i druge propratne izdatke.Pejović je rekao da se gubici u mrežei mogu smanjiti investicijama u revitalizaciju mreže za šta su, prema državnim procenama, potrebna ulaganja od oko 800 miliona evra.Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku pet odsto godišnje, u Nemačkoj sedam, Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u Srbiji 35 odsto. Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja u periodu od 2015. godine do 2018.Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da deset odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo pet odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže.U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a deset odsto mreže u dužini 400 kilometara starije je od 55 godina. Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto sredstava neophodnih za amortizaciju, niški Naisus svega devet odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

Srbija

Jasna Terzić (IO Erste Banka): Očuvanje likvidnosti preduzeća je u ovom trenutku ključno

Intervju: Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste BankeKako je Erste banka pokazala solidarnost sa mikro, malim i srednjim preduzećima u krizi i da li će se ta podrška nastaviti?Na prvom mestu i dalje nam je zdravlje naših zaposlenih i klijenata. I tome smo tokom intenzivnog trajanja epidemije posvetili najveću pažnju. Sve naše kolege su i tokom vanrednog stanja bile na raspolaganju svim našim klijentima, zaista ne pitajući za doba dana, vikend ili radno vreme.Međutim, ova kriza je stavila velike izazove pred privredu, ne samo naše zemlje, već i celog sveta. Mnoge firme širom Srbije bile su primorane da uspore poslovanje.Svesni upravo uticaja pandemije na privredu, želeli smo da za naše klijente mikro, mala i socijalna preduzeća u ovoj situaciji zaista budemo tu na najbolji mogući način, koji može stvarno da im znači u ovom trenutku. Pored toga što smo bili svakodnevno uključeni u stvaranje paketa mera Vlade, pored našeg savetovanja, proizvoda i usluga koje redovno pružamo klijentima, osećali smo i znali da vanredne okolnosti u kojim smo se svi našli zahtevaju i dodatnu podršku banke. Znajući iz sopstvenog iskustva koliko medijsko prisustvo doprinosi unapređenju prodaje, ali i prepoznatljivosti ne samo njihovih proizvoda i usluga, već i njihovih porodičnih preduzeća, odlučili smo da reklamni TV i onlajn prostor koji bismo inače koristili za promociju sopstvenih proizvoda i usluga ustupimo našim klijentima i time ih učinimo što vidljivijim u javnosti. Osim reklamnog prostora, otišli smo i korak dalje pa smo u želji da što više ljudi sazna za njih, njihove priče koje pokreću i proizvode koje s ljubavlju, hrabrošću i entuzijazmom stvaraju - i snimili. Sve to kako bi u ovoj situaciji mogli da očuvaju i poboljšaju svoje poslovanje.Moram da istaknem da ovaj vid brige o klijentima za nas nije novina, već strateško opredeljenje, jedan u nizu koraka podrške klijentima sa kojom ćemo definitivno nastaviti i u predstojećem periodu.Koliko se u krizi pokazao značaj programa kao što je „Korak po korak“? Da li socijalna preduzeća, startapi i organizacije mogu i dalje da računaju na pomoć Banke u smislu redefinisanja biznis modela?Apsolutno, dosledni smo svojoj misiji, koja se ogleda i u pružanju finansijske i nefinansijske podrške onima koji često nemaju pristup bankarskim proizvodima i uslugama, kao što su startapi, socijalna preduzeća i organizacije civilnog društva. O značaju i rezultatima programa verovatno najbolje svedoči podatak da su u uslovima krize klijenti uz našu podršku uspeli da u velikoj meri sačuvaju održivost svog poslovanja i delovanja, tako da je više od 95 odsto njih i dalje aktivno na tržištu i u društvu. Nastavljaju da rastu, a neki od njih su u ovoj situaciji izašli i na međunarodna tržišta, na šta smo veoma ponosni. Nastavljamo našu finansijsku i mentorsku podršku i uspešan razvoj ovog programa. Podrška podrazumeva i savetovanje oko promena poslovnog modela, međusobno povezivanje preduzeća, kao i promociju njihovih proizvoda i priča u medijima i na društvenim mrežama.Koliko su značajne dosadašnje mere podrške privredi Vlade Srbije, u kojoj meri su privrednicima važni i dodatna podrška i ohrabrenje?Svaka od donesenih mera imala je i ima svoju važnu funkciju. Moratorijum je pomogao privrednicima na samom početku krize, da mogu da računaju na pauzu u otplati obaveza ukoliko im je potrebna. Imao je i psihološku komponentu, u smislu relaksiranja situacije, kako bi se lakše i sigurnije pristupilo sledećim koracima.U tom smislu, dodatni manevarski prostor privrednicima dale su i mere odlaganja plaćanja poreskih obaveza i isplate minimalnih zarada. Pripremile su ih za sledeći korak, odnosno mogućnost da iskoriste kredite za likvidnost i obrtna sredstva, kako bi u ovoj situaciji očuvali i potencijalno unapredili svoje poslovanje. Izuzetno je važno što su mere uključile i pomoć ugroženim industrijama.Pored svega navedenog, privrednicima mnogo znači i svaka vrsta dodatne podrške i ohrabrenja koju mogu da dobiju, što smo prepoznali i odlučili da sa reklamnom kampanjom podržimo nekoliko domaćih firmi, od početnika pa do onih većih, koji već godinama posluju na tržištu.Kako ste došli na ideju da vašim klijentima ustupite prostor za reklame? Zašto ste odabrali baš te kompanije?Razmišljali smo upravo kakvu vrstu dodatne podrške bismo mogli da im ponudimo. Naša ekspertiza kao bankara jeste u domenu finansija, ali u banci rade i stručnjaci za marketing i komunikacije koji su tu da pomognu svojim idejama i iskustvom. Na njihovu inicijativu odlučili smo da u ovom kriznom periodu ne oglašavamo naše proizvode, već da taj prostor ustupimo onima kojima je takva vrsta promocije sada daleko potrebnija. Želeli smo da na ovaj neuobičajeni način budemo solidarni, pomognemo im i da se osećaju bolje, ali i da im se na taj način zahvalimo za saradnju koja traje godinama.U fokusu ove kampanje su klijenti koji su nas inspirisali ljubavlju prema onom što stvaraju, verom u svoje zaposlene, inovativnošću i posvećenošću. To su ljudi i preduzeća za koje verujemo da tu svoju posvećenost i entuzijazam lako mogu da prenesu na druge.Želja nam je i da na ovaj način motivišemo i sve druge koji mogu i žele, da se priključe i pruže podršku privredi. Kakve su dosadašnje reakcije klijenata, koliko im takva vrsta podrške znači u ovom trenutku?Možda je najbolje da oni sami pričaju o tome, ali mogu da kažem da ih je veoma obradovala ova vrsta podrške i „vetra u leđa“. Znače im pozitivne reakcije koje od samog početka kampanje dobijaju sa brojnih strana, počevši od njihovih najbližih i sugrađana, kao i onih koje dobijaju na društvenim mrežama. Kao rezultat dosadašnje kampanje, neke od njih češće posećuju sugrađani i kupuju proizvode, povećana im je onlajn prodaja, kao i broj pratilaca na društvenim mrežama. Pojedinim firmama su se obratili i potencijalni novi partneri koji mogu da im pomognu da još bolje i dalje plasiraju svoje proizvode, ili klijenti sa kojima dugo nisu bili u kontaktu. Većina firmi ističe povećanu svest o svojim proizvodima i https://www.erstebank.rs/sr/verujusebebrendu kao rezultat koji je značajan iz više razloga, kako za poboljšanu prodaju, tako i za dalje širenje svog poslovanja.Mikro, mala i srednja preduzeća su ušla u pandemiju već prilično ranjiva. Kakva su očekivanja Vaše banke?Preduzeća iz većine industrija postepeno se vraćaju svojim redovnim aktivnostima, što je ohrabrujuće, ali na deo njih, pandemija je značajnije i dugotrajnije uticala - svi znamo, da su industrije kao što su turizam, hotelijerstvo ili transportna industrija, veoma pogođene situacijom, usled prirode delatnosti i restrikcija izazvanih pandemijom.Očuvanje likvidnosti preduzeća je u ovom trenutku ključno, jer njen pad može biti najveći rizik za kompanije kratkoročno, kao i pad tražnje, koji na duže staze može voditi manjoj profitabilnosti I eventualno čak ugroziti održivost poslovanja. Očekujem da će kompanije na najbolji način iskoristiti kredite za likvidnost. Mnogi naši klijenti podneli su zahteve za tom vrstom podrške, a zajedno sa našim dugogodišnjim partnerima, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, nedavno smo potpisali nove ugovore i nastavili da pružamo podršku malim i srednjim preduzećima, za likvidnost, ali i finansiranje investicija i obrtnih sredstava. Kao i uvek, trudimo se da sa klijentima zajednički dođemo do onih rešenja koja su najpogodnija i najpotrebnija njihovom poslovanju. Klijenti su u ovom periodu češće nego inače koristili elektronsko bankarstvo. Koliko je važna edukacija klijenata u ovoj oblasti? Kakva su iskustva Erste Banke?Izuzetno je važna, imajući u vidu koliko elektronsko bankarstvo pomaže i nudi opcije svakom od nas da obavimo većinu poslova u vezi sa ličnim finansijama na brz, jednostavan i bezbedan način, i to baš onda kada i gde nam odgovara. Tokom vanrednog stanja, sve ove prednosti i mogućnosti elektronskog bankarstva smo još intenzivnije komunicirali klijentima, a i oni su ih prepoznali imajući u vidu njihovu veću aktivnost na onlajn kanalima i porast korišćenja digitalnih usluga. U kriznoj situaciji su se neki od prioriteta menjali, te su i oni kojima je ranije elektronsko bankarstvo delovalo komplikovano ili su se plašili da ne mogu da ga savladaju, uvideli koliko je zapravo jednostavno i intuitivno. Određeni broj klijenata je i po prvi put odlučio da bankarske aktivnosti obavlja na svom telefonu ili kompjuteru. Elektronsko bankarstvo i njegov značaj jedna je od važnih tema našeg programa finansijske edukacije #ErsteZnali, u okviru kog delimo i znanja i odgovarajuće savete za maksimalno korišćenje opcija koje nam ono svima omogućava.Kako su pandemija i vanredno stanje uticali na zaposlene u banci, u kojoj meri je predstavljala i predstavlja izazov za sektor ljudskih resursa, ali i druge sektore?Kolege iz naših filijala su tokom vanrednog stanja, uz prilagođavanje preventivnim merama, bile na raspolaganju svim našim klijentima. Bile su tu da ih podrže i uradile su zaista veliki, važan posao. Mnogima je i tokom vanrednog stanja bilo potrebno da posete filijalu.S druge strane, svi smo se susreli sa jednom potpunom novinom u radu - radom od kuće. Posebno za kolege koji imaju decu, kojoj je u tom trenutku bilo neophodno posvetiti pažnju, predstavljao je veliki izazov.Pravovremena, otvorena i stalna komunikacija pokazala se kao najbolji način da se svi izazovi adekvatno prevaziđu.Čitav tim ljudi sastavljen od kolega iz bezbednosti, usklađenosti poslovanja, ljudskih resursa, komunikacija, upravljanja imovinom i IT-ja radio je bez prestanka na obezbeđivanju svih neophodnih sredstava kako za održavanje radnih tokova, tako i pojačane higijene objekata.Kako bismo bili što dostupniji našim klijentima, vrlo brzo smo podigli kapacitet kontakt centra banke, trudili se da im na taj način, kao i na društvenim mrežama, pružimo odgovore na sva važna pitanja. Takođe, na sajtu i društvenim mrežama smo aktivno pokretali i komunicirali ključne teme u kriznom periodu, sa željom da do klijenata na vreme dođu što preciznije informacije.Svako od nas je u ovom periodu bio izložen povišenom stresu usled opšte situacije izazvane pandemijom, a samoizolacija i neizvesnost koje su je pratile podrazumevale su da kolegama treba da omogućimo odgovarajuću podršku kako bi se adaptirale novim okolnostima.Zato smo pokrenuli program psihološke podrške za sve kojima je potrebna, nudeći savetovanje kolegama, kao i mnoge sadržaje na temu rada i funkcionisanja u novonastaloj situaciji.U svemu ovome, puno smo i naučili. Verujem da ćemo svim aktivnostima koje smo preduzeli i koje još pripremamo, i ubuduće našim klijentima pružiti bankarski servis i finansijsku podršku u skladu sa njihovim potrebama.  

Srbija

CarGo obezbedio besplatan internet za svoje članove

Kompanije CarGo Technologies i Telenor potpisale su ugovor o nabavci uređaja „Drivey“, koji će omogućiti besplatan internet u automobilima, ali i svuda gde se pružaoci CarGo usluge kreću. Pored toga, ovaj uređaj će omogućiti veću bezbednost u saobraćaju.U prvoj fazi čak 300 automobila iz CarGo flote imaće instaliran uređaj, što predstavlja prvi korak u razvoju Beograda kao „pametnog grada“. Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić istakao je da je ovo revolucionaran projekat jer predstavlja prvi korak u razvoju Beograda kao „pametnog grada“ i da je veoma ponosan što sa kompanijom poput Telenora „pišu istoriju“ i građanima omogućavaju besplatan internet i lako povezivanje.  „Od Telenora smo kupili uređaj ‘Drivey’ koji će biti dostupan u CarGo automobilima i koji će obezbediti mobilni internet za sve naše članove tokom trajanja usluge, pa čak i za one u romingu. Sve što je potrebno je da se povežu na Telenor mobilnu mrežu koja omogućava stabilnu, pouzdanu i brzu konekciju. Na taj način će naši korisnici moći da surfuju besplatno dok traje usluga“, objasnio je direktor CarGo.Guberinić dodaje da je velika prednost to što na „Drivey 4G“ može istovremeno da se poveže do deset uređaja, čime će se internet mreža širiti ulicama Beograda, gde god se kreću CarGo pružaoci usluge.  „Sa razvojem IoT tehnologija,  potrudili smo se da na lokalnom tržištu predstavimo jedan izuzetno praktičan i koristan proizvod koji je prilagođen navikama korisnika.  Hvala CarGo što je prepoznao potrebu za uređajem koji će njihove automobile učiniti pametnima, uslugu sigurnijom, a atmosferu za sve osobe u automobilu zabavnijom”, kazao je Saša Filipović, CMO Telenor.Saša Filipović, CMO Telenor „Drivey” uređaj analizira i kretanje vozila, prati nagla ubrzavanja ili usporavanja, kočenje ili oštro skretanje, prekoračenje brzine, temperaturu motora, potrošnju goriva ili ulja, a ima i podsetnik za servisiranje. Usluga se sastoji od 4G uređaja malih dimenzija u kome se već nalazi Telenor 4G SIM kartica i koji se na jednostavan način stavlja u OBD2 priključak automobila, a zatim i uparuje sa aplikacijom na mobilnom telefonu preko koje korisnik, pored besplatnog interneta, dobija sve potrebne informacije za potpunu bezbednost u saobraćaju i to u realnom vremenu.  

Srbija

Sindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno

Od trenutka kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, do ove godine, kada je Ministarstvo prosvete raspisalo četiri konkursa za prijem u stalni radni odnos, stiglo se do cifre od čak 33 hiljade nastavnika u prosveti koji rade na određeno vreme, kažu u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Jasna Janković, kaže za Novu ekonomiju da je stav sindikata sasvim jasan u pogledu zabrane zapošljavanja, koja važi od 2014. godine.„Naime, ova zabrana je i nastala zbog javnih preduzeća u koja je trebalo „upumpavati“ partijske kadrove, tako da je od samog početka prosveta u svemu tome bila samo kolateralna šteta. Iz te štete izašli smo ranjivi toliko da je od 108 hiljada ljudi koji rade u osnovnim i srednjim školama, čak 33 hiljade zaposleno na određeno vreme“, objašnjava Janković.Prema njenim rečima, situacija će se delimično ublažiti, jer je Ministarstvo prosvete raspisalo četiri konkursa za prijem u stalni radni odnos.„Ostaje nada da će direktori birati najbolje, pre svega one koji dugi niz godina rade na određeno vreme i da će se popraviti kvalitet nastave. Naravno, može nam se desiti i drugi scenario da posao dobiju oni sa partijskom knjižicom, a ne dugogodišnji radnici u sistemu“, naglašava sagovornica Nove ekonomije koja kaže da će sindikat ukazivati na eventualne zloupotrebe, jer se ti procesi sada nastavljaju, nakon što su obustavljeni zbog pandemije.Na naše pitanje da li u vezi sa konkursima postopji neki sporazum, Jasna Janković kaže da je, posle štrajka i sporazuma 2015, stav Unije SPRS da sa ministarstvom više ništa ne potpisuje.„Pomenuti Sporazum je stigao ne do realizacije, nego do suda jer je Unija SPRS tužila Vladu zbog neispunjavanja parafiranog. Jasno smo obučili naše predsednike na terenu šta im valja činiti. Borba će i ovde biti žestoka“, poručuje predsednica Unije i podseća na problem platnih razreda u prosveti još uvek nije rešen.PLATNI RAZREDI I DALJE NA ČEKANJU„Da, to vam je pomalo kao u narodnoj izreci: „Ne lipši magarče do zelene trave.“ Bojim se da smo mi još uvek samo taj magarac koji čeka, pravedne platne razrede. Godine 2014. zbog njih smo štrajkovali, obećali su nam ih za prvi januar 2016, pa slgali. Onda smo sve dogovorili oktobra 2018, sa čim se složio čak i Međunarodni monetarni fond (MMF). I od toga ništa nije bilo, a čak je i sam ministar prosvete, Mladen Šarčević izjavio da ne zna zašto nije ispunjeno ono što je dogovoreno“, podseća predsednica Unije i dodaje da sada rok za platne razrede 1. januar 2021.KAKO JE IZGLEDALA ONLAJN NASTAVAU sindikatu kažu da su nastavnici dali sve od sebe, kada je, silom prilika, uveden nov način pohađanja nastave 17. marta, zbog mera zaštite.„Nedovoljno obučeni, nedovoljno opremljeni, držali su nastavu na svojim računarima, tabletima, lap topovima i telefonima. Plaćali su sopstvenim sredstvima internet. Kao i obično, snalazili su se pomoću štapa i kanapa, ali to nije ni prvi ni poslednji put“, kaže Jasna Janković i smatra da treba uraditi detaljne analize tog procesa.„Dakle, bilo je, prošlo je, ne povratilo se. A, ipak, ako se vrati neki drugi talas virusa, mislim da ćemo ponovo nepsremni uleteti u njega i plivati kako umemo i znamo,“ naglašava predsednica Unije i ocenjuje da Ministarstvo prosvete nije zainteresovano za kontinuitet u radu.Čedomir Savković

Srbija

STO: Pad globalne trgovine mogao da bude još gori

Trgovina robom je na međugodišnjem nivou opala za tri odsto tokom prvog kvartala 2020. godine usled pandemije koronavirusa. Iako će globalna trgovina zabeležiti oštar pad ove godine, neće se ostvariti najgori scenario koji je projektovan tokom aprila, ocenila je Svetska trgovinska organizacija (STO) u najnovijem izveštaju.Procene za drugi kvartal, kada su mere za suzbijanje zaraze bile na vrhuncu, ukazuju da će pad iznositi oko 18,5 odsto."Taj pad je jedan od najvećih u istoriji, ali je mogao biti i mnogo gori. Godišnja prognoza STO objavljena 20. aprila, u svetlu velike nesigurnosti u pogledu ozbiljnosti i ekonomskog uticaja pandemije, pretpostavila je dva moguća puta: relativno optimističan scenario po kom će se obim svetske trgovinske robe u 2020. godini smanjiti za 13 odsto, i pesimistički scenario u kojem bi trgovina pala za 32 odsto", navodi se u izveštaju.Kako trenutno stvari stoje, obim trgovine bi trebao da se uvećava samo za po 2,5 odsto po kvartalu u ostatku godine da bi se ispunila optimistična projekcija.Međutim, projekcije za 2021. godinu se možda neće ispuniti, ako dođe do drugog talasa COVID-19, slabijeg od očekivanog ekonomskog rasta ili široke primene trgovinskih ograničenja."Pad trgovine koji sada vidimo bi mogao da bude najbrži zabeleženi. Ali postoje i dobre vesti, da je moglo biti i mnogo gore. Iako to jeste pozitivna vest, ne možemo sebi dozvoliti da budemo zadovoljni... Da bi se proizvodnja i trgovina snažno oporavili u 2021. godini, fiskalna, monetarna i trgovinska politika moraju da se kreću u istom pravcu", rekao je generalni direktor STO Roberto Azevedo.Iako su kupovine trajnih potrošačkih proizvoda, kao što su automobili, naglo opale ranije tokom krize, drugi privredni sektori su pokazali znakove otpornosti tokom poslednjih nedelja.Na primer, prodaja elektronike široke potrošnje do sada je izdržavala bolje nego što se moglo očekivati."Najveći deo (ukupnog) pada proizvodnje koncentrisan je na nematerijalne usluge kao što su ugostiteljstvo, lične nega i zabava, koje imaju tendenciju da se manje uvoze nego roba", navodi se u izveštaju.

Srbija

Prodaje se banjski kompleks „Zlatar“, početna cena 2,3 miliona evra

Republička direkcija za imovinu i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oglasili su prodaju banjskog kompleksa "Zlatar" u Novoj Varoši koja godinama ne radi, po početnoj ceni od 2,34 miliona evra.Reč je o trećem pokušaju prodaje nepokretnosti ovog banjskog kompleksa, koji čine objekat za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja površine od oko 12.300 kvadrata, uz još devet poslovnih prostora u funkciji zdravstva, površine od 260 do 3.120 metara kvadratnih.U prodaju je uključeno i devet katastarskih parcela koje se prostiru na oko šest hektara.Kada je banja prvi put ponuđena na prodaju, u oktobru prošle godine, cena je bila 3,9 mil evra, a u drugom pokušaju prodaje krajem godine 3,1 mil evra, prenosi eKapija.Preuzimanje konkursne dokumentacije košta 20.000 dinara, depozit oko 234.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ponude se dostavljaju najkasnije do 9. jula 2020. godine.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.