Turistički vaučeri koje dodeljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija moći će da se koriste i u objektima Centra dečjih letovališta, saopštio je Sekretarijat za obrazovanje i dečj...
Dragana Marković izabrana je ponovo na položaj direktora Poreske uprave Srbije, na mandat od pet godina, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku, u odluci Vlade Srbije. Kako se navodi sa sajtu Minista...
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Saveta za odbrambenu industriju, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Savet upravlja grupacijom Odbrambena industrija Srbije. Savet čine predsedn...
Menadžment Gorenja doneo je odluku da zatvori zaječarsku fabriku za proizvodnju sanitarne opreme "Gorenje houm", javio je RTS. Fabrika, kako navode iz kompanije "Gorenje", već duže posluje sa zn...
Pojedinim preduzetnicima koji su u radnom odnosu, ili su korisnici penzije legla je na namenski račun uplata državnog minimalca, iako je ranije navedeno da oni na ova direktna davanja neće imati prava. Računovođe i poreznici savetuju preduzetnicima da taj novac ne podižu sa računa jer su propisane ozbiljne kazne za zloupotrebu pomoći, piše Ekapija.Privredna komora Srbije je ranije dala instrukciju da u slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili penzionera, nema pravo na direktna davanja. Takođe, ukoliko preduzetnik ne iskoristi novac, novac će nakon završetka primene mera u skladu sa Uredbom, odnosno 15. avgusta 2020. godine, biti vraćen u budžet. Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac I iz Ministarstva finansija odgovorili su za E kapiju da preduzetnik koji je u radnom odnosu ili je penzioner ne može da ostvari pravo na direktna davanja, ali ima pravo na fiskalne pogodnosti.Pojedinima je međutim, uplata prvog minimalca legla na račun. Aleksandar Vasić, osnivač kompanije Poslovni savetnik kaže za eKapiju da je savet da se novac ipak ne koristi.- Savetujem da ukoliko je do takve greške došlo, preduzetnici taj novac ne troše ako na njega nemaju pravo. Međutim, pitanje je kako je došlo do te greške i zašto bi neki preduzetnik paušalac, recimo obućar, koji nije čitao Uredbu, trebalo da zna više o propisima od države - kaže Vasić za eKapiju.Kako paušalac podiže korona minimalac i da li se plaća dodatni porez On dodaje da se s obzirom na to da su propisane visoke kazne ako privrednici zloupotrebe pomoć države, postavlja pitanje na kome je odgovornost.- Ukoliko je država pogrešila, a bez greške preduzetnika, postavlja se pitanje ne kome je odgovornost - ističe Vasić.Navodi i da je moguće da je dolazilo i do nenamernih grešaka prilikom popunjavanja prijave za korišćenje mera državne pomoći, ali da za sada nije omogućeno da se takve greške u samoj prijavi isprave.
Beogradski aerodrom "Nikola Tеsla" u potpunosti je spreman za doček putnika i avio-kompanija, a postepena obnova putničkog saobraćaja očekuje se već tokom naredne nedelje, navodi se u saopštenju . S...
Fondacija Petlja i Inicijativa „Digitalna Srbija“ pokrenule su net.kabinet, besplatnu internet platformu koja na jednom mestu spaja visokokvalitetne kurseve informatike za učenike i funkcionalnos...
Marko Zovko novi je direktor prodaje kompanije Avon zadužen za Adriatik region, navodi se u saopštenju te kompanije. Avon navodi da je Zovko "iskusan menadžer sa poslovnim rezultatima postignutim u m...
DDOR osiguranje predstavlja, jedinstvene na tržištu osiguranja, „EPIDEMIK PROTEKT“ pakete koji sadrže kombinaciju naknade za hospitalizaciju zbog epidemije ili pandemije, kao i set različi...
U periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji, u fokusu NIS-a ostaju bezbedno poslovanje, zdravlje zaposlenih i potrošača, kao i očuvanje stabilnog snabdevanja tržišta, saopštila je Naftna industrija Srbije na svom sajtu. Kompanija je očuvala zarade zaposlenih i, oslonivši se na sopstvene resurse, ostvarila uštede koje omogućavaju kontinuitet poslovanja, dodaje se u saopštenju.Spoljne okolnosti su uticale da ostvareni finansijski rezultati NIS-a u prvom kvartalu budu niži u poređenju sa istim periodom prošle godine, a očekuje se i da rezultati u drugom kvartalu takođe budu pod snažnim uticajem posledica pandemije, pre svega niskih cena nafte i pada tražnje. Kako se navodi, prioriteti NIS-a biće održanje likvidnosti kompanije, kao i nastavak ulaganja i rada na projektima koji će doneti najviše benefita u narednom periodu. U tom cilju sprovedene su sledeće mere: smanjenje operativnih i administrativnih troškova, prioritetizacija investicija uz odlučan nastavak realizacije ključnih razvojnih ulaganja, povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja.Takođe, NIS je uskladio svoju politiku u oblasti sponzorstava i donacija sa trenutnim okolnostima.Od posebnog značaja za kompaniju ostaje očuvanje socijalne sigurnosti zaposlenih, odnosno redovna isplata zarada u punom iznosu, kao i očuvanje adekvatne dividendne politike.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a kazao je da su velikim naporima svih zaposlenih očuvane stabilna proizvodnja, prerada i distribucija naftnih derivata. "Sada idemo dalje i nastavljamo rad na ključnim investicionim projektima koji garantuju dalji razvoj i stabilnu budućnost naše kompanije. Tu, pre svega, mislim na Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo i izgradnju Termoelektrane-toplane Pančevo. Svesni smo da uspeh ovih ulaganja i svih najavljenih mera zavisi od ljudi koji rade na njihovoj realizaciji. Zbog toga će nam prioritet biti i socijalna stabilnost naših zaposlenih, čiji je požrtvovani rad u nimalo lakim okolnostima naša inspiracija i garant da će NIS uspešno prevazići i ovaj izazovni period“, rekao je Tjurdenjev.
Novosadski tržni centar "Promenada" još nije počeo da radi iako je vanredno stanje ukinuto, a uprava je odlučila da zakupcima naplaćuje punu cenu izdavanja prostora, prenosi RTS. Dodaje se da vi&scar...
Elektroprivreda Srbije (EPS) je po isteku ugovora sa SBB-om podnela tužbu Privrednom sudu sa zahtevom za isplatu 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektrodistributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje njihovih instalacija, navodi se u saopštenju tog kablovskog operatora."EPS je jedini koji poseduje stubove, zbog čega u SBB-u veruju da zloupotrebljavajući svoj položaj EPS pokušava da nametne nepravedne uslove zahtevajući uvećanu naknadu u iznosu od 108 odsto za svaki stub na području Beograda, odnosno 64 odsto u ostatku Srbije, ne navodeći nijedan razlog za enormno uvećanje cene", saopštio je SBB.Ta kompanija ocenjuje da su zahtevane cene "najviše u regionu" i "mnogo veće nego u mnogim zemljama Evropske Unije", što ukazuje na nameru da se kompaniji SBB ponudi nepravedan i netržišan ugovor.SBB je u međuvremenu osporila nadležnost suda da o tužbi odlučuje dok se ne okončaju relevantni postupci pred Upravnim sudom, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Komisijom za zaštitu konkurencije, dodaje se u saopštenju."RATEL je kao nezavisna regulatorna agencija jedina nadležna za razvoj tržišta elektronskih komunikacija i ako nema dogovora između dveju strana, naknada za korišćenje stubova može biti utvrđena jedino po odredbama iz člana 51. Zakona o elektronskim komunikacijama. Kabloski operator je ovom prilikom takođe optužio EPS da se "pridružio institucijama i javnim preduzećima u vlasništvu države Srbije u napadima na kompaniju SBB", sa ciljem da, kako navode, "opstruiše njen rad i onemogući pristup uslugama za više stotina hiljada korisnika."Podsećamo građane Srbije da je SBB svakodnevno izložen opstrukciji u postavljanju optičke mreže ispod zemlje, a sada i EPS nerealnom cenovnom politikom pokušava da ukloni opremu SBB-a sa stubova i pored odluke RATEL-a. Svi potezi rukovodstva EPS-a po ko zna koji put ukazuju na dirigovane pokušaje vlasti da gde god može onemogući rad i razvoj kompanije SBB u Srbiji", ocenjuje se u saopštenju.
Pojedini poslodavci traže od radnika da im daju deo minimalca koji je zbog pandemije isplatila država, pišu Večernje novosti, pa od zaposlenih uzimaju i po 18000 dinara, izgovarajući se kako treba da plate poreze i doprinose, navodi taj dnevni list. Međutim država je tu obavezu odložila, pa je ostavljena mogućnost da se plati od 1. januara, na 24 rate, podseća list.U Ministarstvu finansija kažu da poslodavci nemaju pravo da uzimaju novac od uplaćenog minimalca."Novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci treba da isplate na tekuće račune zaposlenih, a Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo tog novca, na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade ", podsećaju u nadležnom ministarstvu i dodaju da inspekciji rada nisu stigle prijave zbog tih problema.Kako paušalac podiže korona minimalac
Korodori Srbije planiraju da formiraju posebnu organizacionu jedinicu koja bi pružala komercijalnu uslugu stručnog nadzora trećim licima. Preduzeće planira i formiranje Laboratorije koja je u procesu akredi...
Nedavno je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić pozvao povratnike iz inostranstva da ostanu u Srbiji i predložilo im da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Sve to, objasnio je...
Intervju sa Ivanom Ivanjijem, književnikom, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle: Ivan Ivanji o fašizmu i antifašizmu u Srbiji (AUDIO) U posledn...
Prema podacima koje je objavila Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u prvom kvartalu ove godine najveću pokrivenost, barem prema broju baznih stanica mobilne t...
VIP mobile počeo da primenjuje IPS QR kod Narodne banke Srbije (NBS) na svojim štampanim računima, što znači da će korisnici usluga tog mobilnog operatera plaćanje računa ubuduće moći da i...
U prvih par nedelja pandemije nekoliko banaka je prijavilo pokušaje sajber napada, koji su se odnosili na traženje ličnih podataka i podataka o računima od građana preko SMS poruka, ali nije došlo ni do jedne zloupotrebe, kazao je u intervjuu za Sveonovcu.rs Darko Šehović, specijalni savetnik za bezbednost informacionih sistema u Udruzenju banaka Srbije."Primetili smo da se u vanrednim okolnostima snižava prag pažnje građana kad je bezbednost u pitanju: žele da imaju što više informacija o pandemiji i opasnostima, pa ponekad nepromišljeno kliknu na neki link ili odgovore na poruku misleći da je informacija koja im se servira istinita", kazao je on i dodao da su se napadači posle nekoliko nedelje preorjentisali na druge načine napada jer je javnost na vreme upozorena. On je rekao da je jedan od najčešćih vrsta napada je tzv. „fišing“ – pokušaj da se prevari korisnik i da se od njega izvuku lični, i podaci o bankovnim računima. Ta tehnika spada u socijalni inženjering – manipuliše se poverenjem, i takvi napadi najviše uspevaju. Često su tu poruke u kojima se, navodno za prijatelja, traži pomoć koja i ne mora da bude velika ali se traži na mnogo adresa – mnogi koji žele da pomognu često i ne proveravaju da li je njihov navodni prijatelj zaista u nevolji. Kako je rekao, u skoro 90 odsto slučajeva, korisnik je svestan da je prevaren, ali to shvati tek kad je kliknuo i poslao podatke. O ostalim načinima prevare, pročitajte na sajtu Sveonovcu.rs
Eurobanka je počela da odobrava kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, u skladu sa Uredbom o garantnoj šemi koju je usvojila Vlada Republike Srbije, navodi se u saopštenj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
