Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Popust za struju od 5% za mart, april i maj

Svu građani Srbije dobiće popust za struju od pet odsto za račune za mart, april i maj ako struju plate do 28. u mesecu, preneo je RTS. Neće se obračunavati ni kamata ako ih plate do kraja juna.Olakšica će biti iskazana u nekom od narednih obračuna u zavisnosti od tempa plaćanja.RTS podseća da zbog pandemije, starijima od 65 godina već je odobreno da račune za grejanje i komunalije plate odloženo uz postojeće olakšice i bez kamate. Beogradski "Infostan", koji objedinjeno naplaćuje grejanje i komunalije, po završetku vanrednog stanja reprogram dugovanja produžiće za dodatnih 90 dana."U skladu sa preporukama Vlade, mi smo našim korisnicima starijim od 65 godina ponudili da račune za februar, mart i april plaćaju odloženo bez obračuna ikakve kamate i naravno uz korišćenje prava uz popuste i subvencije bez obzira na kašnjenja", ističe Milica Paunović iz JKP "Infostan tehnologije".Inače, do vanrednog stanja naplata struje bila je gotovo 100 odsto, a gasa, grejanja i komunalija u celoj zemlji u proseku 95 procenata, navodi portal Javnog servisa Srbije.Uključivanje šporeta povećalo račune za struju

Srbija

Divac fondacija izabrala inicijative na konkursu „Solidarnost pre svega“

U okviru konkursa Solidarnost pre svega Fondacija Ana i Vlade Divac izabrala je šest udruženja, sedam neformalnih grupa i tri medija koja će podržati u širom Srbije, navodi se u saopštenju fondacije. Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške, odabrala je projekte organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i medija, pristiglih na konkurs Solidarnost pre svega. Ukupan fond za podršku iznosio je 1.876.000 dinara, a odabrani projekti na najbolji način promovišu građansku solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusom. „Oduševljeni smo kreativnošću ideja koje su pristigle na konkurs i željom građana da se uključe u različite lokalne akcije. Od važnosti očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja, preko podrške najugroženijim grupama širom Srbije, do pogleda u budućnost i ekonomski oporavak, ovaj konkurs je pokazao da ne postoje granice ljudske solidarnosti i da briga za druge nije zaboravljena vrednost našeg društva.“, izjavila je Jelena Rakić, menadžerka ovog projekta.     Na konkurs su pristigle ukupno 202 prijave udruženja, medija i neformalnih grupa građana, što govori o velikim potrebama građana Srbije, ali i o kreativnosti i mobilnosti civilnog društva. Građani će moći da se besplatno informišu o svojim radnim pravima uz pomoć UG Tim 42 iz Leskovca, seoska staračka domaćinstvima dobiće neophodnu pomoć od Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, deca bez roditeljskog staranja i hranitelji biće podržani od Udruženja Polet, dok će 3D vizionari iz Saveza mladih osoba sa invaliditetom sa juga Srbije praviti vizire za medicinske radnike. Udruženje fizioterapeuta i masera Zlatne ruke iz Valjeva omogućiće građanima Srbije online pristup fizikalnoj medicini 24/7, a majstori fotografije iz foto kolektiva Kameredes zabeležiće život ljudi u doba korone.  Dnevni list Danas, portal www.mojnovisad.com i Radio City iz Niša, doprineće boljoj informisanosti građana o različitim aspektima borbe protiv virusa, te pružiti podršku ekonomskom oporavku preduzetnika i mikro-biznisa, koji su najteže pogođeni krizom.   Neformalna grupa za Tebe #važnoje promovisaće važnost mentalnog zdravlja, neformalna omladinska grupa Hajde da ponudiće recepte za solidarnost starima i mladima sa invaliditetom, dok će dva drugara Luka i Uroš šiti maske za sve Užičane. Baka Milunka iz Etno sekcije penzionera Kruševca praviće pamučne igračke za decu, a Maske na dar is Bača praviće igračke. Grupa građana iz Kaluđerice volonitraće u svom kraju, a Gradske vesti iz Despotovca pravovremeno i slobodno će informisati svoje komšije. Spisak svih izabranih možete videti na linku OVDE

Srbija

BIRN: Milionski poslovi porodice Kisić sa javnim preduzećima, ministarstvima

Kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, dobile su 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima, prenosi Bаlkаnskа istrаživаčkа mrežа (BIRN). U periodu od 2013. godine do danas, firme NITES grupe, u kojoj je Kisić jedan od direktora, potpisale su ugovore vredna približno 27 miliona evra, smostalno ili u konzorcijumu sa drugim firmama.NITES je samo prošlog meseca sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od 3,2 miliona evra."Tako će NITES i Telekom Srbija održavati neke od najvažnijih medicinskih softvera u Srbiji, uključujući održavanje nacionalne platforme za prevenciju i dijagnostiku, održavanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i rad na razvoju softvera za elektronsko izdavanje potvrda o smrti", navode u BIRN-u.Najvredniji ugovori koje je NITES na ovaj način potpisao u Srbiji tokom poslednjih sedam godina je upravo sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti preko 14 miliona evra, a slede Elektroprivreda Srbije (10,7 miliona evra), pa Ministarstvo finansija (preko milion evra).Kisić Tepavčević je pisanim putem na više pitanja koje je postavio BIRN samo navela da njen brat nije zadužen za COVID-19 informacioni sistem, a ministarka Kuburović je negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug."Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa", rekla je Kuburović.NITES DOO Beograd je deo NITES Grupe vlasnika Miodraga Škrbića, a Bojan Kisić je glavni izvršni direktor češkog ogranka grupe, NITES A.S, koja je zajedno za srpskim NITES-om dobila nekoliko tendera javnih preduzeća.Osim u Srbiji i Češkoj, NITES kompanije rade i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Velikoj Britaniji.BIRN navodi da je je NITES u Srbiji na tenderima uglavnom nastupao kao deo konzorcijuma "sa moćnim domaćim državnim i privatnim firmama koje su povezane sa Srpskom naprednom strankom", poput Telekoma Srbija, Prointer IT-a i Asseco SEE."Igor Brnabić, brat predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, zaduženi je u firmi Asseco SEE za Srbiju. Asseco SEE i NITES su 2017. i 2018. sarađivale na projektima za EPS i Ministarstvo finansija, a ta dva ugovora vredna su skoro tri miliona evra. Dalje, Prointer IT i NITES su ponudile IT usluge EPS-u i EPS Distribuciji u 2016. i 2017. godini za 3,1 miliona evra. BIRN je o Prointeru pisao u martu 2017, kada je otkriveno da je SNS u svojoj predizboroj kampanji koristio telefonsku centralu upravo ove firme", prenosi BIRN.

Srbija

Generalni direktor Hemofarma: Primio bih vakcinu protiv Covid-19

Ceo svet, ne samo globalna privreda, bili su apsolutno nespremni za ovo što nam je priredio korona virus. Mislim da niko nije imao predstavu da će nešto što se dešavalo u Kini tokom januara u ovoj meri i ovom snagom pogoditi čitavu planetu, ostavljajući možda čak i razornije posledice nego finansijska kriza 2008. godine, kao je dr Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.Kako se Hemofarm, kompaniju koju vodite unazad osam godina, suočio sa trenutnom pandemijom?Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24/7 barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu, već o celoj Štadi u okviru koje poslujemo. Ja imam zaista dobar tim u Hemofarmu koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radimo maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji u kojoj su higijenski standardi super-visoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi. To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?Naš zadatak bio da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke sa korona virusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.Kakva je, po Vašem mišljenju, bila reakcija farmaceutske industrije globalno?Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili. Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima. To znači da ćete, ako bude bilo potrebno, primiti vakcinu?Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije. Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, da li sledi ozbiljna recesija?Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke „najkonzervativnije“ lokalne firme sada otišle onlajn. Svet posle korone definitivno će biti mnogo više digitalan. 

Srbija

Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje

Pre 35 godina Tomislav Marković odlučio je da napusti državni posao i počeo  skoro bez mehanizacije da obrađuje neplodnu zemlju sedme i osme kategorije, u Gornjoj Trešnjevići kod Aranđelovca.Vratio se na zemlju koju je njegov predak starac Radislav počeo da obrađuje davne 1760. Godine, iako su u početku svi bili protiv njegove odluke da napusti siguran državni posao. Veliku podršku pružila mu je supruga Gordana, sa kojom ima četiri sina i dve ćerke, tako da danas u kraju Korušac tri generacije ove porodice žive od poljoprivrede, obrađuju oko 70 hektara zemlje, a od toga 18 hektara pod šljivom, što je našeg domaćina svrstalo u red najvećeg proizvođača u Šumadiji i Srbiji. Radi dan i noć, bez letovanja.Da li sada mislite da ste uspeli?Mislim da sam uspeo u onome što sam sam sebi opredelio kao cilj. Ali, veći mi je problem da sada ne potonem, nego kada sam krenuo bez zemlje, mehanizacije...Veliki je disparitet seljačkog proizvoda u odnosu na cenu nafte. Nekada je bio litar mleka litar nafte, jedno jagnje mi je bilo potrebno za 200 litara nafte, a danas tri ili četiri. To nas satire, kao i penziono i zdravstveno osiguranje. Odgovorno tvrdim da je to penziono opustelo srpska sela i rasteralo omladinu u grad. Lepo je da seljak ima penziju, ali ono što proizvede nije dovoljno da podmiri i plaćanje penzije. Lično sam imao ogroman dug i nisam mogao da prevedem zemlju dok ga ne platim. Prodao sam šest krava i izmirio, ali šta će seljak koji nije u mogućnosti da ovo uradi? Troškovi su ogromni za ovako veliko imanje. Da moji sinovi upredo ne rade s drvima, ne bismo mogli da sastavimo kraj s krajem.Svako pomisli da kad neko ima mnogo zemlje da je bogat, ali u Srbiji to nije tako. I pre 18 godina sećam se da sam šljivu prodavao po 18 dinara, ali tada je cena nafte bila oko 50 - 60 dinara. Sada šljivu prodajem po istoj ceni, a nafta je otišla u nebo.Kako se desilo da se vratite na selo i postanete najveći proizvođač šljiva u Šumadiji i Srbiji?Moj deda Života mi je usadio ljubav prema selu i bio je protiv mog odlaska u školu, jer je tvrdio da će imanje da opusti ako ostanem u gradu. Nakon završetka srednje škole živeo sam jedno vreme u Kragujevcu i radio kao mašin-bravar u Zastavi, a onda i u Aranđelovcu na održavanju. Kada nam se 1985. godine rodio drugi sin, supruga Gordana i ja odlučujemo da napustimo posao i grad i vratimo se na selo. Svi su bili protiv, a među njima i moj pokoji otac Milovan, da napustim siguran državni posao. Prognozirali su da ću da potonem kao poljoprivrednik, jer to tada nije bilo normalno, pogotovu jer nismo imali ni neku mehanizaciju, ni mnogo zemlje. Imali smo tada motokultivator i neke dve krave. Ali, upornim radom pokupovao sam zemlju sa 22 katastarske parcele, objedinio ličnom komasacijom, pa danas moja porodica ima ukupno 70 hektara. Ujedno smo ratari i stočari, imamo nešto pod šumom i livadama, ali najdraži su šljivici. Moja supruga Gordana i ja imamo šestoro dece, četiri sina i dve ćerke i desetoro unučadi i tu sam prebogat i presrećan čovek. Kada smo dobili četvrtog sina, to mi je dalo volju i bio sam još uporniji da uspemo. Pola života smo podizali decu i kupovali zemlju. Ulagali smo sve što smo zaradili i u jedno i u drugo. Nismo išli ni na letovanja, ni na zimovanja. Sve sam to radio sa verom da će se na kraju isplatiti meni i mojoj deci, a kad se svi skupimo u ovoj kući ispod Lipove ravni ima nas 24-oro.Da li je bilo dovoljno raditi dan i noć da biste stvorili sve što danas imate?Moram da kažem da nas je u startu, po povratku na pradedovsko imanje, spasao tov junadi i rad preko ZZ Rasadnik kada nisam 80-ih godina razmišljao da li imam para ili ne, da li imam nafte ili nemam. Sve je išlo na karticu i kad predam junad, dug se prebije. Kada sam kupovao zemlju nisam imao šta da naplatim, ali sam sa takvim tovom imao sigurnost. Da li će to sada biti s ovim tipom zadruge koji se forsira, ne znam. U ono doba dobro je to išlo, mogao sam da kupujem mehanizaciju, da uzimam zemlju u zakup, tako da smo dosta tuđe zemlje radili, jer je za tov bila potrebna velika količina kabaste hrane. Kada su počeli ratovi 90-tih to je stalo i više se nikada posao sa tovom junadi nije povratio na period s kraja 80-tih. Zapravo sam i napustio državni posao da bih se na selu ovim bavio, nisam ni sanjao tada o šljivicima. U to doba u Donjoj i Gornjoj Trešnjevici je bilo 27 tovilišta. Bili smo najjači u Srbiji.Sav zarađeni novac ste ulagali u zemlju i mehanizaciju?Da. Pritom smo prvo isekli svu šumu, sve ono što su čuvali i pradeda i deda i otac i kupovali zemlju. Shvatio sam da ne može ozbiljna proizvodnja da se zasnuje na tuđoj zemlji i nisam pogrešio, a znam kroz šta sam sve prošao kad sam uzimao zemlju u zakup. Hteo sam da budem samostalan, da sam odlučujem i da na svojoj zemlji radim ono što ja hoću. Kada je tov junadi stao, počeli smo da radimo s drvima, a time se i danas bave moji sinovi. Kupovali smo šumu u kojekakvim ambisima, gde smo prevrtali i konje i traktore sekući je i čupajući. Tu smo zarađivali novac da se isplaćuje zemlja. Deca su već tada porasla, pomagala i išla sa mnom u šumu, izučavala posao, osposobila se, ojačala. Kod mene je bila disciplina i sinovi to sada priznaju i kažu: da nas Toma nije držao u šaci, crnje bande ne bi bilo u okolini.I kada je na red došao uzgoj šljive?Odmah kako je stao tov junadi, dakle pre 25 godina. Naša je opština prva u Srbiji uvela agrarni budžet s namerom da se revitalizuje selo. Davali su sadnice i bio je to beskamatni kredit koji bi se vraćao za tri godine. I tada sam zasadio prvih 1.500 sadnica šljive na tri i po hektara. Redom sam kupovao parcele, sadio nove i danas imam oko 9.500 stabala šljiva, najveći zasad u jednom komadu u zemlji. Verovatno sam jedini proizvođač šljiva koji gaji sve vrste, tako da kod mene berba traje od juna do kraja oktobra. Godišnje uberem 17 vagona plodova. Nisam pogrešio, šljive na mojoj zemlji, na oko 60 metara nadmorske visine, rađaju.Može li da se proda tolika šljiva?Može. Nisam imao problem ni prošle godine sa ekstra rodom, iako sam se plašio da neću imati kupce. Doduše, donekle sam se obezbedio jedne godine kada je bila loša cena i nisam hteo da me iko ucenjuje, pa sam kupio kace za oko dva vagona džibre i burad u koje može da stane 3.000 litara rakije. To stoji za slučaj loše godine ako neće niko šljivu. Potražnja nije stala. Problem je bio što nas je grad tukao dva puta, ali smo se i tada izvukli. Kada nas je grad pogodio pre tri godine kao pomoć Ministarstva poljoprivrede dobio sam 300 kilograma đubriva. Bruka i sramota. Pomogla nas je opština Aranđelovac, koja je uvek vodila brigu o seljacima i prebacila mi je na ime šteta 132.000 dinara. Mala su ta budžetska sredstva, ali to što ima se pošteno podeli i  podigli su nam moral. Za primer su. Sada kupuje opština 50 junica da podeli seljacima i učestvuje u finansiranju sa 80 posto. Kada bi tako radilo Ministarstvo poljoprivrede, kao naša opština, bilo bi super za sve seljake Srbije.Ko su kupci šljive kod nas?Ima švercera, ima ljudi koji kupuju za sebe i svoje potrebe.  Prodavao sam u Osečini, voćari u Jarmenovcima. Iz Aleksandrovca je dolazio čovek i kupovao da bi distribuirao dalje po supermarketima. Imam parcele na 670 metara nadmorske visine i pripremio sam za tih četiri hetara oko 2.000 sadnica i na jesen ćemo podići tu još jedan nasad, jer kupci traže šljivu kad je niko nema. Poslednja sada stiže italijanska rosa felicija koja je do sada stizala najkasnije. Brali smo je do 20. oktobra prošle godine.Ima li domaćin i poljoprivredni proizvođač kakav ste vi, beneficije kada je u pitanju država?Ne. Beneficije nikada nisam imao od države, već samo „zavrzlamu“ od Ministarstva poljoprivrede.Konkurisali smo za navodnjavanje voćnjaka, urađen je projekat i obavešteni smo od strane Ministarstva da smo prošli i da su nam odobrili skoro dva miliona dinara da dovedemo vodu do tih 18 hektara pod šljivom. Nikada nam nisu isplatili taj novac. Ministar poljoprivrede, prvi na listi, Branislav Nedimović bio je ovde u Trešnjevici, posetio moj zasad i ispričao sam mu koji sam problem imao sa njegovim Ministarstvom. Pitao me je imam li dokumentaciju i dao sam mu šta sam imao, između ostalog i opomenu pred tužbu koju je podnela Poljoprivredna stručna služba iz Kragujevca, kao nosilac projekta. Nisu odgovorili, a meni je stigla poruka ministra Nedimovića, preko narodnog poslanika i predsednika opštine Aranđelovac da tužim državu. Nikad to nisam uradio u životu i ne pada mi na pamet ni sada da idem i „mlatim“ se po sudu i dangubim. A oko tog projekta izdangubio sam sigurno mesec dana, jer je trebalo gomila papirologije i saglasnosti za taj vodovod dug dva kilometara i dvesta metara. Prelazio je preko više imanja, bila je potrebna saglasnost vlasnika i maltretirao sam i vodio ljude da potpisuju. Obećao sam ljudima, ako prođemo, pečem jagnje. Dobio sam obaveštenje da sam dobio pare od države za projekat, koje nikada nisu isplaćene, ali je jagnje ispečeno i pojedeno. Ja sam moje ispunio...Jeste li doveli vodu na kraju?Jesam, sopstvenim sredstvima. Ali, to je voda za piće i da polivamo, ali ne za navodnjavanje kako je osmišljeno projektom.U međuvremenu sam napravio i ogromnu aktumulaciju od 36.000 litara i nameravam da se voda izbacuje pumpom na brdo, a posle da teče prirodnim padom. To je za moj voćnjak spas za najsušniji period, jer je to zemlja sedme kategorije i struktura joj je takva da brzo gubi vlagu.Da li su to sve kako rekoste „zavrzlame“ s državom?Kao zadruga konkurisali smo u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić za finansijsku pomoć u izgradnji destilerije. S obzirom da kao zadrugari imamo 46 hektara pod šljivom, mislio sam da je to dovoljna „vizit karta“ i da ne treba nikoga da zovem radi urgencije da pospešuje razvoj pravih zadruga u Srbiji. Ispostavilo se da nije tako. Pogrešio sam. Mi nismo prošli, ali je zato prošao zasad na 3,5 hektara u drugom selu, a davali su ranije i bez ijedne posađene šljive. Angažovali smo i sredstva informisanja, ispala je velika gužva, uvideli su grešku i rekli da konkurišemo ponovo i sada bi trebalo da prođemo.Da biste preživeli, ali i napredovali rekoste da ste se bavili svim i svačim i da ste imali i krečanu i ćumur...?Sada imam i mini stočnu framu sa sedam krava, nešto junica, 50-ak ovaca. Sinovi rade sa drvima. Preračunaju i kažu da je bolje da prodam krave, a ako nemam kome, zafrkavaju se sa mnom - jeftinije ti je da ih pokloniš. Imamo veliki kredit i još dve godine isplate po 7.000 evra godišnje. I te krave moram da držim dok ne isplatim. Ako omane voćnjak, tih sedam krava će pokriti jednu ratu. Dotle nema prodaje.I na kraju postoje li planovi i cilj kada je u pitanju Vaše gazdinstvo?Naravno, da se podigne zadružna destilerija gore na platou gde mi je šljivik. Nas petoro – šestoro smo članovi zadruge i imamo 46 hektara pod šljivom. Ali u celoj Trešnjevici je oko 100 hektara šljivika. Znači ima posla za destileriju, sušaru i hladnjaču, kao i mali prerađivački pogon za džemove i slatka. To je neka moja vizija, ali bi tu morala država da nam pomogne. Ima tu mesta i za seoski turizam, za razvoj škole u prirodi. Da li ćemo uspeti, videćemo. Moje vizije poremetilo je Ministarstvo poljoprivrede kada je obavestilo da sam dobio pare i da je projekat prošao i da će vodovod neka firma da odradi, a onda neko taj novac „smanuo“. Zašto? Jer je sve to napravilo pometnju kod mojih sinova. Nisu mogli da veruju da je tako nešto moguće i da to nudi perspektivu razvoja sela. Do tada smo zajednički kupovali mehanizaciju, zemlju, nove sadnice, pripremali za vodovod...Tada su počeli da pričaju da moraju da napuste selo i prebacili se s poljoprivrede na drva i sve je spalo na mene... Pomažu kad ima mnogo posla, ali niko od nas ne vidi računicu na ovom brdu.Selo Vukasovce ste nam pokazali uz opasku da tamo nema više dece, da je prazno. Koja je budućnost?Mi smo se dosad borili i ostali na imanjima, a ljubav koju je prema selu meni usadio deda, ja sam preneo na moje naslednike. Iz moje kuće petoro dece ide u svako jutro u školu, dogodine će i šesto. Ne prima ni jedno dečiji dodatak. Dovijamo se, snalazimo, radimo i nismo potonuli i ne razmišljamo o gradu. Kupili smo hvala bogu dosta zemlje, ali smo došli u problem da opstanemo sa vlastitom zemljom.

Srbija

Članova sindikata manje nego članova SNS

Broj članova sindikata u Srbiji opada, a krivicu za to snose sve strane u tripartitnom socijalnom dijalogu - država, poslodavci i sindikati, saglasni su predsednici pet najvećih sindikalnih centrala u seriji razgovora za sajt Nezavisnost.org, preneo je RTV pre mesec dana. Ključni krivac je vlast jer je opadanje sindikalnog organizovanja posledica kontinuiranog urušavanja osnovnih radnih prava, smatraju čelni ljudi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) i Udruženih sindikata "Sloga".Država privlači strane investitore, dajući im nerazumno velike finansijske subvencije ali i nezakonita obećanja i garancije da im sindikati neće praviti nikakve probleme što kapital, posebno vanevropski, koristi za najgrublju eksploataciju i mobingovanje radnika, ocena je sindikalnih čelnika."Sve veći broj radno aktivnih ljudi i ne može da se sindikalno organizuje jer rade na daljinu i po ugovorima na određeno vreme koji im ne garantuju osnovna prava. To su uglavnom mladi. Veliki je problem da sindikati dođu do tih ljudi koji su maksimalno eksploatisani a koji sami ne mogu da se zaštite", rekao je predsednik SSS Ljubisav Orbović.Lider "Nezavisnosti" Zoran Stojiljković ocenjuje da su sindikati i institucionalno hendikepirani, jer mogu da brane samo interese stalno zaposlenih, a ne i svih drugih radno angažovanih što onda prepolovljuje potencijalnu sindikalnu klijentelu."Kada je reč o uticaju na izbore danas svi sindikati zajedno imaju jedva 500.000 članova što je manje od vladajuće stranke", kaže Stojiljković.Predsednica ASNS Ranka Savić ističe da ni posle 2000. godine i demokratskih promena nije raskršćeno sa nasleđem iz socijalističkog perioda."Fabrički sindikat se i sada registruje u Ministarstvu rada kao posebno pravno lice, pa danas ima bezmalo 30.000 sindikata. Ta rascepkanost onemogućava da imate fond solidarnosti ili štrajkački fond", ukazuje Savić.Lider KSS Ivica Cvetanović kaže da sindikalnu organizovanost, recimo u trgovini, sprečavaju poslodavci iako je to pravo garantovano međunarodnim poveljama."Generalno, položaj radnika u Srbiji je od nekakvog početka tranzicije sistemski sve nepovoljniji. Problem je i što sindikati ne dobijaju pravovremene informacije, jer radnici ćute i trpe", navodi Cvetanović.Predsednik Sloge Željko Veselinović ocenio je da su se izmenama radnog zakonodavstva urušavala prava zaposlenih, ali i njihovih sindikata."Prvo je to urađeno Zakonom o radu 2001, zatim 2005, a da i ne govorimo o važećem iz 2014. Sistemski se radilo na umanjivanju radnih prava, a dovodile su se i još se dovode firme koje brane sindikalno organizovanje" izjavio je Veselinović.

Srbija

Moguće da država otkupi arapski udeo u Er Srbiji

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je mogućnost nacionalizacije avio-kompanije Air Serbia. Ona je, odgovarajući na pitanje kako bi država mogla da pomogne ovoj kompaniji koja ima gubitke, za TV Prva rekla da je ceo saobraćaj u ozbiljnim problemima.Videćemo da li će biti nabavki nekih dodatnih aviona, da razgovaramo da li da otkupimo možda i naš deo deonica od Etihada. Ima nekoliko mogućnosti. Sada se pokazalo koliko je značajno da imamo nacionalnu avio-kompaniju. Air Serbia je sada uradila jako važan posao, sada je red da država njoj omogući uslove da ona može da nastavi komercijalno da radi. Air Serbia, je u prethodnih nekoliko godina povećala svoj broj destinacija za preko 40, povećala prihode - navela je ministarka.Što se tiče minusa kompanije Air Serbia, ministarka kaže da je on za sada oko 30 mil EUR, a da procene kažu da će do kraja godine sigurno biti bar još toliko.Kaže i da su u Evropi procene da će avio-saobraćaj pretrpeti štetu od 150 mlrd EUR.Podsećamo, Er Srbija je nacionalna avio kompanija u kojoj je 51 odsto vlasnik država, a 49 odsto kompanija Etihad iz UAE. 

Srbija

Tužba od 300 miliona evra protiv Srbije zbog trgovačkog centra u Beogradu

Privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C dostavili su tužbu protiv Srbije vrednu 300 mil EUR pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova zbog spora koji je usporio izgradnju trgovačkog centra u Beogradu, saopštili su njihovi zastupnici iz Advokatske kancelarije Stanković.Kako se ističe, spor se tiče dugoročnog ugovora o zakupu koji je BRIF T-C potpisao sa Vladom Srbije 2004. godine nakon tenderskog postupka – u skladu sa kojim su se investitori obavezali da na lokaciji ranije deponije na reci Dunav izgrade moderan trgovački kompleks. U skladu sa uslovima zakupa, privredno društvo BRIF T-C bi rukovodilo trgovačkim centrom kada bude izgrađen.Privredna društva BRIF tvrde da su investirala značajna sredstva u pripremne radove koji su bili neophodni na lokaciji, ali su im njihova ulaganja oduzeta usled niza postupaka i propusta nadležnih organa u Srbiji.- Treće lice je naime, podnelo konkurentski zahtev 2007. godine u pogledu jedne parcele zemljišta na čijem uređenju su privredna društva radila u skladu sa uslovima zakupa. To je dovelo do niza upravnih postupaka i na kraju do sudskog postupka koji se tiče zakonitosti inicijalnog tenderskog postupka. Sudski postupak je i dalje u toku – saopštili su njihovi zastupnici.Kako navode, u isto vreme je katastar nepokretnosti u Srbiji odbio da upiše pravo zakupa privrednih društava BRIF u vezi sa zemljištem – sprečavajući ih da obezbede neophodno finansiranje za nastavak projekta.- Obaveštenje o sporu je predato u julu 2019. godine u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga, ali strane nisu uspele da postignu mirno rešenje spora. Privredna društva BRIF tvrde da njihova potraživana iznose približno 300 mil EUR – kažu iz Advokatske kancelarije Stanković i dodaju da je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova 27. aprila registrovao tužbu koju je dostavilo privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C.Iako su oba BRIF pravna lica registrovana u Beogradu, tužba je, kako navode, predata u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga.- Po shvatanju publikacije Global Arbitration Review, privredna društva BRIF se oslanjaju na taj sporazum budući da njihovo matično društvo ima sedište u Luksemburgu – kažu zastupnici.BRIF TRES zastupaju advokati iz četiri firme: White&Case u Parizu, luksemburška firma CAS, Advokatska kancelarija za parnice i arbitražu Oplus sa sedištem u Parizu i advokati iz kancelarija Stanković u Beogradu.Srbija ima tri  spora pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova. Detaljniji podaci o jednom od njih su nedavno objavljeni - tužba vredna 67 mil EUR koju su podneli kanadski investitori zbog navodne eksproprijacije farme mleka – nakon što je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova objavio nekoliko dokumenata iz ovog predmeta u februaru.

Srbija

Neto dobitak Erste Banke u Srbiji veći za 25 odsto

Erste Bank a.d. Novi Sad je tokom prvog kvartala tekuće godine svoj međugodišnji dobitak nakon oporezivanja uvećala za 25,4 odsto, na 791,5 miliona dinara.Tokom prva tri meseca 2020. godine je sa 985,7 miliona dinara ostvarila operativni rezultat za 75,6 odsto bolji nego lani, a ukupna aktiva je skočila za 11 odsto na preko 257 milijardi dinara.Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 3,3 odsto u odnosu na kraj 2019. godine i iznose oko 86,5 milijardi dinara, depoziti stanovništva i mikro klijenata veći su za 2,3 odsto i iznose 80,8 milijardi dinara.Krediti pravnim licima uvećani za 8,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 85,7 milijardi dinara, depoziti pravnih lica su uvećani za 24 odsto, na 58,5 milijardi dinara, a NPL racio je na kraju prvog kvartala 2020. godine iznosio 1,3 odsto."Očekujemo da efekti aktuelne krize budu najvidljiviji u narednom periodu, kada ćemo preciznije znati i koliko su pogođene pojedine industrije. Ohrabrujuće je svakako to što pojedini sektori i makroekonomski pokazatelji nisu u velikoj meri pogođeni. Najbolji primer za to su infrastrukturni projekti, gde prema zvaničnim najavama vidimo kontinuiranu aktivnost, a s druge strane indikatori kao što je broj nezaposlenih nisu zabeležili veliki rast. Jedan od razloga za ovakav razvoj situacije su i pomenute stimulativne mere. U predstojećem periodu, bićemo usmereni na pružanje podrške klijentima za očuvanje likvidnosti, kao i na to da mogu na bezbedan i neometan način da obavljaju najveći deo svojih bankarskih poslova, koristeći digitalne kanale", zaključio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji.Neto rezultat Erste Grupa je tokom prvog kvartala tekuće godine iznosio 258,3 miliona evra, što je pad od 44,6 odsto na međugodišnjem i 29,3 odsto na kvartalnom nivou, saopštila je ta finansijska institucija.Za iste periode, ukupna aktiva je uvećana za 7,9 i približno 7 odsto, na 262,9 milijardi evra, a ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,1 milijardu evra.Agencije Fitch, Moody i Standard & Poor su održali kreditne rejtine banke na nepromenjenom u odnosu na prošlu godinu.Erste Grupa podseća da je izdvojila 1,5 evra po akciji za potencijalnu isplatu dividende za 2019. godinu, kao i da je krajem marta 2020. odložila Godišnju skupštinu akcionara i konačnu odluku o dividendi za četvrti kvartal, kako bi bila u poziciji da donese odluku na bazi pribavljenih činjenica u vezi sa ekonomskim posledicama pandemije virusa korona."Iako je prvi kvartal započeo sasvim solidno, uz očekivani dalji rast aktivnosti privrede i građana, aktuelna situacija izazvana pandemijom korona virusa prouzrokovala je poteškoće u proizvodnji i kretanju roba i usluga, a odrazila se i na likvidnost kompanija... Nikada nije dobar trenutak za ovakvu globalnu krizu. Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope su uspešno odradile svoje makroekonomske zadatke prethodnih godina. Zahvaljujući tome, naš region CIE je u mnogo boljoj poziciji da se suoči sa ekonomskim posledicama krize prouzrokovane virusom korona nego što je bio tokom finansijske krize pre desetak godina", rekao je Bernhard Špalt, generalni direktor Erste Group Bank AG..

Srbija

Kinomanija o trošku budućih generacija

Inostrane medije retko šta interesuje o domaćoj privredi, osim kineskog prisustva u Srbiji. A ko uspe da popiše sve kineske poslove na ovim prostorima, zaslužio je nagradu za dostupnost informacija o ovoj svetskoj siliKina u Srbiji bez sumnje ima jako dobru reputaciju, čak i u aktuelnoj svetskoj krizi. Čelično bratstvo Srbije i Kine, kako ga naziva predsednik Vučić i generalne simpatije srpskog javnog mnjenja ne treba da iznenade, imajući u vidu višegodišnji suživot sa miroljubivim „komšijama Kinezima“ iz tržnih centara i sve intenzivnije prisustvo Kine u Srbiji. Tim prokineskim vetrovima koji duvaju kroz Srbiju svakako doprinosi svakodnevno papagajsko (razume se smišljeno) ponavljanje predstavnika srpske vlasti o milijardama investicija koje stižu iz Kine i koje će doprineti privrednom rastu i otvoriti nova radna mesta. Ovaj drugi deo rečenice jeste tačan. Međutim, ono što veliki broj građana ne zna, jeste da nije reč toliko o investicijama, koliko o basnoslovnim kreditima kineskih banaka koje će za nekoliko godina početi da otplaćuju upravo oni, građani Srbije. A zaduživanje budućih generacije građana kod kineskih finansijera je samo jedan od problema, kad je reč o odnosima između dve zemlje.Sa preuzimanjem smederevske železare, RTB Bor i udaranjem temelja u kinesku fabriku guma usred banatskih oranica i vojvođanske žitnice, postavilo se pitanje zagađenja koje emituju te kompanije, uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva i prećutne saglasnosti lokalnih vlasti koje očito ne haju za otrove koji ne razaznaju vlast i opoziciju.Finansijski, kao i ekološki aspekt kineskih aktivnosti dobijaju sve više na značaju, budući da je nemoguće ispratiti sve aranžmane kineskih kompanija na važnim državnim infrastrukturnim poslovima u Srbiji, u obrazovanju, energetici, IT-u, rudarstvu…Sve je poznato, i ništa nije poznatoNovinar i istraživač Džejkob Mardel, koji putuje celom dužinom „novog puta svile", kaže da ni u jednoj zemlji kroz koju prolazi kineski „Pojas i put" nije video toliko prokineskog raspoloženja kao u Srbiji.„Mislim da ga u Srbiji ima više nego bilo gde drugde. Imam teoriju, koju doduše treba testirati, da je prokinesko raspoloženje veće tamo gde je državna kontrola medija jača“, rekao je za „Novu ekonomiju“ Mardel, koji je učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu 18. oktobra prošle godine.Jedna od najčešćih primedbi na kineski način poslovanja je transparentnost. Kad je reč o Srbiji, sve su informacije tu, ali i nisu tu. Šta to znači? Zainteresovani i osrednje digitalno pismeni čitalac bi vrlo lako mogao da nađe koliko nas košta kineski kredit, iznos kredita, kamata. Čak i ceo ugovor. Saznao bi da kineska strana ima pravo da dovede svoje radnike i podizvođače, da neće platiti PDV na uvoz repromaterijala i slično.Međutim, ono što je problem, svi ovi poslovi su dogovoreni iza vrata, u direktnim pregovorima tima Aleksandra Vučića i kineskih vlasti. Pošto nije bilo javnog tendera, na koji bi se javile i ostale zainteresovane građevinske kompanije ili finansijeri, ne možemo znati koliko bi zaista koštala deonica Obrenovac - Ljig. Ne bi sigurno više od 430 miliona evra, na koliko se sad procenjuje, ali možda bi neko gradio za manje. Dakle, ne znamo koliko je posao preplaćen i ko se tu sve ugradio.Transparentnost Srbija je prošle godine upozorila da sporazumi o zajmovima sa Kinom, vredni više od milijardu evra, zaobilaze Zakon o javnim nabavkama Srbije. Transparentnost je tada istakla da su narodni poslanici i građani Srbije informisani o tome kakvi su uslovi kredita koji su predstavljeni kao povoljni, ali da obrazloženje na sadrži podatke na osnovu kojih bi mogli da zaključe da li je ukupna vrednost radova realno procenjena, ili bi mogla biti manja, da se do izvođača došlo kroz otvoreni tenderski postupak.Da stvar bude gora, vlast je ovakvu politiku sklapanja poslova nedavno legalizovala, donoseći leks specijalis koji za važne infrastrukturne poslove dozvoljava zaobilaženje javnih nabavki. I to ide naruku ne samo Kinezima, već i drugim vladama čije kompanije u Srbiji dogovaraju kredite od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi.Mardel misli da postoji  rizik od toga da kineski kapital doprinese korupciji u državi u koju se ulaže, mada smatra da je situacija u Srbiji po tom pitanju znatno bolja nego u drugim delovima sveta. „Ali u isto vreme, postojeća korupcija u Srbiji može samo da se pogorša zbog krupnih i prikrivenih zajmova i ugovora“, kaže Mardel. Sumnjivi partneriOno što je još zanimljivo, Vlada Srbije ulazi u aranžmane sa kineskim kompanijama koje nemaju baš čistu prošlost.Na primer, kompanija Yinlong Lanzhou Guangtong New Energy, koja treba da preuzme vlasništvo nad Ikarbusom, prema pisanju svetskih medija, u vlasništvu je firme Zhuhai Yinlong koja je umešana u velike finansijske skandale. Zhuhai navodno dobavljačima nije platio 155 miliona evra.Zatim, kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC), koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta koji su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova. Samo prva faza ovog posla u Beogradu košta 271 milion evra.Kineski CMEC trenutno je angažovan i na izgradnji novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac. Možda najzanimljiviji je primer kompanija China Communications and Construction (CCCC), kojoj su povereni višemilionski građevinski poslovi u Srbiji.  Ova firma je gradila Pupinov most, a gradi i autoput Požega - Preljina i prugu Novi Sad - Kelebija, projekte vredne oko 1,7 milijardi dolara. Ne treba reći da se za ovo Srbija zadužila kod kineske Eksim banke.Kompanija je u svetu dovođena u vezu sa korupcijom, maltretiranjem radnika u inostranstvu i ugrožavanjem životne sredine.Takođe, CCCC se nalazila na crnoj listi Svetske banke od 2009. do 2017. godine zbog „prevarljive poslovne prakse“, što znači da u tom periodu nije smela da učestvuje u izgradnji nijednog projekta koji finansira Svetska banka. Zdravorazumsko je pitanje - kako je onda takva kompanija dobila posao u Srbiji?Investicije na zelenoj livadiKineske kompanije su aktivne u javnom sektoru. Primera radi, zainteresovane su vrlo za izgradnju metroa, ali tu se biju sa Francuzima. Kineska kompanija PowerChina, koja je sa Vladom Srbije sklopila memorandum o razumevanju za projektovanje beogradskog metroa, zainteresovana je i za izgradnju koridora „Vožd Karađorđe" koji treba da spoji koridore 10 i 11, a njegova izgradnja koštaće od 1,7 milijardi evra, do više od dve milijarde evra. Kineska kompanija Shandong International Economic & Technical koja  je izgradila deonice auto-puta Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, gradiće podzemne garaže u Beogradu. Detalji posla nisu poznati, ali ako je reč o privatno–javnom partnerstvu, to znači da će Kinezi naplaćivati parking u centru Beograda. Mora se reći, istine radi, da su Kinezi realizovali ili najavili i veliki broj grinfild investicija. Javnosti je možda najpoznatija Mei Ta koja je dobila izdašne subvencije od Vlade Srbije, najpre 21 milion evra 2015. godine, pa još 11 miliona pre nekoliko meseci. Kompanija je takođe dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksa, objavio je Istinomer. Ali, ponavljamo, nije to specijalni tretman samo za kineske kompanije, već i za ostale strane investitore.Xingyu Automotive Lighting Systems u Nišu gradi fabriku za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, za koju će dobiti 16,4 miliona evra. Kompanija se obavezala da će zaposliti 1.000 ljudi, zaključno sa 2026. godinom.Najavljen je i dolazak i velike kineske kompanije iz oblasti proizvodnje eksplozivnih materijala, koja će u strateškom partnerstvu sa beogradskom firmom Rudex otvoriti na prostoru nekadašnjeg vojnog kompleksa u okolini Boljevca, najmoderniju fabriku za proizvodnju industrijskog eksploziva. Ovdašnje vlasti puno očekuju i od industrijskog parka u Beogradu, za koji je već napravljeno mešovito srpsko-kinesko preduzeće. Dakle i ta investicija će koštati poreske obveznike Srbije.Disajni problemiVerovatno jedna od najkontroverznijih investicija Kine je izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, čiji je investitor Šandong Linglong.Osim što je kineska kompanija besplatno dobila zemljište vrednosti najmanje osam miliona evra (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) fabrika guma gradiće se usred plodnih oranica Vojvodine. I to u gradu koji već godinama ima ozbiljne probleme sa pijaćom vodom i prečišćavanjem otpadnih voda.Lokalna organizacija Građanski preokret, u pravom malom ratu sa pokrajinskom administracijom, na kraju je uspela da iščupa informaciju da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ne poseduje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće fabrike guma. Kako je to moguće, možemo samo da nagađamo.Optužbe zbog zagađenja Kineze prate i u Smederevu i u Boru. Prema nedavnom pisanju CINS-a, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Zijin Bor Copper zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020.Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Ono što je važno napomenuti, Kinezi nisu došli u Bor i Smederevo juče, nego pre nekoliko godina, pa ima više osnova pitati lokalne i nacionalne nadležne institucije šta piše u ugovoru sa kompanijom. Da li su nadležni uradili sve što je do njih i zašto ne rade lokalne stanice za merenje. Ovo naravno ne oslobađa Kineze odgovornosti, ali čini se da je problem i u srpskim institucijama koje se prave mrtve.Zašto ovo kažemo? „Nova ekonomija“ je razgovarala sa iskusnim stručnjacima iz oblasti rudarstva. Većina smatra da kineske kompanije ne žele da se zamere lokalnom stanovništvu, niti da krše baš tako očigledno ekološke propise na pragu Evropske unije, ka čijem tržištu gledaju. I kao što je pokazala praksa sa istraživanjem uticaja na životnu sredinu budućeg rudnika bakra Čukaru Peki pored Bora, reaguju brzo na svaku primedbu stručne javnosti. Na samo jednu primedbu upućenu resornom ministarstvu da će planirani način otkopavanja u rudniku uništiti lokalna sela, Kinezi su brzo promenili metodu otkopavanja. Dakle ako ćutimo mi, ćute i oni. A zašto ćute organi države Srbije koji su plaćeni da brinu o javnom zdravlju i korišćenju nacionalnih resursa, to nije pitanje za Kineze.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.