Tokom pandemije, neke kategorije zaposlenih u Srbiji radile su značajno više, a neke manje. Broj radnih sati značajno je bio smanjen. Da li Vam se to odrazilo na primanja? Poznato je da javni sektor u Srbiji u proseku prima 100 evra više od zaposlenih u privatnom sektoru. Kakva su Vam očekivanja, šta će biti sa vašom platom? Molimo Vas da izdvojite tri minuta i popunite našu anketu:Create your own user feedback survey
Wolf Art Studio i ove godine poziva mlade umetnike iz Pančeva da svoje radove predstave na konkursu koji je otvoren do 20. januara 2021. godine.Cilj osnivanja nagrade je da na lokalnom i nacionalnom nivou pruži podršku i vidljivost mladim umetnicima iz Pančeva, kao i da se kroz saradnju razmenjuju znanja i iskustva neophodna za razvoj savremenog umetnika na početku njegove karijere. Nagrada se dodeljuje na teritoriji grada Pančeva drugi put ove godine. Ovogodišnji nagradni fond iznosi 500 evra.Na konkurs se mogu prijaviti umetnici od 18 do 30 godina starosti, koji su rođeni ili žive na teritoriji grada Pančeva (sa naseljenim mestima).Konkursom je predviđena izložba finalista u prostorijama Narodnog muzeja Pančevo.Na izložbi će svečano biti proglašen pobednički rad, a autoru će biti uručena novčana nagrada u iznosu od 500 evra.Mladi umetnici mogu konkurisati sa maksimalno tri rada.Na konkurs možete poslati sliku, crtež, grafiku, skulpturu ili instalaciju.Prednost na ovom konkursu imaće samostalni umetnici, umetnici koji su završili neku umetničku školu, studenti umetničkih škola, ali i samouki umetnici koji se profesionalno bave umetnišću ili su na putu ka profesionalnoj karijeri.Zainteresovani se mogu prijaviti Na imejl adresu kontakt@vukvuckovic.com tako što će dostaviti:1. kratku umetničku biografiju (1 strana),2. fotografije radova u JPG formatu, do tri rada.3. Naziv rada, tehnika, dimenzije4. Internet prezentaciju umetnika – sajt ili neki drugi profil na kome se može detaljno informisati oradu umetnika (Facebook, Instagram, Behance…)5. Kontakt (telefon i imejl)Rok za prijavu je 20. januar 2021. do 24 časova.
Vlada Republike Srbije saopštila je danas da je prijava poslodavaca za učešće u programu "Moja prva plata" završena, međutim zbog velikog interesovanja poslodavaca za program i najvećeg broja pristiglih prijava u poslednja dva dana roka za prijavu kompanija, otvaranje prijava pomereno je za 8. oktobar, saopštila je Vlada Srbije.Više od 70 odsto pozicija koje su kompanije prijavile dostupno je za kandidate sa završenom srednjom školom, a prijave poslodavaca stigle su iz čitave Srbije, različitih delatnosti i obima kompanija.Nakon utvrđivanja konačne liste kompanija i pozicija na koje se kandidati mogu javiti, 8. oktobra biće otvoren poziv za prijavu zainteresovanih kandidata.Za potrebe prijave kompanija, oglašavanje pozicija i prijave kandidata, napravljen jedinstveni portal koji je omogućio privredi i mladima da ne moraju ništa da dostavljaju u papirnom obliku, već sve potrebno mogu da odrade elektronski, putem Portala Moja prva plata.Priliku da steknu radno iskustvo, pa i potencijalno buduće zasposlenje, imaće 10.000 mladih, u šta će država investirati dve milijarde dinara.
Studentska inicijativa „30% niže školarine“, koju čine studenti i profesori Filološkog fakulteta u Beogradu, najavila je da će danas u 18 časova održati protestnu šetnju ispr...
Za razliku od Kine želimo da ojačamo suverenitet zemalja u regionu Zapadnog Balkana i veoma smo posvećeni njegovom ekonomskom razvoju, izjavio je Adam Bouler, izvršni direktor Finansijske korporcije SAD za međunarodni razvoj (DFC), prenosi list Danas.„Kinezi ne investiraju u region iz dobre volje i milosrđa, nego radi uticaja. Kineski pristup je neka vrsta neokolonijalizma. Naš posao je da investiramo u te zemlje kako bismo ojačali njihov suverenitet“, rekao je Bouler novinarima na telefonskom brifingu.Na brifingu povodom prošlonedeljne posete delegacije američke vlade Grčkoj, Kosovu, Srbiji, Izraelu i Maroku, Bouler je rekao da će rezultati rada novotvorene kancelarije DFC u Beogradu biti vidljivi posle izvesnog vremena.„Moramo da prođemo kroz određene procedure. Prvi korak su bili sastanci na terenu, sa predstavnicima desetina i desetina kompanija. Sledeći korak će možda biti pisma o namerama, a onda i dogovori. To nije nešto što se brzo završava, ali je stvarno“, naveo je Bouler.On je rekao i da o „stvarnim namerama“ SAD svedoči to što su u delegaciji koja je posetila region bili predstavnici šest američkih institucija, DFC, USAID-a, Izvozno-uvozne (EXIM) banke, ministarstava trgovine i energetike i Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC).KINESKA MEKA MOĆ Naveo je da će DFC nastaviti da sprovodi ono na šta se obavezala bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD 3. novembra, jer ta agencija ima podršku i demokrata i republikanaca.Direktor beogradske kancelarije DFC Džon Jovanović rekao je na brifingu da je američka delagacija u Srbiji konkretno razgovarala o investicijama u nekoliko projekata.Jovanović nije odgovorio na pitanje o finansijskom okviru planiranih investicija u Srbiji.Rekao je da su prioretni projekti „Autoput mira“ i železnička linija koja će povezati Srbiju i Kosovu.„Neki od tih projekata su u toku, mi ćemo se truditi da obema stranama obezbedimo finansijska sredstva kako bismo poboljšali njihovu ekonomsku saradnju“, rekao je Jovanović.On je naveo da je na sastancima u Beogradu bilo reči i o podršci mikro, malim i srednjim preduzećima i o podsticanju saradnje mladih preduzetnika Srbije i Kosova.
Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom p...
Ukupna spoljno-trgovinska robna razmena Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine iznosi 27,9 milijardi dolara i 25,08 milijardi evra, što predstavlja iznose za 7-8% manje u odnosu na 2019, saopštio je Republički zavod za statistiku.U tom periodu kako se navodi izvezeno je robe u vrednosti od 11,859 milijardi dolara, što je 8,4% manje u odnosu na isti period prethodne godine.Uvoz je iznosio 16,138 milijardi dolara, i to je za 7,4% manje nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10,619 milijardi, što je pad od 7,6%, a uvoz je bio 14,461 milijardi, što je manje za 6,5%.Deficit u robnoj razmeni je 4,278 milijardi dolara, što čini smanjenje od 4,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3,842 milijardi, što je smanjenje od 3,2% u poređenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je 73,5% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3%.Regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,3%), Beogradski region (25,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,9%), Region Južne i Istočne Srbije (17,3%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.SRBIJA OD EU TRAŽI UKIDANJE UVOZNIH KVOTA NA ČELIK Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (49,0%), Region Vojvodine (27,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,0%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Pri tumačenju tih podataka, treba imati u vidu da uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a time su obuhvaćeni energenti za celu teritoriju Srbije.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,6% ukupne razmene.Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Češkom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Švedskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Кinom i Nemačkom, zatim Ruskom Federacijom, Turskom, Italijom, Mađarskom, Belgijom, Irakom, Republikom Кorejom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Španijom, Slovenijom, Francuskom, SAD-om, Švajcarskom, Grčkom.
Konkurs za najbolju crowdfunding digitalnu platformu otvoren je od 1. do 19. oktobra, a cilj ovog takmičenja je potraga za rešenjem koje će spajati inovatore sa velikim brojem malih ulagača i na taj n...
Nova poslovna zgrada Delta House na Novom Beogradu imaće 20 hiljada kvadrata, 11 etaža, ukupna vrednost investicije je 40 miliona evra i u novom prostoru biće zaposleno 800 radnika, prenosi Gradnja.rs.Zgrada će imati LEED sertifikat, što u prevodu znači da je objekat građen na principima zelene gradnje. Projektovana je kao energetski efikasna, koristiće solarne panele, prikupljaće i koristiće kišnicu za navodnjavanje zelenila, a zelena površina na parceli biće veća od izgrađenog dela parcele.Međutim, zanimljiv je način izgradnje tog objekta jer se koriste lopte od reciklirane plastike kao zamena za teški beton na svim onim mestima na kojima on iz statičkih razloga nije nužan. Pored toga što su količina korišćenog betona, a samim tim i težina konstrukcije manji, ovaj sistem omogućuje i to da se u izgradnji objekata prave znatno tanje ploče.Ta tehnologija podrazumeva postavljanje lopti između gornje i donje zone armature, u zoni ploče koja nije nosilac konstrukcije, nakon čega se izliva beton uz obavezno vibriranje kako bi se ravnomerno rasporedio i formirala buduća rebra. Korišćenje te tehnologije ima i dvostruke benefite po očuvanje životne sredine. Same lopte napravljene su od 100% reciklirane plastike i omogućuju da se količina korišćenog betona smanji dovodi i do smanjenja emisije CO2 u atmosferu.Korišćenjem lopti od reciklirane plastike u konstrukciji Delta House ušteđeno je 1.600 m3 betona i smanjena težina konstrukcije za 4.000 tona.Upotrebom ošupljenih ploča smanjen je broj stubova i obezbeđeni veći rasponi čak do 10,8 m i to bez dodatnih greda. Montažom 100.000 lopti u konstrukciju nove poslovne zgrade smanjiće se emitovanje CO2 za 336t.
Propulsion, u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) raspisuje #OvakoStojeStvari Izazov 2020 za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od ukupno milion dinara za organizacij...
Vanredno stanje i pandemija najviše uticali na zastoj u kupovini i prodaji nekretnina, pad cena se najviše osetio u njihovom izdavanju u zakup, dosta studenata se vratilo kućama, a stanovi na dan nudili su se za mesečni najam, piše Gradnja.rs.Sve to je, dodaje se uticalo na povećanje ponude i na smanjenje cena tražene kirije.Ipak, nakon što se vanredno stanje završilo i život se vratio u normalu, vratila se i potražnja za stanovima, pa su se cene brzo vratile na period pre pandemije.Prema podacima sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs u glavnom gradu, prosečna cena oglašenih nameštenih garsonjera iznosi skoro 200 evra, a jednosobnih stanova 250 evra. Ukoliko želite da imate još jednu dodatnu sobu, makar i manju, za takve stanove najčešće ćete morati izdvojiti preko 300 evra. Prosečna cena oglašenih dvosobnih nameštenih stanova iznosi nešto preko 400 evra, a trosobnih 600 evra. Stanovi od 250 ili 350 kvadrata gotovo su duplo skuplji nego trosobni stanovi, pa prosečna cena nameštenih četvorosobnih stanova u Beogradu iznosi 1.304 evra, a petosobnih čak 1.577 evra.KORONA SKORO DA NIJE UTICALA NA CENE NEKRETNINA U SRBIJI NOVI SADPoslednjih godina cene nekretnina u Novom Sadu vrtoglavo rastu i što se tiče prodaje i što se tiče izdavanja. Na veliku potražnju za nekretninama uticao je i povećan broj mladih ljudi koji su se zaposlili u Novom Sadu, mahom u IT industriji. Prosečna cena nameštenih garsonjera u Novom Sadu oglašenih na portalu 4zida.rs 182 evra, što je samo 15 evra manje od prosečne cene garsonjere u Beogradu. Slično je i sa jednoiposobnim stanovima – prosečna cena oglašenih jednoiposobnih stanova u Novom Sadu je 272 evra, odnosno oko 30 evra manje nego u Beogradu.Ipak, veća razlika u ceni se oseti kod stanova sa više soba, a najveća kod četvorosobnih, koji u Novom Sadu koštaju 542 evra, a u Beogradu skoro tri puta skuplje, čak 1304 evra.NIŠ UPOLA MANJE OD BEOGRADAZa garsonjeru u Nišu mesečno je dovoljno 124 evra, a prosečna cena dvosobnih stanova niža je nego cena garsonjere u Beogradu i ona iznosi 189 evra. Namešteni trosobni stanovi prosečno su oglašeni za 260, a četvorosobni za 405 evra.Bez obzira na ekonomske prilike u zemlji, faktor ponude i tražnje i dalje diktira cenu zakupa nekretnina. Ono što dodatno utiče na cenu je i dovoljan broj luksuznih stanova i projekata, u čemu Beograd u velikoj meri prednjači u odnosu na ostale gradove u Srbiji.
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije saopštila je da je od danas na portalu eUprava omogućeno elektronsko zakazivanje termina za PCR testiranje na lični zahtev. G...
Organizacija Građanski preokret predstavila je veb aplikaciju pod nazivom "Prijavi smrad" koju od danas mogu da koriste svi građani Zrenjanina."Aplikacija je namenjena prijavljivanju, prikupljanju, prikazivanju i analizi komunalnih problema, a može joj se pristupiti preko internet portala Građanskog preokreta", kaže Miodrag Bogunović, član Upravnog odbora Građanskog preokreta.Za dodavanje pojedinačnog "smrada" kako se navodi, postoji osam opcija: za neispravnu vodu, zagađeni vazduh, komunalnu buku, divlje deponije, saobraćajne probleme, napuštene objekte, neprimerene grafite i ostale probleme."U okviru aplikacije, koristeći zoom-in i zoom-out funkcije ili ugrađeni GPS prijemnik na telefonu, svako može da odabere lokaciju koju prijavljuje, opiše vrstu problema i da priloži fotografiju ili video zapis," navode iz Građanskog pokreta.Za sve unete informacije o različitim problemima, klikom na odgovarajuću ikonicu može se izvršiti uvid u detaljnije podatke o kategoriji, mesnoj zajednici, adresi, fotografiji, datumu kreiranja i opisu problema.Nakon izvesnog vremena, aplikacija će jasno pokazati učestalost i strukturu problema koje građani prijavljuju, a biće i vidljivo da li se, kako i koliko brzo prijavljeni problemi rešavaju.Veb aplikacija "Prijavi smrad" nastala je u saradnji Građanskog preokreta sa GIS udruženjem Srbije, koje se bavi ostvarivanjem ciljeva u oblasti profesionalizacije, promocije, primene i razvoja geografskog informacionog sistema (GIS-a). POSTROJENJE ZA PRERADU PIJAĆE VODEMiodrag Bogunović osvrnuo se i na novo puštanje u rad postrojenja za preradu pijaće vode u Zrenjaninu i preneo je stav Građanskog preokreta da je u pitanju nezakonito uključenje "fabrike vode" u komunalnu delatnost vodosnabdevanja: "Od 2015. godine do sada iz posla je izašao nosilac konzorcijuma koji je izabran u javnoj nabavci - italijanski Zilio, svi ugovoreni rokovi su prekršeni, a umesto privatnog kapitala u to postrojenje su ugrađene desetine miliona budžetskog novca." Bogunović dodaje i da zdravstvene i komunalne probleme treba rešavati, ali kako se naglašava ne smemo dozvoliti da nam praksa postane da ih rešavamo kriminalnim poslovima.On je naglasio da će Građanski preokret nastaviti da se angažuje na tom pitanju kroz Inicijativu "Zajedno do vode" i insistiranjem da pravosudni organi urade svoj posao.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU
Tamvajski most na reci Savi gradske vlasti u Beogradu planiraju da rastave i privremeno presele na Palilulu, dok će istovremeno na tom mestu graditi novi most, piše Blic.„Radovi na demontiranju će verovatno početi sledeće godine, dok će se uporedo raditi i novi most na njegovom mestu. Stari most će biti isečen na tri dela, transportovan brodom do svoje privremene lokacije, kako bi kasnije mogao ponovo da se koristi“, izjavio je glavni urbanista Beograda Marko Stojčić.Prema njegovim relima, strari most će biti privremeno postavljen na jednoj parceli u opštini Palilula.Pre izvesnog vremena, nakon navodnog izjašnjavanja građana, grad je doneo odluku da stari most bude izmešten u park Ušće i da se konstrukcija iskoristi za kafiće i restorane.Stojčić je naveo da će Novi savski most imati po dve trake u svakom smeru, sa tramvajskom „bašticom“ u sredini i stazom za bicikliste.„To će biti jedan novi most koji bi trebalo da počne da se gradi sledeće godine, ne znamo tačno kada jer je korona virus sve dosta usporio“, dodao je Stojčić i rekao da se očekuje da će biti završen 2022. godine.Druga opcija, koja je dobila manje glasova, bila je da Stari savski most bude premešten između Ade Ciganlije i novobeogradskih blokova.Ipak, naknadno je odlučeno da se na tom mestu izgradi pešačko-biciklistički most koji bi povezivao Adu i Blok 70.Protiv tog rešenja ranije su se bunili stanari novobeogradskih blokova 70/70A, koji su više puta o tome javno raspravljali i oglašavali se.Izjašnjavali su se protiv biciklističkog mosta u ulici Omladinskih brigada, jer kako su tada naglasili, ne žele da im zagorča život.Što se tiče Starog savskog mosta, građani se pitaju zašto se on seli na suvo, jer bi kako naglašavaju, mogao da se iskoristi kao novi biciklistički mosta koji bi preko Ušća Save u Dunav odlično povezao Kalemegdan i Zemun.
Potpisan ugovor kojim je zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija i zvanično prodata APS holdingu, tačnije firmi Project one, najboljem ponuđaču na poslednjoj prodaji koja je obavljena neposrednom nagodbom, prenosi list Danas.„Potpisali smo kupoprodajni ugovor i rok je osam dana za isplatu, s tim da je kupac naveo da će ranije isplatiti prodajnu cenu“, izjavio je stečajni upravnik Jugoremedije Radovan Savić.Pred Privrednim sudom u Zrenjaninu prethodno su odbijeni prigovori dvoje kupaca da bi na kraju i Komisija za zaštitu konkurencije dala pozitivno mšljenje.Prigovore na odluku o prodaji podneli su turski Birgim i Led Vision doo Beograd.Novi kupac nije iz oblasti farmacije i veliki su izgledi da će trgovati ovim preduzećem. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, novi vlasnik bi ubrzo mogao postati Delta farm koji bi obnovio proizvodnju.Investicioni fond APS holding, koji je otkupio dugovanja Jugoremedije od Hipo banke i tako postao njen najveći poverilac, dao je najbolju ponudu za ovu fabriku u iznosu od 362,5 miliona dinara.To je bila 14. prodaja Jugoremedije, koja je od 2012. godine u stečaju, a njena dugovanja dostigla su 25 miliona evra. Prva privatizacija iz 2002. godine, kada je pod neslavnim okolnostima udeo kupio Jaka 80 Radoviš, poništena je nakon pet godina zbog sumnjive dokapitalizacije.ZRENJANIN: FABRIKA LEKOVA PRODATA IZ PETNAESTOG POKUŠAJA
Združena akcija "Krov nad glavom" ukazuje da pojedini izvršitelji, tokom postupaka iseljenja koje ova organizacija prati, "sve više preuzimaju ulogu sudija u postupku" i na licu mesta tokom iseljenja "presuđuju" o žalbama advokata ili same oštećene strane.U saopštenju te organizacije se ocenjuje da je ta praksa nezakonita i da apsolutno izlazi iz okvira nadležnosti i izvršitelja.Kao primer navode slučaj porodice Vuksanović iz Prilepske 7, kada je u sredu 30. septembra "javnost u direktnom prenosu mogla da vidi kolika je izvršiteljska vlast – da argumenti dužnika koliko god da su tačni i dobro obrazloženi zapravo nemaju nikakvu snagu i da prigovori na rad izvršitelja u praksi zapravo nisu relevantni jer o njima odlučuje sam izvršitelj"."Imali smo priliku da prisustvujemo suđenju, koje je improvizovala izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, na kom se odlučivalo da li postoji predmet izvršenja, pri čemu je izvršiteljka preuzela ulogu sudije i na taj način odlučila da izađe izvan svojih ovlašćenja, čime je još jednom potvrđeno da u praksi izvršitelji odlučuju, a ne samo izvršavaju sudske odluke", navodi se u saopštenju."Krov nad glavom" dodaje da je Dimitrijević nakon pet sati "odlučila" da su veštaci koje je sama angažovala u pravu bez obzira na to što je advokat dužnika jasno dokazao da predmet izvršenja, onako kako je opisan u izreci presude, ne može da se identifikuje."O svim prigovorima advokata porodice Vuksanović da je izvršiteljka prekoračila svoja ovlašćenja odlučila je faktički sama izvršiteljka na licu mesta i nastavila sa izvršenjem, a o prigovorima će dalje odlučiti veštak tek pošto porodica Vuksanović izađe na ulicu. Dokumente iz predmeta je koristila onda kada su odgovarali njenoj interpretaciji da bi zatim sve na šta se pozivao advokat dužnika proizvoljno ignorisala", ocenjuju u "Krovu nad glavom".Porodici je dat rok da do 1. decembra izađe iz kuće dobrovoljno, a uprkos činjenici da javnost ima pravo da prisustvuje izvršnom postupku, okupljeni građani, među kojima su bili i novinari portala Nova.rs, legitimisani su od strane policije, koja je istovremeno odbila da pokaže svoje legitimacije. "Podsećamo, izvršitelji su privatni preduzetnici, a ne sudije i činjenica da će na sve prigovore odgovoriti nakon što porodica završi na ulici pokazatelj je očigledne sistemske samovolje izvršitelja", zaključuje se u saopštenju.Snimci na kojima je moguće ispratiti kako je od početka do kraja trajala komunikacija izvršiteljke, porodice, okupljenih i policije dostupni su na Fejsbuk stranici Združene akcije Krov nad glavom.
Upravni sud usvojio je žalbu investitora i poništio rešenje Ministarstva zaštite životne sredine kojim se nalaže vađenje cevi za mini-hidroelektranu „Zvonce“ u Rakitskoj reci.„Isti problem imali smo u Pakleštici (selo na Staroj Planini). Posle je Apelacioni sud presudio u korist Ministarstva zaštite životne sredine, koje se žalilo na odluku Upravnog suga. Tom investitoru je sada verovatno ostao samo sud u Strazburu. Bilo koji sud da presudi, treba imati na umu da je zakonom zabranjeno ukopavanje cevi u korito velikih voda,“ kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.„Ministar Goran Trivan sada ima sedam dana za žalbu, ali Vlada je u tehničkom mandatu i s obzorom na nagađanja o tome ko će biti novi ministar ekologije, mislim da ne možemo da računamo na scenario kakav smo imali u Pakleštici. Inače, u tom selu investitor nije ni započinjao radove,“ ocenjuje Jovanović i dodaje da ih najnovija odluka nije pokolebala.„Šta god da se desi mi ćemo reku braniti. Svakako ćemo se ponovo okipiti, videćemo da li će to biti u Beogradu ili Rakiti, biće nas sigurno više od hiljadu. Probaćemo da se borimo valjanim pravnim sredstvima.“OGLASIO SE I INVESTITOR„Vi kad dobijete građevinsku dozvolu, vi izvodite radove po građevinskoj dozvoli. Ne može nijedan drugi inspektor da dođe i da te građevinske radove ocenjuje osim građevinskog inspektora,“ izjavio je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) investitor u MHE „Zvonce“ Goran Belić.Međutim, u presudi se navodi da iako je investitor sporio nadležnost inspektora zaštite životne sredine u ovom slučaju, sud je utvrdio da su ti navodi neosnovani.Prema Belićevim rečima, ova presuda ne utiče na drugi postupak u kojem se odlučuje da li će MHE „Zvonce“ biti poništena građevinska dozvola ili ne. Taj postupak se vodi pred Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i još uvek je u toku.Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom prošle godine zabranilo dalju izgradnju MHE „Zvonce“ i naložilo investitoru da sanira štetu načinjenu ukopavanjem cevovoda suprotno uslovima zaštite prirode. U rešenju, koje u presudi citira i Upravni sud navodi se i da je na desnoj obali Rakitske reke u visini vodozahvata došlo do klizišta, dok je na delu leve obale uništena vegetacija.Tada je u primedbi na zapisnik inspektora navedeno da su njegove tvrdnje paušalne i netačne, da se radovi odvijaju u skladu sa uslovima zaštite prirode, te da Ministarstvo donosi odluku koja, između ostalog, čini veliku materijalnu štetu MHE „Zvonce“.Čedomir Savković
Kada smo u martu odjednom svi završili zatvoreni u svojim kućama, sa laptopima na kojima smo radili, pratili nastavu i učestvovali na onlajn sastancima, niko nije znao šta nas je tačno snašlo, ali smo se nadali da će brzo proći. Jesmo li pola godine kasnije naučili da kuvamo ručak dok kucamo mejl i da li je mjut na Zoom-u najbolji izum za zaposlene roditelje?Kada su pre tri godine profesoru Robertu Keliju deca uletela u sobu usred uživo uključenja u televizijski program BBC-a, dok ih je supruga panično sklanjala, svima nam je (osim možda Robertu) to bilo urnebesno smešno i simpatično. Sada, 2020. godine, kada smo svi pomalo Robert, a deca su nam postala deo radnog okruženja, stvari shvatamo malo drugačije.Pandemija u kojoj je svako javno mesto postalo potencijalna opasnost od zaraze, a države pozivale poslodavce da rad organizuju tako da se on može obavljati od kuće, dovela je do toga da je u aprilu skoro četvrtina zaposlenih u Srbiji počela da radi od kuće, kako pokazuje istraživanje koje je sprovela Grupa za razvojnu inicijativu SeConS. Na ovakav režim rada češće su prelazile žene (27,2%) nego muškarci (22,6%), kao i oni koji su zaposleni u sektoru obrazovanja, informisanja i komunikacija, stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti.Prvi uslov koji se postavlja pred zaposlene koji rade od kuće je obezbeđivanje dovoljnog broja laptopa ili kompjutera (naročito ako u kući imate i školarce koji prate onlajn nastavu), dovoljno brz internet, pa onda prostor za rad i na kraju – vreme i koncentracija. A sa poslednje dve stavke stalno su u deficitu upravo roditelji. Zbog toga je za njih rad od kuće bio pravi izazov, naročito u momentu kada su zatvoreni i vrtići i škole, a kontakt sa bakama i dekama nije bio preporučljiv.Čak i kada su obrazovne ustanove otvorene, neki od roditelja nastavili su da rade od kuće, dok su pojedini nastavili da funkcionišu po „pandemijskom režimu“ pa decu nisu poslali u obdanište, pokazuje i istraživanje SeConS-a.Ovaj režim podrazumeva između ostalog i sastanke sa kolegama dok su vam deca u sobi, o čemu nam svedoči i Aleksandra, mama dvoje dece, od 7 i 3 godine, koja radi kao asistentkinja na fakultetu u Beogradu.„Na primer, u 15 časova imaš onlajn sastanak. Deca su kod kuće, nema ko drugi da ih čuva. Oslanjaš se na njihovu razumnost i da će ostati mirni do kraja. Usred sastanka deca započinju svađu, sa tonama suza i jauka, jer jedno od njih dvoje je zagrabilo veći komad plastelina. Brzinski isključuješ ton, da i ostali učesnici onlajn sastanka ne slušaju svađu. Još brže intervenišeš. Vadiš kinetički pesak u zamenu za plastelin, u nadi da će izdržati još pola sata. Sastanak se nastavlja sa rasutom pažnjom. Jednim okom pratiš njihove pokrete, a drugim prezentaciju na ekranu.“Da Aleksandra nije jedina koja se susreće sa problemom rasute pažnje i nemogućnošću da adekvatno uklopi poslovne i privatne obaveze kada radi od kuće, pokazuju i podaci naučnih istraživanja koja su se bavila novonastalom situacijom u kojoj veliki broj zaposlenih prelazi na rad od kuće. Sve je vanredno, ali rodne uloge su standardneSa ovim problemom se češće susreću majke na koje je tokom vanrednog stanja, kada su zatvoreni i vrtići i škole, pao najveći teret brige o deci i kući. Naime, kako pokazuju podaci SeConS grupe za razvojnu inicijativu i organizacije UN Women, kada su se poslovi čuvanja dece i obrazovanja u potpunosti preselili u domove, to su po čvrsto ustaljenim rodnim ulogama i dalje češće preuzimale žene nego muškarci. „Žene obavljaju većinu neplaćenih poslova u domaćinstvu, uključujući higijenu, brigu o deci, starima, bolesnima i pripremu hrane, pa situacija epidemije i preduzetih mera, uključujući i izolaciju, povećava obim neplaćenog rada za žene. Takođe im je otežano i ostvarivanje reproduktivnih prava, a o porastu porodičnog nasilja i da ne govorimo“, objašnjava dr Lilijana Čičkarić, upravnica Centra za sociološka i antropološka istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu.Istraživanje SeConS-a pokazuje da je pandemija tek u trećini domaćinstava uticala na promene u obrascima podele rada u kući. Tamo gde je do promena došlo, to se najčešće odnosilo na čišćenje, spremanje stambenog prostora, kuvanje, pranje sudova, pranje garderobe, a znatno ređe peglanje, kontrolu školskih obaveza i brigu o maloj deci.Ipak, ukoliko se preraspodela posmatra kroz razlike u odgovornosti i opterećenju članova domaćinstva, pandemija je uglavnom doprinela samo još većem obimu kućnih poslova koje obavljaju žene. Tek ponekad uključili bi se i ostali i to po staroj paroli – „da pomognu ženi“.Sa druge strane, istraživanje koje su sproveli naučnici i naučnice sa američkih univerziteta Jejl i Kornel pokazuje da rad od kuće može dovesti do smanjivanja rodnog jaza između muškaraca i žena jedino kada je u pitanju briga o deci, odnosno da postoji mogućnost da će se očevi više uključiti oko nege dece nego kada moraju da idu na radno mesto, ali će i dalje majke biti te koje će češće voditi računa o deci za vreme svog radnog vremena, odnosno da će uporedo raditi i čuvati decu.Vreme koje majke provedu radeći od kuće je češće isprekidano, zbog čega im je pažnja često podeljena između posla i porodice. Uporište za ovakve tvrdnje, navodi se u američkom istraživanju, može se pronaći u podacima brojnih studija koje pokazuju da majke svoje slobodno vreme najčešće provode u prisustvu dece i da je u njega često uključeno i povremeno obavljanje kućnih poslova ili čuvanje dece. Dodaje se čak i činjenica da je i majčin san češće prekidan zbog dečjih zahteva, nego što je to slučaj sa očevima.Zanimljiv podatak iznet u američkom istraživanju, koji se zasniva na podacima pre pandemije, jeste da žene koje rade od kuće u proseku rade 38 sati nedeljno, od čega čak 31 sat u prisustvu dece, dok je kod muškaraca taj podatak znatno drugačiji – od ukupno 48 sati nedeljno, tek 18 je dok su deca pored njih.Sukob privatnog i poslovnog izaziva anksioznost Ovakav način rada stvara osećaj da se uloga majke i zaposlene žene teško mogu uskladiti, a da deca ne znaju da ste na poslu i kada ste kod kuće. Sve ovo neretko dovodi i do osećaja anksioznosti, depresije, bezizlaznosti ili usamljenosti, na šta su se u toku pandemije i karantina požalile ispitanice i u Srbiji i u Sjedinjenim Američkim Državama. U oba istraživanja ovi problemi bili su izraženiji kod majki nego kod očeva. Kako se navodi u istraživanju koje je objavio SeConS, četvrtina žena se prilikom rada kod kuće osećala frustrirano jer im je posao zadirao u privatnost i porodični život, dok se 22% muškaraca požalilo na ovaj osećaj. Najteže je bilo roditeljima koji dolaze iz domaćinstava koja broje četiri ili pet članova koji su, osim što su osećali nelagodu zbog zadiranja u privatnost, imali problema i sa ometanjem od strane drugih članova porodice.Sa druge strane, ometanje i nefokusiranost, osim do frustracija, dovode i do manje produktivnosti, što posledično može dovesti i to manjih zarada ili sporijeg napredovanja. „Samo odmorna osoba može biti produktivna na poslu, kreativan i pouzdan saradnik, posvećena majka sa kapacitetom za igru i zabavu. Pomiriti sve to u danima koji nisu idealni, kad su vam sve energetske baterije poluprazne, prava je nemoguća misija“, objašnjava Aleksandra.A kada život postaje nemoguća misija žene će se pre odlučiti za manje zarade u zamenu za fleksibilno radno vreme, pokazuje američko istraživanje. Iako su različiti modeli zaposlenosti kao što su nepuno radno vreme, rad od kuće ili slično, doveli do većeg broja zaposlenih, a pre svega žena, koje bi da ono ne postoji verovatno bile isključene sa tržišta rada jer ne bi mogle da usklade svoj privatni i poslovni život, pandemija je ukazala na brojne probleme koje rad od kuće podrazumeva. Aleksandra ističe da joj je novonastala situacija potpuno promenila shvatanje mogućnosti rada od kuće, pa je ono što je nekada podrazumevalo ustupak ili pogodnost, sada postalo izazov koji je na duge staze teško izdržati. Ko će priteći u pomoć roditeljima?U ovom izazovu roditeljima bi morala da pomogne i država, smatra Lilijana Čičkarić.„Država privatnim poslodavcima upućuje samo preporuke, a radnice i radnici su pritom prepušteni samovolji poslodavaca.“Ona dodaje da je neophodno apelovati na poslodavce da se konsultuju sa svojim zaposlenima kada je u pitanju način organizovanja rada od kuće kako bi se njihove potrebe uzele u obzir i kako bi im bilo omogućeno da što bolje usklade svoj poslovni i privatni život.„Na primer, trebalo bi razviti više modaliteta i ponuditi zaposlenima da, kad god je moguće, izaberu onaj koji bi im najviše odgovarao - fleksibilno radno vreme, fiksno radno vreme, dvokratno radno vreme i slično.“Preporuke koje se iznose u istraživanju SeConS-a odnose se pre svega na kampanje koje bi promovisale menjanje ustaljenih rodnih uloga koje tradicionalno pripisuju većinu kućnih obaveza ženama, kao i medijsko isticanje dobrih praksi podele rada. Takođe, u slučaju ponovnog zatvaranja vrtića i škola, ističe se da je neophodno da kompanije organizuju čuvanje dece za svoje zaposlene, prvenstveno one koji moraju da odlaze na posao. U podsticanju ravnopravnosti polova, istraživači i istraživačice ističu neophodnost uvođenja obaveznog odsustva očeva nakon rođenja deteta, koje je u Evropskoj uniji već regulisano kao „kvota za očeve“, dok je u Srbiji još uvek isključivo kao preporuka i otvorena mogućnost.Ipak, dok preporuke ne budu usvojene, zaposlenim roditeljima, a pre svega majkama, koji istovremeno rade i čuvaju decu, ostaje i dalje da žongliraju sa brojnim obavezama. „A u večernjim satima kad je tišina i kad imate prostor da se bavite zaostatkom sa posla, vama se neopisivo spava. I još nešto: valjalo bi da spremiš ručak za sutra“, objašnjava Aleksandra situaciju sa kojom se poslednjih meseci susreću brojni roditelji, a kojoj se i dalje ne nazire kraj.
Ekonomske aktivnosti Kine su učvrstili podršku Srbije spoljnoj politici zvaničnog Pekinga, naročito u oblastima teritorijalnog integriteta i pitanja ljudskih prava. Kineske kompanije u strateški važnim sektorima će koristiti našu zemlju za širenje uticaja u regionu i pristupu tržištu EU, navodi se u novoj analizi američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Saradnici premijerke Ane Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara učestvovali su u izradi Informacionog sistema Covid-19, odnosno imali su uvid u stvarni broj testiranih, obolelih i umrlih od virusa kor...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
