Mobi Banka omogućila instant plaćanje putem aplikacije
Mobi Banka a.d. Beograd omogućila je svojim potrošačima izvršavanje instant plaćanja na prodajnim mestima putem unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo, navodi se u saopštenju Narodn...
Srbija
Nisu svi tržni centri snizili zakup prostora
Iako je merama vlade zabranjen rad šoping molova, pojedini operateri ne pristaju da spuste rentu svojim zakupcima, piše Danas.List navodi da su vlasnici TV Promenada iz Novog Sada zakupcima nastavili da naplaćuju punu cenu zbog čega su se zakupci pobunili, a i sam gradonačelnik Miloš Vučević uputio je vlasnicima, NEPI Real Estate Project One, dopis u kojem apeluje da snize cenu zakupa. Danas navodi da nije poznato da li će kompanija to i učiniti.List navodi da su rente snizili u Big Fashion centru i Aviv parkovima gde će zakupci platiti rentu srazmerno broju dana koliko su radili.U TC Ušće su zakupce obavestili da će im osnovnu zakupninu i troškove marketinga sniziti za 50 odsto za mart, a da su za april oslobođeni svih obaveza jer tržni centar nije radio. U ovom tržnom centru zakupci plaćaju baznu rentu, a uz to troškove održavanja i marketinga. Kako se navodi u tekstu, velike firme mogu u pregovorima dobiti ustupke, ali će problem biti za male zakupce koji imaju jedan lokal u tržnom centru.
Državna pomoć neophodna da bi šoping centri prebrodili krizu
Države regiona će morati da pruže pomoć šoping centrima, lokalne franšizama, brendovima i distributerima kako bi preživeli trenutnu ekonomsku krizu i kako bi zadržali svoje radnike, navodi se u...
Od uvođenja vanrednog stanja izvoz Srbije pao za 20 odsto
Domaće kompanije su za mesec dana vanrednog stanja, od 15. marta do 15. aprila, izvezla robu u vrednosti od 882,2 miliona evra, pokazuju podaci Uprave carina u koje je agencija Tanjug imala uvid. ...
Deseti Dan devojčica obeležen virtuelno
„Dan devojčica“, manifestacija međunarodnog karaktera koja je posvećena prevazilaženju rodno specifičnih stereotipa u sferi rada i zanimanja, realizovana je deseti put u Srbiji. Manifestacija ima...
Svetska banka: BDP Srbije u najboljem scenariju pada za 2,5 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će tokom ove godine opasti za 2,5 odsto, pod uslovom da se restriktivne mere za sprečavanja koronavirusa u Evropi ukinu do kraja juna. U slučaju da se mere produže do avgusta, pad ekonomske aktivnosti bi se beležio i u celom trećem kvartalu, zbog čega bi BDP Srbije paod 5,3 odsto, navodi se u poslednjoj analizi Svetske banke.Ta međunarodna finansijska institucija navodi da će sve države Zapadnog Balkana 2020. godine ući u recesiju, da će u optimističnom scenariju BDP regiona zbirno opasti za oko tri, a u pesimističnijem scenariju za 5,7 odsto, što bi predstavljalo krizu ozbiljniju od Svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine.Svetska banka navodi će u Srbiji kratkoročno izvoz robe opasti za 12 odsto, a za uvoz 17,8 odsto. Prihodi od saobraćaja i turizma bio bi manji za oko 30 procenata, a doznake bi mogle da opadnu za oko 20 procenata.Zbog smanjnjenja tih priliva, kao i stranih direktnih investicija, fiskalni deficit do kraja godine može da poraste za 7,3 odsto, ukupno na 63,9 odsto BDP-a.Da bi ubrzao ekonomski oporavak od COVID-19 i održao viši srednjoročni rast, Srbija mora da se pozabavi dugogodišnjim strukturnim problemima, dodaje Svetska banka."Upravljanje državnim preduzećima, posebno komunalnim preduzećima, i nivo i performanse javnih investicija su glavna uska grla. Većina javnih preduzeća još uvek nema stalnozaposlene, profesionalne menadžere... Prioriteti za javna ulaganja nisu uvek dobro određeni i ne sprovode se u skladu sa praksom dobrog menadžmenta. Mreže socijalne sigurnosti treba ojačati i bolje ih finansirati... Konačno, potrebna je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema kako bi se odgovorio na sve veći nedostatak veština", navodi se u analizi.Najgore projekcije za ekonomsku aktivnost imaju Crna Gora i Albanija, za koje Svetska banka u najboljem slučaju predviđaju pad BDP-a od 5,6 i pet procenata.Ovaj rezultat je posledica činjenice da su pandemijom najozbiljnije pogođeni sektori turizma i suluga, koji čine čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet od šest zemalja u regionu, i 75 procenata u Crnoj Gori.Najmanji pad Svetska banka predviđa Severnoj Makedoniji, koju u boljem scenariju očekuje kontrakcija od 1,4 odsto.Međunarodni monetarni fond je u svom preliminarnom izveštaju o posledicama pandemije na globalnu privredu predvideo da će srpski BDP pasti za oko tri procenta. Vlada Srbije, sa druge strane, ocenjuje da će domaća ekonomska aktivnost opasti za 1,8 odsto, a da će udeo javnog duga u odnosu na BDP biti ispod 60 odsto.Svetska banka: Doznaka iz inostranstva ove godine manje za petinu
Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta
Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta“.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima, navodi se u tekstu na sajtu Transparentnost Srbija.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene – što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže – što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Kompletno istraživanje možete pogledati na linku OVDE
Nema ulaska u autobus bez maske i rukavica
Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Vlade Republike Srbije objavio je danas Instrukciju za organizovanje javnog gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza u primeni mera prevencije, spreč...
Meštani Mataruške banje potpisuju peticiju protiv COVID bolnice
Nakon informacije da će da će privremena Kovid bolnica iz Merkura u Vrnjačkoj Banji biti premeštena u bolnicu Agens u Mataruškoj Banji, oko stotinak meštana okupilo se juče ispred hotela...
Fiskalni savet: 100 evra nepovratna greška rebalansa
Fiskalni savet Srbije objavio je da su u usvojenom rebalansu budžeta Srbije za ovu godinu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti, a kao "najveća i nepovratna" greška istaknuta je pomoć države od 100 evra svakom punoletnom gradjaninu koji to bude želeo."Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznudjeno, prelazno rešenje, kom je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države", navedeno je u oceni uredbe Vlade Srbije o rebalansu, koju je uradio Fiskalni savet.Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da još nije poznato koliko će da traje epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda, kao i da nije isključeno ni to da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori "nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način"."Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predvidjena isplata 100 evra punoletnim gradjanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim gradjanima višestruko štetna", podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim gradjanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast."Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama", naveli su iz Fiskalnog saveta.Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.Rebalans budžeta predvidja relativno velike promene i na javnim prihodima i na javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovodjenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.Rebalansom se predvidja da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga)."Dakle, praktično svo predvidjeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovodjenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim gradjanima", smatraju iz Fiskalnog saveta.
Od sledeće nedelje rade kafići i gradski prevoz
Epidemiolog Branislav Tiodorović kazao je da će kafićima i restoranima biti omogućen rad u ponedeljak, 4. maja, uz mere socijalnog distanciranja u baštama i svih drugih mera predsostrožnosti u zatvorenom.One je na redovnoj konferenciji posvećenoj koronavirusu najavio da će odmah nakon prvomajskih praznika početi da radi železnički i drumski saobraćaj, a da će te sedmice profunkcionisati i gradski saobraćaj u većim gradovima u Srbiji.Tržnici centri bi trebali da budu otvoreni krajem sledeće nedelje, 8. maja, uz poštovanje socijalne distance rigorozniju primenu dezinfekcionih sredstava, kao i uz nošenje maski i rukavica.Sedmicu nakon toga, 11. maja, počeće da radi oko jedne trećine vrtića, a biće omogućen i boravak u školama za decu do 12 godina.Tiodorović je naveo da bi aviosaobraćaj u Srbiji mogao da startuje 18. maja.Prema njegovim rečima, od danas je građanima dozvoljen boravak u parkovima i na šetalištima, uz pridržavanje mera distanciranja, kao i treninzi na otvorenom, a odluka o sportskim aktivnostima u zatvorenom će biti doneta "uskoro". Navodi se da su ovo za sada preliminirani datumi, koji će biti precizirani na sastanku Kriznog štaba, koji bi nakon toga trebali da budu odobreni od Vlade Srbije.
Otvoren deveti konkurs za Sakura stipendije
Kompanija Japan Tobacco International (JTI) i Ambasada Japana raspisali su po deveti put konkurs za Sakura stipendije, koje su namenjene mladim istraživačima i studentima. "Kompanija JTI veruje da i u najte...
Uključivanje šporeta povećalo račune za struju
Potrošnja struje sada je veća i za više od 20 odsto nego u uobičajenim okolnostima, pogotovo ako se uporedi sa istim periodom prošle godine, reagovala je Elektroprivreda Srbije na nezado...
Javni sektor kasni sa plaćanjima privredi
Krizu izazvanu pandemijom dodatno pogoršava javni sektor svojim odlaganjem isplate dugovanja prema privatnim kompanijama, piše Danas. List navodi da najviše problema ima građevinska i...
Merkator Grupa ostvarila rast prihoda i dobiti u 2019. godini
Mercator Grupa je u 2019. godini ostvarila 2,138 milijardi evra prihoda, od čega 1,669 milijardi evra u osnovnoj delatnosti - maloprodaji, što predstavlja rast od 2,2 odsto, saopštila je kompan...
Rešenja za turističke aranžmane: zamensko putovanje i vraćanje novca
Uredba o nerealizovanim turističkim aranžmanima predviđa mogućnost da se u narednih godinu i po dana, odnosno do 31. decembra 2021. godine putniku ponudi zamensko putovanje. Ukoliko se putnik ne odluči za to, agencija je od 1. januara 2022. dužna da mu u roku od 14 dana vrati uplaćena sredstva", objasnila je pomoćnica ministra turizma Renata Pindžo. Pindžo kaže da je uredba pripremljena i puštena u proceduru i da očekuje da će biti usvojena u najkraćem roku."Odnosi se na sva putovanja zaključno sa 15. martom, obuhvata i putovanja koja su uplaćena u inostranstvu i putovanja koja su trebalo da se organizuju preko agencija u našoj zemlji. Uredba daje pravni okvir za naše agencije, koje su prodavale Srbiju kao turističku destinaciju u smislu pregovora sa njihovim inostranim parnterima. Najveća turistička šteta se očekuje u mesecima koji dolaze", kaže Pindžo.Pomoćnica ministra objašnjava da na osnovu podataka koje je ministarstvo prikupilo od pet udruženja agencija reč o 450 hiljada putovanja, a ukoliko se uzmu u obzir i agencije koje nisu članice, onda taj broj ide i do 500 hiljada. Turističke agencije traže dodatnu pomoć države "Nisu ovo idealni uslovi, ovo je jedino, pomalo iznuđeno rešenje, u cilju zaštite putnika i privredne delatnosti. Uredba predviđa mogućnost da se u narednih godinu i po dana, do 31. decembra 2021. ponudi zamensko putovanje, gde putnik sklapa novi ugovor. Ukoliko se putnik ne odluči za to, agencija je od 1. januara 2022. dužna da mu u roku od 14 dana vrati uplaćena sredsva. Putnik će moći da menja destinaciju, pratiće se epidemiološka situacija, uz doplatu za višu i eventualno vraćanje za nižu cenu. Ovo je mogućnost data putnicima i agencijama da se izađe iz ove situacije. To nije vaučer, to je njihova potvrda, kojom će moći da organizuju novo turističko putovanje", objasnila je Pindžo. Na pitanja šta se dešava ako agencija nestane ili propadne, Pindžo kaže da se sklapa novi ugovor o putovanju i da tada važe sve odredbe zakona i polisa putovanja."Važno je da se napravi pravni okvir i da se pokuša minimizirati šteta. Sigurno će mnogi građani koji su štedeli biti u nezavidnoj situaciji, mi smo analizirali našu situaciju i gledali kako su to druge zenmlje pokušale da reše, da bude što manje oštećen putnik", navela je. Govoreći o procenama kolika je šteta naneta turizmu, Pindžo kaže da se podaci prikupljaju svakodnevno i dodaje da je krajem marta Svetska turistička organizacija procenila da će pad biti 30 odsto, da bi sada već predviđali da će to biti 60 odsto."Od početka godine je prepolovljen aviosaobraćaj, preko 87 odsto je smanjeno bukiranje karata za naredni period. Kada je reč o Srbiji, mi smo fenomenalno počeli sezonu, beležili smo rast, ovo bi verovatno bila najbolja turistička godina za Srbiju. Mi smo izgubili oko milion i 300 hiljada turista i dva i po do tri miliona noćenja", navela je.
Srpska kultura stradala u podeli korona subvencija
Subvencije za otklanjanje štetnih posledica COVID-19 su više nego duplirane rebalansom budžeta, a jedina oblast kojoj su subvencije smanjene je kultura i to za petinu, pokazala je analiza Parlamentarne budžetske kancelarije.Prema njihovoj analizi vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu, ukupne budžetske subvencije porašće za 107,6 milijardi dinara (915 miliona €) na 203 milijarde dinara. Ovo je povećanje od 112 odsto.Najveći deo subvencija (97,3 miljardi dinara) ide Ministarstvu privrede u okviru programa prevencije posledica nastalih usled pandemije. Podsećamo, ovaj novac je predviđen za podršku malim i srednjim preduzećima u vidu isplate tri minimalne zarade ali i velikim firmama, dok je jedan deo predviđen za kreditnu podršku privatnim preduzetnicima kroz Fond za razvoj i komercijalne banke. Nova subvencija je subvencije poljoprivrednim gazdinstvima, i to 1,45 mlrd za subvencionisanje dela kamate na kredite (preko Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje) i 1,15 mlrd na ime jednokratne bespovratne pomoći preko Uprave za agrarna plaćanja.Nova subvencija koja nije u vezi sa prevencijom i ublažavanjem posledica nastalih usled bolesti COVID- 19 – reč je o subvenciji Zelenog fonda Srbije za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila, u iznosu od 0,12 mlrd dinara.Značajno su povećane subvencije za puteve (152%), te subvencije za turizam (147%). U analizi se navodi da je subvencija za puteve je zapravo subvencija za drumski saobraćaj. U oblasti turizma se planira program raspodele vaučera za intenziviranje korišćenja turističke ponude (1,5 milijardi din), dok su sredstva za “Turističku organizaciju Srbije” smanjena.Na udaru je kultura, koja sada dobija 1,6 umesto 2,1 miijarde dinara planiranih prvobitnim budžetom za 2020.Ako se gleda u okviru pojedinih razdela, došlo je do preraspodela i smanjenja nekih subvencija.Na primer, za razvoj preduzetništva su smanjene za 1,0 mlrd (isplaćuje ih Min. privrede); Za mere ruralnog razvoja smanjene su za 0,9 mlrd (isplaćuje ih Uprava za agrarna plaćanja); Za ponovnu upotrebu i korišćenje otpada smanjene su za 0,9 mlrd (isplaćuje ih Zeleni fond Srbije); Subvencije Uprave za veterinu (u vezi sa zaštitom zdravlja životinja i bezbednošću hrane životinjskog porekla i hrane za životinje) smanjene su za gotovo 0,6 mlrd; Subvencija RTS-u za finansiranje osnovne delatnosti je smanjena za gotovo 0,5 mlrd; Smanjene su subvencije koje se isplaćuju sa razdela Min. rudarstva, i to za JP „Resavica“ smanjenje za 0,4 mlrd i za zaštitu energetski ugroženog kupca smanjenje za 0,3 mlrd;Subvencije u poljoprivredi u okviru IPARD-a smanjene su za 0,3 mlrd;o Subvencije za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom smanjene su za 0,25 mlrd; Subvencije za Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku smanjene su za po 0,1 mlrd;Kako se navodi u analizi Budžetske kancelarije, određene subvencije koje su bile utvrđene Zakonom o budžetu za 2020. na razdelu Min. trgovine, turizma i telekomunikacija nisu predviđene Uredbom o izmenama budžeta. Reč je o subvenciji za obnovu FM mreže za emitovanje radio programa RTS i RTV i za uspostavljanje inicijalne mreže za digitalno emitovanje radio programa u DAB+ tehnologiji (smanjenje po ovom osnovu iznosi 0,3 mlrd), i manji iznos koji je bio opredeljen za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu.
Odložen rok za zapošljavanje bivših preduzetnika uz olakšice
Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica pomeren je sa 30. aprila za 60 dana nakon završetka vanrednog stanja, navodi se u Službenom glasniku. Prema novoj uredbi Vlade Srbije, kompa...
Korona i cena nafte uticali na poslovanje NIS-a
Poslovanje NIS grupe u prvom tromesečju 2020. godine bilo je pod snažnim uticajem drastičnog pada cena nafte na svetskom tržištu i pada potražnje za naftom i naftnim derivatima u uslovima pandemije virusa COVID-19, saopštila je Naftna industrija Srbije. Ističe se da je i u ovim okolnostima NIS realizovao obiman investicioni portfolio vredan 7,7 milijardi dinara i time nastavio ulaganja u razvoj i modernizaciju. Najviše je ulagano u projekte proizvodnje i prerade nafte i gasa. Kada je reč o operativnim pokazateljima, NIS je uprkos nepovoljnim okolnostima ostvario dobre rezultate, navodi se u saopštenju. U periodu januar-mart na naftnim poljima NIS-a proizvedeno je 319 hiljada uslovnih tona nafte i gasa. U Rafineriji nafte u Pančevu prerađeno je 860 hiljada tona nafte i poluproizvoda, što je 44 odsto više nego prošle godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosio je 778 hiljada tona, što je 7 odsto više u odnosu na prvo tromesečje prošle godine. Zabeležen je i rast izvoza od 63 odsto. U prvom kvartalu NIS je realizovano novi digitalni projekat – puštena je u rad Drive.Go mobilna aplikacija koja pruža mogućnost plaćanja goriva na točionom mestu NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica, bez ulaska u prodajni objekat. Korišćenje aplikacije u ovim okolnostima istovremeno doprinosi zaštiti i očuvanju zdravlja zaposlenih i potrošača. Takođe, NIS je uspeo da pokazatelj EBITDA očuva na pozitivnom nivou iako ona za prva tri meseca 2020. godine iznosi 5,2 milijarde dinara, što je 18 odsto manje od rezultata ostvarenog prošle godine, dok je zabeležen neto gubitak od 1,1 milijarde dinara. Obaveze NIS grupe po osnovi poreza i drugih javnih prihoda za prvo tromesečje iznose 39,9 milijardi dinara.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS ocenio je da su poslovni rezultati u ovom tromesečju posledica okolnosti na koje kompanija nije mogla da utiče. On je dodao i da kompanija već čini značajne korake koji će pozitivno uticati na učinak u nastavku godine. U fokusu će nam biti mere za povećanje efikasnosti poslovanja i smanjenje troškova u svim oblastima koje nisu od suštinske važnosti za funkcionisanje biznisa. Takođe, nećemo odustati od ulaganja u ključne razvojne projekte koji će nam doneti najviše koristi u budućnosti. Samo na taj način moći ćemo da očuvamo stabilnost na domaćem tržištu i nastaviti da stvaramo vrednosti za svoje akcionare i zaposlene, kao i širu zajednicu“, kazao je Tjurdenjev.
Odbačena krivična prijava protiv novinarke Ane Lalić
Krivična prijava protiv novinarke portala Nova.rs Ane Lalić je odbačena, prenosi portal Autonomija.info. Krivična prijava je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu bila podneta za krivično delo...
