Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je danas da je na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan potvrdila da će investirati 1,7 milijarde evra kako bi podržala brži oporavak tog regiona od ...
U uslovima kad su mnogi ostali bez posla i smanjene su im plate, skoro tri četvrtine potrošača u Srbiji očekuju da im kompanije ponude popuste i promocije, pokazalo je najnovije istraživanje Marketing...
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije objavio je ažuriranu prognozu o stanju privrede u Istočnoj Evropi za 2020. godinu. Za Srbiju se predviđa privredni pad od 4 odsto. U regionu se najveća kontrakcija očekuje u Hrvatskoj (11 odsto) i Sloveniji (9,5 odsto) i Crnoj Gori (8 odsto).Za 23 zemlje Istočne Evrope prosečan privredni pad iznosiće 6,1 odsto (za razliku od Velike recesije 2008-2009. godine kada je iznosio 5,6 odsto). I oporavak u Istočnoj Evropi će biti biti sporiji. U 2021. se očekuje rast od 2,8 odsto (dok je 2010 iznosio 4,4 odsto).U celom regionu se očekujuju visoki budžetski deficiti i rast javnog duga. Sa smanjenjem proizvodnje i dodatnim zadužuvanjem kojim će se finansirati deficit, očekuje se oštar rast razmere javnog duga i BDP-a. Trenutno je udeo javnog duga Srbije u srpskom BDP-u 52 odsto, dok se prema analizama Fiskalnog saveta očekuje da do kraja 2020. bude najmanje 60 odsto.Prethodno su svoje procene za 2020. za Srbiju dali MMF (pad od 3 odsto), Svetska banka (u najoptimističnijem scenariju pad 2,5 odsto) i Evropska komisija (4,1 odsto).
Srbija je po prvi put od 2003. godine pala "ispod crte" delimično konsolidovanih demokratija i sada se nalazi u kategoriji tranzicionih odnosno hibridnih režima, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House).Prema toj međunarodnoj klasifikaciji, "hibridni režimi" su demokratije koje ispunjavaju samo minimalne standarde za izbor nacionalnog vođstva."(U takvim državama) demokratske institucije su krhke i postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda", navodi se u metodologiji istraživanja.U analizi se navodi da se u Srbiji negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama sprovođenja vlasti beleže "pet godina zaredom".Promena na rang listi izazvano je povećanjem ocene u kategoriji "korupcije" usled "kumulativnog povećanja korupcije na najvišem državnom nivou" koja je uparena sa "nepostojanjem, u nekim slučajevima i uklanjanjem mera i institucija za borbu ili sprečavanje korupcije"."Od dolaska na vlast 2012. godine, Srpska napredna stranka sistematski je ograničavala mogućnost opozicije da učestvuje u donošenju odluka. Od 2016. do 2018. godine, pred zakonodavce se šalju samo predlozi zakona koje su predložili prijateljski poslanici, a u 2019. godini razmatrala su se samo dva predloga koja su došla izvan sopstvenih redova pre glasanja. Da bi ograničio nadzor nad svojim sopstvenim predlozima SNS je isključio opoziciju iz skupštinskih odbora, a proces preplavljuje nevažnim amandmanima", navodi se u izveštaju.U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.Fridom hausa navodi da se u svim postsocijalističkim državama beleži pad demokratskih pokazatelja, odnosno da broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj.Na Zapadnom Balkanu, jedino su Kosovo i Severna Makedonija po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".Crna Gora je, pored Srbije, jedina koja je po poslednjem merenju pala "ispod crte", te se sada i ona nalazi među "hibridnim režimima".U toj kategoriji su i Albanija i Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.Izbijanje pandemije pogoršalo stanje demokratije u Srbiji
Evropska komisija (EK) procenjuje da će se privreda Srbije usred pandemije koronavirusa smanjiti za 4,1 odsto tokom 2020. godine, dok će nezaposlenost u istom periodu skočiti na 12,7 odsto, navodi se u danas...
Aktuelna pandemija Covid-19 će sa velikom verovatnoćom dovesti do manjeg broja novorođene dece krajem ove godine i početkom 2021, kazao je za Danas dr Milan Milenković, svetski stručnjak u oblasti reprodukti...
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Vlada Srbije sutra na račun svih preduzeća koja su se za to prijavila uplatiti prvu minimalnu zaradu za zaposlene vrednosti oko 32 milijarde dinara.Mali je na konferenciji za novinare rekao da se za tu meru prijavilo 232.000 privrednih subjekata za približno 1.055.000 zaposlenih, kao i da je isti broj preduzeća prijavio i za mere odlaganja doprinosa u vrednosti od 29,5 milijardi dinara i poreza na dobit u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde dinara.Dodao je da je za sada 176 od 3.000 kompanija dobilo kredite za likvidnost od Fonda za razvoj, sa trogodišnjim rokom odplate po kamati od jedan odsto, a pozvao je sve privrednike da se prijave za ovaj vid podrške."Sve što smo obećali merama za oporavak privrede je implementirano, a koliko smo uspešni pokazuje da se od početka vanrednog stanja 7.317 ljudi prijavilo za novčanu pomoć Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno toliko je ljudi ostalo bez posla", kazao je Mali.Dodao je država neće pomagati zaposlenima "na crno" obzirom da ne postoji način da se evidentiraju, da su isplaćene uvećane aprilske plate za zdravstvene radnike. Naveo je da će medicinari koji su tokom krize dobili ugovore o zapošljenju od tri ili šest meseci biti trajno zaposleni nakon odobrenje odluke u Narodnoj skupštini.Mali navodi da projekcije ukazuju da će sa svim ovim isplatama javni dug dostići 58,4 odsto udela u bruto domaćem proizvodu, a da je tri milijarde evre u evrima i 544 miliona dinara maksimalni iznos za koji Srbija može da se zaduži na finansijskim tržištima.Kazao je i da će najkasnije sutra biti predstavljeno rešenje za pomoć slobodnim umetnicima, kao i da je juče imao sastanak sa predstavnicima Er Srbije, kojoj će država, kako navodi "sigurno pomoći".Ministar je dodao i da će se u ponedeljak sastati sa predstavnicima sektora turizma i transporta, a da će odmah nakon toga predstaviti mere za pomoć tim delovima privrede.Mali je podsetio da će punoletni građani 15. juna moći da se prijave za jednokratnu isplatu pomoći od 100 evra, a da će istog dana početi isplata tog novca na račun svih penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći.
Nakon nadzora inspekcije rada u tri proizvodna pogona kompanije „Yura Corporation“ (Jura Korporejšn) u Nišu, Leskovcu i Rači nisu utvrđene nepravilnosti, saopštilo je Minista...
Koordinator JKP Gradske pijace Dejan Jednak rekao je da prodaja preko interneta ne predstavlja pretnju za preduzeće, kao i proizvođače koji ovde prodaju hranu.- Svi su sa radošću dočekali otvaranje pijaca – rekao je on u utorak na šestom po redu onlajn panel diskusiji "Svet hoće domaće" na temu "Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje".Naveo je i da je su proizvođači zadovoljni kol centrom, koji su Gradske pijace oformile i gde su okupile 150 poljoprivrendih proizvođača, koji su mogli i želeli da dostavlaju svoje proizvode na kućnu adresu.- Proizvođači su zadovoljni, jer su imali u proseku više od 50 isporuka dnevno. Situacija je i nama i njima donela veliki udarac, kada je reč o prihodima - zaključio je.Dalje razvijanje E-pijaceMarko Majstorović, iz kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdio je da su se na početku krize suočili sa mnoštvom zahteva za pomoć od strane malih proizvođača.- Najugroženiji su bili proizvođači luksuznih proizvoda, odnosno kvalitetne hrane, koja je zapravo nosilac razvoja i inovativnih tehnologija. Oni su prvi bili predmet štednje. Mali mlekari su takođe pogođeni, posebno oni koji su zavisili od horeca sektora. Naravno, tu su i mal ii srednji proizvođači povrća, koji su izgubili plasman - rekao je Majstovorić u uvodu diskusije.Ponovio je da je Ministartsvo reagovalo pokretanjem ePijace, koja je sa više od 2.000 registrovanih proizvođača omogućila direktnu prodaju, dok je sa druge strane vršen i intervetni otkup, gde su prvenstveno velike mlekare otkupile sirovinu malih mlekara, po tržišnim cenama.- Imali smo značajan broj potvrđenih transakcija na ePijaci. Veliki trgovinski lanci su otkupljivali proizvode, nove proizvođače su uključili u svoje dobavljače. Prodaju su ostvarile i kraft pivare, a primetno je i da su mnogi penzioneri naručivali preko ove platforme - napomenuo je.Da neće ostati samo na ovome potvrđuje i , kako je rekao Majstorović, ponuda Svetske banke da finansira projekat, kao i da se on preslika na države u okruženju.- Radićemo na novim, konkretnim, opcijama na platformi u budućnosti, koje će dati operativna rešenja, kao što je sistem plaćanja ili mobilna aplikacija. Takođe, posebno ćemo se posvetiti ritejl lancima, kojima ćemo omogućiti da na jednostavan način dobiju ponudu za svoj upit i okvirnu cenu - otkrio je Marko Majstorović.Veće ulaganje u marketingPredstavnik proizvođača i Poljoprivrednog gazdinstva Jordanović bila je Violeta Jordanović, koja je sa panelistima i slušaocima podelila svoja iskustva. Kako je navela, u početku su bili neorganizovani i zatečeni situacijom, ali su se prilagodili.- Učlanili smo se na sve platforme koje su bile u ponudi, a 80% potražnje je došlo iz grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji. Imali smo problema sa vremenom dostave, mapom putovanja, ali smo se brzo uhodali. U našoj ponudi su sveže i sezonsko povrće, koje je preko internet stiglo do novih kupaca. Naravno, radujemo se susretu sa starim kupcima, jer je kontakt lice u lice veoma bitan - istakla je Violeta.Napomenula je da će razvijati oba pravca prodaje, kao i da su shvatili gde su propusti, a jedan od njih je marketing, kojim će se više baviti.U Nemačkoj pijace radileVladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika, koja se bavi izvozom domaćih proizvoda iz Srbije na strana tržišta, a pre svega u Nemačku, predstavio je pijacu u Hamburgu, koju lokalno stanovništvo naziva zelenim srcem grada.- Veletržnica se prostire na 27 ha, ima 100.000 m2 pod halama, a ovde se proda million i po tona robe godišnje. Angažovano je više od 35.000 kamiona. Na licu mesta može da se obaviti analiza na ostatke štetnih materija. Ona nije zatvarana, kao ni druge tržnice, a jedini problem je bio transport tobe iz južne Evrope, zbog čega je i cena transporta skočila za 30%, pa samim tim i cena robe. Sada se situacija vratila u normali – rekao je Milosavljević.Edukativne aktivnosti "Svet hoće domaće" organizuju se uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu. Moderatori šestog panela bili su Dejan Ranđić, DNA Communications i Miloš Pejčinović, Asocijacija za promociju srpske hrane.
Kriza izazvana virusom korona dovela je u pitanje organizovanje maturskih proslava, međutim, u Ministarstvu prosvete kažu da će sve zavisiti od epidemiološke situacije, pišu Novosti. ...
Nedavno istraživanje pokazalo je da 61 odsto trgovaca menja svoju kratkoročnu medijsku strategiju, dok samo 9% planira dugoročne promene usled pandemije korona virusa. Digitalni oglasi, društveni mediji i video na mrežama su formati koji će se povećati u kratkoročnom medijskom planu, navodi se u petom delu Novaston vodiča "Kako preživeti 'korona' situaciju".U Srbiji je gledanje televizije povećano za oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali su kod nas i u regionu tokom prve dve nedelje od uvođenja vanrednog stanja sajtovi zabeležili rast poseta čak 50 do 60 odsto.Prema pisanju agencije Kliping, aprilska istraživanja pokazuju da će promene biti drastičnije od planiranih, ispitanici su shvatili ozbiljnost posledica koronavirusa, pa tako čak 86 odsto smatra da će trenutna situacija imati ogroman uticaj na budžete za oglašavanje u drugom kvartalu.Dodatno, 43 odsto njih smatra da će se taj trend nastaviti i u trećem kvartalu, svega jedna desetina očekuje da će situacija u tom periodu biti bolja, a 13 odsto ispitanika smatra da će se posledice osećati i u četvrtom kvartalu."U istraživanju koje je sprovela firma Interactive Advertising Bureau (IAB) jasno se vide razlike u očekivanjima oglašivača sa jedne i medija sa druge strane. Mediji su očekivali da će budžeti za digitalni marketing opasti 21 odsto, dok ova cifra iz ugla oglašivača iznosi 33 odsto. Mogući razlog ovom neslaganju je što su se prvi fokusirali na ekonomske indikatore, dok su drugima u fokusu bili indikatori zasnovani na pandemiji", navodi se u Novastonovom vodiču. Primećuje se manja potrošnja u sektorima putovanja ili maloprodaje, ali su internet usluge dostave hrane, striming ili internet vesti pojačale prisustvo na mreži kako bi preuzele što veći udeo na tržištu i povećale potrošnju."S obzirom na to da mnoge kompanije smanjuju svoje marketinške budžete, očekuje se oštar pad cena CPM-a i CPC-a zbog pada konkurencije. To je i prilika da neki trgovci steknu nove kupce po nižim troškovima, jer potrošači više vremena provode čitajući ili gledajući vesti", dodaje se u analizi. Video kampanje će verovatno imati manje budžete, ali će ostati dominantni vid oglašavanja. Video format digitalnih reklama je trebalo da zabeleži veliki porast u pogledu budžeta tokom ove godine u SAD-u, po nekim predviđanjima čak 26.2%."Nova realnost je da će budžeti za ovaj vid reklame tokom prve polovine 2020. godine u najboljem slučaju porasti za 7.8 odsto, a u najgorem opasti za 5.2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tokom prvog kvartala 2020 video reklame su nastavile tendenciju rasta iz prethodnog perioda, pa je potrošnja porasla između 10.5 i 17 odsto. Pretpostavlja se da će budžeti za video kampanje tokom drugog kvartala opasti po godišnjoj stopi od 1.3 do 21 odsto", navodi se u Vodiču.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) omogućio je građanima da putem e-Šaltera podnose zahteve za ostvarivanje i korišćenje prava iz penzijskog ili invalidskog osiguranja, zahteve za izdavanje uverenja ili potvrda, kao i dokaza koji se uz zahtev prilažu, navodi se u saopštenju.Putem ovog portala korisniku je omogućeno da preuzme željeni obrazac zahteva, da ga elektronski popuni pomoću programa Adobe Acrobat Reader i da ga pošalje nadležnoj organizacionoj jedinici Fonda, zajedno sa skeniranim prilozima dokaza.Takođe, korisnik će biti u mogućnosti i da se informiše u kojoj se fazi trenutno nalazi postupak odlučivanja po podnetom elektronskom zahtevu.Preduslov za korišćenje e-Šaltera RFPIO jeste da podnosilac zahteva na svom računaru ili mobilnom telefonu ima pristup internetu i instaliran program Adobe Acrobat Reader.Dodatno, obzirom da se dokumentacija elektronski potpisuje, neophodno je posedovati i kvalifikovani elektronski sertifikatom. Ukoliko podnosilac zahteva ne poseduje takav sertifikat, biće u obavezi da na zahtev ovlašćenog službenog lica RFPIO naknadno dostavi potpisan zahtev u papirnom formatu da bi se zahtev uzeo u razmatranje.Zahtevi se mogu podneti u svoje ili u ime drugog lica, a tom prilikom se putem veb-sajta podnosi i punomoćje ili drugi akt nadležnog organa o starateljstvu.Podnosilac zahteva je u obavezi da na zahtev ovlašćenog službenog lica koje odlučuje po zahtevu dostavi originale, odnosno overene fotokopije dokaza koji su neophodni za odlučivanje, a koji se ne mogu pribaviti po službenoj dužnosti, uključujući i dokaze koje je priložio elektronskim putem.Uputstvo za korišćenje portala e-Šalter možete pogledati OVDE.
Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (YUTA) poslala je preporuku turističkim agencijama članicama da se putovanja otkažu do 31. maja, javila je Ekapija.Putnicima će biti izdate potvrde o zamenskim putovanjima, shodno Uredbi Vlade Srbije od 30. aprila 2020, uz obavezu organizatora putovanja da pruži uslugu u vrednosti uplaćenog putovanja koje mogu iskoristiti najkasnije do 31. decembra 2021.Ukoliko putnici ne realizuju zamenska putovanja iz bilo kog razloga u ovom roku mogu, počev od 1. januara 2022. potraživati povraćaj novca od agencije, koji je u obavezi da u roku od 14 dana ispuni ovaj zahtev putni.Ovaj postupak odnosi se na sva turistička putovanja, ugovorena zaključno sa 15. martom 2020.Ekapija podseća da je prvobitno YUTA dala procenu da se putovanja otkažu od 15. marta do 15. maja.
Kablovski operator SBB saopštio je da je njihova mreža održala visok kvalitet usluga tokom vanrednog stanja, iako su internet saobraćaj i gledanje televizije u realnom vremenu povećani su za 50 odsto, gledanje sadržaja iz Video kluba za 65 odsto, a usluge premotavanja sadržaja za petinu.Ta kompanija navodi i da su korisnici tokom ograničenja kretanja usled panedmije koronavirusa telefonirali češće nego ranije, tako da je u fiksnoj telefoniji zabeležen skok od rekordnih 85 odsto.SBB navodi i da su primetne i promene u gledanosti kanala, i da, iako su nacionalni kanali zadržavaju svoje visoke pozicije gledanosti, ono što se tokom vanrednog stanja posebno isticalo jeste informativa."Prema merenjima TV beat-a, N1 je skočio sa petog na treće mesto, a na četvrtom mestu plasirala se najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnih imala i veoma gledan zabavni i serijski program", dodaje se u saopštenju.SBB navodi da je njihova mreža dokazala kvalitet i pouzdanost usluga, kao i da veruju da će u "svakoj prilici u budućnosti pokazati da mogu da se nose sa svim izazovima i da odgovore svim potrebama korisnika".
Svaka kriza je prilika. Kao što su 2008. nastale mnoge sada velike kompanije poput Ubera, Whats upp-a, Instagrama, siguran sam da će i sada u 2020. godini nastati kompanije koje će biti uspešne za pet do deset godina, ocenio je Mihailo Janković, menadžer godine u 2019. i direktor Nectar grupe koji je bio gost novog online formata „Ask an expert“ Srpske asocijacije menadžera. U sastavu Grupe poslujuNectar, Heba, Fructal i Bio Panon."Možemo da posmatramo ovu krizu kao vetar za vatru – neke će vetar ugasiti, a neke će rasplamsati, dodao je on.On je kazao da su promene u poslovnoj zajednici velike u ova dva meseca, pogotovo kod industrija koje su značajno oštećene svim dešavanjima, poput turizma, ugostiteljstva, travel industrije u totalu. Hotelska industrija ove godine na globalnom nivou u narednih deset meseci planira minimalne prihode, a za sledeću godinu više nego duplo manje u odnosu na prošlu godinu. To znači da će naredne dve godine biti u velikim izazovima, ocenio je Janković. Kako je rekao, biće zanimljivo videti da li će preispitati svoje usluge, da li će napraviti iskorak u biznis modelima i načinu na koji funkcionišu. On je podvukao da menažmnent kompanija u krizi kao što je pandemija mora da se spusti među ljude.Janković (Nektar): Kupovali smo domaće jabuke, čak i kad su skuplje od uvoznih "Očekuje se da neposredni rukovodioci prenesu poruku, ali je potrebno i da se ljudi sa vrha spuste među zaposlene. Morate da osetite ljude, da vidite je l imaju strah, da li ih hvata panika, da li brinu, da li pričaju o tome i najvažnije je da se obrade sve stresne situacije". Plašim se da će se posledice osetiti ne samo u broju preminulih, izgubljenih radnih mesta, već i zbog neobrađivanja svega i držanjem u sebi, da će biti zdravstvenih posledica. I mi kao kompanija, ali i svi kao pojedinici kad to prepoznamo treba da pomognemo, dodao je Janković. Prema njegovim rečima, za zaposlene je važno kako se kompanija gde rade ponašala prema njima u vreme krize, da li je vodila računa o zdravlju i omogućila im sve uslove da se nastavi sa funkcionisanjem po izmenjenim načinima. Zaposleni imaju potrebu za sigurnošću, brinu o sebi i svojoj porodici, gledaju da li je to uzeto u obzir, da li je to iskomunicirano, posle toga dolaze potrebe za pripadanjem, da li se zaposleni indentifikuje sa kompanijom u kojoj radi, da li je ona donirala, pomogla i da li se na kraju dobro zbog toga oseća. Tek kad je ispunjen taj nivo potreba, može se očekivati veće poverenje. "To isto važi i za potrošače. Svi vidimo ekspanziju odgovornog ponašanja prema zajednici i svim stejkholderima i te stavke će doprineti u ciklusu donošenja odluka ka kom brendu idemo", naveo je direktor Nektar grupe.
"Zastava oružje" ocenila je da su navodi iz teksta ʺOružarima prvi radni dan maske i rukavice na kašičicuʺ, po kojima ta fabrika nije spremno dočekala nastavak proizvodnje u dve smene, "dezinformacije i neistine".Kako se navodi u demantiju, rukovodstvo "Zastava oružja" je pre proglašenja vanrednog stanja preduzelo "hitnu i kontinuiranu nabavku" zaštitnih rukavica, maski, dezinfekcionih sredstava za zaposlene i radni prostor, kombinezona za dezinfekciju, dozera, dezinfekcionih barijera i vizira. "Sve preventivne mere zaštite, shodno preporukama Kriznog štaba Fabrike, koji je formiran 15. marta 2020. godine, a pre proglašenja vanrednog stanja i Odlukama generalnog direktora, a u skladu sa preporukama Vlade Srbije i nadležnih institucija i Ministarstva zdravlja su sprovedene i kontinuirano se sprovode preporukama Kriznog štaba, koji zaseda svake nedelje", navodi se u saopštenju.Dodaje se i da su fabriku obišli direktor Regionalne privredne komore, republički sanitarni inspektor, epidemiolog Instituta za javno zdravlje i predstavnik odeljenja Instituta za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, a da je ta komisija utvrdila da je "Zastava oružje" preduzela sve neophodne mere zaštite zaposlenih i radnog prostora, kao i da postoje svi uslovi za obavljanje nesmetanog rada u fabrici, uz nastavak poštovanja preporuka nadležnih institucija. Podsećamo, predsednik oružarskog sindikata Dragan Ilić je za dnevni list Danas naveo da zaposlenima prvog radnog dana nije merena temperatura na ulazu u pogon, a da su zaštitne maske i rukavice radnicima deljene "na kašičicu"."Tek oko devet, deset sati poslovođe su odlazile u magacin po maske i rukavice za radnike koji su na posao došli nekoliko sati ranije", rekao je Ilić i dodao da su radnici dobijali pamučne maske sašivene u "Namenskoj".On je kazao da mu nije poznato da li su pamučne maske korisne u suzbijanju širenja zaraze poput hirurških maski za jednokratnu upotrebu, kao i da je ta oprema bila "u nekom magacinu" i da se radnici "žale da mirišu na buđ".Prema navodima sindikata, oni radnici koji inače nose zaštitne rukavice u svom radu prvog radnog dana nisu dobili hirurške rukavice, a Ilić je naglasio da će sve navedene primedbe izneti na sastanku fabričkog kriznog štaba, kako bi se nedostaci što pre otklonili.
U prvom kvartalu ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 46,9 milijardi dinara, prihodi su ostvareni u iznosu od 296,3 milijarde, a rashodi su izvršeni u iznosu od 343,3 milijar...
Nakon više od mesec dana od privremenog zatvaranja, robna kuća IKEA Beograd počeće sa radom od srede, 6. maja, a u skladu sa odlukama i merama Vlade Republike Srbije o relaksiranju bezbednosnih mera. Robna kuća će 6. i 7. maja biti otvorena od 10 do 17 časova, dok je od 8. maja, sa najavljenim ukidanjem policijskog časa, planirano da radi svakog dana u nedelji od 11 do 19 časova, navodi se u saopštenju kompanije. Kupovina će u robnoj kući IKEA Beograd biti organizovana tako da se poštuju sve preporučene mere bezbednosti, poput fizičke udaljenosti, nošenja zaštitne opreme i svakodnevne dezinfekcije prostora, u skladu sa preporukama nadležnih institucija.„Drago nam je da vidimo da se situacija u regionu popravlja i da, nakon Zagreba, možemo ponovo da otvorimo i našu robnu kuću u Beogradu. Zahvaljujemo se svim našim kolegama koji su radili na potpuno novim zadacima kako bi u ovoj situaciji mogli da pružaju usluge našim kupcima na novi način. Kako nam je zdravlje i sigurnost ljudi prioritet, želimo da otvorimo robnu kuću na odgovoran način, kako bi se i kupci i zaposleni osećali sigurno pri kupovini i radu. S tim u vezi, nastavićemo da primenjujemo sve bezbednosne mere i preporuke kojima smo se vodili i tokom privremenog perioda“, istakao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd.Dućan švedske hrane i Bistro takođe će početi sa radom 6. maja, dok je otvaranje restorana planirano za narednu sedmicu. Dečja igraonica SMÅLAND ostaje zatvorena do daljnjeg.Kupcima su i dalje na raspolaganju beskontaktna isporuka proizvoda na kućnu adresu, kao i besplatno preuzimanje onlajn narudžbina u robnoj kući putem usluge Klikni i preuzmi.Dostavni centar u Novom Sadu, gde kupci takođe mogu bezbedno da preuzmu svoje onlajn porudžbine bez troškova dostave, ostaje otvoren radnim danima i subotom od 8 do 16 časova.
Prijava građana za pomoć od 100 evra počeće oko 15. maja i trajaće do 5. juna, a isplaća će početi 1. juna, objavilo je Ministarstvo finansija na svom Instagram nalogu.Pravo na 100 evra pomoći iz Paketa mera ima oko 5,5 miliona građana Srbije, Kako se navodi, Ministarstvo finansija omogućiće svim građanima koji imaju pravo na ovaj iznos, i žele da novac dobiju, da se za njega prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezor, ili putem telefona. Broj telefona biće objavljen pred 15. maj kada počinje da radi kontakt centar. Prilikom poziva ili onlajn prijave biće neophodno da građani ostave ime i prezime, broj lične karte i matični broj, kao i ime banke u kojoj već imaju račun, ili u kojoj žele da im namenski račun bude otvoren.
Epidemija koronavirusa i uvođenje vanrednog stanja nisu značajno uticali na cene polovnih automobila u Srbiji, odnosno na prodavce da ih koriguju, pokazala je analiza sajta polovniautomobili.com, prenosi R...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
