Isplata penzija, ovlašćenje ili “na ruke”
Isplate penzija za april biće iz jednog dela a zbog epidemije koronavirusom i zabrane kretanja starijima od 65 godina obavljaće se uz posebna ovlašćenja ili dostavljati na kućnu adresu. Vlada S...
Srbija
Kupatilo se preselilo u korpu
Brašno, šećer, sapun i toalet papir najtraženiji suproizvodi u Srbiji u vreme epidemije koronavirusa. Kompanija GfK koja se bavi istraživanjem tržištanavodi da se osim ova četiri proizv...
Sve je lakše kad imaš ugovor o radu u vanrednom stanju
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće.Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama.Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad.Po preporuci "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza".Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.Objašnjena pravila o naknadi zaradeNaknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade.Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama.Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.Nezaposlenom pripada novčana naknada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.NZS je od 23. marta omogućila elektronske prijave radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.Za kontakt, ministarstvo je dalo dve mejl adrese - inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800/300-307 (besplatan poziv).
Vojska angažovana protiv virusa u mnogim zemljama
Osim Srbije, i druge države angažovale su vojsku u borbi protiv koronavirusa. Vojska Srbije preuredila je dve hale na Beogradskom sajmu za smeštaj obolelih od koronavirusa. U skladu sa ranijim meram...
Prihodi avio-kompanija prepolovljeni zbog koronavirusa
Prema novoj analizi Međunarodne asocijacije avio-prevoznika (IATA), aviokompanije će tokom 2020. godine izgubiti 252 milijarde dolara (oko 233 milijarde evra), što je dvostruko više od prethodne procene, saopštila je asocijacija.Zbog strogih ograničenja putovanja i očekivanja globalne recesije, IATA sada predviđa da će prihodi od prevoza putnika pasti za 44% u odnosu na prošlu godinu. Taj pad predviđa se prema scenariju da stroga ograničenja putovanja traju do tri meseca, nakon čega bi usledio postepeni ekonomski oporavak kasnije u toku godine. Oporavak potražnje putovanja biće oslabljen zbog uticaja globalne recesije na poslove i poverenja.“Avio-kompanijama je potrebno 200 milijardi dolara (185 milijardi evra) likvidnosti samo da bi preživele. Neke vlade su već napravile iskorak, ali mnoge druge treba da učine isto”, rekao je generalni direktor asocijacije Aleksandar de Žunijak. Prema prethodnoj analizi, čije je rezulatate IATA objavila 5. marta, predviđano je da će gubici iznositi 113 milijardi dolara (105 milijardi evra). Ona je urađena pre nego što si zemlje širom sveta uvele sveobuhvatna ograničenja na putovanja, koja su pretežno eliminisala međunarodno tržište avio putovanja.
Privatni vrtići traže da se šteta od zdravstvene krize deli solidarno
Predstavnici dva udruženja privatnih vrtića i predškolskih ustanova u Beogradu zatražili su od države da pronađe način za solidarno deljenje štete koja će svima biti prouzrokovana zbog pandemije koronavirusa, a ne da im se, kako su naveli, "upućuju pretnje i prave suprotsavljeni tabori".Gradski krizni štab doneo je odluku da se tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa neće plaćati državni vrtići u Beogradu a istu preporuku uputili su i privatnim vrtićima.Pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić je otišao korak dalje i najavio da će, ukoliko neko i pokuša da naplati boravak u privatnim vrtićima dok oni ne rade, uputiti roditelje na zakon o obligacionim odnosima i pomoći im na sudu.Iz Udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda i udruženja privatnih predskolskih ustanova “Vrhunsko znanje za dobro vaspitanje” traže okvir koji bi im kako kažu obezbedio zakonitost, etičnost i održivost sistema budući da je odluku o prestanku rada donela Vlada Srbije”"U suprotnom, u pitanje se dovodi desetine hiljada vaspitača i ostalih zaposlenih u privatnim vrtićima i posledično hiljade dece koja će posle krize ostati bez svojih vrtića", navodi se u saopštenju.Pojašnjavaju da je preporuka gradskog sekretara za obrazovanje i dečiju zaštitu da se ne naplaćuje boravak dece za vreme vanrednog stanja "nepotpuna jer se ne mogu izjednačiti rad i finansiranje državnih i privatnih predškolskih ustanova".Zaposlenima u državnim ustanovama će platu, poreze i doprinose isplaćivati Grad, tako da je priliv državnih vrtića smanjen samo za onaj iznos koji plaćaju roditelji.Na osnovu pomenute Preporuke, privatni vrtići u kojima je zaposleno osam hiljada ljudi bi trebalo da nemaju nikakav priliv, a da sve obaveze od plata, poreza, doprinosa, računa, zakupnine i poreza na zakup plaćaju iz svojih sredstava i to u nepoznatoj dužini trajanja, navodi se u saopštenju udruženja privatnih vrtića.
Viz Er produžava obustavu letova u Srbiji do 1. maja
Najveći niskotarifni avio-prevoznik na svetu Viz Er (Wizz Air) objavio je danas da će usled uvedenih ograničenja putovanja privremeno zatvoriti svoju beogradsku bazu i da će produžiti obustavu dolaznih i odlaznih letova sa Aerodroma Nikola Tesla Beograd i sa Aerodroma Konstantin Veliki do 1. maja 2020 godine. Putnici sa rezervacijama u ovom periodu će biti automatski obavešteni putem imejla ako su rezervaciju izvršili direktno na sajtu wizzair.com ili preko mobilne aplikacije ove avio-kompanije.U saopštenju kompanije navodi se da će 120% orginalne cene karte biti automatski prebačeno na WIZZ račun putnika i da će taj iznos moći da se iskoristi u naredna 24 meseca za kupovinu Wizz Air proizvoda i usluga.Putnici takođe mogu da se odluče za refundaciju u novcu, koja podrazumeva dužu proceduru, i biće obavešteni o neophodnim koracima za bankovni transfer ili transfer na bankovnu karticu u odvojenom imejlu. U tom slučaju putnici imaju pravo samo na 100% originalne cene karte. Putnici koji su karte rezervisali preko putnih agencija, uključujući onlajn putne agencije, treba da se obrate kompaniji od koje su kupili karte. "Iako je trenutna situacija van kontrole Wizz Air-aa, avio-kompanija se izvinjava zbog mogućih neprijatnosti izazvanih zabranom putovanja i naglašava da su bezbednost i dobrobit putnika i posade najvažniji prioritet ove avio-kompanije", dodaje se u saopštenju.
Eplov App Store se širi na region, dolazi u Srbiju
Kompanija Epl je najavila da će njena platforma za digitalnu distribuciju aplikacija App Store proširiti podršku na još 20 zemalja sveta, među kojima se nalaze i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo*.U objavi na svom veb-sajtu, Epl navodi da razvojni timovi iz tih zemalja do 10. aprila trebaju da preduzmu određene korake kako bi koristili sve pogodnosti platforme i svoje aplikacije učinile dostupnim na svim novim tržištima. Vlasnici postojećeg članskog naloga prvo trebaju da prihvate ažurirani Ugovor o licenci za program (Program License Agreement) tako što će se prijaviti na svoj nalog na veb-lokaciji Apple Developer, a vlasnici ugovora o plaćenim aplikacijama (Paid Applications Agreement), takođe trebaju da prihvate ažurirani ugovor u App Store Connect-u."Obavestićemo vas kada možete da pristupite novim zemalja ili ažurirati cene pretplate (za vaše proizvode) na ovim lokacijama", dodaje se u saopštenju.Epl navodi da je App Store do sada bio dostupan u 155 država, a da platforma generiše 155 milijardi dolara prihoda za razvojne timove, putem prodaja mobilnih aplikacija i usluga unutar aplikacija.
Više od 24.000 ljudi potpisalo peticiju za pomoć malim preduzećima u Srbiji
Više od 24.000 ljudi potpisalo je peticiju za uvođenje hitnih mera Vlade Srbije za podršku preduzetnicima, objavljenoj na platformi change.org.U peticiji se navodi da mala preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu ukupnog bruto-domaćeg proizvoda i zapošljavaju 44% registrovanih zaposlenih, ka oi da je u njima zaposleno 629 hiljada ljudi. "Svim tim ljudima posao je ugrožen jer promet značajno smanjen ili potpuno obustavljen zbog epidemije koronavirusa. Zdravlje i bezbednost su na prvom mestu, ali da bi sve ove stotine hiljada ljudi i njihove porodice mogle da nastave život i posle vanrednog stanja, neophodno je da Vlada Srbije hitno donese set mera kojim će pomoći malim preduzećima da prežive, kako bismo imali šansu da sutra ponovo budemo važan stub privrede i pospešimo ekonomski oporavak", navodi se u tekstu peticije.Tri mere koju su nepoznati organizatori peticije predložili tiču se oslobađanja od plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza tokom vanrednog stanja plus tri dodatna meseca, oslobađanja od komunalnih naknada i drugih dažbina lokalnih samouprava u istom periodu i trajnu meru plaćanja PDV-a po naplati. Još uvek nije poznat opseg mera koje će Vlada Srbije preduzeti kako bi umanjila ekonomske posledice trenutne zdravstvene krize.Na poslednjoj konferenciji za novinare predsednik Aleksandar Vučić je najavio da je u pripremi "ozbiljan, veliki plan" za podršku privatnom sektoru, koji bi se verovatno sprovodio nakon ukidanja vanrednog stanja. Tom prilikom je ocenio i da su najgore pogođeni ugostiteljstvo, turizam, prevoznici i hotelijerstvo, kao i da će podrška biti namenjena samo preduzetnicima koji tokom krize nisu otpuštali radnike.
PKS formirala kriznu grupu za vanlinijski prevoz radnika
Privredna komora Srbije (PKS) formirala je kriznu grupu za prevoz radnika i predstavila bazu prevoznika koji svoje usluge nude privrednim subjektima u Srbiji. Privrednici mogu da u direktnom kontaktu sa pre...
Obuka u IT sektoru
Svi oni koje se nisu školovali za rad u IT industriji, zahvaljujući desetonedeljnom kursu koji organizuje IT Bootcamp mogu da ovladaju osnovnim znanjima iz ove oblasti.IT Bootcamp je neprofitna škola koja će najuspešnijim kandidatima omogućiti dva kursa, razvoj veb-stranica i testiranje softvera, u oblasti koja se najbrže razvija ne samo u svetu nego i kod nas.Predavanja će, zbog vanrednog stanja biti omogućena online, do perioda kada će biti moguće nastavu održavati u učionicama.Školarina se ne plaća, prijava kandidata traje do 29. marta, a nastava bi trebalo da počne krajem aprila. Više o načinu prijavljivanja možete pronaći na SAJTU ŠKOLE.Osnivači škole su ljudi iz dijaspore a ceo projekat se izvodi u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.
IT Bootcamp nastavlja sa onlajn obukama
Svi oni koje se nisu školovali za rad u IT industriji, zahvaljujući desetonedeljnom kursu koji organizuje IT Bootcamp mogu da ovladaju osnovnim znanjima iz ove oblasti.IT Bootcamp je neprofitna škola koja će najuspešnijim kandidatima omogućiti dva kursa, razvoj veb-stranica i testiranje softvera, u oblasti koja se najbrže razvija ne samo u svetu nego i kod nas.Predavanja će, zbog vanrednog stanja biti omogućena online, do perioda kada će biti moguće nastavu održavati u učionicama.Školarina se ne plaća, prijava kandidata traje do 29. marta, a nastava bi trebalo da počne krajem aprila. Više o načinu prijavljivanja možete pronaći na SAJTU ŠKOLE.Osnivači škole su ljudi iz dijaspore a ceo projekat se izvodi u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.
Predlozi za spas privrede svakog dana, ali Vlada Srbije još ćuti
Šteta koju trpi i koju će tek pretrpeti srpska ekonomija po završetku borbe sa koronavirusom meriće se, prema prvim procenama ekonomista, desetinama miliona evra. Najveći udar svakako će pretrpeti privatni sektor. Poslovna zajednica je već u prvim danima vanrednog stanja iznela konkretne predloge Vladi Srbije. Zasad je Poreska uprava zamrzla prinudnu naplatu, a NBS je donela odluku o zamrzavanju kredita.AmCham Srbija: Odreknite se poreza i doprinosaAmerička privredna komora (AmCham Srbija) predlaže pet mera kojima bi se očuvala zaposlenost i brži oporavak posle krize. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa. Druga je oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada. Kako bi se obezbedila likvidnost kompanija Američka privredna komora predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na porez za dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.Zoran Petrović: Država da izađe sa merama, za biznis je važno poverenje Među predlozima Vladi je i onaj da se obustavi obračun kamata za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju. Poslednja mera predviđa nesmetan prekogranični transport robe i usluga.NALED: Jednokratna finansijska injekcija kompanijamaNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je 10 mera Vladi za podršku privredi i očuvanje radnih mesta tokom i posle pandemije koronavirusa. Predlažu privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade, jednokratnu finansijsku pomoć za kompanije i preduzetnike u sektorima koji beleže znatan pad prihoda, kao i za pojedince koji ostaju bez posla, uvođenje produženog porodiljskog odsustva i vaučera za angažovanje pomoći u kući oko čuvanja dece. Digitalna zajednica: Odložite primenu testa samostalnostiDigitalna zajednica u otvorenom pismu Vladi Srbije zatražila je da se odloži primena člana zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi Test samostalnosti preduzetnika, kao i da se produži rok za iskorišćavanje poreskih olakšica od strane poslodavca za novozaposlena lica. Hotelijeri: Smanjite PDV na hranu i pićeHORES, udruženje hotelijera i restoratera Srbije predlaže Vladi Srbije smanjenje PDV-a na hranu i piće sa 20 na 10 odsto, smanjenje poreza na dohotke, kao i na direktniju podršku za hotele zbog pada prometa izazvanog koronavirusom.Osim poslovne zajednice predloge Vladi uputile su i političke koalicije. Savez za Srbiju: Zabranite otpuštanja za vreme vanrednog stanjaSavez za Srbiju predložio je da se na mesec dana proglasi moratorijum na plaćanje svih poreza i doprinosa za sve zaposlene i da te troškove podnese država, kao i da se uvede mera zabrane otpuštanja zaposlenih u tom periodu.Prema procenama SZS-a, kalkulacije su da je za ovu meru potrebno oko 25 milijardi dinara. Druga mera je moratorijum na plaćanje rata kredita za sva mikro, mala i srednja preduzeća, po ugledu na moratorijum za vraćanje kredita građana u periodu vanrednog stanja. Neplaćene rate preduzeća bi, prema njihovom predlogu vraćala u 12 rata bez kamate i da otplata nastalog duga počne najranije 90 dana po završetku vanrednog stanja. Treća mera je odricanje države od naplate svih parafiskalnih nameta za firme u periodu od 4 meseca kao i naplate poreza na dobit u 2019. godini. Predlažu i da se zaposlenima koji moraju da ostanu kod kuće sa decom država isplati miminum 80 odsto plate. Ovo pravo trebalo bi da imaju, kako navodi SZS i samohrani roditelji. UDS: 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kućeKoalicija Ujedinjena demokratska Srbija apelovala je na Vladu da donese paket mera kako bi olakšao položaj najugroženijih, pre svega malih i srednjih preduzeća. Predlažu da poslodavcima bude omogućeno da plaćaju samo 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kuće, kao i da ne plaćaju nikakve namete za zaposlene koji su na plaćenom odsustvu, kao ni na minimalnu neto zaradu. Mere koje predlažu su obustava naplate paušalnog poreza na minimalno 3 meseca onima koji su ostali bez prihoda zbog epidemije koronavirusa. Nastali dug bi, kako navode u UDS-u, mogao biti plaćen na 24 rate i to kada se situacija normalizuje. Među merama koje predlažu su i odlaganje plaćanja poreza na dobit i imovinu. UDS predlaže i privremeno oslobađanje od nameta na rad za zaposlene na plaćenom odsustvu, kao i sufinansiranje nameta na rad za zaposlene koji rade od kuće. Kada su u pitanju krediti predlog je da se obezbede državne garancije za zaduživanje malih i srednjih preduzeća kod banaka, mogućnost zaduživanja i kod Fonda za razvoj, kao i olakšavanje poslovanja i pozicije poslovnih banaka. Predlažu i mere koje bi demotivisale poslodavce da daju otkaz zaposlenima. Narodna stranka: Ukinite plaćanje PDV-na donacijeNarodna stranka zahteva od Vlade da hitno ukine plaćanje PDV-a na donacije tokom vanrednog stanja. Kako objašnjavaju obavezom plaćanja ovog poreza demotivišu se firme i privrednici koji žele da pomognu ugroženima. Pokret slobodnih građanja: Kupujte domaćePokret slobodnih građana poručuje da je potrebno hitno ukinuti ili značajno umanjiti poreze i doprinose na plate, PDV, porez na dobit i ostale namete kako bi privreda lakše prebrodila krizu. Osim privredi stranke su imale i apel građanima, za spas privrede. PSG predlaže da građani pomognu u očuvanju domaće privrede tako što bi kupovali domaće proizvode. “Na taj način očuvaćemo radna mesta i pomoći domaćoj privredi da se izbori sa posledicama vanrednog stanja”, poručuju iz PSG-a.
Pošta Srbije obustavila post- ekspres
Pošta Srbije” privremeno je obustavila "post-ekspres" usluge kao i usluge "keš-ekspres". U narednom periodu, tokom trajanja vanrednog stanja, kako navode u Pošti Srbij...
Bez plaćanja državnih vrtića u Beogradu i Nišu
Dok traje vanredno stanje roditelji čija deca idu u državne vrtiće u Beogradu i Nišu neće ih plaćati. “Kako su zbog epidemije koronavirusa beogradski vrtići zatvoreni, roditelji neće dobi...
Ziđin u Boru odavno meri temperaturu zaposlenima
U nekadašnjem RTB Bor koji je u vlasništvu kineske kompanije Ziđin, do sada nema prijavljenih nijednog obolelog od korona virusa i proizvodnja i poslovanje kompanije se normalno odvijaju, preneo je Danas pozivajući se na glasilo kompanije Kolektiv.U saopštenju se navodi da je ova kompanija već 26. januara formirala Rukovodeću radnu grupu za prevenciju i kontrolu širenja epidemije korona virusa i objavila niz dokumenata koji se tiču mera za sprečavanje i kontrolu epidemije i unapređivanju prevencije i kontrole širenja novog korona virusa među kojima je merenje temperature pre stupanja na radno mesto.Ziđin je takođe samoinicijativno i pre zavođenja vanrednog stanja u Srbiji, sproveo četrnaestodnevnu izolaciju zaposlenih koji su se vratili iz Кine, zarad praćenja njihovog zdravstvenog stanja, i kako se navodi „do sada nisu imali problematične slučajeve“.Po objavljivanju vanrednog stanja u Srbiji, Ziđin je preduzeo dodatne aktivnosti na sprečavanju i kontroli širenja epidemije, pa je osim izdavanja obaveštenja i zahteva za sprovođenjem odgovarajućih mera u borbi protiv epidemije, ova kompanija je zaposlenima podelila zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, antibakterijske vlažne maramice i druga sredstva, a istovremeno su, kažu, poručili iz Кine velike količine sredstava za borbu protiv epidemije.„Paralelno sa borbom za zaštitu zdravlja i sigurnosti, racionalno vodimo proizvodnju kako bismo očuvali i garantovali zaposlenost naših radnika, a sa ciljem da efikasno zaštitimo interese zaposlenih uz održavanje normalnog poslovanja Кompanije, u skladu sa srpskim zakonima, donete su odredbe o isplati zarada u vreme trajanja mera za sprečavanje i kontrolu širenja epidemije“ navodi se u informaciji Ziđina.Preventivne mere zaštite od korona virusa uvela je i kompanija Ziđin Rakita, koja radi na otvaranju rudnika Čukaru Peki kod Bora koja je do daljeg otkazala sva službena putovanja, kao i putovanja radnika iz Kine.Još pre proglašenja vanarednog stanja u Srbiji u Rakiti su organizovali rad zaposlenih od kuće gde god je to moguće, a za radnike koji i dalje rade na terenu ili u prostorijama kompanije obezbeđena je adekvatna zaštitna oprema (maska, rukavice i drugi zaštitni materijali).Svim zaposlenima koji svoje radne obaveze realizuju unutar kompanije, svakodnevno se, po nekoliko puta, vrši kontrola telesne temperature, što važi i za treća lica koja su, zbog preke potrebe, ušla u prostorije kompanije. Na snazi je stroga kontrola pristupa, odnosno ulaska u kompaniju Rakita.Kinezi promenili metodu otkopavanja u Čukaru Peki, ali biće posledica po životnu sredinu
Zrenjanincima doneti vodu na vrata
Građanski preokret poziva Gradski štab za vanredne situacije u Zrenjaninu, Vladu Srbije i Pokrajinsku vladu Vojvodine da Zrenjanincima obezbede dostavu pijaće vode u akciji od vrata do vrata.U dopisu upućenom nadležnima, podseća se da Zrenjanin nema zdravstveno ispravnu pijaću vodu zbog čega njegovi stanovnici moraju češće da izlaze iz svojih kuća i posećuju prodavnice. Ovaj problem posebno pogađa starije od 65 godina kojima je tokom vanrednog stanja potpuno zabranjen izlazak iz domova.Grad Zrenjanin ima dovoljno finansijskih sredstava, ljudi i vozila da u saradnji s trgovinskim lancima obezbedi da se stanovnicima svake kuće odnosno zgrade najmanje jednom nedeljno ponudi pijaća voda, po povoljnoj ceni, na vratima doma.Građanski preokret je obavestio Vladu Srbije, Pokrajinsku vladu Vojvodine i gradonačelnika Zrenjanina da je u saradnji s Evropskom fondacijom za demokratiju započeo Inivijativu "Zajedno do vode" i pozvao njihove predstavnike da učestvuju u budućim aktivnostima te inicijative.U Banatu i fabrika guma, i sirovina za gume
Sve više kompanija u Srbiji prekida proizvodnju
Sve više kompanija u Srbiji prekida proizvodnju zbog donetih mera za prevenciju širenja koronavirusa. Pogođeni su i proizvođači u regionu.Pogon nemačke fabrike Leoni u Prokuplju prestao je da radi zbog opasnosti od širenja koronavirusa, prenosi N1. Sindikat Sloga te fabrike saopštio je da je rukovodstvo, radi očuvanja zdravlja i života ljudi, donelo odluku da od 21. marta pogoni u Prokuplju prestanu sa radom.U fabrikama Leonija širom Srbije radi oko 9 000 ljudi, a u fabrici u Prokuplju, koja proizvodi kablove za auto industriju, radi skoro 3 000 radnika. Kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) objavila je da će zbog koronavirusa do kraja marta obustaviti rad devet evropskih fabrika, uključujući i Zastavinu proizvodnu liniju u Kragujevcu.Fijat je takvu odluku doneo kako bi optimizovao lanac nabavke i da olakšao ponovno otpočinjanje proizvodnje kada tržišni uslovi to dozvole.Pored fabrike u Kragujevcu, zatvoreno je i sedam preduzeća u Italiji i jedno u Poljskoj.Hisense Gorenje zatvara sve fabrike u Evropi do 5. aprila da bi zaštitila radnike i sprečila širenje koronavirusa, prenosi slovenački list Delo.Rukovodstvo Gorenja dogovorilo se sa sindikatom da se proizvodnja nastavi 6. aprila, ukoliko u međuvremenu „vlade pojedinih zemalja, u kojima se nalaze proizvodni pogoni, ne preduzmu dodatne mere za ograničenje rada“.Gorenje u Srbiji ima dve fabrike, u Valjevu i Zaječaru, i jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji.Poslovodstvo turske tekstilne kompanije „Džinsi Srbija“ odlučilo je da deo zaposlenih u leskovačkom pogonu pošalje na kolektivni godišnji odmor od najmanje dve nedelje, pišu Večernje novosti.Direktor fabrike Jasin Deniz izjavio je da će na odmor biti upućeno 350 do 400 zaposlenih u pogonu. Zaposleni koji ostaju na poslu i dalje će sprovoditi stroge preventivne mere za održavanje lične higijene, dezinfekciju radnog prostora i radnih površina. Oni koji boluju od hroničnih bolesti oslobođeni su radne obaveze.Užička fabrika municije "Prvi partizan" iz Užica odlučila je da zbog vanrednog stanja i koronavirusa na pošalje 500 od 1620 radnika na prinudni odmor od dve nedelje, prenosi N1.Direktor fabrike Dobrosav Andrić izjavio je da na odmor idu majke sa decom do 12 godina, koje nemaju rešen problem čuvanja dece, i hronični bolesnici. Andrić je rekao da će zaposleni iz ove dve grupe koristiti zarađene sate i stare godišnje odmore. Ostali će biti na plaćenom odsustvu i primaće 70 odsto plate.Kompanija Kraš donela je odluku da zbog zaštite zdravlja radnika i prevencije zaraze koronavirusom od 25. marta na kolektivni godišnji odmor pošalje zaposlene, prenosi Poslovni.hr .Kompanija je odlučila da ranije aktivira uskršnji godišnji odmor od nedelju dana. Radnici Krašove fabrike Karolina u Osijeku prestaju sa radom, kao i Krašovi čoko-barovi. Krašove prodavnice bombona će raditi, ali sa minimalnim brojem radnika, zbog mera zaštite zdravlja. Hrvatski proizvođač automobilskih komponenata AD Plastik odlučio je da obustavi veći deo proizvodnje u Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj zbog situacije u vezi sa koronavirusom, prenosi Poslovni.hr .AD Plastik će nastaviti sa proizvodnjom na lokacijama u Rusiji, dok je proizvodnja u Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj obustavljena na neodređeno vreme, u skladu sa obustavljanjem proizvodnje njegovih kupaca.“U ovom trenutku nažalost ne možemo predvideti trajanje ove situacije na našim lokacijama jer ona zavisi pre svega od globalne situacije na tržištu i aktivnostima naših kupaca”, saopštio je predsednik uprave kompanije Marinko Došen.- https://www.poslovni.hr/domace/ad-plastik-obustavlja-proizvodnju-4220511
-615x345.jpg.webp)
Poziv zdravstvenim radnicima iz dijaspore da pomognu u borbi protiv korone
Program “Tačka povratka”, Vlada Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pozivaju sve slobodne medicinske radnike u inostranstvu da prijave svoju raspoloživost ukoliko su spremni da se privremeno vrate i svojim znanjem, iskustvom i veštinama pomognu u borbi sa epidemijom korona virusa u Srbiji.U saopštenju Tačke bez povratka se navodi da će se ove informacije koristiti radi evidencije kapaciteta, uspostavljanja saradnje i potencijalnog konkretnog volonterskog angažmana u obezbeđivanju pomoći najugroženijim građanima u najkraćem mogućem roku. Svi koji žele da odgovore na ovaj poziv mogu to da to učine popunjavanjem online obrasca na adresi: https://tackapovratka.rs/.
Zatvara se Palilulska pijaca, ostale rade četvrtkom, petkom i subotom
Palilulska pijaca u Beogradu će od ponedeljka (23. mart) biće zatvorena, a ostale pijace u Beogradu radiće četvrtkom, petkom i subotom od 8 do 15 časova, prenosi N1. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Ve...
