Korona zatvorila skijališta u Srbiji
Ski centri Kopaonik, Tornik i Stara planina, zbog vanrednog stanja i mera Vlade za sprečavanje daljeg širenja koronavirusa sutra završavaju ski sezonu. Kako je saopštilo preduzeće Skija...
Srbija
Ko kupuje maske i od koga
Poslednjih dana više medicinskih i drugih državnih institucija kupuje maske i drugu zaštitnu opremu, ali ne uspevaju sve u tome jer se na javne pozive nijedna kompanija ne javlja. Klinički centar Srbije nabavio je zaštitne rukavice maske i naočare u vrednosti od skoro 2,5 miliona dinara od četiri kompanije od kojih se sve bave nabavkom zaštitne opreme ili tekstilnih proizvoda za potrebe javnih insititucija (posteljina, odeća isl).Reč je o kompanijama PROMEDIA Kikinda (dogovororena vrednost posla 123. 000 dinara bez pdv) , MAXI KOMERC Beograd (288.000 din), ТOPCHEMIE MEDLAB sa kojom je sklopljen ugovor o kupovini opreme za 1,27 dinara i SEIBL TRADE Beograd. Sa ovom kompanijom je potpisan ugovor od skoro 700.000 dinara.PIO fond je kupio pre dva dana troslojne zaštitne maske za dva miliona dinara bez pdv od kompanije koje se bavim pružanjem konsultantskih usluga. Reč je o kompaniji Best Quality management system u vlasništvu mladog Mitra Ćurčića (30). Samo ova kompanija je bila pozvana na pregovore o kupovini maski.Ima i institucija koje su obustavile postupak jer nisu imale od koga da nabave maske. Institut za kardiovaskularne Dedinje je obustavio postupak nabavke potrošne robe za postupak raspisan krajem februara nakon što ga je kompanija Sinofarm 3. marta obavestila da ne može da isporuči opremu u roku jer je zastoj nastao u proizvodnji kooperanta i njegovoj fabrici u Kini.Institut za onkologiju Vojvodine je takođe obustavio nabavku hirurških maski, mantila i kaljača jer se niko nije javio na poziv.Zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tek bi trebalo da dobiju maske. Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je juče javnu nabavku za medicinske maske. Maske su namenjene za 820 savetnika za zapošljavanje, evidentičare i savetnika za osobe sa invaliditetom koji direktno rade sa strankama, kao i za još 1.000 ostalih zaposlenih.
Vanredno stanje ne štiti zaposlene od otkaza
Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji. “Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem zakonu o radu, kaže za portal Nova ekonomija Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo. I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće. Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20% preduzeća posluje u sivoj zoni. “Najugroženiji u ovom slučaju su upravo oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, oni sada moraju da biraju egistencija ili zdravlje”, kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs kome se poslednjih dana sve češće javljaju ljudi koji su ostali bez posla. Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi. Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima. “Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata”, jasan je Vučković. Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata. Neke zemlje već su donele prve mere. Tako je britanska Vlada uvela odlaganje plaćanja kredita i umanjenje dažbina poslodavcima, dok će u Sloveniji zbog vanrednog stanja država plaćati deo zarade zaposlenima koji zbog koronavirusa ne mogu da dolaze na posao, i to 40 odsto država, a isto toliko poslodavac. “Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede miminalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja”, objašnjava Reljanović. Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji. Šteta koju Srbija trpi od koronvirusa prema procenama ekonomista meriće se stotinama miliona evra. Šta kaže zakon?Zakon o radu propisuje da radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. Zakon navodi i da u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na duže odsustvo od 45 dana, uz saglasnost ministra.
Šteta od koronavirusa za Srbiju najmanje 900 miliona evra
Pandemija koronavirusa će celokupnu domaću privredu koštati oko 900 miliona evra ako se zdravstvena kriza okonča do juna, a ekonomija Srbije će pretrpeti duplo veću štetu ako kriza potraje do kraja godine, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić.On je za portal Nova.rs da će se prema optimističnijem scenariju rast bruto-domaćeg proizvoda prepoloviti, odnosno pasti sa 4% na 2%.Arsić očekuje povećanje fiskalnog deficita zbog rasta troškova zdravstva bezbednosnih službi i sličnih izdataka, kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.U slučaju da pandemija potraje do kraja tekuće godine ekonomskog rasta ne bi bilo, privreda Srbije bi ušla u recesiju, dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP”, procenjuje Arsić.
Proglašeni pobednici Evropskog kviza novca
Ana Mandić, učenica OŠ "Duško Radović" iz Beograda i Simeon Čonjagić, učenik Srednje ekonomske škole "Stana Milanović" iz Šapca, pobednici su Evropskog kviza novca, održanog 17. m...
Produžena bolovanja i e-recepti u Srbiji
Građanima koji se nalaze na bolovanju bolovanje će automatski biti produženo za 30 dana, bez odlaska na lekarsku komisiju, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Osim bolovanja...
VAŽNO Kako će banke zamrzavati kredite
Počev od sutra, banke u Srbiji su dužne da dužnicima ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum), predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.Odluka NBS koja uređuje mere i aktivnosti koje je banka dužna da primeni u uslovima pandemije izazvane COVID-19, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema se odnosi na fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i prrvredna društva koja imaju kredit. Banka je dužna da obaveštenje o ponudi o moratorijumu objavi na svojoj internet prezentaciji, čime se smatra da je ponuda dostavljena svim dužnicima.Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu o zamrzavanju obaveza prema banci, smatraće se da je tu ponudu prihvatio.Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana.Zastoj u otplati kredita ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije, navodi se u odluci Izvršnog odbora NBS.Banka može dužnicima ponuditi i druge olakšice u vezi sa otplatom potraživanja.Tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Banka ne može od dužnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovom odlukom.Takođe, potraživanja prema dužnicima kojima su odobrene olakšice a po kojima u momentu stupanja na snagu ove odluke ti dužnici nisu bili u docnji dužoj od 90 dana – neće se smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima, kao ni problematičnim kreditom.Banka je u obavezi da jednom mesečno Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaj o sprovedenim aktivnostima i merama preduzetim u skladu sa ovom odlukom, kao i rezultatima tih aktivnosti odnosno mera.
Erste Banka – Jednostavnije, brže i zdravije do transakcija
Erste Banka uvela opciju instant plaćanja putem IPS QR koda- Broj korisnika mBanking-a Erste Banke porastao je za 70 procenata u 2019. u odnosu na 2018. godinu. U ovoj banci očekuju da opcija plaćanja IPS QR kodom dalje doprinese trendu porasta korišćenja mobilnog bankarstva u Srbiji.Erste Banka omogućila je svojim klijentima da u okviru mBanking aplikacije mobilnog bankarstva koriste savremenu opciju instant plaćanja putem IPS QR koda.Plaćanja su moguća prilikom onlajn kupovine, na domaćim veb sajtovima koji omogućavaju plaćanje IPS QR kodom, kao i na prodajnim mestima u Republici Srbiji sa POS terminalima koji imaju opciju prikazivanja IPS QR koda ili uređaje za skeniranje IPS QR koda.„Plaćanje se obavlja veoma jednostavno i brzo, skeniranjem ili pokazivanjem IPS QR koda. Klijenti ovu opciju mogu da koriste odmah po preuzimanju nove verzije mBanking aplikacije, koja je od ove nedelje dostupna u Google PlayStore-u i iOS AppStore-u. Preuzimanje je besplatno, a transakcije se realizuju bez naknade“, naglasio je Borislav Skandarski, šef Odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima u Erste Banci.instant plaćanje IPS QR kodomOn je dodao da je Erste Banka među prvima na tržištu ovu funkcionalnost omogućila klijentima: „Očekujemo da opcija plaćanja IPS QR kodom dalje doprinese trendu porasta korišćenja mobilnog bankarstva u našoj banci, ali i u Srbiji uopšte. Broj korisnika našeg mBanking-a kontinuirano se povećava, pa je u 2019. porastao za čak 70 odsto u odnosu na 2018. godinu“.Za sada, klijenti instant plaćanja NBS IPS QR kodom mogu izvršiti na svim prodajnim mestima Mercator-S trgovačkog lanca, odnosno u Mercator, Idea i Roda megamarketima. Na prodajnom mestu, kase su označene „IPS” logotipom, odnosno oznakama „IPS pokaži“ ili „IPS skeniraj“, kako bi korisnici već pri prilasku naplatnom mestu znali koju od ovih funkcija treba da odaberu u okviru mBanking aplikacije.U aktuelnoj situaciji nastaloj usled pojave korona virusa, opcije koje nudi elektronsko bankarstvo, plaćanje QR kodom, korišćenje platnih kartica i beskontaktnih plaćanja za svakodnevne transakcije predstavljaju bezbedniji izbor po zdravlje građana.Upotrebom opcije „IPS skeniraj“ moguće je i plaćanje svih mesečnih računa na kojima se nalazi IPS QR kod po standardu NBS za instant plaćanja. Ovaj vid plaćanja za svoje račune omogućavaju Telekom Srbija, Telenor Srbija, Elektroprivreda Srbije, JKP Informatika Novi Sad, JKP Infostan Beograd, JKP Gradska toplana Niš i Poreska uprava Republike Srbije, a očekuje se da će u narednom periodu biti dostupan i kod drugih izdavaoca mesečnih računa.Približno 300 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i mobilno bankarstvo, a broj aktivnih korisnika mBanking-a premašio je broj onih koji redovno koriste NetBanking.Promotivni tekst
Zoran Petrović (AmCham Srbija): Država da izađe sa merama, za biznis je važno poverenje
Važno je da Vlada Srbije izađe sa konkretnim merama podrške privredi, jer je za biznis važno poverenje, ocenio je za TV N1 Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija i predsednik IO Rajfajzen Banke."Važno je da vlada sa konkretnim merama izađe, za biznise je važno poverenje, jer kad nema poverenja nastaje stampedo i panika, i to završava finansijskom krizom. Konstantno širenje poverenja, donošenje konkretnih mera bez načelnih obećanja - to je jako bitno", kaže.Ako poverenja nema, dodaje, onda će i oporavak da bude slabiji, a možemo da imamo i dodatne probleme.Petrović je rekao da su prema podacima Američke privredne komore u privredi neki sektori već prilično pogođeni, pe svega sektori turizma, ugostiteljstva, hotelijerstvo i industrija automobila.Za te kompanije već postoje problemi, kaže on, i razmatraju se pitanja kako pomoći tim kompanijama, a ideja je da se preuzme deo plaćanja poreza i doprinosa, kako bi im država olakšala situaciju.Petrović je za N1 ocenio da što duže traje ova kriza, to će taj efekta prelivanja i na druge biti veći. Za sada se ipak, ističe, treba koncentrisati na ove pogođene industrije gde treba doći do konkretnih mera. Dodaje da naravno treba pomoći i malim i srednjim preduzećima. On je naveo da bi bilo dobro da država preuzme plaćanja dela poreza i doprinosa."Što kraće ovo traje to je bolje za sve", istakao je.Prema njegovim rečima, velike firme imaju veće rezerve, male su osetljivije, i što duže ovo traje po njih je gore, dok su veći u stanju duže da prežive. Važno je da se izborimo u što kraćem periodu, kako dodaje, jer će onda biti manji efekat i na privredu i na građane.
Od sutra ograničeno kretanje građana zbog korona virusa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od sutra u 10 časova ujutro biti zabranjeno kretanje svih građana starijih od 65 godina u urbanim sredinama i građana starijih od 70 godina u mestima sa manje od 5.000 stanovnika. On je nakon sastanka kriznog štaba sa Vladom Srbije kazao i da će svim građanima, nezavisno od godišta, biti zabranjeno da od 20 časova uveče do 5 ujutro izlaze na ulice, osim ako nisu službena lica na zadatku i ljudi koji rade u trećoj u smeni.Proširenje mera vanrednog stanja uvode se, kako je Vučić naveo, zbog neodgovornosti jednog broja građana.Na konverenciji za novinare je naveo da od oko 6.000 ljudi kojima je od uvođenja vanrednog stanja određena mera samoizolacije, policija na kućnoj adresi nije pronašla 1.653 osoba.Lokalne samouprave će najstarijim građanima dostavljati hranu i ostale životne namirnice i da će pokušati da organizuju timove mladih ljudi na ovom zadatku.U slučaju da to ne bude obezbeđeno, penzionerima će jednom sedmično, u nedelju, biti otvoreni supermarketi u periodu od 4 do 7 časova ujutro.Vučić je ponovio da se potencijalna žarišta korona virusa nalaze u gradovima, konkretno u Beogradu, Kikindi i Nišu.Dodatne mere kojima se produbljuje vanredno stanje jeste dodatno angažovanje vojske, koja će preuzeti nadzor nad svim graničnim prelazima, sve migrantske centre i bolnice.
NBS omogućila odlaganje naplate kredita zbog korona virusa
Narodna banka Srbije (NBS) proglasila je danas zastoj u otplati kredita (moratorijum) ussed zdravstvene krize izazvane korona virusom, a pravo na privremeno odlaganje plaćanja rata imaće fizička lica, poljop...
Apple Card se odrekao provizije u martu zbog korone
Kompanija Apple poslala je svojim korisnicima obaveštenje da su spremni da pomognu svojim korisnicima, kao i da se odriču svoje provizije za plaćanja u martu mesecu. U mejlu pod naslovom „We are here to help“ u kompaniji Apple Card navode da situacija oko virusa COVID-19 predstavlja izazove za mnoge klijente, koji moraju da obave svoja mesečna plaćanja i da su spremni da pomognu korisnicima u „zdravijem finansijskom životu“.Pozivaju korisnike da se jave programu za korisničku podršku, gde imaju mogućnost da preskoče plaćanje usluga za mesec mart bez troškova naknade za kamatu.
NALED predlažio premijerki kako da pomogne radnicima i kompanijama
Smanjenje i odlaganje naplate poreza i doprinosa i jednokratna pomoć za ugrožene radnike i kompanije, jedna je od mera koju organizacija NALED predlaže državi za stabilizaciju privrede tokom i posle pandemij...
Banke mole građane da ne dolaze na šaltere
Banke u Srbiji uputile su ovih dana svojim klijentima poruke sa apelom da za dnevne bankarske potrebe koriste digitalne usluge. Raiffaisen banka Srbija poslala je jutros mejl sa informacijm da su u svim n...
NBS objavila preporuke za sprečavanje širenja virusa
Da bi se sprečio rizik od širenja zaraze Narodna banka Srbije preporučuje da se plaćanje vrši bezgotovinski, građani bi trebalo da izbegavaju odlazak na šaltere banaka i da &...
Zvonilo jutros – Region otvorio online škole
Učenici u Srbiji ali i u regionu u narednom periodu umesto u školskim klupama, gradivo će uglavnom pratiti online. Većina država odlučila je da je u uslovima jačanja koronavirusa zatvori škole,...
Amity Srbija: Komšije da pomognu volonterima iz Crvenog krsta
Udruženja koja se brinu za stariju populaciju u Srbiji očekuju da bi vanredna situacija mogla da pokaže da li smo kao društvo solidarni ili ne. "Naročita pažnja bi trebalo da se obrati na ljude koji ...
Privatni lekari čekaju poziv države Srbije
Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi na raspolaganju je državi u vanrednom stanju, ali za sada država nije tražila podršku privatnog zdravstvenog sektora. Ovako za portal “Nova ekonomija” odgovaraju u Asocijaciju koja okuplja više od 10 hiljada lekara, zdravstvenih radnika i nemedicinskog osoblja i u svom sastavu ima skoro 450 privatnih ustanova. Da bi u novonastaloj situaciji i vanrednom stanju ipak dobrodošla pomoć kolega iz privatne prakse saopštio je sinoć pokrajinski sekretar za zdravstvo i jedan od članova Kriznog štaba Zoran Gojković. "Angažovaćemo sve raspoložive snage i državnog i privatnog sektora kako bismo pružili adekvatnu uslugu građanima u vreme pandemije koronavirusa", kaže Gojković.Konkretniji koraci o saradnji privatnog i javnog sektora trebalo bi da budu poznati već u narednim danima. Uvođenjem vanrednog stanja jedna od preporuka države bila je da stariji od 65 godina ne bi trebalo da izlaze, ali vlasti već prvog dana navode da su rezultati zabrinjavajući i da najugroženija kategorija od zaraze koronavirusom očigledno nije ozbiljno shvatila njihove apele. Zato najavljuju velike novčane kazne, ko ne bude poštovao ovu meru moraće da plati 150 hiljada dinara. Žana Bulajić
Britanski premijer zamolio građana da ostanu kod kuće
Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas da se Velika Britanija brzo približava vrhuncu epidemije koronavirusa i pozvao je građane da prekinu društvene kontakte i putovanja koji nisu neophodn...
U januaru skoro trećina više izdatih građevinskih dozvola
U Srbiji je tokom januara 2020. godine izdato 1.289 građevinskih dozvola, što je za 31,3% više nego u prvom mesecu prošle godine. U januaru je zabeležen i međugodišnji rast indeks...
