Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva "Connecting" raspisuju Konkurs za izbor najboljih primera nastave na daljinu...
Peticiju za pomoć samostalnim i nezaposlenim umetnicima i radnicima u kulturi u vidu minimalne zarade za nekoliko dana potpisalo je skoro 5.000 ljudi. Peticiju možete potpisati OVDE U peticiji upućenoj pr...
Isplata prve od tri minimalne zarade koju država daje poslodavcima, a oni zaposlenim, počeće u četvrtak i biće završena za dva dana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Za isplatu minimalnih zarada prijavilo se 237.000 poslodavaca, sa više od 1,1 milion zaposlenih, rekao je Mali gostujući na Radio-televiziji Srbije, a prenosi FoNet.On je ocenio da zbog krize uzrokovane koronavirusom u Srbiji "nije puno ljudi ostalo bez posla", kaže - Nacionalnoj službi za zapošljavanje se u poslednja dva meseca prijavilo samo 6.047 osoba.Mali je potvrdio da će prijave za dobijanje 100 evra pomoći punoletnim građanima početi 15. maja i trajaće do 5. juna, i istakao da je to neophodna mera, jer to rade i najrazvijenije zemlje sveta, a njome vlast hoće da unese optimizam među građane Srbije i pokaže da je država jaka.On je dodao da je iznos za odlaganje plaćanja poreza do sledeće godine dostigao 29,5 milijardi dinara.Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac
Kafići i restorani u Srbiji počinju sa radom danas 4. maja, a zbog epidemije koronavirusa i gosti i zaposleni moraće da se pridržavaju brojnih mera. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdaoo je i detalj...
Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a I bivša guvernerka NBS.“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju. Veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve. To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja. Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene. Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih. Ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije. Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno. Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća, smatra Udovički.
Izvori informacija su sada još više zatvoreni nego inače, činjenice se jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu, a politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije se umnožavaju, kaže za Novu ekonomiju Zoran Sekulić, direktor agencije FoNET.On kaže da je pozicija nekih medija sada još bolja, ali za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari su sada postale teže i gore.“Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra”. U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu, kaže Sekulić.„Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja“. U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom je i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu, a da ne pomenem, i vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. Na pitanje u kojoj meri mi sada iz ove ozbiljne krize javnog zdravlja ulazimo u političku krizu, Sekulić kaže da će njene razmere u velikoj meri zavisiti i od stanja stvari u ekonomiji. Ako se, posle ove pandemije, za velike svetske aktere predviđa višegodišnja recesija, to ni nas ne može da mimoiđe. Razmere recesije mogu da budu neuporedivo veće od bilo kakvih mera i injekcija, a to će onda neminovno uticati i na politiku. „Ne znam da li su se ljudi u izolaciji „oslobodili“, to ćemo da vidimo, ali primećujem veći stepen rezignacije nego što je to bilo pre ove krize. Nisam siguran da će spin doktori, koji drže glavne poluge medijske scene i na dnevnoj bazi majstorski kreiraju privide, opet uspeti sve to da natkriju. Nova „normalnost“ doneće i novu realnost“.
Do sada je naša ekonomija imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti, kaže za Nov u ekonomiju Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta guvernera NBS.Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile, luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković
Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja, odlučila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija decembra 1993. godine.Ovaj datum služi da podseti vlade širom sveta da poštoju obavezu slobode medija, kao i medijske radnike. Na ovaj dan medijski radnici u svetu apeluju da je sloboda medija, jedno od osnovnih ljudski prava i sloboda proistekla iz prava slobode govora, koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Na ovaj dan medijski radnici slave osnovne principe slobode medija, procenjuju stanje medija i brane nezavisnost profesije na svetskom nivou i odaju počast novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
Intervju sa Aidom Ćorović, aktivistkinjom za ljudska prava, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar Gubaš Dan posle - Aida Ćorović o ženama u vanrednom stanju (AUDIO) Javn...
Od petka 8. maja ponovo počinje da radi gradski prevoz u Beogradu, ali u prvoj fazi vozila gradskog prevoza će moći da koriste samo zaposleni i to oni koji poseduju personalizovanu bus-plus karticu sa oznako...
Agencija Standard and Poor’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije. U odnosu na prethodn...
Vlada Srbija formirala je radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji na čelu sa Velimirom Stanojevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak radne grupe je sagledavanje aktuelne situacije u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline (od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište), u cilju donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će se baviti i nepovoljnim uticajem klimatskih i pedoloških činilaca na proizvodnju i prinos maline.Zadatak joj je i poboljšanje kvaliteta zdravstvenog stanja sadnog materijala maline (sertifikacija sadnog materijala, prisustvo patogena, virusa, oboljenja korena sadnice i dr.).Površine pod malinom povećane 70 odsto u poslednjih pet godina Baviće se i poboljšanjem uslova skladištenja, transporta i čuvanja maline; uređenjem pravila otkupa maline i definisanjem minimalnih uslova za otkupna mesta, klasiranje plodova i dr; racionalnim organizovanjem otkupa, plasmanom i prodajom maline na svetskom tržištu.Jedna od tema za radnu grupu je i plansko povećanje proizvodnih površina uz očuvanje kvaliteta ploda i druga pitanja iz oblasti malinarstva.U radnoj grupi su osim predstavnika ministarstava poljoprivrede, finansija i trgovine, profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za voćarstvo, hladnjača kao i asocijacija malinara.
Građevinsko zemljište površine oko 9.300 kvadrata u novobeogradskom Bloku 58, prekoputa naselja Belvil i tržnog centra Delta siti, Grad Beograd je za 829,1 milion dinara prodao kompaniji "Lola real estate doo", prenosi eKapija.U skladu sa planom generalne regulacije, na ovoj lokaciji planirana je izgradnja mešovitih gradskih centara koji podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem, dok su u prizemlju planiranih objekata obavezna izgradnja komercijalni sadržaji.Oglas za prodaju raspisan je sredinom marta, a zemljište je prodato na javnom nadmetanju održanom 15. aprila. godine.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je navela da je na javno nadmetanje stigla samo jedna prijava, kompanije "Lola real estate", koja je i manjinski suvlasnik na obe građevinske parcele.U Direkciji dodaju da će pored prihoda od prodaje zemljišta u budžet grada biti uplaćena i sredstva od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole.
Svu građani Srbije dobiće popust za struju od pet odsto za račune za mart, april i maj ako struju plate do 28. u mesecu, preneo je RTS. Neće se obračunavati ni kamata ako ih plate do kraja juna.Olakšica će biti iskazana u nekom od narednih obračuna u zavisnosti od tempa plaćanja.RTS podseća da zbog pandemije, starijima od 65 godina već je odobreno da račune za grejanje i komunalije plate odloženo uz postojeće olakšice i bez kamate. Beogradski "Infostan", koji objedinjeno naplaćuje grejanje i komunalije, po završetku vanrednog stanja reprogram dugovanja produžiće za dodatnih 90 dana."U skladu sa preporukama Vlade, mi smo našim korisnicima starijim od 65 godina ponudili da račune za februar, mart i april plaćaju odloženo bez obračuna ikakve kamate i naravno uz korišćenje prava uz popuste i subvencije bez obzira na kašnjenja", ističe Milica Paunović iz JKP "Infostan tehnologije".Inače, do vanrednog stanja naplata struje bila je gotovo 100 odsto, a gasa, grejanja i komunalija u celoj zemlji u proseku 95 procenata, navodi portal Javnog servisa Srbije.Uključivanje šporeta povećalo račune za struju
Intervju sa Andrejem Petrovskim i Danilom Krivokapićem iz SHARE fondacije, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Andrej Petrovski i Danilo Krivokapić o digita...
U okviru konkursa Solidarnost pre svega Fondacija Ana i Vlade Divac izabrala je šest udruženja, sedam neformalnih grupa i tri medija koja će podržati u širom Srbije, navodi se u saopštenju fondacije. Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške, odabrala je projekte organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i medija, pristiglih na konkurs Solidarnost pre svega. Ukupan fond za podršku iznosio je 1.876.000 dinara, a odabrani projekti na najbolji način promovišu građansku solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusom. „Oduševljeni smo kreativnošću ideja koje su pristigle na konkurs i željom građana da se uključe u različite lokalne akcije. Od važnosti očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja, preko podrške najugroženijim grupama širom Srbije, do pogleda u budućnost i ekonomski oporavak, ovaj konkurs je pokazao da ne postoje granice ljudske solidarnosti i da briga za druge nije zaboravljena vrednost našeg društva.“, izjavila je Jelena Rakić, menadžerka ovog projekta. Na konkurs su pristigle ukupno 202 prijave udruženja, medija i neformalnih grupa građana, što govori o velikim potrebama građana Srbije, ali i o kreativnosti i mobilnosti civilnog društva. Građani će moći da se besplatno informišu o svojim radnim pravima uz pomoć UG Tim 42 iz Leskovca, seoska staračka domaćinstvima dobiće neophodnu pomoć od Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, deca bez roditeljskog staranja i hranitelji biće podržani od Udruženja Polet, dok će 3D vizionari iz Saveza mladih osoba sa invaliditetom sa juga Srbije praviti vizire za medicinske radnike. Udruženje fizioterapeuta i masera Zlatne ruke iz Valjeva omogućiće građanima Srbije online pristup fizikalnoj medicini 24/7, a majstori fotografije iz foto kolektiva Kameredes zabeležiće život ljudi u doba korone. Dnevni list Danas, portal www.mojnovisad.com i Radio City iz Niša, doprineće boljoj informisanosti građana o različitim aspektima borbe protiv virusa, te pružiti podršku ekonomskom oporavku preduzetnika i mikro-biznisa, koji su najteže pogođeni krizom. Neformalna grupa za Tebe #važnoje promovisaće važnost mentalnog zdravlja, neformalna omladinska grupa Hajde da ponudiće recepte za solidarnost starima i mladima sa invaliditetom, dok će dva drugara Luka i Uroš šiti maske za sve Užičane. Baka Milunka iz Etno sekcije penzionera Kruševca praviće pamučne igračke za decu, a Maske na dar is Bača praviće igračke. Grupa građana iz Kaluđerice volonitraće u svom kraju, a Gradske vesti iz Despotovca pravovremeno i slobodno će informisati svoje komšije. Spisak svih izabranih možete videti na linku OVDE
Kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, dobile su 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima, prenosi Bаlkаnskа istrаživаčkа mrežа (BIRN). U periodu od 2013. godine do danas, firme NITES grupe, u kojoj je Kisić jedan od direktora, potpisale su ugovore vredna približno 27 miliona evra, smostalno ili u konzorcijumu sa drugim firmama.NITES je samo prošlog meseca sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od 3,2 miliona evra."Tako će NITES i Telekom Srbija održavati neke od najvažnijih medicinskih softvera u Srbiji, uključujući održavanje nacionalne platforme za prevenciju i dijagnostiku, održavanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i rad na razvoju softvera za elektronsko izdavanje potvrda o smrti", navode u BIRN-u.Najvredniji ugovori koje je NITES na ovaj način potpisao u Srbiji tokom poslednjih sedam godina je upravo sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti preko 14 miliona evra, a slede Elektroprivreda Srbije (10,7 miliona evra), pa Ministarstvo finansija (preko milion evra).Kisić Tepavčević je pisanim putem na više pitanja koje je postavio BIRN samo navela da njen brat nije zadužen za COVID-19 informacioni sistem, a ministarka Kuburović je negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug."Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa", rekla je Kuburović.NITES DOO Beograd je deo NITES Grupe vlasnika Miodraga Škrbića, a Bojan Kisić je glavni izvršni direktor češkog ogranka grupe, NITES A.S, koja je zajedno za srpskim NITES-om dobila nekoliko tendera javnih preduzeća.Osim u Srbiji i Češkoj, NITES kompanije rade i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Velikoj Britaniji.BIRN navodi da je je NITES u Srbiji na tenderima uglavnom nastupao kao deo konzorcijuma "sa moćnim domaćim državnim i privatnim firmama koje su povezane sa Srpskom naprednom strankom", poput Telekoma Srbija, Prointer IT-a i Asseco SEE."Igor Brnabić, brat predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, zaduženi je u firmi Asseco SEE za Srbiju. Asseco SEE i NITES su 2017. i 2018. sarađivale na projektima za EPS i Ministarstvo finansija, a ta dva ugovora vredna su skoro tri miliona evra. Dalje, Prointer IT i NITES su ponudile IT usluge EPS-u i EPS Distribuciji u 2016. i 2017. godini za 3,1 miliona evra. BIRN je o Prointeru pisao u martu 2017, kada je otkriveno da je SNS u svojoj predizboroj kampanji koristio telefonsku centralu upravo ove firme", prenosi BIRN.
Mnogobrojni vlasnici radnji, zanatskih usluga, frizeri, krojači, stakloresci, taksisti, ali i drugi preduzetnici stariji od 65 godina ostaće bez direktnih davanja iz budžeta u vidu tri minimalca, pišu...
Ceo svet, ne samo globalna privreda, bili su apsolutno nespremni za ovo što nam je priredio korona virus. Mislim da niko nije imao predstavu da će nešto što se dešavalo u Kini tokom januara u ovoj meri i ovom snagom pogoditi čitavu planetu, ostavljajući možda čak i razornije posledice nego finansijska kriza 2008. godine, kao je dr Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.Kako se Hemofarm, kompaniju koju vodite unazad osam godina, suočio sa trenutnom pandemijom?Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24/7 barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu, već o celoj Štadi u okviru koje poslujemo. Ja imam zaista dobar tim u Hemofarmu koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radimo maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji u kojoj su higijenski standardi super-visoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi. To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?Naš zadatak bio da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke sa korona virusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.Kakva je, po Vašem mišljenju, bila reakcija farmaceutske industrije globalno?Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili. Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima. To znači da ćete, ako bude bilo potrebno, primiti vakcinu?Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije. Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, da li sledi ozbiljna recesija?Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke „najkonzervativnije“ lokalne firme sada otišle onlajn. Svet posle korone definitivno će biti mnogo više digitalan.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
