Dva IT giganta, Gugl i Epl, uključila su se u veliki posao suzbijanja virusa covid-19. Oni su omogućili da se na mobilne telefone instalira aplikacija koja će korisnicima omogućiti da saznaju da li su u svoj...
Kultna američka tradicija koja je gotovo izumrla zbog digitalne tehnologije, ponovo se rodila u pandemiji korona virusom. Beograđani će tokom predstojećih letnjih meseci, ali i tokom ostatka godine, moći da gledaju filmove pod nebom i to na Parkiralištu na Adi, koje će biti pretvoreno u bioskop na otvorenom.U skladu sa bezbednosnim poštovanjem propisane distance, filmovi će se pratiti iz automobila. Beograđani će na ovaj način imati priliku da uživaju gledajući filmove iz svojih vozila.Planirano je da filmovi budu besplatni od 1. juna do 1. jula, nakon čega će se ulaznice naplaćivati.Uz Beograd, Atina odbrojava dane do 1. juna i do otvaranja svog prvog „drive-in bioskopa“, čija je lokacija još uvek tajna, ali čija Fejsbuk stranica već postaje prilično popularna.U Nemačkoj je takođe sve popularniji koncept bioskopa na otvorenom, gde će ljudi moći da gledaju filmove iz komfora svojih vozila.Nemci su te prostore koristili i za koncerte i crkvene mise, iako je dotad bilo nezamislimo da je moguće đuskanje u kolima.„Drive in bioskopi“ su savršeno prilagođeni želji ljudi da se vrate kulturnim dešavanjima, a istovremeno održavajući socijalno distanciranje.
Kompanija Vip mobile otvoriće u petak, 22. maja u 9 časova ujutru prvu virtuelnu prodavnica na teritoriji Srbije, koju mogu da posete bez napuštanja sopstvenog doma.Korisnicima će u realnom vremenu moći da posete prodavnicu putem svojih računara i mobilnih telefona i da, kroz interakciju uživo sa odabranim savetnikom, dobiju detaljniji prikaz željenog uređaja ili usluge, preporuku i odgovore na dodatna pitanja, ali i da obave onlajn kupovinu.Nakon toga, kupljeni uređaj se plaća pouzećem, a dostavlja kurirskom službom.Vip virtuelna prodavnica tako predstavlja kombinaciju onlajn kupovine i odlaska na fizičko prodajno mesto. U prodavnici će u svakom trenutku na raspolaganju biti tri prodavca, a radno vreme će biti od 9 do 21 časova svakog radnog dana. Nakon što korisnici unesu broj telefona, savetnik će ih direktno kontaktirati putem jednosmernog video poziva. Ukoliko dođe do smetnji klijenti imaju opciju za dopisivanje sa prodavcima.Prilikom dopisivanja, prodavac može da zainteresovani prikaže i druge ponude kompanije ili da ih uporedi sa drugim operatorima.Prva virtuelna prodavnica u Srbiji, dimenzija 50 kvadratnih metara, biće smeštena u biznis centru Navigator, korporacijskom sedištu kompanije Vip mobile i ponudiće korisnicima isti asortiman proizvoda koji se nalazi na svim Vip prodajnim mestima.U Vip mobile navode da je ovaj način u Srbiju uveden nakon istih prodavnica koju je matična kompanija A1 grupa otvorila u drugim zemljama regiona, a da je najbolji odziv za sada zabeležen u Hrvatskoj.Ocenjuju da je to zbog toga što stanovnici našeg podenblja prednost daju kopovini uživo, prilikom koje sa prodavcem mogu da popričaju, uporede ponude u slučaju da se dvoume, ali i izbliza pogledaju uređaje koje nameravaju da kupe."Pre par dana je Narodna banka Srbije objavila da je onlajn kupovina u Srbiji 80 odsto viša nego u istom periodu prošle godine. Iako se čini da su nas nedavne okolnosti uvele u prisilnu digitalizaciju, verujem da smo već bili spremni da veliki deo obaveza i aktivnosti preselimo u digitalni svet. Ujedno, to je i logičan nastavak razvoja i unapređenja poslovanja kompanije Vip mobile, koje je od početka usmereno na tehnološke inovacije koje doprinose daljem razvoju digitalnog društva", saopštio je Dejan Turk, generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija.
Umro nam je 15. marta kolega koji je bio u bolnici od januara. Odbili su nas za pomoć u vidu tri minimalca jer umesto pet, imamo radnika manje. Ovo je samo jedna od nekoliko sličnih žalbi malih preduzeća koja su ostala bez prava na bespovratnu novčanu pomoć jer su, zbog više sile, smanjili broj zaposlenih više nego što je predviđeno uredbom o dodeli korona minimalca. Podsećamo, uredba o pogodnostima i direktnim davanjima za sprečavanje posledica COVID-19 predviđa dva uslova pod kojima se može dobiti pomoć.Prvo, da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nite smanjivali broj zaposlenih za više od 10%.Drugi uslov je da su preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.Međutim, advokati za radno pravo sa kojima smo razgovarali kažu da to što je radnik umro, a nije dobio otkaz odlukom poslodavca, nije zadovoljavajuće obrazloženje budući da država gleda samo broj zaposlenih, a ne razloge zbog kojih je broj smanjen.Pravnici savetuju, ako je kompanija već uzela prvi minimalac, a otad je ostala bez radnika iz bilo kog razloga (smrt, otkaz koji je dao zaposleni ili poslodavac npr), mora da zaposli novoga inače mu sleduje i velika kazna i mora da vrati sav novac. Dakle, kompanija koja uzima pomoć je u obavezi da drži isti broj radnika do 31. oktobra.U slučaju firme u kojoj je kolega umro, zbog čega deluje da su smanjili broj zaposlenih za 20 odsto, morali su da zaposle novog radnika ako su želeli da konkurišu za pomoć države.Advokati kažu da smrt nije jedina situacija kad se broj radnika smanjuje mimo volje poslodavca. Recimo, pripravnici u advokatskoj kancelariji ako polože narednih nedelja pravosudni ispit, oni prelaze u advokaturu, i kancelarija koja je uzela pomoć mora na njihovo mesto odmah da zaposli nove pripravnike.
Narodna banka Srbije izabrala je skoring Agencije za privredne registre (APR) za referentnu ocene boniteta koju će koristiti prilikom obavljanje monetarnih operacija u prometu korporativnih hatrija od vrednosti (HOV), saopštio je APR.Skoring kao ocena boniteta koju APR pruža prisutan je na domaćem tržištu od 2007. godine, a počev od 5. maja 2020. godine korisnicima je dostupna treća verzija te ocene, utvrđena po modelu koji je prilagođen savremenim uslovima poslovanja.Privredna društva mogu dobiti skoring u kome je ocena boniteta iskazana u pet osnovnih i tri specifična nivoa, kao: odličan bonitet (AA), veoma dobar bonitet (BB+, BB, BB-), dobar bonitet (CC+, CC, CC-), prihvatljiv bonitet (DD+, DD, DD-) i veoma slab bonitet (EE).Za privredna društva nad kojima je pokrenut neki pravni postupak (stečaj, likvidacija ili statusna promena), zatim koja su duži vremenski period nelikvidna, novoosnovana društva ili za koja nema ili nema dovoljno podataka, ocena boniteta se ne utvrđuje, a skoring se iskazuje oznakama statusa."Ograničenja koja je NBS propisala u pogledu korporativnih obveznica koje će prihvatati u monetarnim operacijama, odnosno one koje su emitovala privredna društva koja, prema oceni APR, imaju odličan bonitet i veoma dobar bonitet, pokazuju njeno opredeljenje da investira u kvalitetne hartije od vrednosti, čiji su emitenti privredna društva koja imaju odličnu ili veoma dobru sposobnost izmirivanja obaveza, kao rezultat ostvarene visoke profitabilnosti, finansijske stabilnosti i sigurnosti, kao i fleksibilnosti u poslovanju.APR u saopštenju ocenjuje da je time "potvrđena objektivnost i kredibilitet koji ta ocena ima na finansijskom tržištu zemlje i pokazuje vodeću ulogu koju APR ima kao servis privrede", kao i da predstavlja "značajnu ulogu koju APR ima kao jedan od učesnika u podsticanju razvoja domaćeg tržišta kapitala".Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2019. godinu, koje je do sada dostavilo oko 74.000 privrednih društava, utvrđen je skoring za period od 2015 do 2019. godina, a odličan i veoma dobar bonitet ima 10.279 društava."Podsećamo da je, shodno Uredbi koju je donela Vlada Srbije, rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu produžen do 4. avgusta 2020. godine i da za privredna društva koja još uvek nisu dostavila taj izveštaj, sve dok isti ne dostave, APR izdaje skoring za period od 2014. do 2018 godina. Taj skoring je utvrđen za ukupno 101.577 društava, od kojih je sa odličnim i veoma dobrim bonitetom bilo 16.855 društava", dodaje se u saopštenju.
Intervju sa Nikolom Kovačevićem, pravnikom iz Inicijative A11, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Nikola Kovačević o migrantima u Srbiji(AUDIO)O migrantima se u poslednje vreme dosta priča, i o njima kruže razna nagađanja, pretpostavke i teorije zavere. Kako tu zaista stoji situacija -- ko su migranti koji su sada u Srbiji, koliko ih ima i gde se nalaze?Nikola Kovačević: Najveći broj ljudi još uvek dolazi iz zemalja koje su pogođene ratom, ili nekim drugim dešavanjima koja su takva da prouzrokuju njihovo bekstvo i progon iz zemalja porekla. Dakle, ovo je i dalje kriza koju bih nazvao izbegličkom, zbog toga što ti ljudi dolaze iz Sirije i Avganistana, i oni koji su ovde su mahom izbeglice. U ovom trenutku, barem po podacima koje sam ja danas dobio, u devetnaest centara za azil i prihvatnih centara je trenutno smešteno nešto manje od osam hiljada ljudi. To je oko hiljadu i dvesta ljudi manje nego ranije -- što je i očekivano, s obzirom na to da je 14. maja konačno ukinuta naredba kojom su oni u tim centrima bili arbitrerno, protivzakonito i protivustavno držani i lišeni slobode. Čim je ta odluka prestala da važi, dosta ljudi se odlučilo da napusti centre za azil. Od tih hiljadu i dvesta koji više nisu u kampovima, neki su verovatno uspeli da izađu iz Srbije -- doduše, ne tako veliki broj, zbog Hrvatske, Mađarske i Rumunije, i njihovih graničnih praksi -- a dobar deo njih verovatno boravi na neformalnim mestima okupljanja izbeglica i migranata, koja su uglavnom ili u graničnom pojasu ka Hrvatskoj i Mađarskoj, ili u Beogradu, u okolini Savamale i Brankovog mosta. Tako da bih ja rekao da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da se na našoj teritoriji nalazi negde oko osam i po hiljada izbeglica i drugih kategorija migranata.O načinu života u tim kampovima, odnosno prihvatnim centrima, se malo znalo i pre vanrednog stanja, a još manje se zna o tome kakva je tamo bila situtacija tokom tog prinudnog zatvaranja. Šta im je tamo država obezbedila, a šta nije, i kako je izgledao svakodnevni život?NK: Postoje izveštaji koji su se bavili prihvatnim centrima i centrima za azil, ali oni nikada nisu bili do te mere detaljni da bismo za svaku ustanovu sa sigurnošću mogli da kažemo da li su uslovi tamo u skladu sa međunarodnim standardima. Ono što svakako sigurno znamo je da su i pre pandemije -- dakle i pre nego što je uvedeno vanredno stanje, i prateće mere koje su dovele do toga da se svi stranci u Srbiji praktično zatvore u tih devetnaest centara -- neke brojke koje su provejavale, a koje je objavljivao Komesarijat za izbeglice i migracije, podrazumevale da Srbija ima kapaciteta da smesti nešto manje od šest hiljada ljudi. Međutim, ti kapaciteti nisu mereni uz obzire prema nekim međunarodnim standardima ljudskih prava -- koji podrazumevaju da svaka prostorija mora da ima određenu kvadraturu, da ti objekti moraju da budu u adekvatnom stanju, i tako dalje... Dakle, kada kažete da Srbija ima prostora da smesti pet hiljada i devetsto ljudi, to nije realan kapacitet, budući da se tu ubrajaju i montažne, šatorske konstrukcije, u koje može da se smesti sto pedeset ljudi, u krevete na sprat poređane jedne pored drugih. Takav smeštaj potencijalno može da posluži za nekoliko dana i u urgentnim situacijama, ali se definitivno ne može smatrati adekvatnim za period koji je duži od dva, tri ili četiri dana. Tako da su realni kapaciteti Srbije, za koje bi moglo da se kaže da ispunjavaju standarde ljudskih prava, negde između dve i tri hiljade mesta. Nažalost, nakon uvođenja vanrednog stanja, stanje u prihvatnim centrima i centrima za azil se drastično pogoršalo, i taj problem ima nekoliko slojeva. Prvi je taj što su oni u tih devetnaest centara nabili devet hiljada ljudi. Onda ste imali čitava šatorska naselja, koja su u prihvatnom centru u Obrenovcu postavljena na fudbalskom terenu, koja nemaju ni struju ni vodu, i gde je za nekih petsto, šesto ljudi koji tamo borave obezbeđeno dvadesetak toaleta i dvanaest česmi, a tuševi -- kada dođete na red u čvrstim objektima, u kojima su smešteni neki drugi ljudi. U takvoj situaciji se jasno vidi da, koje god mere da su primenjene prema građanima Srbije, a ni one nisu bile blage, stranci su prošli daleko gore -- i prošli su tako samo zbog toga što su stranci.A zašto su oni uopšte zaključani u prihvatnim centrima? Sa kojom logikom i obrazloženjem je to učinjeno -- da li zbog zaštite njih, ili zbog zaštite lokalnog stanovništva?NK: Jedini greh, i jedini razlog zbog koga su ti ljudi bili kolektivno lišeni slobode jeste to što su stranci, a obrazloženje koje je navedeno je sledeće: “da bi se sprečilo nekontrolisano kretanje ljudi koji bi mogli biti nosioci virusa.” Prvo se postavlja pitanje šta znači “nekontrolisano kretanje”, pošto je u vanrednom stanju to ono kretanje koje nije u skladu sa merama Vlade. Da li sam se ja tako nekontrolisano kretao, ako sam posle pet popodne izlazio napolje kada to nisam smeo? Dakle, da li je nekontrolisano kretanje svojstvo koje se pripisuje isključivo izbeglicama, tražiocima azila i migrantima -- ili svako, bez obzira na to koje je rase, vere, pola i porekla može da se kreće nekontrolisano? Drugi argument, koji je još besmisleniji, je to da oni mogu biti nosioci virusa. Znači, da li je zaista istina da samo stranci mogu da budu nosioci virusa? Pa, nije. Za vreme ovog vanrednog stanja praktično nijedan stranac, izbeglica ili tražilac azila nije bio zaražen koronavirusom. Tako da, kada pogledate razloge koji su navedeni, jasno se vidi da su ti razlozi protivustavni, da su protivpravni, i da su vrlo dobar osnov da svaki stranac koji je u ovom periodu boravio u Srbiji i te kako potraži pravdu pred međunarodnim ili unutrašnjim telima za zaštitu ljudskih prava.Da li su oni uopšte dobijali neka sredstva zaštite -- maske, rukavice, dezinficijense?NK: Njihova zaštita se, u principu, svodila na to da oni budu hermetički zatvoreni. Što se, ako pogledamo situaciju u staračkim domovima, nije pokazalo kao taktika koja u potpunosti garantuje da virus negde neće ući. S jedne strane, istina je da su tim merama, pre svega radnici Komesarijata, uspeli da spreče da se korona pojavi u migrantskoj populaciji. Sa druge, jedna od preporuka Svetske zdravstvene organizacije i međunarodnih tela koja se bave zaštitom prava lica lišenih slobode jeste da se sva mesta lišenja slobode -- da li su to zatvori, pritvori, psihijatrijske ustanove ili ustanove socijalne zaštite -- moraju rasteretiti, jer se mora izbeći situacija da se u mali prostor smesti preveliki broj ljudi. U takvoj situaciji, pogotovo kad je higijena loša, i kad je kontakt između ljudi neposredan -- vi u Obrenovcu imate ljude koji spavaju jedni pored drugih u šatoru, kao sardine -- da se bilo gde pojavila korona, što hvala Bogu nije, ona bi se vrlo verovatno raširila kao požar među celokupnom populacijom. Tu onda ne bi bili ugroženi samo stranci, bili bi ugroženi i radnici Komesarijata, koji su takođe ovim merama Vlade izvukli prilično debeo kraj. Kažem, na svu sreću nije bilo zaraze, i unutar tih kampova su verovatno deljene jednokratne maske -- ali nije bilo dovoljno resursa da se, na primer, obezbedi adekvatan broj higijenskih paketa. Opet ću reći, vi imate situaciju da se preko četiristo, petsto ljudi nalazi bez vode i struje u objektima u kojima spavaju. Tako da tih minimalnih pretpostavki, za one najosnovnije preventivne mere koje je propisala sama Vlada Republike Srbije -- a to su “Redovno perite ruke!” i “Kad ste u grupi ljudi, stavite masku.” -- njih jednostavno nije bilo u prihvatnim centrima.Uprkos tome što je država svojim merama uspela da ih zaštiti od zaraze, možemo da zaključimo da dostojanstvo migranata državi nije bilo baš najpreče. Kakvom je to atmosferom rezultiralo, i koliko su česti bili incidenti u tim kampovima? Ko je u njima sprovodio red, i na koji način?NK: Zabeleženo je dosta incidenata, i dosta navoda o zlostavljanju je stiglo lično do mene ili do nekih mojih kolega. U prihvatnim centrima i centrima za azil vlada prilično veliko nezadovoljstvo, s obzirom na to da su ljudi u njima ovoliko bili zatvoreni, sve bez da su za to dobili individualnu odluku, u kojoj bi im bilo dato obrazloženje, i na koju bi mogli da se žale. U izbegličkoj i migrantskoj populaciji koja je tamo bila smeštena je zato postojala određena tenzija i frustracija, koja je, u kombinaciji sa lošim uslovima u kojima su boravili, u nekim instancama dovodila i do međusobnog obračuna. Međutim, ono što je takođe važno da se kaže, je to da su tokom ove pandemije u prihvatnim centrima zabeleženi slučajevi zlostavljanja. Recimo, Žandarmerija je u nekoliko navrata intervenisala, ušla u Centar za azil u Krnjači i tamo pretukla nekoliko ljudi. Ja to mogu sa sigurnošću da tvrdim, iz prostog razloga što sam sa tim ljudima stupio u kontakt, i video vrlo tipične povrede koje su im nanete po leđima gumenim policijskim palicama. Isto tako, bilo je i slučajeva u kojima su se Inicijativi A11, meni i nekim drugim kolegama javljali ljudi iz drugih centara, koji su tvrdili da ih nije tukla policija, već da ih je tuklo obezbeđenje kampova. Tako da je, barem što se mene lično tiče, taj neki status koji je Srbija izgradila prethodnih nekoliko godina -- koji je podrazumevao da smo mi, je li, humani, za razliku od Mađara, Hrvata, Rumuna, Grka, Bugara, i tako dalje -- mislim da smo, nažalost, uspeli da taj status poljuljamo. Ja se bojim da posle ovakvih iskustava uspomene tih ljudi na Srbiju neće biti dobre.Ako stavimo po strani situaciju za vreme pandemije, kako bi se generalno moglo oceniti ponašanje države prema migrantima, i koliko je država tu iskrena? Nekako se stiče utisak da naša država ima dva lica -- jedno koje upravlja prema Evropi i Evropskoj uniji, i drugo kada se obraća domaćoj javnosti i svom biračkom telu.NK: Kada govorimo o državi, i o delovanju državnih agenata, treba reći da je, recimo, Komesarijat za izbeglice i migracije državni organ koji u redovnim okolnostima vrlo solidno obavlja posao rukovođenja tim prihvatnim centrima. Možemo pohvaliti i prvostepeni organ, a to je Kancelarija za azil, koja je prošle godine dodelila dosta azila -- dodelila je, zapravo, više azila nego ikada pre. Znači, postoje neki segmenti našeg sistema azila i migracija koji funkcionišu kako treba. Međutim, odgovor države se ne ogleda samo u tome kako se ponašaju njeni službenici -- dakle, policija, vojska i radnici Komesarijata -- već se meri i time kako se država ponaša, i kako odgovara na pojave kao što su narodne patrole, i kao što su neke grupe koje deluju u Šidu, a koje se sa četničkim obeležjima kreću po mestima gde se migranti okupljaju pred prelazak granice i tamo ih tuku i uništavaju im mobilne telefone, koje im benzinom pale šatore, i koje napadaju humanitarne radnike. Ja još uvek ne znam da je, na primer, neko od predstavnika Levijatana, ili neko iz narodnih patrola za to krivično odgovarao. Znam da su pokrenuti neki postupci -- ali u Srbiji se stalno pokreću neki postupci, pitanje je kako se oni završavaju. Tako da odgovor države u pogledu tih ksenofobnih, desničarskih, a ja ću slobodno reći i fašističkih grupa koje deluju, i koje su sve zastupljenije u našem javnom diskursu -- za sada ne postoji. I onda imamo Dveri, koje prave peticiju protiv naseljavanja migranata... Nema naseljavanja, ti ljudi neće da ostanu. Nažalost, ne da ti ljudi neće da ostanu, nego se i naši ljudi iseljavaju odavde. Tu vidite da je odgovor države prilično slab, i da će, što duže taj odgovor bude izostao, te grupacije ili pojedinci sve više misliti da imaju slobodu da rade to što rade -- a to je da šire govor mržnje i uzimaju zakon u svoje ruke.Otkud uopšte to da je migrantska tema sada toliko u fokusu? Oni su ovde prisutni već pet godina, i dok jeste bilo nekih uspona i padova u odnosu države prema njima, nikada nije postojala takva netrpeljivost, i nije kružilo toliko teorija zavere kao poslednjih meseci.NK: Kada je reč o tim narativima koji se pominju prethodnih godinu, godinu i nešto dana, oni se uglavnom svode na neke paušalne i u realnosti neutemeljene pretpostavke. Govori se o tome da su u našu zemlju došli neki ljudi, koji će ovde navodno da se nasele, da će oni da dobiju kuće na selu, i da će sa sobom doneti neke svoje običaje koji podrazumevaju ne znam šta -- da su oni neki silovatelji, teroristi i tako dalje... Međutim, kada se izvrši uvid u činjenice -- i ne samo činjenice, već i naše propise, u pravni okvir koji reguliše to da li neki stranac može da ostane ovde ili ne -- onda se vrlo lako dolazi do zaključka da ti narativi nisu ništa drugo nego jedna besmislena konstrukcija, koja za neke znači priliku da se dobiju politički poeni. Onda možemo da pričamo o pokretu Dosta je bilo, o Dverima -- a sada i o nekim udruženjima za zaštitu životinja koja su prerasla u političke partije. Ovi narativi su takođe dobra podloga i za argumente nekih desničarskih grupacija, koje po svojoj prirodi imaju neke stavove prema određenim manjinskim grupama -- i tu nije samo reč o migrantima, već i o Romima, i o drugim ranjivim kategorijama ljudi na našoj teritoriji.Posledica svega toga je, nažalost, to da su za prosečnog građanina Srbije migranti i izbeglice -- koji su do pre dve ili tri godine bili nesrećnici koje mi razumemo i pomažemo im zbog toga što i mi imamo izbegličko iskustvo -- danas neki ljudi koji su ovde došli da naruše naš način života, da ugroze naše postojanje, i da, kako neki kažu, promene etničku ili versku strukturu stanovništva.Kakav je plan Evropske unije za migrante u narednom periodu? Da li u tom pogledu postoji neka konzistentna politika, i gde je naše mesto u tim planovima? Da li smo mi zaista viđeni kao neka tampon zona -- priča se o tom nekom sporazumu, koji navodno postoji između Austrije i Srbije...NK: Što se tiče Evropske unije, ona je sama već pala na testu iznalaženja zajedničkog rešenja za izbegličku krizu 2015. i 2016. godine. Ja ne bih mnogo nade polagao u EU, s obzirom na to da je od tada prošlo već pet, šest godina, i da ono što je isplivalo nije rešenje -- odnosno, to jesu neka rešenja, ali ona ne počivaju na nečemu što mi zovemo ljudskim pravima. Neka težnja verovatno postoji da bi Srbija ili Zapadni Balkan mogli da budu način za eksternalizovanje tog problema, kao što su to sad, recimo, Grčka, Italija ili Severna Afrika. Ja se iskreno nadam da do toga neće doći, i to ne bi značilo da bi se izbeglice i migranti ovde naselili -- to bi značilo da bi se ovde digli ogromni pritvorski centri, kapaciteta za više hiljada ili desetine hiljada ljudi, u kojima bi oni bili lišeni slobode kao neki kriminalci. Bojim da bi tada na teritoriji Srbiji moglo da se dešava ono što se sada dešava na grčkim ostrvima kao što su Lezbos i Kos -- Morija, jedan izbeglički kamp na Lezbosu, je apsolutno na nivou srednjovekovnih tamnica. Sporazum sa Austrijom nije nikakva novina, jer je Republika Srbija 2007. godine potpisala sporazum o readmisiji sa Evropskom zajednicom, koji predviđa da svi ljudi koji su sa teritorije Srbije nezakonito ušli na teritoriju EU, a ne ispunjavaju uslove za azil, mogu biti vraćeni. Takvi međunarodni sporazumi o deportaciji nisu nešto što postoji od 2007. -- to je nešto na čemu je funkcionisala saradnja na nivou Evrope i pre Evropske unije. Tako da tu vidimo jedno izvrtanje činjenica i realnosti, u kome nam kažu “Postoji sporazum, vratiće nam šesto hiljada ljudi.” Neće, nisu to kruške i jabuke, ili ne znam ni ja šta, da mogu prosto da se istovare nazad. I ja bih se uplašio kada bi mi neko rekao da će iz Austrije da vrate nazad pedeset hiljada ljudi -- to nije normalno, i to ne treba da se desi, ali to je i pravno nemoguće.
Raiffeisen banka je četvrtu godinu zaredom dobitnik priznanja u godišnjem izboru „Evropske bankarske nagrade“, koji organizuje renomirani britanski finansijski magazin „EMEA Finance&...
Turističke agencije u Srbiji donele su odluku da počinju krajem juna ili početkom jula da realizuju ugovorene odlaske, pišu Novosti. Ko i dalje ne bude hteo da ide na već rezervisano letovanje, može d...
Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uoči Svetskog dana biodiverziteta koji se obeležava 22. maja. Društvo podseća da je da je na krajnjem severu vojvođanskog Banata do skoro obitavao poslednji par orlova krstaša. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji.Suočeni sa zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda. Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne tri godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. On je kazao da su uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u Srbiji sprovode sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije, stekli neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša, rekao je Ružić.Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu uspeh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja. Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima, a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda.Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Česške i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja prouzrokovanog od strane ljudi.
Javni prevoz u Srbiji nije funkcionisao uobičajeno tokom pandemije i mnogi ljudi često su se snalazili u pronalaženju alternativnih rešenja kako bi došli na neko odredište, barem oni koj...
Javno preduzeće Putevi Srbije raspisalo je tender za nabavku sistema za praćenje službenih vozila, objavile su Novosti. Planirana je kupovina GPS uređaja za 226 putničkih i 23 teretna vozila za šta će platiti 2,9 miliona dinara, odnosno oko 24.000 evra.U konkursnoj dokumentaciji je navedeno da je neophodno da sistem omogući pozicioniranje vozila, prikaz putanje, praćenje vozila u realnom vremenu, kao i izveštaj o parkiranjima i zaustavljanjima. Važna stavka je i izveštaj o dinamici korišćenja automobila van radnog vremena, kao i o prekoračenju brzine. Traže i da im se omoguće pregledi fotografija kroz izveštaje.V. d. direktora "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak za Novosti kaže da ovo nije prvi put da ovo preduzeće nabavlja ovaj tip opreme, ali da se ona do sada dobro pokazala i da je dala rezultate:- Već četiri ili pet godina pratimo korišćenje službenih automobila u firmi i za to vreme je znatno smanjena potrošnja goriva. Pratimo ih gde idu i kada vraćaju vozila. Od kada tako radimo, uveli smo red i nema zloupotreba vozila.
Turizam i ugostiteljstvo sektori su najviše pogođeni pandemijom COVID 19, slede kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, dok se kriza prelila i na IT sektor i industriju, pokazao je drug...
Nacionalnom Dina karticom sada je moguće platiti u više od 400 domaćih internet prodavnica, a broj trgovaca na internetu koji prihvataju plaćanje domaćom karticom neprekidno se uvećava, saopšti...
Narodna banka Srbije (NBS) preporučila je finansijskim institucijama da imejl obaveštenja koja šalju klijentima budu digitalno potpisani, čime bi omogućili verifikaciju identiteta po&scaro...
Kanadska geološka kompanija ‘’Tethian’’, koja traga za ležištima metala u Srbiji, Bugarskoj i na Kosmetu, saopštila je da je postigla dogovor o kupovinu srpske ge...
Iako se poslovanje u mnogim sferama usporilo usled koronavirusa, više od 55 odsto kompanija van IT sektora u ovom periodu nije odustalo od započetih procesa digitalne transformacije, dok je svaka...
Analitički sistemi za onlajn medije SmartOcto i Content Insights su, nakon uspešne saradnje na Value+ projektu, najavili da će se spojiti u kompaniju pod nazivom "smartocto" uz podršku konzorcijuma investitora, navodi se u zajedničkom saopštenju."Izuzetno je značajno: čuli smo toliko puta od zajedničkih klijenata da bismo bili nezamenljivo ultimativno analitičko rešenje za svaku novinarsku redakciju kada bismo se ujedinili. A kada ti industrija nešto govori, onda slušaš", rekao je Dejan Nikolić, CEO kompanije Content Insights. U saopštenju se navodi da novi tim želi da svojom analitičkom platformom bude "vodeće rešenje u novinarskim redakcijama širom sveta", a tim koji će raditi u Holandiji i Srbiji skaliraće sve operacije tokom tekuće godine. "Analitički uvidi koji su bazirani na podacima su ključ uspeha u modernim novinarskim redakcijama. Međutim, oduvek je bio izazov učiniti da ti podaci zaista pomažu urednicima da donose odluke i da im zaista donose opipljivu vrednost. Imajući u vidu ovaj problem, 2019. godine kreiran je projekat Value+ sa idejom da nađe rešenje", navodi "smartocto".Novi pristup se zasniva na zajedničkom iskustvu koje su ponaosob stekle kompanije SmartOcto i Content Insights. Kompanija Content Insights pomaže preko 150 medijskih brendova na četiri kontinenta sa temeljnom istorijskom analizom članaka, a SmartOcto sarađuje sa preko 50 istaknutih redakcija, prikupljajući i pružajući podatke i grafikone u realnom vremenu."Naše rešenje se zasniva na dva radikalno nova elementa, bazira se na kombinaciji istorijskih podataka koji računaju vrednost i kvalitet članaka s jedne strane, i preciznim i personalizovanim notifikacijama u realnom vremenu koji obaveštava članove novinarske redakcije koje korake mogu da preduzmu sa objavljenim novim sadržajem", kazao je Erik van Hejsvajk, CEO kompanije smartocto. Roj Vasink, menadžer podataka u istaknutoj holandsko-belgijskoj medijskoj kući DPG Media, potvrđuje uspeh Value+ projekta."Rezultati su sjajni i pomeraju granice, čak i u doba pandemije korona virusa, u pogledu čitalaca koji su se konvertovali u pretplatnike, kao i generalno dopiranje do većeg broja publike. Analitičko rešenje smartocto igra ključnu ulogu, kako za naše novinare, tako i za pristup naše novinarske redakcije koji se zasniva na praćenju podataka", dodaje Vasink.U spajanje dve kompanije investirao je konzorcijum koji čine North Base Media (NBM), Eleven, Neveq, V-Ventures i South Central Ventures (SCV). Jan Kobler, partner menadžer u SCV-u kazao je da veruje da će novo rešenje doneti veliku promenu na tržištu analitičkih alata namenjenih medijima, a da će u godinama koje dolaze "profitabilnost medija biće važnija nego ikada". "Smatramo da će zajednička kompanija, sa jedinstvenom kombinacijom dokazanog iskustva i pristupa, postaviti zlatni standard u industriji analitike sadržaja. Nijedna druga kompanija na tržištu trenutno ne može svojim klijentima obezbediti dubinu podataka i predloge u realnom vremenu, kakve smartocto može", kazao je Saša Vučinić, patrner menadžer u NBM-u.O kompaniji smartocto: nova kompanija je kombinacija dva bivša startapa. Obe kompanije, Content Insights (Srbija) i SmartOcto (Holandija) osnovane su 2015. godine. Kompanije trenutno ima predstavništva u Holandiji, Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako je vanredno stanje u Srbiji ukinuto a prevoz proradio, domaće kompanije ne žure sa otvaranjem kancelarija, a njihovi zaposleni i dalje rade od kuće. Kompanije u Srbiji planiraju da vraćaju zaposlene postepeno već od juna. Evo kakve su im politike.Tehnomanija: Ako ne bude iznenađenja, vraćamo se u junuTehnomanija je odlučila da svoje zaposlene koji su radili od kuće u radno okruženje vraća postepenom dinamikom. Pratimo situaciju i uputstva nadležnih državnih organa i prilagođavamo način rada okolnostima. Ukoliko sve bude išlo kako struka očekuje i ne bude bilo novih zdravstvenih izazova, plan je da vratimo sve naše zaposlene u kancelarije početkom juna, poručuju u kompaniji.Telenor: 11. maja počela prva faza povratkaNevena Stefanović, izvršna direktorka HR-a u Telenoru, kaže da je od 11. maja počela prva faza povratka u kancelarije, na dobrovoljnoj osnovi. Zaposlenima je, ukoliko žele, omogućen rad iz kancelarije, uz poštovanje svih propisanih mera, dok je rad od kuće i dalje preporuka kompanije, za šta se opredelila većina. Naredne faze ćemo prilagođavati epidemiološkoj situaciji i mišljenju i merama propisanim od strane nadležnih organa, kaže Stefanović. Nije bilo negativnih promena u vezi sa platama i beneficijama, ističe ona. GIGATRON: Poslednji se na posao vraćaju zdravstveno osetljiviZaposleni će biti vraćani na rad u prostorije poslodavca sukcesivno/etapno. Poslednji koji će se vratiti su zaposleni koji pripadaju zdravstveno osetljivim grupama.Atlantic Grupa: Preventivni rad od kuće do kraja majaOd ukupno 5.500 zaposlenih u sistemu Atlantic Grupe, zahvaljujući visokom nivou digitalizacije svih procesa, njih preko 1.800 je nastavilo da redovno radi od kuće. Ukidanjem vanrednog stanja i relaksacijom dela ograničavajućih mera za stanovništvo i privredu, prodajni timovi su se već vratili na teren i očekujemo polagano normalizovanje svih segmenata poslovanja, uz postepeni povratak u radne prostorije i zaposlenih koji su radili od kuće. S obzirom da epidemiološki rizici i dalje postoje, izvesno je da će se preventivni rad od kuće nastaviti do kraja maja.U međuvremenu, Atlantic Grupa priprema plan postepenog povratka zaposlenih u službene prostorije u nekoliko faza i ukoliko epidemiološka situacija nastavi da se poboljšava ovom dinamikom, u prvom momentu vratiće se jedan deo zaposlenih, naravno uz dalje poštovanje svih propisanih epidemiološko-higijenskih mera i socijalnog distanciranjaMol: Dolazak u Direkciju samo ako je preko potrebanPrioritet MOL Serbia je bezbednost zaposlenih i kupaca u svakom trenutku.Napravljen je detaljan plan ponašanja i raspodele posla pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji tako da našli zaposleni iz Direkcije rade u home office režimu i pre zvaničnog proglašenja vanrednog stanja. Za zapsolene na Depou u Sremskim Karlovcima i na servisnim stanicama obezbeđena je zaštitna oprema i poštuju se sva propisana pravila. Iako je doneta odluka o ukidanju vanrdenog stanja, kompanija je odlučila da ostane dosledna donetim merama i na taj način smanji bilo kakav rizik.U skladu sa tim, nastavljamo sa primenom svih zaštitnih mera, a naši zaposleni nastavljaju rad od kuće. Dolazak u Direkciju se preporučuje samo ukoliko je preko potreban i to uz prethodnu konsultaciju sa menadžerima kako bi se smanjio kontakt među kolegama i na taj način obezbedila njihova sigurnost. Što se tiče sastanaka, svi se održavaju online. Headline & Dkit: Kolege biraju odakle će da rade Agencije Headline i Dkit nisu ni jedan dan tokom pandemija zaustavljale posao. Činjenica da nismo sedeli u kancelarijama, vec svako u svojoj kući, nije uticao ni na obim ni na kvalitet naših usluga, kaže Marina Grihović, generalni direktor agencije Headline & Dkit. Sada postoji strah kako će izgledati povratak na «staro», i moram priznati da sa raznih strana čujem da se deo zaposlenih teže privikava na sadašnji ritam, dodaje ona. "Strah i loše vesti su još oko nas, te mislim da nema potrebe žuriti sa nekim formalnostima i masovnim okupljanima. Nadam se da ćemo se u agenciji družiti već u junu mesecu, ali sve dok prevoz ne bude adekvatan ili dok se broj zaraženih ne svede na minimum, moje kolege će moći da biraju odakle će da rade". Fabrike dečje hrane (BFF): Svi smo u kancelarijama od 11. majaMilena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF) kaže da su se počev od 11. maja svi zaposleni vratili na posao i proizvodnja je nastavljena punim kapacitetom. Rad u fabrici je organizovan uz najviše poštovanje mera bezbednosti, u skladu sa svim propisanim uredbama i preporukama. Obezbeđena su zaštitna sredstva (maske, rukavice, dezinfekciona sredstva) za sve zaposlene, pojačane su mere dezinfekcije radnog prostora, iako naša proizvodnja zbog specifičnosti i pre uvođenja vanrednog stanja i mera, primenjuje najviše standarde u pogledu mera bezbednosti na radu. Infostud: Ne sme da bude više od pola ljudi u kancelarijamaU punom kapacitetu sigurno se nećemo vraćati do 1. juna, ali smo počeli sa povratkom manjeg dela zaposlenih, kažu za Novu ekonomiju u Infostudu. Reč je o dobrovoljnom povratku a ne samo o potrebi biznisa jer delu zaposlenih je lakše da poslovne obaveze završavaju u kancelarijama.Budući da imamo kancelarije u Subotici i Beogradu, jedan deo ljudi počeo je da se vraća u njih 18. maja. Šefovi svih biznisa i sektora unutar Infostud grupe dogovoriće sa svojim zaposlenima ko treba i ko želi da se vrati na rad u kancelariji tokom maja, ali se mora ispoštovati interna odluka da ne bude više od 50% ljudi u kancelarijama i da sede na propisanoj distanci jedni od drugih (minimum dva metra). Ako sve bude po planu od juna nastavljamo sa povratkom većeg broja ljudi, kažu u Infostudu.Sastanci se preporučuju online a na onima koji se održavaju uživo nosiće se maske. To se odnosi i na konferencijske sale i zajedničke prostorije. Kada je reč o eksternim sastancima preporuka je da se i oni održavaju online i da se nose maske.
Na Svetski dan pčela, koji se obeležava danas, u Srbiji ima oko 15 hiljada registrovanih pčelara, ali zvanične procene govore da se duplo više domaćinstava bavi ovim poslom - oko 30 hiljada. Proizvodnja med...
Fridom haus (Freedom House) stoji uz svoje nalaze objavljene u izveštaju "Zemlje u tranziciji 2020", izjavio je za Radio Slobodna Evropa direktor te međunarodne organizacije Majkl Abramovic (Mike Abramowitz).„Izveštaj Fridom Hausa ’Zemlje u tranziciji’ ocenjuje demokratiju u 29 država Evrope i Evroazije od 1995. godine, a od 2005. godine primenjuje istu metodologiju i višeslojni postupak izrade. Svake godine, Fridom Haus radi sa lokalnim analitičarima koji sastavljaju izveštaje i predlažu ocene za svaku zemlju ponaosob. Te verzije izveštaja za svaku zemlju analizira tri do pet anonimnih kontrolora koji daju ocenu narativa i procenjuju ocenu koju je predložio autor(i) izveštaja“, naveo je Abramovic u pisanoj izjavi za RSE govoreći o metodologiji rada prilikom izrade izveštaja.„Na kraju, o nalazima i ocenama svih 29 zemalja diskutuje stručni, savetodavni odbor, a Fridom haus proverava činjenice iznete u izveštaju „Zemlje u tranziciji“ pre nego što on bude objavljen“, ističe Abramovic.„Izveštaj za Srbiju u okviru „Zemlje u tranziciji 2020“, prošao je kroz taj rigorozni proces. Fridom haus stoji iza nalaza iznetih u svom izveštaju“, zaključuje direktor Fridom hausa Majkl Abramovic za RSE.U izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da Srbija u izveštajima Fridom hausa nije svrstana u kategoriju demokratija.Na nalaze u Izveštaju je reagovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je 13. maja uputila odgovor, adresiran na Majkla Abramovica, a u kome je navela da predstavljanje Srbije kao zemlje koja prednjači u opadanju demokratije u Evropi.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
