Agencija za privredne registre (APR) utvrdila je skoring za 74.000 preduzeća koja su dosad predala finansijske izveštaje za 2019. godinu. Za njih je utvrđen skoring za period od 2015. do 2019. na osno...
Gradske vlasti Beograda obavestile su Državnu revizorsku instituciju (DRI) da su osnovali nov sektor u čijoj nadležnosti će biti popis i evidencija poslovnog prostora u javnoj svojini.Na primedbe državnog revizora iz decembra 2019. da Grad Beograd i Niš nisu uspostavili sveobuhvatne evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“.Državna revizorska institucija izdala je početkom decembra 2019. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“. S obzirom da sve otkrivene nesvrsishodnosti nisu bile otklonjene u toku revizije, DRI je od subjekta revizije zahtevala dostavljanje odazivnog izveštaja. U odazivnom izveštaju Beograg je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. Formiranjem novog Sektora i prijemom novih zaposlenih na radna mesta omogućiće se efikasnije vršenje radnji za upis prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima.Opisanu meru ispravljanja DRI ocenjuje kao zadovoljavajuću.Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.Primedba revizora je bila i da su Gradovi preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja. Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine. Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.
Turističke agencije u Srbiji neće dobiti konkretnu sektorsku pomoć. Jedino što je na stolu su povoljnji krediti za likvidnost koji industriji nisu dovoljni. Tokom pandemije nije bilo posla, pa bi u to...
Galenika je prestala da proizvodi lek hidroksihlorakin i u ovom trenutku nema u planu dalju proizvodnju, rekao je za Danas generalni direktor Galenike Ricardo Vian Marques. Prethodno je kompanija dist...
Elektroprivreda Srbije (EPS) je u proces prognoziranja potrošnje i potražnje za električnom energijom uveo tehnologije mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kako bi Prevelika potrošnja, ali i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta stvaraju velike gubitke, pa je precizna prognoza potražnje za električnom energijom od ključnog značaja za EPS, kako bi se proizvodnja, snabdevanje, distribucija i trgovina električnom energijom u Srbiji odvijali na što efikasniji način, uz optimalne troškove. U želji da svoj rad učine efikasnijim i unaprede proces prognoziranja potrošnje i potražnje za električnom energijom, u kompaniju su se odlučili za korišćenje Microsoft rešenja za mašinsko učenje. Rezultat ovakvog pristupa je pojednostavljen unos i vizualizacija podataka i mogućnost predikcije tražnje za električnom energijom u dužem vremenskom periodu, dok su vreme potrebno za predikciju i mogućnost grešaka smanjeni van svih očekivanja kompanije. Pre uvođenja novog rešenja, kako bi predvideli trendove u snabdevanju, inženjeri u Sektoru za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom su velike količine podataka o potrošnji u prethodnom periodu, kao i meteorološke podatke unosili ručno – što je proces podložan nepreciznostima, koje su uticale na prihode kompanije. Prema rečima izvršnog direktora ovog preduzeća, Dragana Vlaisavljevića, budući da EPS učestvuje na balansnom tržištu na satnom nivou, svaka devijacija donosi dodatne troškove. Nakon uvođenja novog rešenja margina greške, koja je varirala između 5% i 15%, smanjena je na 1.7%. "Smanjena greška odstupanja znači da smo smanjili troškove kojim bismo morali da je pokrijemo. Uštedimo i do 600.000 evra godišnje samo na balansnom tržištu", kaže glavni inženjer Danilo Komatina i predviđa da će zbog efikasnijeg procesa trgovine, EPS imati i dodatnih 300.000 evra profita godišnje. „Ne moramo da pokrećemo i zaustavljamo generatore toliko često, pa je manje kvarova, što smanjuje troškove popravke i trajanje održavanja. Proizvodimo i prodajemo više električne energije, a kupujemo manje", podvlači glavni inženjer EPS-a. Podaci prikupljeni u poslednjih dvadeset godina uneti su u rešenje zasnovano na Azure tehnologiji koje koristi mašinsko učenje, što EPS-u obezbeđuje dovoljnu brzinu da se prilagodi svim fluktuacijama. Zahvaljujući analizi podataka u realnom vremenu i automatizaciji, za prognozu potrošnje sada je potrebno samo 15 minuta umesto dva sata, a ušteđeno vreme koristi se za poboljšanje plana trgovine. Istovremeno, Power Bi vizualizacija, umesto ručno pripremljenih izveštaja poboljšava donošenje odluka u realnom vremenu. Projekat je uspešno implementiran u saradnji sa Microsoftom i njihovim lokalnim partnerom Informatikom A.D., koji su kao optimalno rešenje za EPS predložili Microsoft Azure Machine Learning sa Power Apps i Power BI. "Blisko smo sarađivali sa Microsoftom, kako bismo podatke, godine iskustva i naš proces razmišljanja pretočili u kod. Sada je na nama samo da obezbedimo aktuelne podatke i sistem obavi sve ostalo", zaključuje Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor Elektroprivrede Srbije i najavljuje da kompanija trenutno istražuje kako da se uz pomoć Azure tehnologije nosi sa izazovima kao što su predviđanje cena, prikupljanje podataka o trgovini i integracija sa postojećim procesima.
Bivši fudbaleri Borca iz Čačka objavili su zajedničko saopštenje u kojem traže isplatu dugovanja na koja čekaju godinama, prenosi Danas. Među 25 fudbalera koji su potpisali saopštenje n...
Sudija Ustavnog suda Srbije Jovan Ćirić ocenio je da, prevelikim insistiranjem na formalizmu, pravna norma poput Ustava može postati "sama sebi cilj", da je svrsishodnost važan element prava svake pravne norme, te da se uskraćivanje slobode kretanja tokom vanrednog stanja pokazala "kao mera krajnje nužde i svrsishodnosti." On je u izdvojenom saglasnom mišljenju na Rešenje kojim su odbačene sve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja naveo i da se opšti pravni institut krajnje nužde "ne mora vezivati samo za krivično pravo". "Krajnja nužda je mogla biti aktuelna za vreme pandemije Korona virusa, u na primer situaciji nedovoljnog broja respiratora u odnosu na broj pacijenata. Niko nijednog lekara ne bi mogao pozvati na odgovornost ukoliko bi jednom pacijentu pružio pomoć na račun nekog drugog pacijenta koji je možda imao manje šansi na uspeh, jer se tu radi o opštim principima krajnje nužde... Zbog čega ta ista etika i logika ne bi mogle dolaziti do izražaja i u nekim drugim situacijama, pa tako i prilikom samog proglašenja vanrednog stanja", upitao je Ćirić.On je ocenio i da uskraćivanje slobode propisivanjem strogih karantinskih, izolacijskih mera, moglo imati brojne negativne psihološke posledice, ali da je ono omogućilo "očuvanje života", kao i da je u uslovima "relativno velike smrtnosti od COVID-19, nepostojanja leka i nedovoljnog znanja o koronavirusu bilo neophodno uvesti restriktivne mere". "Zahvaljujući toj meri svrsishodnosti, stopa smrtnosti od koronavirusa je u Srbiji bila gotovo trideset puta niža mereno na milion stanovnika, nego u Belgiji. Ona je takođe bila znatno niža nego i u nekim drugim razvijenim zemljama... Ne treba imati iluzija pa zaključiti kako su srpski lekari i srpski zdravstveni sistem, uprkos tome što zaista zaslužuju sve pohvale, deset ili čak trideset puta bolji neko neki drugi. U pitanju su bile mere krajnje nužde, svrsishodne mere", navodi Ćirić.On navodi da je Srbija kao "članica UN i Svetske zdravstvene organizacije bila dužna da preduzme odgovarajuće mere" koje su varirale od države do države u zavisnosti od stepena razvijenosti zdravstvenog sistema, zdravstvenog stanja građana, starosne strukture stanovništva i drugih faktora. Uprkos svemu što je naveo, uključujući i brojke preminulih od COVID-19, Ćirić naglašava da Ustavni sud ne samo da nije nadležan da razrešava faktička pitanja, "nego da nema ni odgovarajućeg znanja ni kapaciteta da procenjuje stepen preteće opasnosti"."Na faktička pitanja odgovori se najčešće dobijaju nakon veštačenja, nakon nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke. Znači li to da je i Narodna skupština pre donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja trebala da sasluša nalaz i mišljenje veštaka? A šta ukoliko bi Skupština tražila dopunsko, pa eventualno i neko super veštačenje? Jedno je sigurno, proteklo bi dragoceno vreme, mere više ne bi bile blagovremene, samim tim ni svrsishodne, a posledice bi bile dalekosežno nepovoljne i cena u ljudskim životima svakako daleko veća", ocenio je sudija.
Za novu generaciju učenika prvog razreda u 149 škola predviđeno je 4,680 mesta u odeljenjima u kojima se obrazovanje stiče po specijalizovanim programima, prenosi Politika. To su uglavnom gimna...
Javni servis Srbije jutros je najavio da u industrijskoj zoni Guberaš u Smederevskoj Palanci počinje izgradnja južnokorejske fabrike za proizvodnju kablova "Kjungšin kejbl". Postavljanju kamena temeljca danas će prisustvovati i predsednik Srbije. Otvaranje "kamena temeljca" je već viđen scenario u funkcionerskoj kampanji i to trenutno nije tema ovog teksta. Tema je (ne)namerno prikrivanja činjenica i niz dezinformacija koje je izneo javni servis informišući građane Srbije o važnosti ove fabrike za Smederevsku Palanku.Investicija je vredna blizu 20 miliona evra, a naredne godine u ovoj fabrici zaposliće se oko 1.000 ljudi, kaže RTS.Drugi deo nije tačan. Korejska kompanija je u dokumentima koja je dostavila ovdašnjoj Komisiji za kontrolu državne pomoći navela da će zaposliti 700 ljudi i to do 2022. godine. Podsećamo, Komisija za kontrolu državne pomoći dala je saglasnost za dodelu državnog zemljišta od 61.534 m2 u Smederevskoj Palanci za investiciju korejske kompanije Kjungšin kejbl. Zemljište je procenjeno na 29,8 miliona dinara ili 254 hiljade evra. Ta odluka sa više detalja o investiciji je objavljena na sajtu Komisije. RTS zatim navodi da će se u Palanci praviti proizvodi visoke tehnologije koji predstavljaju budućnost automobilske industrije.Na to se nadovezuje predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen koji kaže da će se u fabrici zaposliti "mladi inženjeri sa teritorije opštine Smederevska Palanka i iz drugih opština i gradova".Kako je korejska fabrika najavila, praviće senzorski sklop baterijskog modula i delove visokog napona za električno vozilo.Problem je, međutim, što je sama korejska kompanija obavestila Komisiju za kontrolu državne pomoći da će od planiranih 700 radnika, čak 651 radnik biti samo sa osnovnom školom, a 40 sa višom i visokom. Korejska kompanija sigurno zna kakva joj je radna snaga potrebna za tu "visoku tehnologiju" i nema razloga da namerno lokalnim vlastima dostavlja planove o angažovanju Palančana sa nižim kvalifikacijama. Ali, morali bi RTS i predsednik opštine da nam objasne zašto uopšte idemo u školu ako nam je za proizvodnju visoke tehnologije potrebna samo osnovna škola. Ili možda možete biti inženjer i sa osnovnom školom.Biće ipak da je reč o još jednoj kompaniji za motanje kablova koja će, osim besplatnog placa, dobiti i izdašne novčane subvencije. Već neko vreme ekonomisti dovode u pitanje takvu politiku privlačenja investitora koju Vlada Srbije vodi već 10 godina.Reč je o subvencijama za investitore sa radno intenzivnim tehnologijama, niskom radnom produktivnošću, pa prema tome i niskim zaradama. Zapošljavaju se uglavnom ljudi sa niskim kvalifikacijama, a angažovanje lokalnih dovavljača je malo. Takođe, tek jedna ili dve kompanije su najavile otvaranje razvojnih centara u kojima bi domaći inženjeri radili na razvoju proizvoda.Polovina radnih mesta u fabrika gde je plata oko minimalca
Republički fond za zdravstveno osiguranje od 8. maja nije odgovorio Savetu za borbu protiv korupcije koje je usluge tokom vanrednog stanja Srbija platila iz budžeta, a koje je dobila po osnovu donacija, pi&s...
-270x152.jpg)
Kao deo paketa mera podrške privrednicima za predupređivanje ekonomske krize izazvane pandemijom Korona virusa, Crédit Agricole banka održala je vebinar na kome su prisustvovali predstavnici više od 100 domaćih kompanija. Osnovni cilj ovakvih savetovanja koje Banka redovno organizuje je da privrednicima pruži ekspertsku podršku koja im može unaprediti poslovanje.Osim konkretnih podsticaja koji se tiču bankarskih proizvoda i likvidnosti koju Crédit Agricole obezbeđuje a koja je suštinska za nesmetano funkcionisanje privrede, Banka koristi svoju ekspertizu stečenu kroz poslovanje sa 52 miliona klijenata na 47 tržišta širom sveta kako bi domaćim privrednicima obezbedila pravovremene informacije suštinske za razumevanje buduće situacije, što je i bio cilj i poslednjeg vebinara sa temom „Makroekonomska kretanja i trendovi na finansijskim tržištima“.„Srbija je u svakom pogledu mnogo spremnije dočekala ovu krizu nego prethodnu 2008. godine, sa relativno niskim učešćem javnog duga u BDP-u, deviznim rezervama na istorijskom maksimumu kao i kontinuirano niskom i stabilnom inflacijom. Pravovremene i koordinirane mere monetarne i fiskalne politike, omogućiće Srbiji da znatno ublaži uticaj pandemije Covid-19 na ekonomiju i da iz predmetne krize izađe uz mnogo blaže posledice nego ne samo zemlje iz regiona, već i većina ostalih evropskih zemalja“ zaključio je Vladimir Đorđević, rukovodilac Sredstava Credit Agricole Srbija i predavač na poslednjem vebinaru.
Nakon testa samostalnosti koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija. Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.DOO KAO PRIVREMENO REŠENJEFirma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije. Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti."Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću", kaže naš sagovornik.Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera."Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili".Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla."Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija".Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni."Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. "VEČITA DILEMA: OSTATI ILI OTIĆIUslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije."Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi", kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina. Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem - prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.Što se tiče efekata pandemije - vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo."Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga - ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti."Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje "trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće".Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje. "Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to."Prema anketi "Zajedno kroz krizu" koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.
Svetska banka danas je odobrila kredit od 100 miliona Srbiji za uspostavljanje stanica za brzo testiranje putnika i povećanje kapaciteta za testove na COVID-19 sa 7.000 na 9.000 dnevno, navodi se u saop&scar...
Ustavni sud Srbije obezvredio je ulogu Skupštine u postupku proglašenja vanrednog stanja svojom odlukom da odbaci sve podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o pro...
Fabrika Gorenje Home u Zaječaru, koja posluje pod okriljem kineske Hisense Grupe kao većinskog vlasnika, krajem maja ove godine prekida sa radom zbog gubitaka i neodrživosti daljeg poslovanja, prenosi Radio ...
Iako je krajem mart, posle osam godina na mestu predsednika FK Napredak Marko Mišković podneo ostavku, Kruševljani su u nedoumici da li Mišković ipak ostaje u FK Napredak, obja...
Kad se korona virus kao avet proširio svetom, neki od naših povratnika, gastarbajtera, gastosa, požurili su kući da u sigurnosti domovine sačekaju da opasnost prođe. A nisu ih svi srdačno doček...
Komisija za kontrolu državne pomoći dala je saglasnost za dodelu državnog zemljišta od 61.534 m2 u Smederevskoj Palanci za investiciju korejske kompanije "Kyungshin Cable", navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Komisije.Zemljište je procenjeno na 29,8 miliona dinara ili 254 hiljade evra. Korejska kompanija planira da izgradi objekat – postrojenje za proizvodnju auto delova za električne automobile. Vrednost ulaganja je 20 miliona evra, a biće uposleno 700 novih radnika na neodređeno vreme, do kraja 2022. Reč je o pogonima za proizvodnju dva glavna proizvoda, jedan je senzorski sklop baterijskog modula, a drugi pogon se odnosi na delove visokog napona za električno vozilo.Kad je reč o zaposlenima, planirano je da bude angažovano 650 ljudi sa osnovnom školom, 40 sa višom i visokom i 21 sa srednjom školom.Od 20 miliona evra ulaganja, najmanje četvrtina mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Kako se navodi, ulaganja se odnose na izgradnju objekta od 11.000 kvadratnih metara, ulaganja u novu opreme, koja sa brojem zaposlenih moraju opstati pet godina od završetka investicije.Firma u Koreji posluje od 1974. godine a filijala u Srbiji osnovana je početkom marta ove godine. Kompanija ima fabrike u Kini, Poljskoj i Americi. Korejska kompanija 2018. godine proizvodila je 4,2 odsto tržišta automobilskih žica, i bila sedma u svetu.
Grčka i većina evropskih zemalja pokrivaju troškove lečenja turista koji se zateknu na njihovom tlu i tamo obole od koronavirusa, dok će za sve ostale bolesti i nezgode, kao i do sada, moći da se leče ukoliko ta država ima međunarodni sporazum sa Srbijom oko medicnske nege, rekli su u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za B92."Ukoliko se tokom boravka državljanin Srbije inficira virusom COVID-19, on ostaje u zemlji u koju je otputovao, gde se i sprovodi postupak dijagnostikovanja i lečenja posledica nastalih od koronavirusa, a sve o trošku države u kojoj boravi... Za sve druge bolesti je potrebna potvrda RFZO-a ako ta država ima sa nama sporazum, ili sami građani plaćaju lečenje", navode u Fondu.Srbija trenutno takve sporazume ima sa 20 država za lečenje hitnih stanja i bolesti koje nisu hronične, a građani bi pre odlaska u njih trebali da pribave dvojezičnu potvrdu koja se izdaje u filijalama RFZO, na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije da osiguranik ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u poslednjih 12 meseci, ali i zaključak stomatologa o zdravlju zuba. To se odnosi na Austriju, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Češku, Crnu Goru, Francusku, Holandiju, Hrvatsku, Italiju, Luksemburg, Mađarsku, Nemačku, Poljsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju, Tursku i Ujedinjeno kraljevstvo.Iako većina preostalih država ima svojim zakonima regulisanu obavezu lečenja svih obolelih od COVID-19, troškovi lečenja u nekim slučajevima mogu da padnu na same putnike što, zavisno od zdravstvenog sistema, može koštati i više hiljada evra, prenosi B92.
Nakon što su Gugl i Epl prošle nedelje ponudili sistemska rešenja za kovid aplikacije, još uvek se ne zna da li će "lovljenje" kontakata obolelog preko mobilnog telefona biti uved...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
