img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Produžen rok za legalizaciju oružja do 17. avgusta

Izmenama naredbe o legalizaciji oružja, rok za podnošenje zahteva za legalizaciju pomeren je sa 16. juna na 17. avgust, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Podsećamo, nekoliko dana uoči vanrednog stanja, polovinom marta, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović doneo je naredbu u kojoj se navodi da vlasnici nelegalnog oružja mogu da podnesu zahtev za legalizaciju od 16. marta do 16. juna ove godine. Kako je tada rečeno, oni koji poseduju nelegalno oružje mogu ga predati u vlasništvo države, bez naknade. Nadležni su naveli i da neće sprovoditi postupak dokazivanja porekla nelegalnog oružja niti utvrđivanja odgovornosti za njegovo neovlašćeno držanje i nošenje.Ova naredba resornog ministra odnosi se na vlasnike koji imaju oružje iz kategorija A, B i C.Na sajtu MUP-a se navodi da u kategoriju A spadaju minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje kao i ono skriveno u drugim predmetima i oružje sa prigušivačem.U kategoriju B spada svako oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima), dok se u kategoriji C, između ostalog, nalazi onesposobljeno, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, vazdušno oružje.

Srbija

Dodatak na platu negovateljicama i medicinarima u Zavodu za sport

Vlada Srbije odlučila je da dodatak na osnovnu platu dobiju i negovateljice u ustanovama socijalne zaštite i zdravstveni radnici u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.Dodak na platu će dobiti počev od plate za jun 2020. godine, predviđeno je dopunom uredbe o dodatku na osnovu platu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i određenih zaposlenih koji obavljaju poslove lečenja i zaštite stanovništva od širenja Covid-19. Podsećamo, u javnosti otvorilo pitanje da li će dodatak lekatima od 10 odsto biti trajni ili samo dok traje epidemija.

Srbija

Dr Aleksandar Ramah: Bolesti zavisnosti se pojačavaju nakon vanrednog stanja

Vanredna situacija koja je bila uvedena za vreme bombardovanja 1999. godine pokazala je da vanredne okolnosti dosta pogoduju i razvoju zavisnosti, rekao je za Novu ekonomiju prim. dr Aleksandar Ramah, psihijatar koji 30 godina radi u oblasti lečenja bolesti zavisnosti. Ramah je naveo da je generalno zanemarljiv broj osoba kojima stanje izolacije pogoduje i da je to nešto, što je karakteristično za sve kategorije, čak i za ljude koji nisu zavisnici i nemaju nikakav problem u tom smislu. "Ako govorimo sa aspekta zavisnosti, paradoks je u tome da većina nastavlja sa uspostavljenim obrascima ponašanja.", istakao je dr Ramah. Dodao je i da se mogu se javiti pogoršanja, koja su više indirektna, gde je, na primer, neko izgubio posao, pa ima manje novca i samim tim i teže dolazi do droge ili neće imati novac za kocku, ali da iskustvo govori da se retko dešavaju situacije u kojima neko kaže „teže mi je da stignem do droge, pa ću da prestanem“. "Tako nešto se praktično ne dešava i ljudi u tim okolnostima pronalaze načine kako da stignu do toga što smatraju da im je potrebno, nezadovoljni su i frustrirani ako to nisu u mogućnosti", kaže doktor Ramah. Doktor je napravio i paralelu sa situacijom za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i rekao da je taj primer pokazao da vanredne okolnosti dosta pogoduju i razvoju zavisnosti i dodao da ljudi često razmišljaju: „Da uzmem nešto da se opustim, da mi brže prođe vreme, da zaboravim na brige…“, "U tom smislu ove situacije pogoduju razvoju ili pogoršanju zavisnosti, ali i mentalnih bolesti, a takođe je karakteristično da se u ovim okolnostima manji broj ljudi javlja na lečenje i traži pomoć, ali onda dođe do eksplozije posle toga. Baš te 1999. godine se ispostavilo da je dosta mladih u tom periodu, za vreme bombardovanja, počelo da uzima razne supstance, a sve to je došlo na naplatu posle godinu ili dve dana." Kada su u pitanju bolesti zavisnosti u Srbiji doktor kaže da su opijati poput heroina izgubili primat i od tih ilegalnih supstanci  sada su najzastupljeniji marihuana i preparati kanabisa. Zastupljeni su i kokain i stimulativne droge, a istraživanja su pokazala da je Srbijia u vrhu u po zloupotrebi sedativa, ako gledamo zemlje Evrope, a naročito kada je u pitanju mlađa populacija. "Najveći problem u Srbiji kada su u pitanju legalne supstance, definitivno je alkohol i zavisnost od alkoholizma i tu se uklapamo u svetski prosek. Računa se da od 10 do 15 procenata odraslog stanovništva ima ili može imati problem sa alkoholom." navodi doktor Ramah.   

Srbija

Ognjen Radonjić: Sami smo krivi za ovaj sunovrat

Čini mi se da mi živimo u jednom institucionalnom rasulu, naše društvo je u svakom pogledu u jednom privrednom, demografskom, kurtuloškom, obrazovnom sunovratu. Postavio bih pitanje građanima šta oni misle ko je za to kriv, kako smo se našli ovde gde smo se našli? Ja mogu da kažem ono što mislim iz perspektive građanina, da smo sami krivi za to što se nalazimo tu gde se nalazimo, rekao je za sledeći broj Nove ekonomije Ognjen Radonjić, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Ono što se meni čini jeste da kada slušate taj javni diskurs i kada se pokrene bilo kakva politička debata, bar kada su u pitanju protivnici ove vlasti, s jedne strane se govori da je ova vlast besprizorna i bezočna, a da je opozicija nesposobna i iz toga izvodim zaključak da su zapravo drugi krivi. Ja bih, kaže Radonjić, predložio da krenemo od jednog elementarnog pitanja: da krene svako od sebe i postavi pitanje - šta sam ja to učinio ili sam propustio da učinim zbog čega živimo u ovom rasulu. Po mom mišljenju, mi smo kao građani dopustili jednu višedecenijsku korupciju, pri čemu ne mislim na korupciju u bukvalnom smislu reči, nego mislim i na takvu korupciju da smo prosto sami zatvarali oči pred ogromnim problemima sa kojima smo se suočavali, samo zato što nam je u tom trenutku tako bilo lakše, odnosno ugodnije i onda smo naravno vremenom počeli da se navikavamo na sve gore i gore, i kao građani smo u tome učestvovali. Naravno, čast pojedincima. Zašto to govorim? Neke istupe videli smo tokom pandemije korone. Ovde su lekari goloruki zapravo poslati u borbu protiv epidemije i imali ste prijavu – otvoreno pismo protiv direktora klinike Dedinje, to je bila neka grupa zaposlenih, niko se nije tu poimence potpisao; imali smo Anu Lalić, vašu koleginicu koja je završila u zatvoru zbog anonimnih dojava da nema opreme, itd. Kada je ona završila u zatvoru, žestoko je reagovala vaša struka novinari, čak i opozicija je reagovala, ali se ne sećam da je iko iz KCV reagovao i da je javno rekao da je to što je ona napisala  istina. Jedna velika bruka, neviđena bruka tokom ove pandemije je slučaj mlade Jovane Popović. Imamo i masovni egzodus, znači da oni koji prosto ne žele da žive u ovakvom sistemu masovno napuštaju zemlju, a među njima je veoma mnogo mladih i to je naš ogroman problem, jer se na taj način značajno crpi naš demokratski kapacitet u budućnosti, kaže profesor Ognjen Radonjić.

Srbija

Nikola Knežević: IT sektor takođe trpi posledice krize

IT sektor trpi posledice kao i sve druge industrije. Možda ne u tolikom obimu, ali definitivno trpi posledice. Naša industrija je vezana za druge industrije, kao što su građevina, ugostiteljstvo i slično. Čak i sam deo industrije koji se bavi programiranjem je pretrpeo i dalje trpi posledice, s obzirom na to da su investicije stopirane, smanjene ili odložene. Samim tim i naš sektor, koji je servisni sektor svih industrija, trpi, kaže za sledeći broj Nove ekonomije Nikola Knežević, vlasnik IT kompanije Nes Communications. Ovo leto će, smatra Knežević, biti veoma izazovno za mnoge, kako poslodavce, tako i zaposlene. Prvo, posao još uvek neće biti na nivou na kome je normalno da bude, jer se nijedna ekonomija neće oporaviti do leta, pa ni naša, s obzirom na to da mi veoma zavisimo od stranih ulaganja i stranih tržišta. Ono što vidim kao najproblematičnije za poslodavce je nemogućnost planiranja tokova novca, jer će pogođene industrije i kompanije i dalje imati problem, a samim tim će odlagati plaćanje svojim dobavljačima. Takođe, mnogi projekti ce biti odloženi za sledeću godinu, dok se vidi kako će izgledati oporavak. Što se zaposlenih tiče, njima će problemi takođe biti višestruki, jer pored smanjenog obima posla, verovatno će doći i do smanjenja plata, a da oni koji su već smanjili plate neće ih vraćati na stari nivo do kraja godine, što zbog nemogućnosti odlaska na odmor nigde osim u Srbiji, jer će verovatno i dalje biti problematično putovati, a što i zbog toga što će zaposleni sa malom decom imati problem sa čuvanjem dece za vreme leta. Virtualna kancelarija je sve bliža realnosti u Srbiji. Alati za to postoje, samo ih treba koristiti. Verujem da će biti i veliki broj ljudi koji će obavljati delatnost iz kafića, tamo je mirno, a može se organizovati i sastanak, kao i popiti kafa, smatra Nikola Knežević.Kompletan intervju sa Nikolom Kneževićem dostupan je junskom izdanju časopisa Nova ekonomija 

Srbija

CarGo i Agencija za zaštitu životne sredine obeležili Svetski dan zaštite životne sredine

Udruženje gradjana CarGo, kompanija CarGo Technologies i Agencija za zaštitu životne sredine zajedno su obeležili Svetski dan zaštite životne sredine i poručili da je neophodan zajednički rad privatnog, javnog i civilnog sektora kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i očuvala životna sredina.Predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić istakao je da se kroz ovakve zajedničke akcije pokazuje kako privatni i javni sektor mogu zajedno da rade kada teže istom cilju, a to su u ovom slučaju zdraviji i zeleniji Beograd i Srbija. “Veoma smo ponosni jer je prepoznato da CarGo usluga utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, čime se smanjuje i zagađenje životne sredine. Pre par godina smo govorili o velikom snu da predvodimo borbu za smanjenje zagađenja i emisije štetnih gasova, a danas sa ponosom mogu da kažem da idemo korak dalje”, rekao je Vučić na konferenciji ispred Muzeja savremene umetnosti.On je naglasio da u saradnji sa kompanijom CarGo technologies imaju cilj da CarGo flotu do 2023. godine čine isključivo hibridni i električni automobili i da se zato kontinuirano ulaže u tom pravcu.“Svi zajedno moramo da radimo na čistijem vazduhu. Nije dovoljno da samo jednom godišnje obeležimo Svetski dan zaštite životne sredine i da sutra nastavimo sa starim, lošim navikama. Moramo pre svega svojim primerom da pokažemo kako kompanije, udruženja i pojedinci mogu da daju svoj doprinos da svi živimo u čistijoj i zdravijoj sredini”, izjavio je Vučić.Vučić je podsetio da se pregovara sa kompanijom koja je lider u izgradnji elektro punjača u jugoistočnoj Evropi, a kako bi se obezbedila neophodna infrastruktura elektro punjača. Prepoznatljivi CarGo električni i hibridni automobili prošli su trasom od Agencije do Ušća kako bi pokazali kako ovi automobili utiču na smanjenje emisije štetnih gasova. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je rekao da CarGo karavanom električnih automobila žele da ukažu na uticaj koji saobraćaj ima na kvalitet vazduha u velikim gradovima, posebno metropolama, kakav je Beograd.“Karavan električnih automobila organizujemo u skladu sa izazovima sa kojima se Srbija trenutno suočava na polju ekologije. U karavanu učestvuju kompanija CarGo sa svojim električnim i hribridnim automobilima, ali i motori na električni pogon, trotineti, skuteri. Na ovaj način promovisaćemo značaj ovih vozila koji ne narušavaju našu životnu sredinu i doprinosi smanjenju emisije izduvnih gasova”, rekao je Radović.On je dodao da se ovaj karavan uklapa i u ovogodišnju parolu Svetskog dana zaštite životne sredine „Vreme je za prirodu”.CarGo flotu čine hibridni i električni automobili, među kojima i jaguari I-Pace, koji je proglašen za automobil godine 2019.

Srbija

SUBOTA Maline

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je danas stručnjak za vo...

Srbija

SUBOTA Maline

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je danas stručnjak za vo...

Srbija

NBS: Banke očekuju pad tražnje za kreditima u drugom tromesečju

U prvom tromesečju ove godine kreditna kretanja bila su veoma povoljna, a rast kreditne aktivnosti na međugodišnjem nivou ubrzavao iz meseca u mesec, saopštila je Narodna banka Srbije. Učešće kredita u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda. Usled pandemije, banke očekuju pad tražnje za kreditima.U prvom tromesečju 2020. prosečna kamatna stopa za dinarske kredite u privredi iznosila je 3,6 odsto, a na one u evrima 2,5 odsto, piše u saopštenju NBS. Prosečna kamatna stopa za kredite namenje stanovništvu iznosila je 9,2 odsto za one u dinarima, a 3,6 odsto za one u evrima.Prema oceni banaka, tokom prvog tromesečja smanjena je tražnja za dinarskim kreditima, dok je tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima nastavila da raste. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.Zahvaljujući rastu ekonomske i kreditne aktivnosti, u martu je smanjeno učešće problematičnih kredita na 4,0%, što prema oceni NBS otvara prostor za dalji rast.Na međugodišnjem nivou, kreditne aktivnosti zabeležile su rast od 11,9% (u privredi od 14,5%, stanovništvu od 9,7%). To je, kako se precizira „ostvareno zahvaljujući efektima ranijeg ublažavanja monetarne politike, niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca i povećanoj konkurenciji među bankama“.Naglašava se da je finansijska podrška i dalje bila pretežno usmerena na segment mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, kojima je odobreno preko 55% kredita. Nakon toga usledile su mere zbog pandemije, dodaje se u saopštenju.„Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. Pored toga, u narednom periodu za kretanja na kreditnom tržištu važan je deo Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podršku privredi Srbije koji se odnosi na kredite za likvidnost namenjene mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima,“ navodi se u saopštenu Narodne banke Srbije.Poručuje se da će ta podrška, uz garanciju države, biti realizovana preko Fonda za razvoj u iznosu od 200 miliona, kao i preko poslovnih banaka, u iznosu od 2 milijarde evra. 

Srbija

Bugarska smanjuje PDV restoranima, knjžarama i na dečju hranu

Parlamentarni odbor za budžet i finansije usvojio je predlog o smanjenju poreza na dodatu vrednost restoranima, knjižarama, za dečju hranu i pelene, piše Novinite.Narodni poslanici su podržali predlog da se PDV snizi na ove kategorije proizvoda sa 20 odsto na devet odsto. Inicijativa da se smanji PDV na alkoholna pića sa nižim procentom alkohola - vina i pivo - odbijena je. 

Srbija

Vlada Srbije samo ove godine izdvaja 2,6 milijarde za smanjenje ambalažnog otpada

Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj održanoj sednici Plan smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine, za koji će iz budžeta biti raspoređeno 2,6 milijardi dinara samo tokom tekuće godine.U Uredbi objavljenoj na veb-sajtu Vlade se utvrđuju nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, koji se odnose na njihovo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu.Opšti ciljevi tiču se povećanja količine ponovnog korišćenja otpada sa 61 odsto tokom ove godine na 65 odsto do kraja 2024. godine.Dodatno, planom je predviđeno da se količina recikliranog otpada za pet godina uveća sa 56 na 60 odsto.Po tipovima otpada koji treba reciklirati, najbrži rast za 2024. godinu projektuje se za plastiku, obzirom da je planirano da se udeo plastičnog otpada u reciklaži treba da se uveća za sa 26 na 42 odsto, a zatim za papir, pošto količina namenjena reciklaži treba da se uvećava za po dva procentna poena na godišnjem nivou, do 70 odsto 2024. godine.Ostale kategorije otpada u roku od pet godina trebaju da dostignu različit stepen reciklaže - staklo 48, metal 49, a drvo 24 odsto.

Srbija

Glavni urbanista: Muzej Nikole Tesle se seli u bivšu železničku stanicu

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kazao je sinoć  na RTS da je Vlada Srbije odlučila da Muzej Nikole Tesle bude preseljen u zgradu stare Železničke stanice."Zbog sve ove situacije nismo uspeli to da razjasnimo, ali ponašamo se kao da će to biti tako. Siguran sam da će to biti jedna sjajna postavka", ističe Stojčić.Stojčić je rekao i da je zgrada Železničke stanice vraćena u originalno stanje, ali da je dosata rasveta.On je najavio da će Savski trg u potpunosti biti kompletiran do 20. ili možda do 25. septembra. "Na najvećem trgu u Srbiji imaćemo više stvari, a najznačajnija koja će dominirati trgom, pored spomenika Stefanu Nemanji, jeste zgrada bivše Železničke stanice. Vodili smo mnogo računa o tome da Železnička stanica ostane najupečatljiviji deo trga i uspeli smo u tome", naglasio je Stojčić.Podsećamo, pre desetak dana Republika Srbija preuzela je od grada Beograda osnivačka prava nad Muzejom Nikole Tesle.Zgrada glavne Železničke stanice u Beogradu zatvorena je u julu 2018. posle 134 godine. Otad je glavna nova polazna i dolazna stanica za sve vozove u domaćem i međunarodnom saobraćaju - Prokop, ali uprkos brojnim obećanjima vlasti, ova stanica još nema staničnu zgradu. 

Srbija

Portal 021: Farma svinja tužila ekološki pokret iz Srbobrana

Farma svinja Ekstra farm tužila je Ekološki pokret Srbobran, zato što su njihovi aktivisti ušli na njihov posed i zatrpali lagunu iz koje se izlivala svinjska osoka u reku Krivaju, piše portal 021. Razlog akcije bio je što farma nije prestala da zagađuje reku, uprkos nalozima državnih inspektora. Iz ekološkog pokreta poručuju da je reč o problemu koji je počeo da eskalira.„Na dnevnom nivou je otprilike 50 kubika osoke oticalo u Krivaju. U priči je i farma Agropromet koja je trpela štetu jer su oni vlasnici zemljišta preko kojeg se bez dozvole kopala laguna. Zagađenje je stizalo do povrća koje ova farma proizvodi i velike količine su im iz izvoza vraćene u Srbiju - čitava proizvodnja, jer su koristili vodu iz Krivaje u zalivnom sistemu, a sad je već jasno kakva je voda iz Krivaje“, izjavio je za 021 predsednik Ekološkog pokreta Srbobran Dragan Kurjački i naglasio da su državne inspekcije utvrdile zagađenje.„Kontrola je pronašla amonijak. Razgovarali smo lepo sa vlasnikom, dogovorili se, međutim i dalje je nastavio da pušta osoku. Čak sam i ja dobio tužbu kad sam išao da slikam situaciju. Od dogovora da to ne radi nije bilo ništa“, rekao je Kurjački.Nakon što su sačekali da reaguju sve inspekcije, aktivisti su uz pomoć Agroprometa samostalno zatrpali kanal kojim je osoka oticala u reku. To je, kaže Dragan Kurjački, konačno zaustavilo zagađenje.

Srbija

Er Srbija možda neće imati para da vrati pozajmicu Etihad ervejz partners BV

Er Srbija (Air Serbia) obavestila je Etihad ervejz partners BV (EAP BV), kompaniju koju je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom.Portal Ex-yu aviation prenosi da je Er Srbija u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Mihajlović nedavno je izjavila da je Er Srbija napravila oko četrdeset miliona evra gubitka od početka pandemije, koja je na dva meseca prizemljila sve komercijalne letove.Ministarstvo procenjuje da će gubici u celom vazduhoplovnom sektoru zemlje, uključujući njenu nacionalnu avio-kompaniju, aerodrome i dobavljača vazdušnog saobraćaja, do kraja godine dostići do 200 miliona evra.Ministarstvo je takođe saopštilo da sarađuje sa Er Srbijom na nizu mera pomoći, uključujući pokrivanje dela gubitaka, poreskim olakšicama i odlaganja laćanja komunalnih usluga."Odluka o tome da li će i kada država povećati vlasnički udeo u kompaniji Air Serbia zavisiće od uslova i naših finansijskih mogućnosti", saopštilo je resorno ministarstvo.Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Air Serbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.

Srbija

Danas: Zakupci će tužiti TC Plaza u Kragujevcu

Vlasnici lokala u TC Plaza u Kragujevcu, kompanija SEC iz Beograda, traže od zakupaca da plate pun iznos kirije za period tokom kog tržni centar nije radio, zbog čega Unija zakupaca Srbije planira da podnese tužbu, piše dnevni list Danas.U Udruženju zakupaca Srbije (UZS) kažu za Danas da su od vlasnika TC Plaza u Kragujevcu dobili predlog za smanjenje kirije i troškova marketinga, ali da su istovremeno odbili njihov predlog o izmeni uslova zakupa u periodu nakon delimičnog otvaranja Tržnog cenrta.„Ono što su ponudili jeste umanjenje rente od 20 do 60 odsto za taj period u kom tržni centar nije radio. Većini zakupaca je iznos zakupa veći nego prihod u martu, maju, dok u aprilu niko nije radio tako da nije ni bilo prihoda. Regionalna Privredna komora je imala sluha za nas, kao i načelnica okruga, pisali su i oni vlasnicima dopis, ali ništa“, rekao je za Danas predsednik UZS Bojan Mitić.Kompanija SEC iz Beograda obavestila je zakupce lokala u TC Plaza da im za period od 21. marta do 8. maja duguju pune iznose za kiriju, jer im do 28. maja nisu odgovorili na njihov predlog u kom im nude privrmeno umanjenje osnovne zakupnine i naknade za marketing za taj period. Kako se navodi u obaveštenju, kompanija SEC smatra da su zakupci tako odbili njihov predlog i traže da im se plati pun iznos.UZS će zbog toga, kako kaže, podneti tužbu protiv ove kompanije.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.