Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

5Gtalks: Budućnost poslova i veština nakon korone

Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u četvrtak 7. maja, u 16.30 organizuje zoom razgovo o budućnosti poslova i veština nakon pandemije koronavirusa.  Prijava je otvorena na sledećem LINKUO tome zašto svet neće više biti isti posle korona virusa, govoriće:Tomislav Longinović, pisac, klinički psiholog i profesor slavistike i književnosti na Univerzitetu Wisconsin - Madyson Srđan Janićijević, CEO i osnivač Mokrogorske škole menadžmentJasmina Nikolić, CEO Agile Humans Krstinja Šćepanović, Executive HR Direktor OTP BankeTeme razgovora su:● Psihološki efekti krize/pandemije na radnu populaciju● Koje su profesije budućnosti, koje će profesije nestati i kako će edukacija podržati evoluciju tržišta rada● Adaptacija i inovacije kao ključ održivosti i napretka organizacija AGENDA:● Uvodna reč Natali Delić i Nataša Kažić - 4 min● Keynote Tomislav Longinović - 6 minMotivacioni govor: Ka “novoj normali”-Fireside chat sa Tomislavom Longinovićem i Natašom Kažić - 15 minTema: Psihološki efekti krize/pandemije na radnu populaciju● Fireside chat sa Srđanom Janićijevićem i Kostom Andrićem 15 minTema: Koje su profesije budućnosti, koje će profesije nestati i kako će edukacija podržati evoluciju tržišta rada● Fireside chat sa Jasminom Nikolić i Natali Delić - 15 minTema: Adaptacija i inovacije kao ključ održivosti i napretka organizacija ● Panel/Q&A sa gostima u koji su uključena i pitanja publike (Tomislav Longinović, Srđan Janićijević, Jasmina Nikolić i Krstinja Šćepanović - moderatori Nataša i Natali - 40 minZašto ova tema?5Gtalks je multidisciplinarna i multimedijalna platforma za razgovor koja se bavi tehnološkim, ekonomskim i sociološkim aspektima i uticajima novih tehnologija čije će omasovljenje omogućiti uvođenje 5G mreže.Pandemija koronavirusa i novi uslovi života i rada su se nametnuli kao akcelerator svih tih promena i vode nas još brže ka Društvu 5.0. Jedan od socio-ekonomskih efekata koji se već nazire od koga svi strahujemo je masovna nezaposlenost koja će uslediti kao posledica recesije koja će zahvatiti globalnu ekonomiju nakon pandemije. Ova činjenica i dodatna zabrinutost se kumulativno sabiraju sa već postojećim strahovima od masovne nezaposlenosti koju će prouzrokovati usvajanje naprednih tehnologija kao što je automatizacija, veštačka inteligencija, robotizacija industrija, virtuelna i augmentovana realnost, itd. Očekuje se da će nestati čitave industrije i samim tim sva zaposlenost koju one nose. Ipak, i mnoge nove profesije će nastati, a već sada postoje nove prakse koje možemo usvojiti kako bismo sprečili najgore scenarije. Spremnost da brzo učimo, nove metodologije rada, promene poslovnih strategija i modela, kao i novi pravci u obaveznoj i profesionalnoj edukaciji nam mogu pomoći da izgradimo nove veštine koje će omogućiti da zaštitimo kompanije od negativnih uticaja i da sačuvamo i stvorimo nova radna mesta. Šta je 5Gtalks?5Gtalks predstavlja otvorenu i nezavisnu platformu za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G. Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti. Platforma će pratiti najnovije trendove u svetu, ali i samu implementaciju 5G tehnologije u Srbiji.5G Talks je zajednička inicijativa Natali Delić i Nataše Kažić, dve konsultantkinje u domenu inovacija koje zajedno imaju više decenija iskustva u telco industriji sa aspekta kako tehnologije tako i biznisa, kao i ICT Hub-a, centra za inovacije i tehnološko preduzetništvo iz Beograda.

Srbija

Korona značajno otežala studiranje u Srbiji

Većina studenata u Srbiji, čak 70 odsto, smatra da su promene koje su uvedene u visokoškolsko obrazovanje zbog pandemije koronavirusa loše uticale na njihovo sticanje znanja, gotovo četvrtina ne oseća da ima velikih razlika u odnosu na redovna predavanja, dok je samo osam odsto njih navelo da na ovaj način lakše stiču znanja, rezultati su ankete o uticaju vanrednog stanja na studiranje koje je sproveo sajt NajStudent.com. Studenti su prosečnom ocenom od 3.19 na skali do 1 do 5 ocenili svoje zadovoljstvo sprovedenim merama na visokoškolskim ustanovama usled uvođenja vanrednog stanja, a mišljenja među studentskom populacijom o tome da li je fakultet preduzeo sve neophodne mere kako su podelejena.Na pitanje koje je mere preduzeo fakultet da bi se prilagodio vanrednom stanju, skoro polovina studenata navodi da su profesori poslali prezentacije predavanja sa ili bez audio zapisa, a da svaki treći profesor drži online predavanja.Upitani šta bi fakulteti i visoke škole u ovim uslovima trebalo da preduzmu, skoro dve petine studenata smatra da bi trebalo da utiču da profesori budu dostupniji, a isti procenat smatra da je potrebno da informacije na sajtu ovih ustanova budu dostupnije.Oko 20 odsto anketiranih je imalo drugačije predloge, koji su se najčešće ticali standardizacije onlajn predavanja, uvođenja onlajn kolokvijuma ili audio zapisa uz materijale sa predavanja.Oko 43 odsto ispitanika tokom vanrednog stanja nije imalo organizovane kolokvijume na svom fakultetu, trećina je odgovorila da su organizovani samo u pojednim predmetima, a četvrtina ispitanika je za sve predmete imala kolokvijume.Blizu tri četvrtine studenata smatra da će se vanredno stanje negativno odraziti na upis naredne godine studija, oko 22 odsto njih kaže da se uticaj zdravstvene krize neće osetiti, a svega je 5 odsto smatra da će posledice biti pozitivne,Što se onih na završnim godinama i apsolvenata tiče, više od dve trećine veruje da neće diplomirati na vreme, dok pet odsto njih kaže da da će obnoviti godinu.Skoro dve trećine studenata smatra da će zbog vanrednog stanja traženje posla ili prakse biti otežano, dok 35 odsto ne smatra da će u ovoj oblasti biti značajnijih razlika. U istraživanju je učestvovalo 1.447 akademaca. Obnavljanje saobraćaja i dezinfekcija fakulteta nužni za završetak semestra

Fiat, kompanija Fiat, automobili

Srbija

Fijat u Kragujevcu na plaćenom odsustvu do 18. maja

Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA) biće na plaćenom odsustvu do 18. maja, a da li će ono biti produženo i posle tog datuma znaće se u međuvremenu, rečeno je danas agenciji Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.Radnici FCA su bili na plaćenom odsustvu od 16. marta, a posle uskršnjih praznika su koristili i stare godišnje odmore.Prema rečima predsednika sindikata Zorana Markovića, u fabrici su radno angažovani, ali „redukovano“, samo radnici bezbednosti, generalnog servisa i protivpožarne zaštite.Na ulazu u fabriku se nalazi medicinska sestra koja radnicima meri temperaturu, a za zaposlene su obezbeđene zaštitne maske i rukavice.

Srbija

Počinje ispitivanje kolektivnog imuniteta građana Srbije na COVID-19

Od danas će se na teritorije sprovoditi studija koja će ispitati kolektivni imunitet građana na koronavirus, kao i procenat asimptomatskih slučajeva u populaciji. Studija će obuhvatiti 7.000 domaćinstava ili oko 17.000 građana, javlja Radio-telezizija Srbije (RTS).Za učešće može biti pozvano bilo koje domaćinstvo u Srbiji, kako bi se formirao slučajni statistički uzorak, a anketari neće dolaziti na kućne adrese, već će građani upitnike popunjavati u regionalnim zavodima za javno zdravlje.Lekari iz zavoda će prvo telefonom zvati domaćinstva, objasniti im značaj studije i pozvati ih da učestvuju. Nakon toga, ukoliko pristane, porodica će dobiti svoj termin u zavodu za javno zdravlje.Tamo će najpre potpisati saglasnost za učešće u studiji, posle toga će popuniti tri upitnika i uzeće im se od šest do deset mililitara krvi za dalje testiranje, navela je za RTS Tatjana Pekmezović, rukovodilac seroepidemiološke studije.Pekmezovićeva navodi da će se tim putem i ponavljamnjem studije na istim ispitanicima pronaći asimptomatske slučajevi, lanci transmisije u porodicama ali i percepciju od rizika bolesti u populaciji."Na osnovu toga biće fomirane mere ako se virus ponovo javi", dodaje ona.Dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić navodi da je cilj i definisati koje su to osetljive populacije na ovaj virus i koji su faktori rizika koji su doprineli lošem ishodu."Nema posebnih dužnosti koje učesnici u studiji imaju, a upitnik neće sadržati nezgodna pitanja", istakao je Lalić. Koordinaciju aktivnosti na terenu vršiće Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Srbija

Mali: Prvi korona minimalac od četvrtka 7. maja

Isplata prve od tri minimalne zarade koju država daje poslodavcima, a oni zaposlenim, počeće u četvrtak i biće završena za dva dana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Za isplatu minimalnih zarada prijavilo se 237.000 poslodavaca, sa više od 1,1 milion zaposlenih, rekao je Mali gostujući na Radio-televiziji Srbije, a prenosi FoNet.On je ocenio da zbog krize uzrokovane koronavirusom u Srbiji "nije puno ljudi ostalo bez posla", kaže - Nacionalnoj službi za zapošljavanje se u poslednja dva meseca prijavilo samo 6.047 osoba.Mali je potvrdio da će prijave za dobijanje 100 evra pomoći punoletnim građanima početi 15. maja i trajaće do 5. juna, i istakao da je to neophodna mera, jer to rade i najrazvijenije zemlje sveta, a njome vlast hoće da unese optimizam među građane Srbije i pokaže da je država jaka.On je dodao da je iznos za odlaganje plaćanja poreza do sledeće godine dostigao 29,5 milijardi dinara.Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac

Srbija

Hoćemo na korona kafu?

Kafići i restorani u Srbiji počinju sa radom danas 4. maja, a zbog epidemije koronavirusa i gosti i zaposleni moraće da se pridržavaju brojnih mera. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdaoo je i detalj...

Srbija

Kori Udovički: Krediti nedostižni za većinu privrede

Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a I bivša guvernerka NBS.“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju.   Veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve.  To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja. Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene.  Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih.  Ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije.  Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno. Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća, smatra Udovički.

Srbija

Zoran Sekulić, FoNET: Pritisci na medije rastu

Izvori informacija su sada još više zatvoreni nego inače, činjenice se jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu, a politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije se umnožavaju, kaže za Novu ekonomiju Zoran Sekulić, direktor agencije FoNET.On kaže da je pozicija nekih medija sada još bolja, ali za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari su sada postale teže i gore.“Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje  pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra”. U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu, kaže Sekulić.„Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja“. U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom je i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu, a da ne pomenem, i vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. Na pitanje u kojoj meri mi sada iz ove ozbiljne krize javnog zdravlja ulazimo u političku krizu, Sekulić kaže da će njene razmere u velikoj meri zavisiti i od stanja stvari u ekonomiji. Ako se, posle ove pandemije, za velike svetske aktere predviđa višegodišnja recesija, to ni nas ne može da mimoiđe. Razmere recesije mogu da budu neuporedivo veće od bilo kakvih mera i injekcija, a to će onda neminovno uticati i na politiku. „Ne znam da li su se ljudi u izolaciji „oslobodili“, to ćemo da vidimo, ali primećujem veći stepen rezignacije nego što je to bilo pre ove krize. Nisam siguran da će spin doktori, koji drže glavne poluge medijske scene i na dnevnoj bazi majstorski kreiraju privide, opet uspeti sve to da natkriju. Nova „normalnost“ doneće i novu realnost“.

Srbija

Boško Živković: Helikopterski novac opasna ideja

Do sada je naša ekonomija imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti, kaže za Nov u ekonomiju Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta guvernera NBS.Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile,  luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković

Srbija

3. maj – Svetski dan slobode medija

Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja, odlučila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija decembra 1993. godine.Ovaj datum služi da podseti vlade širom sveta da poštoju obavezu slobode medija, kao i medijske radnike. Na ovaj dan medijski radnici u svetu apeluju da je sloboda medija, jedno od osnovnih ljudski prava i sloboda proistekla iz prava slobode govora, koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Na ovaj dan medijski radnici slave osnovne principe slobode medija, procenjuju stanje medija i brane nezavisnost profesije na svetskom nivou i odaju počast novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao. 

Srbija

Spasiće nas samo ženska pamet

Intervju sa Aidom Ćorović, aktivistkinjom za ljudska prava, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar Gubaš Dan posle - Aida Ćorović o ženama u vanrednom stanju (AUDIO) Javn...

Srbija

Vlada napravila radnu grupu za unapređenje proizvodnje malina

Vlada Srbija formirala je radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji na čelu sa Velimirom Stanojevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak radne grupe je sagledavanje aktuelne situacije u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline (od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište), u cilju donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će se baviti i nepovoljnim uticajem klimatskih i pedoloških činilaca na proizvodnju i prinos maline.Zadatak joj je i poboljšanje kvaliteta zdravstvenog stanja sadnog materijala maline (sertifikacija sadnog materijala, prisustvo patogena, virusa, oboljenja korena sadnice i dr.).Površine pod malinom povećane 70 odsto u poslednjih pet godina Baviće se i poboljšanjem uslova skladištenja, transporta i čuvanja maline; uređenjem pravila otkupa maline i definisanjem minimalnih uslova za otkupna mesta, klasiranje plodova i dr; racionalnim organizovanjem otkupa, plasmanom i prodajom maline na svetskom tržištu.Jedna od tema za radnu grupu je i plansko povećanje proizvodnih površina uz očuvanje kvaliteta ploda i druga pitanja iz oblasti malinarstva.U radnoj grupi su osim predstavnika ministarstava poljoprivrede, finansija i trgovine, profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za voćarstvo, hladnjača kao i asocijacija malinara. 

Srbija

Prekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar

Građevinsko zemljište površine oko 9.300 kvadrata u novobeogradskom Bloku 58, prekoputa naselja Belvil i tržnog centra Delta siti, Grad Beograd je za 829,1 milion dinara prodao kompaniji "Lola real estate doo", prenosi eKapija.U skladu sa planom generalne regulacije, na ovoj lokaciji planirana je izgradnja mešovitih gradskih centara koji podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem, dok su u prizemlju planiranih objekata obavezna izgradnja komercijalni sadržaji.Oglas za prodaju raspisan je sredinom marta, a zemljište je prodato na javnom nadmetanju održanom 15. aprila. godine.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je navela da je na javno nadmetanje stigla samo jedna prijava, kompanije "Lola real estate", koja je i manjinski suvlasnik na obe građevinske parcele.U Direkciji dodaju da će pored prihoda od prodaje zemljišta u budžet grada biti uplaćena i sredstva od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.