img
Broj 133, Septembar 2026.
Broj 133, Septembar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Iskustva preduzetnica: Kako radi privatni stomatolog u doba korone

Zdravstveni radnici su i dalje na prvoj liniji odbrane protiv korona virusa. Stomatolozi su zbog prirode svog posla veoma izloženi njegovom dejstvu, pa su mnogi znatno smanjili svoje poslovanje tokom pandemije. O toj temi za Novu ekonomiju, nedavno je u podkastu “Neću da ćutim” govorila Dijana Raščanin-Kraus, stomatolog iz Beograda. Ona je privatni preduzetnik i radi u  svojoj porodičnoj ordinaciji."Moj otac je krenuo da radi u ordinaciji, čim je to bilo moguće u bivšoj Jugoslaviji, a to je bilo negde oko 1989. godine", kaže Dijana.Pričajući o nevoljama poslodavaca tokom pandemije korona virusa, Dijana se priseća u vremena bombardovanja.Kaže da je tada bila na stažirnju koje je te 1999. Godine zbog bombardovanja prekinuto."Moj otac je radio u privatnoj ordinaciji, tako da se sećam te atmosfere, postoje neke sličnosti sa (ovim vremenom, ali) i mnogo razlika", objašnjava Raščanin-Kraus.U njenj porodičnoj firmi pacijenti su i prijatelji onih "redovnih" pacijenata koji su dugo godina kod njih. Oni pacijenti koji žive u inostranstvu kako kaže uglanom dolaze na leto, za gregorijanski Božić (25. decembra) i to uglanom za neke "velike radove", dok se manje dolazi u vreme Uskrsa.Neki stomatolozi su se bazirali i na rad sa strancima koji žive dve ili tri godine ovde u Srbiji, zbog posla, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema Dijaninim rečima, tokom prvog talasa pandemije, prošle 2020. Godine, mnoge veće ordinacije sa više zaposlenih našle su se u problemu zbog obustave rada.Dijanina ordinacija, u kojoj ona radi sa svojom sestrom, tokom perioda zaključavanja na početku pandemije prošle godine nije imala previše problema zbog obustave rada, jer nema mnogo zaposlenih."Samo sam ja dolazila ako je nekom stalnom pacijentu bila potrebna hitna intervencija, pomagali smo ljudima (na taj način)", kaže Dijana.Objašnjava da je dosta zubarskih ordinacija koje su se orijentisale na dentalni turizam, ne samo na našu dijasporu, već im dolaze i stranci koji su privučeni tim istim cenama."Ako su imali većinu pacijenata koji dolaze iz inostranstva da to odrade u Beogradu, onda je taj udarac za njih stvarno bio još veći", ukazuije Raščanin-Kraus, dodajući da su i njima ranije dolazili strani pacijenti, "ali mnogo manji broj (njih)".POMOĆ DRŽAVE TOKOM PANDEMIJEDijana kaže da je državna pomoć u vidu minimalca svim preduzetnicima bila od koristi, jer kako kaže “svaka pomoć je ipak pomoć”. "U našoj struci kada ne radite vi niste na nuli, nego u mninusu, tako da svaka pomoć smanjuje taj minus, što svakako vrlo znači", objašnjava naša sagovornica Nove ekonomije naglašavajući da će se ubuduće oslanjati na "svoje snage".Smatra da će zajedno sa svojim kolegama uspeti da “preživi” krizu, ali naglašava da period neizvesnosti ne bi trebalo da traje previše dugo.Ocenjuje i da u njenoj branši niko neće biti toliko ugrožen da će zbog toga morati da prestane da sa radom.

Srbija

Struja od sutra skuplja za još 3,4 odsto

Procenjuje se da će time prosečan račun za električnu energiju da bude  uvećan za oko 150 dinara. Struja će za potrošače koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, a to su domaćinstva i mali kupci, koštati 7,867 dinara po kilovat-času, bez taksi i poreza, pišu Novosti.Saglasnost za poskupljenje, na zahtev Elektroprivrede Srbije, dala je Agencija za energetiku u poslednjem mesecu prošle godine. Prethodno je cena električne energije korigovana 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto.Od januara je na računima za struju gotovo pet puta uvećana još jedna stavka - naknada za obnovljive izvore energije (OIE). Podsticaj povlašćenim proizvođačima struje iz OIE od ove godine iznosi 0, 437 dinara po potrošenom kilovat-satu, a prethodno je bio 0,093 dinara.

Srbija

Mali: Prijavljivanje za novi paket pomoći građanima počinje u aprilu

Ministar finansija Siniša Mali kaže za RTS da će prijavljivanje za novi paket pomoći građanima početi u aprilu. Ističe da paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, a penzioneri po 110 evra.Celokupni paket koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi, poručuje Mali.Siniša Mali je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da je jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren ka svim punoletnim građanima"Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru", naveo je Mali.Najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine."Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati", objasnio je ministar."Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji", istakao je Mali.Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu."Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći", rekao je Mali.Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj. "Isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca", rekao je Mali.Pored toga, navodi, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – to su autoprevoznici."Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći", naglasio je ministar.Naveo je da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.Istakao je da je država na pravi način reagovala i prošle godine paketom mera, kao i da su to rekle i međunarodne finansijske institucije. "Srbija neće prekidati pomoć dok traje kriza", poručuje Mali.Naveo je da je za januar planirano oko 101 milijardu dinara prihoda, a izgleda da ćemo imati prohode od 110 milijardi.Dodao je da je naplata neto PDV-a za 30,4 odsto veća prošle godine nego 2019.Izneo je i podatak da je idustrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2020. za 4,1 odsto veća nego u decembru 2019. godine.Ukazao je da zbog toga sa optimizmom gledaju i na kraj godine.

Srbija

Otvorene prijave za drugu sezonu BizKviz lige

Prijave za drugu sezonu kompanijskog takmičenja BizKviz ligu 2021 su otvorene do 1. marta, a kompanije koje svoje timove prijave do 10. februara imaće posebne pogodnosti, saopštili su organizatori tog takmičenja.Tokom 12 ligaških nedelja i na dva finalna duela, od marta do juna 2021. godine, ekipe najuspešnijih kompanija iz Srbije će imati priliku da ojačaju timski duh, da u direktnom duelu odmere intelektualne snage, ali da se i zabave, druže i uspostave kontakte sa kolegama iz drugih kompanija.Svaki BizKviz traje približno dva sata i obuhvata deset različitih igara i više od 100 pitanja iz opšte kulture, a u njemu ravnopravno mogu učestvovati svi vaši zaposleni, bez obzira na pol, starost ili fizičku spremu.BizKviz liga predstavlja novi koncept "pab kviza", organizuje se kao potpuno interaktivno takmičenje (bez papira, olovaka i prepisivanja), uz kompletno elektronski obračun bodova i plasmana.Pored nadematanja u onlajn okruženju, postoje planovi da se finalno nadmetanje održi uživo, ukoliko to okolnosti i važeći epidemiološki uslovi dozvole, a najuspešniji, najzabavniji i najuporniji učesnici Lige dobiće prigodne pehare i medalje."S ponosom ističemo da smo prvu sezonu, uprkos pandemijskim okolnostima, uspešno realizovali s proleća 2020. godine i srećni smo da naše takmičenje postaje tradicionalno", naveli su organizatori.U saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, BizKviz liga stipendira najuspešnije srednjoškolce iz Srbije koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica i zato vas još jednom glasno pozivamo da nam se pridružite i pomognete ostvarenju jednog plemenitog cilja.Više informacija o konceptu BizKviza, uslovima učešća i izvod iz propozicija lige možete pronaći na internet stranici BizKviz lige.

Srbija

Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)

Ni sanjali nismo pre godinu dana da će nam se škola useliti u kuću i još ne izlazi. Pretvorili smo kuhinje, spavaće sobe, svaki slobodan ćošak u prostor za onlajn nastavu. Po ceo dan zuje TV, kompjuteri, telefoni i aplikacije. Roditeljske vajber grupe se ne gase. Internet jedva izdržava. Za ekranom mesecima i zaposleni roditelji i njihova deca. Mnogi od nas, razumljivo, nisu "dočekali" nastavu u kovid režimu potpuno spremni.Stalno čujemo da je obrazovanje besplatno. Trebalo je, međutim, svašta kupiti i drugačije organizovati život oko nove porodične aktivnosti. Želimo da izračunamo koliki je trošak onlajn nastave za roditelje u Srbiji tokom pandemije. Molimo vas da odvojite tri minuta da popunite našu anketu. Anketa je anonimna. Hvala unapred. 

Srbija

Demograf Nikitović: Više umiremo i odlažemo rađanje zbog pandemije

Broj umrlih je u 2020. u Srbiji porastao za skoro 12% u odnosu na 20-ogodišnji prosek (2000-2019), što je  prevashodno posledica uticaja pandemije Covid-19, ocenio je za Novu ekonomiju Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka. Kako kaže, bila su dva skoka broja umrlih - u periodu jul-septembar sa vrhuncem u julu (porast od 25% u odnosu na 20-ogod. prosek) i novembar-decembar, pri čemu je vrhunac dostignut u decembru (porast od skoro 90% u odnosu na 20-ogodišnji prosek).Podsećamo, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupan broj preminulih u Srbiji u 2020. godini iznosio 114.954, što je rast od 13.991 (13,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu, kada je broj umrlih bio 100.963.Nikitović objašnjava da je trend porasta ukupnog broja umrlih tokom 2020. koincidira sa trendom umrlih od Covid-19 prema zvaničnoj statistici umrlih od Covid-19 - skokovi su zabeleženi u istim periodima. Međutim, u poređenju ove dve statistike, zapaža se da je udeo umrlih od Covid-19 u porastu ukupnog broja umrlih tokom 2020. u odnosu na 20-ogodišnji prosek svega 27%. Drugim rečima, prema zvaničnoj Covid-19 statistici, izlazi da su za značajan skok smrtnosti u 2020. u 73% slučajeva odgovorni drugi uzroci smrti. "Čak i da zvanična Covid-19 statistika značajno potcenjuje broj umrlih od Covid-19 - ako bi se uvažile neke indicije koje su se letos pojavile u javnosti da je broj umrlih od Covid-19 možda i duplo veći od zvaničnog - može se zaključiti da je broj umrlih od indirektnog uticaja Covid-19 gotovo 50%, što je takođe šokantan podatak".On napominje da verovatno nikad pouzdano nećemo saznati koliki je bio direktan uticaj Covid-19 na smrtnost stanovništva zbog nekonzistentnosti metodologije identifikovanja uzroka smrti i kod nas, ali i između država, čemu je svakako doprinela velika brzina širenja virusa u odnosu na kapacitete zdravstvenog sistema ali i savremenog društva u celini da reaguje pravovremeno na ovakav globalni izazov. To znači da na osnovu osnovu porasta ukupnog broja umrlih možemo izvlačiti samo posredne zaključke o uticaju pandemije na taj trend. Merodavnije porediti Srbiju sa drugim zemljamaImajući u vidu da je Srbija među najstarijim svetskim državama u pogledu prosečne starosti stanovništva, kao i da je Evropa najstariji kontinent, trenutna poređenja sa evropskim državama po pitanju porasta umrlih u 2020. u odnosu na višegodišnji prosek pružaju dosta realnu sliku, ističe on. Porast broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2000-2019. je u Srbiji bio veći samo u odnosu na skandinavske države (prema za sada kompletiranim podacima za 2020. u 16 država). "Zanimljivo, u Norveškoj nije bilo porasta, a u Švedskoj tek 6,9%, tj. skoro upola manje nego kod nas. S druge strane, u zapadnoj Evropi porast je bio mahom preko 20%, u Španiji je dostigao čak 30%! (VIDETI TABELU)Više dece kad sve prođe?Nikitović ističe da se uticaj pandemije može  odraziti još nepovoljnije na inače stabilno nisku stopu rađanja u Srbiji u ovom veku (prosečno 1,5 živorođeno dete po ženi u reproduktivnom periodu), te na ukupan broj živorođenih već u ovoj godini. Taj efekat Covid-19 na rađanje (odlaganje rađanja) i njegova dužina će zavisiti najviše od dužine trajanja pandemije i brzine i načina prilagođavanja na drugačije uslove života i rada. Kako ističe, nakon perioda u kojem dolazi do značajnijeg pada rađanja usled nepovoljnog "spoljnjeg" uticaja, kao što je sada slučaj sa pandemijom, obično po okončanju dejstva tog faktora, nastupa period kompenzacije u stopama rađanja, odnosno "nadoknadi propuštenog" kada su mogući i veći skokovi od zabeleženih padova tokom trajanja nepovoljnog perioda, tj. dostizanje stopa rađanja većih nego u pred-pandemijskom periodu. Koliki bi taj porast bio i koliko bi trajao zavisi od dužine nepovoljnog perioda, kao i društvene klime u postpandemijskom periodu - koliko će se kraj pandemije doživeti, pre svega kod stanovništva u reproduktivnim godinama, kao olakšanje u smislu optimizma da je došlo bolje vreme.

Srbija

Finale studentskog takmičenja „Izazov COVID-19“ početkom februara

Veliko finale studentskog takmičenja Izazov COVID-19 u Srbiji će se održati onlajn i na programu je 4. februara, saopštio je Britanski konzul (British Council). Prva nagrada je vaučer od 1500 britanskih funti za kurseve na univerzitetima u Velikoj Britaniji, dok će drugoplasirani osvojiti vaučer od 1000 britanskih funti.Na takmičenju će učestvovati pet timova koji su sastavljeni od studenata ekonomije, psihologije, arhitekture, biznisa i engleskog jezika, koji će predstaviti svoja rešenja, odgovarajući na sledeća pitanja:- Kako solarni paneli i pošumljavanje mogu odigrati važnu ulogu u održivom oporavku od COVID-19?- Zašto je krizna komunikacija, zasnovana na naučnim činjenicama, od najvećeg značaja za održavanje psihološkog blagostanja ljudi tokom pandemije?- Koje mere mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje starih tokom krize COVID-19?- Kako omogućiti svakom detetu pristup nastavi na daljinu?- Zašto su biorazgradive višenamenske maske za lice dobre za ljude, ali neophodne za planetu?Tokom finalnog takmičenja svaki tim će imati tri minuta da predstavi svoj predlog praktične politike, nakon čega će uslediti deo sa pitanjima i odgovorima za žiri. Po završetku celokupne prezentacije, žiri će imati 15 minuta da odluči pobednika. Događaji su otvoreni za javnost i dobrodošli su svi koji žele da se prijave i koji žele da pozovu prijatelje, kolege i porodicu.Jezik događaja biće engleski, a prijava je dostupna putem SLEDEĆEG LINKA.BRITISH COUNCIL NAJAVIO NOVU SEZONU GEJMINGA PLAYUK

Srbija

Vlada pomaže početnicima u biznisu sa do 40 odsto cele investicije

Vlada Srbije saopštila je da početnicima u biznisu dodeliti bespovratnu pomoć koja će iznositi 30% vrednosti investicije, prenela je Ekapija. Uredbom koja je nedavno usvojena, predviđeno je da u manje razvijenim područjima ta pomoć bude 40% odsto uložene investicije.Preostali novac za pokretanje biznisa početnici će moći da dobiju kroz kredite Fonda za razvoj, čiji će zajmovi će biti odobravani na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1% uz garanciju banke ili 2% uz ostala sredstva za obezbeđenje duga.Uslovi kredita su znatno povoljniji nego do sada, jer osim dužeg roka otplate kamata je niža za pola procenta, uz garanciju banke i 1% uz ostala sredstva obezbeđenja. Dodaje se da je za bespovratnu pomoć u budžetu opredeljeno 150 miliona dinara, kao i da će za taj program pomoći moći da konkurišu tek stasali privrednici koji planiraju da u svoj posao ulože od 400.000 do šest miliona dinara.Naglašeno je da je ulaganje u uslužne delatnosti ograničeno na iznos do tri miliona dinara.Novac je namenjen za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre bar dve godine ranije u odnosu na godinu podnošenja zahteva.Na konkursu će moći da učestvuju i oni korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan.BIZNIS I FINANSIJE OBJAVILE LISTU NAJPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U SRBIJI Uslov je kako se navodi da je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano sa njim, pre oglašavanja javnog poziva.Novac od pomoći može da se koristi za kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila, kao i za tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora i za operativne troškove.Pomoć koja je obuhvaćena ovom vladinom uredbom nije predviđena za poljoprivredu, trgovinu, igre na sreću, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, za građevinu (izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u toj oblasti), za transport i saobraćaj, finansijske usluge, usluge marketinga, iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja (izuzetak su potrebe turizma).Ministarstvo privrede će, kako se navodi raspisati javni poziv, a zahtev za dodelu bespovratnog novca podnosi se istovremeno kada i zahtev za kredit Fonda za razvoj.

Srbija

Firmi Milenijum tima oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela

Komisija za kontrolu državne pomoći dodelila je sredstva u iznosu 10,14 miliona evra kompaniji Milenijum resorts iz Beograda za realizaciju investicionog programa „Resort“ u Vranjskoj banji. Milenijum resorts je ćerka firma u 100% vlasništvu kompanije Milenijum tim koja je nezakonito rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za "Beograd na vodi“ i koja je navodno povezana sa bratom Siniše Malog.Nezavršen hotel i zemljište u centru Vranjske Banje, avgusta 2019. godine je za oko 200.000 evra kupila beogradska firma Milenijum tim nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO, o čemu je pisao portal Južne vesti 2019. godine.Spor je rešen je tako što je vlasništvo podeljeno na po 50 odsto, nakon čega je oglašena prodaja, a hotel i zemljište su već na prvoj licitaciji dobili novog vlasnika – upravo kompaniju Milenijum tim.Ova firma koja se, prema pisanju KRIK-a, blisko povezuje sa bratom ministra finansija Siniše Malog, angažovana je na jednom od najpoznatijih građevinskih projekata u državi – "Beogradu na vodi“, koji je sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispregovarao upravo - Siniša Mali. Policajci su saslušavali predstavnike ove kompanije u istrazi čuvenog rušenja u Savamali, jer je jedan od svedoka rekao da su bageri koji su srušili ceo kvart došli sa njihovog gradilišta.Privredni sud u Beogradu je 2017. godine utvrdio da je Milenijum tim nezakonito srušio dva objekta u Hercegovačkoj br. 4, koji su pukim previdom preživeli „fantomsko“ rušenje u noći između 24. i 25. aprila 2016, i time narušio državinu preduzeću Transport Peroni.Kako je tada KRIK pisao kompanija Milenijum tim je poznata i po tome što je radila gasifikaciju opština Smederevo i Grocka, dva posla koja su ukupno vredna oko 60 miliona evra, a zatim je dobila da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju za 15 miliona evra. Osim toga, učestvovala je i u desetinama drugih poslova, a njeni prihodi iz godine u godinu skaču.Država sada pruža finansijsku podršku Milenijum resortsu za realizaciju projekta u Vranjskoj banji čijim sprovođenjem će biti zaposleno najmanje 145 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i gde će Milenijum resorts uložiti najmanje 65,7 miliona evra u istom roku, navodi se u dokumentu Komisije.Milenijum resorts je u obavezi da obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć.Kompanija se takođe obavezuje da nova radna mesta, kao i samu investiciju zadrži na predmetnom području najmanje pet godina od završetka projekta.Kako Komisija navodi, projekat je označen kao ulaganje od posebnog značaja za Srbiju, imajući u vidu da se radi o ulaganju većem od pet miliona evra, a ulaganje se realizuje u Vranjskoj banji, koje pripada opštini grada Vranja, koji je kao jedinica lokalne samouprave razvrstan u drugu grupu prema stepenu razvijenosti.Milenijum resorts planira da izgradi velnes rezort sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije do kraja 2023. godine. Uložiće 65,7 miliona evra, od čega je 3,98 miliona za nabavku i oremanje zemljišta, 61,4 miliona za izgradnju i rekonstrukciju nedovršenog hotela, 9,8 miliona za novu opremu i 316.500 evra za patente i licence.Državna pomoć se dodelju u obliku bespovratnih sredstava, odnosno subvencija.

Srbija

Sve veći broj kafana „na dobošu“

Istražujući prodaju kafana, restorana, hotela i apartmana tokom pandemije u Srbiji, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata namenjenih hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju.Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212. i prodaje se za 750 hiljada evra.Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana.Jeftinije hotele nalazimo na Kopaoniku za 2,6 i u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i Niškoj Banji.Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.RAZLOG PRODAJE TEŠKOĆE U POSLOVANJUPrema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.“Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.Tim parama privrednici kako dodaje jednostavno spašavaju svoje matično preduzeće.Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže krodlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, opterećuju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.Sagovornik nove ekonomije aglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.“Veći hoteli mogu (lakše) da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (ranijih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu”, kaže Rajić.Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. “To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto”, ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, “Neću da ćutim”i vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić. On je objasnio da se bavi proizvodnjom i čuvanjem rakije, dok mu je dodatna delatnost ugostiteljstvo.“Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati”, smatra Nešić. Rakija bar u Beogradu inače nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode, alkoholna pića prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču.Branko kaže da se teret krize izazvane koronom u bogatijim zemljama lakše podnosi.Oba sagovornika nove ekonomije slažu se u oceni da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu dosta “rasli”.Čedomir Savković

Srbija

Nova aukcija petogodišnjih obveznica Srbije

Uprava za javni dug objavila je da je u utorak reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2025. godine.Prvi put je emitovana 28. januara 2020. godine.Obim aukcije iznosio je 86.867.950.000 dinara sa kuponskom stopom od 3,00 odsto.Ukupan obim tražnje iznosio je 15.475.100.000 dinara, a realizovano je 954.433 državnih obveznica, nominalne vrednosti 9.544.330.000 dinara.Odlukom o izmeni i dopuni odluke o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti povećan je obim emisije za dodatnih 50 milijardi dinara, tako da ukupan obim emisije iznosi 150 milijardi dinara.Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,23 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2025. godine.Isplata kupona u iznosu od 3,00 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 30. januara i 30. jula do datuma dospeća.

Srbija

EBRD: Podrška izgradnji širokopojasne mreže u ruralnim krajevima

Gotovo 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija u ruralnim područjima u Srbiji dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije vlade Srbije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), navodi se u saopštenju ove banke.Kredit EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogući će Srbiji da finansira dizajn i izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao središta za razvoj IT sektora.Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). „Mere karantina zbog pandemije Covid-19 širom sveta pokazale su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom“, navodi se u saopštenju.Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za projekte u sektoru transporta, energetike i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje i slično.

Srbija

Imovina Dajners kluba ponuđena za 61 milion

Imovina kompanije za pružanje finansijskih usluga Dajners klub internacionala, koja je u stečaju, ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 61,8 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.Nekretnine, dva stana i dva poslovna prostora, u Baba Višnjinoj ulici u Beogradu procenjene na 121,4 miliona dinara najvredniji su deo imovine, a u paketu su nameštaj, oprema, klime i agregati.Imovina Dajnersa u stečaju prodaje se javnim nadmetanjem koje je zakazano za 11. mart.Vlasnici "Dajners klub internešenel" podneli su 2017. godine sudu zahtev za pokretanje stečajnog postupka, zbog prezaduženosti, koja je, kako su tada naveli, "rezultat dugogodišnje zloupotrebe i neodgovornog upravljanja od strna bivšeg menadžmenta".

Srbija

Klinički centar Srbije menja naziv

Vlada Srbije donela je više odluka o promenu naziva zdravstvenih i drugih institucija čiji osnivač je Republika Srbija. Shodno odluci objavljenoj u Službenom glasniku, Klinički centar Srbije, u beogra...

Srbija

Poslovni rast, očuvanje bezbednosti zaposlenih i poverenja potrošača

U 2020. godini, kompanija Galenika a.d. Beograd zabeležila je konstantan rast u svim segmentima svog poslovanja. Na tržištu Srbije, ostvareno je povećanje prodaje za 19 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine, Galenika je rasla 50 odsto brže od tržišta, čime se utvrdila na stabilnom drugom mestu po udelu na farmaceutskom tržištu Srbije. Direktan rezultat nove vizije i poslovne strategije rezultovao je procesom otvaranja 6 novih tržišta, a Galenika je već aktivno prisutna na 10 međunarodnih tržišta u zemljama EU, Bliskog istoka i Afrike na kojima je povećala prodaju za 68 odsto.Tokom 2020. na tržištu Srbije registrovano je četiri proizvoda, a na EU tržištu dva. U postupku je registracija 22 nova proizvoda, dok se u prvoj polovini 2021. očekuje da 4 nova proizvoda budu puštena u promet. Galenikin Institut za istraživanje i razvoj je u završnoj fazi razvoja dva nova proizvoda, dok se uz strateško partnerstvo sa sestrinskom kompanijom iz Brazila - EMS, radi na transferu tehnologije nekoliko proizvoda iz novije generacije generičkih lekova. Dodatno, u 2020. povećana je proizvodnja za 4% u odnosu na 2019. godinu.Na polju digitalizacije, Galenika je već ušla u transformaciju Industrija 4.0 i Smart Manufacturing sa implementacijom Internet-of-Things u proizvodnji. Pored toga, u integraciji sa jednim od najnaprednijih rešenja za planiranje resursa preduzeća SAP S/4HANA Cloud, implementirana je inovativna B2B platforma koja klijentima omogućava proces kupovine kroz najsavremenije digitalno iskustvo, u bilo koje vreme, bilo gde. Takođe, pokrenut je i projekat za Businesss Inteligence & Advanced Analytics platformu koja će pomoći kompaniji u dobijanju informacija za brže i kvalitetnije strateške i operativne odluke.,,Proteklu godinu obeležili smo generisanjem pozitivnih vrednosti kroz održanje tradicionalanog poverenja i kvaliteta, kao i daljom modernizacijom kompanije. Predanost koju je tim Galenike uložio u sve procese, su jasna ilustracija odlučne usmerenosti kompanije ka zdravijoj i boljoj budućnosti. Jer Galenika i njeni zaposleni su čuvari zdravlja već 76 godina i nameravamo to da budemo u godinama i decenijama koje dolaze.’’, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.  Sa ciljem daljeg unapređenja efikasnosti poslovanja i zaštite životne sredine, Galenika u 2021. godini kroz investicione projekte planira da poveća energetsku efikasnost i smanji emisiju CO2 za daljih 25% u odnosu na sadašnji nivo emisije.Značajna energija i sredstva su uložena u društveno odgovorne projekte, sa fokusom na one od nacionalnog značaja. Pokrenuta je i onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ namenjena edukaciji mladih o zdravim životnim navikama. Organizovana je velika humanitarna kampanja ,,Roze oktobar’’ povodom obeležavanja međunarodnog Meseca borbe protiv raka dojke ove godine, u okviru koje su prikupljena sredstva donirana Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Konačno, Galenika je, zahvaljujući svojoj inovativnoj filozofiji poslovanja prepoznala važnost i podržala održavanja izložbe ,,Ljubav je Ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje’’ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čime je u ovim izazovnim vremenima, građanima obezbeđena odgovorna i bezbedna konzumacija kulturnog sadržaja, kao i da se kulturna scena u Srbiji za korak približi svetskim trendovima.

Srbija

Francuski institut u Beogradu: Sutra na programu „Noć ideja“

Ovogodišnje, šesto izdanje manifestacije "Noć ideja" posvećeno je pitanjima bliskosti među ljudima, ličnog i kolektivnog odnosa prema svetu i suživota u modernom društvu, održaće se u sredu 28. januara, saopštio je Francuski institut u Beogradu. Među učesnicima su ugledni sociolozi, filozofi, režiseri, astornauti, pisci, muzičari i mnogi drugi.Tema performansa i debata, na svim kontinentima i u svim vremenskim zonama, je solidarnost kao ključni izazov u izgradnji zajedničkog života."Noć ideja" u Srbiji, predstaviće francuski ambasador Žan-Luj Falkoni, a na programu su sledeće debate, koje se organizuju sa učesnicima iz Francuske:- Debata "Afera Drajfus, današnja gledišta" - u razgovoru sa publikom na francuskom i srpskom učestvovaće istoričar Lisijen Grije (početak u 15:00 h).- Debata "We all play that game - žene u video igrama" realizuje se u saradnji sa Srpskom asocijacijom industrije video igara. U razgovoru na engleskom jeziku, od 16:30 h, učestvuju žene iz gejming industrije: Žan Ruso, Milica Todorović, Marija Ilić i Kristina Janković. - "Putinov kontinent" - francusko-srpski razgovor o Rusiji sa francuskom novinarkom i književnicom An Nivom, novinarkom Ljubinkom Milinčić i istoričarom Florijanom Herberom. Debata se organizuje u saradnji sa Akademskom knjigom, na francuskom i srpskom jeziku, od 18:00 h.Programi se realizuju preko Zum platforme i Fejsbuk stranice Francuskog instituta u Srbiji.

Izdanja

Broj 132, Jul 2026.

Broj 132

Jul 2026.
Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.