Deca sa autizmom na popravku zuba čekaju 6 meseci
Deca sa autizmom prilikom popravke zuba moraju u potpunu anaesteziju, a za takvu intervenciju čeka se oko 6 meseci, jer u Beogradu ovu uslugu pružaju samo dve državne ordinacije, objašnjava za N...
Srbija
Sve banke u Hrvatskoj ukinule naknade za bankomate druge banke
Sve banke u Hrvatskoj odazvale su se preporuci Hrvatske narodne banke i privremeno su ukinule naknadu za podizanje keša na bankomatima druge banke, saopštila je centralna banka.Centralna banka takođe je dala preporuku za izdavanje debitnih kartica za najugroženije potrošače kao i za izdvojeno vreme rada poslovnica za penzionere.Preporuka za kartice se odnosi na najugroženije grupe klijenata: starije osobe koje nemaju uopšte debitne kartice i na klijente koji su zbog blokade otvorili zaštićene račune za koje neke banke nisu predvidele izdavanje debitnih kartica.
U Srbiji nema prijavljenih zaraženih bankara
Do sada Narodnu banku Srbije nijedna banka nije obavestila da je neko od zaposlenih zaražen virusom COVID-19, navode u NBS za Novu ekonomiju. Od banaka se, takođe, očekuje da bez odlaganja obaveste Narodnu ...
Da li će Srbija biti tužena za izgubljenu dobit u doba korone?
Iako je još uvek upitno da li bi preduzeća iz Srbije mogla da pred domaćim sudovima zatraže naknadu za izgubljeni dobit, strani investitori bi mogli da pokrenu investicione sporove pred međunarodnim telima za arbitražu u dva slučaja: ako je u ugovorima koji su sa njima potpisani prenebegnuta viša sila koju predstavlja pandemija ili ako sudovi utvrde da prilikom proglašenja vanrednoog stanja nije ispoštovana zakonska procedura.Fiskalni savet je u svojim ocenama budžeta za 2020. godinu naveo da su svote koje Srbija izdvajaja za sporove koje je izgubila pred međunarodnim arbitrima dostigle cifru od oko 200 miliona evra, uglavnom zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.Premijerka Ana Brnabić je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare implicirala da su se mere ograničenja kretanja građana i rada pojedinih preduzeća postepeno uvodile, kako bi država umanjila mogućnost da bude tužena strana za izgubljenu dobit u sporovima pred domaćim sudovima.Advokati sa kojima je razgovarala Nova ekonomija navode da je još uvek rano da se razmatraju tužbe protiv države, a da će klijenti takav potez razmatrati tek kada prođe vanredno stanje. Dodaju i da bi trebalo pregledati sve ugovore sa stranim ulagačima i proveriti da li eksplicitno predviđaju pandemiju kao takozvanu višu silu, prilikom koje se država odriče od odgovornosti za potencijalne gubitke.Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević navodi da bi većini ugovora trebala da isključi mogućnost naknade štete i da je generalno pravno da se u slučajevima više sile ugovorne strane trebaju samo da gledaju da izbegnu da oštete jedna drugu, ali da mogućnost pokretanja investicionih sporova ne bi isključio."Ne bih isključio tu mogućnost jer je predsednik (Aleksandar Vučić) uvek govorio da će Srbija nuditi bolje uslove od drugih zemalja", navodi Kovačević i dodaje da bi u slučaju da bi u slučaju da Ustavni sud oceni da vanredno stanje nije proglašeno u skladu sa svim domaćim propisima došlo do "većeg rizika (od investicionih sporova)".On je kazao i da je većina ranije potpisanih međudržavnih ugovora sa stranim kompanijama, zaključenih pre ukidanja Zakona o stranim ulaganjima, verovatno nije podložno riziku od tužbi.Predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Vida Petrović Škero je navela da za ograničenja prava svako može da tuži državu, ali samo ukoliko mere nisu bile donete ili sprovođena mimo pravnih propisa.Petrović Škero je kazala i da relativno nov zakon koji reguliše proglašenje vanrednih situacija predviđa i mogućnost pandemija, da je proglašenje vanrednog stanja regulisano Ustavom, ali da je upitno kako su mere vanrednog stanja proglašene."Ustav kaže da se vanredno stanje uvodi kada se običnim zakonskim merama ne može više sprovesti sve što je potrebno. Da li je i ko je procenjivao takvu situaciju je veliko pitanje, jer je to kod nas predložio ministar odbrane (Aleksandar Vulin). To je dosta čudno zato što u normalnim okolnostima to treba da predloži Narodna Skupština", navodi Petrović Škero.Ona je dodala da ne zna da li Skupština, dok još uvek nisu bile proglašene mere koje zabranjuju okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru, nije mogla da se sastane, kao i da se parlament ne raspušta ni u periodu vanrednog stanja."Da li je moglo da se obezbedi da poslanici imaju maske i rukavice, ili da ne zasedaju u zgradi Skupštine ako im je mala, kao što sada Vlada zaseda van svoje zgrade zbog opasnosti od epidemije, ja to ne znam. Ali znam da je po Ustavu Skupština telo koje prvenstveno može doneti tako velike i značajne mere za funkcionisanje države. Sada se postavja pitanje da li onaj koji je predložio vanredno stanje mogao da proceni da Skupština faktički ne može da zaseda", rekla je Petrović Škero.Ocenila je i da bi se izbegle dodatne štete od pandemije, koje će na globalnom nivou biti velike, moraju da se pojačano prate zakonske i ustavne norme, a da trenutna situacija predstavlja veliku neizvesnost, a da je teško da je neko mogao da predvidi u ugovorima potpisanim u prethodnim mesecima mogućnost prirodne katastrofe i pandemije.
Hrvatska priprema „korona zakon“ koji će umanjiti prava radnika?
Ministarstvo rada Hrvatske priprema novi zakon koji bi omogućio suspendovanje pojedinih odredbi trenutno važećeg Zakona o radu i umanjenje prava radnika tokom zdravstvene krize izazvane epidemijom koronavirusa, piše specijalizovani portal radno-pravo.hr.Zakon sa radnim nazivom "Zakon o uređenju radnih odnosa u okolnostima proglašene epidemije bolesti COVID -19" bi navodno trebao da omogućni smanjivanje plata putem pravilnika o radu do minimalnca, ukidanje prava radnika na isplatu jednokratnih materijalnih prava, kao i mogućnost jednostranog isključenja pojedinih odredbi kolektivnih ugovora, poput materijalnih prava. Dalje, zakon bi poslodavcu omogućio da zaposlenom ponudi dodatak ugovora o radu kojim bi se u vremenskom trajanju važenja odluke o proglašenju epidemije skratilo ugovoreno radno vreme, odnosno ugovorila plata niža od prvobitno ugovorene, ali i omoguilo poslodavcu da jednostrano odluči o radu od kuće.Novi zakon bi navodno i drukčije uredio prava na naknadu zbog prekida rada do kojeg je došlo u vanrednom stanju, isključenje odredbe o primeni povoljnijega prava za radnika iz članka 9. Zakona o radu, i pravo poslodavca da donese odluku o korišćenju godišnjeg odmora radnika bez prethodno propisanog petnaestodnevnog roka.Propis će poslodavcima olakšati i donošenja odluka o rasporedu ili promeni rasporeda radnog vremena radnika, isključenje obaveze savetovanja s radničkim većem i traženja njegove saglasnosti, i ukidanje obaveze peroidičnih pregleda radnika na poslovima s posebnim uslovima rada za vreme epidemije koronavirusa, što znači da bi izdata uverenja važila do daljnjeg.Portal Poslovni.hr javlja da je nadležno Ministarstvo poručilo da nijedna odredba zakona neće biti usvojena bez prethodnih konsultacija i savetovanja sa sindikatima, koji ipak navode da je Vlada Hrvatske odlučila da iskoristi vanrednu okolnost na štetu radnika."S druge strane, već u ranijim razgovorima su nam poslodavci rekli da ukoliko u ovim vanrednim okolnostima ostanu na snazi sve odredbe zakona, da će biti izloženi tužbama", prenosi Poslovni.hr i naglašava da će se zakon ticati i zaposlenih u javnim i državnim službama.
Suđenja za kršenje samoizolacije preko Skajpa
Ministarstvo pravde uputilo je dopis sudovima koji će voditi postupke protiv osoba koja su prekršila mere samoizoilacije tokom trenutne zdravstvene krize da ta suđenja organizuju putem video-konfernec...
Carić (Erste): Banke visoko likvidne, aktivno pripremaju pomoć privredi i građanima
Domaće banke će pojačati kreditiranje kompanija koje su pogođene trenutnom zdravstvenom krizom, moratorijum na otplatu dugovanja neće značajno uticati na njihovu likvidnost, a nema potrebe da Narodna banka S...
Carić (Erste): Banke visoko likvidne, aktivno pripremaju pomoć privredi i građanima
Domaće banke će pojačati kreditiranje kompanija koje su pogođene trenutnom zdravstvenom krizom, moratorijum na otplatu dugovanja neće značajno uticati na njihovu likvidnost, a nema potrebe da Narodna banka Srbije (NBS) za sada preduzima druge mere za očuvanje sistema, rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Slavko Carić .Carić je tokom onlajn razgovarao sa predstavnicima medija istakao da Udruženje banaka Srbije ima intenzivnu komunikaciju sa NBS o nedavno uvedenim merama (poput moratorijuma na otplatu kredita), preporukama za ponašanje banaka u kriznoj situaciji, kao i merama za povećanje obima finansiranja bankarskog sektora.Napomenuo je i da se intenzivna komunikacija odvija sa Ministarstvom finansija o paketu mera koji podrazumeva povećanje kreditne aktivnosti banaka ka kompanijama koje će biti oštećene zbog aktuelne situacije sa korona virusom.On je ocenio da je moratorijum na plaćanje kredita pre svega namenjen građanima i kompanijama koji zbog aktuelne situacije ostaju bez prihoda ili su im prihodi dramatično smanjeni."Oni sigurno treba da iskoriste ovu meru, jer im omogućava da nemaju odliv likvidnosti koji bi išao na servisiranje kredita. S druge strane, onima koji su ostali sa istim prihodima kao i pre krize više se isplati da nastave da svoje kreditne obaveze izmiruju kao i dosad. Prema tome, ovo nije pitanje kalkulacije, već likvidonosnog opstanka svakoga ko za sebe treba da donese odluku", rekao je Carić.Na pitanje kako će se vanredno stanje odraziti na mala i srednja preduzeća, Slavko Carić je napomenuo da odgovor varira od industrije do industrije."Sigurno će za sve one koji su zaduženi mera moratorijuma biti dobrodošla, tako da neće imati obavezu da plaćaju kredite. Nadam se da će inicijativa za odgađanje raznih vrsta poreza takođe uroditi plodom. Zajedno sa Ministarstvom finansija baš za takva preduzeća – mala i srednja – pripremamo paket mera koji bi im likvidonosno pomogao, po pojedinačnom zahtevu, kreditima koji bi bili dati na duži rok, dve do tri godine, da premoste ovih 60 do 90 dana dok se situacija ne normalizuje.On je napomenuo da je u mnogim zemljama praksa da država garantuje ili 100 odsto ili do maksimuma ukupne izloženosti povrat sredstava bankama koje bi davale takve kredite.Ocenio je da nije preporučljivo, u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, da se takav rizik prenese u potpunosti na banke, navodeći prakse iz zemalja regiona kao dobre primere.Kada je reč o likvidnosti banaka, Carić je naglasio da je ona u ovom momentu izuzetno visoka. Podsetio je da su se sve banke od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu, tako da su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na veoma visokom nivou."Ovih 90 dana prestanka plaćanja kredita neće napraviti kritičan problem za bankarski sektor u celini. Po prvim simulacijama, likvidnost bankarskog sektora će nakon toga ostati na nivou od odličnog ka zadovoljavajućem", napomenuo je Carić.On je podsetio da je NBS ove nedelje organizovala dve aukcije. Na jednoj se kroz devizni svop, banke koje imaju višak devizne likvidnosti mogu zadužiti kod NBS po izuzetno povoljnim uslovima za dinare, a na drugoj banke koje imaju višak državnih hartija od vrednosti mogu da ih založe sa jako malim umanjenjem i dobiju likvidnost od NBS."Za sada nema potrebe da NBS preduzima dodatne mere, poput umanjenja obavezne rezerve. NBS ima veliku lepezu neiskorišćenih mogućnosti za pružanje likvidnosti. Osim toga, devizne rezerve NBS su oko 13,7 milijardi evra, više nego što su ikada bile, tako da mi kao zemlja i bankarski sektor imamo i deviznu likvidnost koja je visoka, naročito imajući u vidu da su dramatično umanjeni uvoz u Srbiju i spoljnotrgovinska aktivnost, pa je i odliv deviznih rezervi umanjen. Dakle, u ovom momentu imamo veliku količinu i dinarske i devizne likvidnosti", rekao je Carić.Kada je reč o aktuelnoj instrukciji NBS o isplati penzija, Carić je istakao da će se Erste Banka maksimalno potruditi da svim svojim klijentima koji su penzioneri izađe u susret u što kraćem roku. Podsetio je da pogotovo u vreme digitalizacije banke nisu opremljene tehnički, a i kad je reč o ljudstvu, da pakuju novac u koverte i šalju ih na adrese građana, te da moraju da vode računa i o bezbednosti u tom kontekstu."Ono što možemo da uradimo je da motivišemo naše starije sugrađane i klijente da što više koriste kartice kao mnogo bezbedniji način plaćanja, digitalne kanale i beskontaktno plaćanje. Na raspolaganju im je i opcija instant plaćanja, tako da svako može da prebaci novac kome god treba, na brz i jednostavan način. Imamo sve mogućnosti da gotovinu, koja predstavlja rizik, u što većoj meri izbacimo iz opticaja", zaključio je Carić.
Udruženje banaka: Ne šaljite lične podatke putem SMS-a
Udruženje banaka Srbije (UBS) upozorilo je građane da se trentnoj zdravstvenoj krizi pojavljuju i oni koji ovo vanredno stanje pokušavaju da iskoriste za prevaru, kao i da budu pažljivi sa zaštitom svojih ličnih podataka."Naime, jedan broj građana dobio je SMS poruku u kojoj se od njih, kao klijenata banke, traže lični podaci: jedinstveni matični broj građanina, broj računa, PIN i slično. Skrećemo pažnju da je reč o prevari, odnosno takozvanoj fišing kampanji", navodi se u saopštenju UBS-a.Ista organizacija navodi da će banke u kontekstu isplate penzija kontaktirati klijente, što može da podrazumeva i komunikaciju putem SMS poruka, ali da u toj komunikaciji banke nikada neće tražiti pomenute lične podatke, kao što su JMBG ili PIN kod."Molimo građane da obrate pažnju, da pre svega provere ko je pošiljalac poruke, a da u svakom slučaju čuvaju pažljivo svoje lične podatke, kao što je i do sada bila praksa u poslovanju sa bankama", dodaje se u soapštenju.Za više informacija o bezbednosti u poslovanju sa bankama možete pogledati veb-sajt Udruženja banaka Srbije.
Kako da se u kompaniji izborite sa dezinformacijama tokom korone
Sa širenjem pandemije korona virusa COVID-19 mogu da počnu da se šire i dezinformacije. U uslovima krize, organizacije su dužne da zaposlenima obezbede tačne i pravovremene informacije. Premda privreda još ne oseća sve posledice pandemije, postoji rizik od prekida u lancu snabdevanja, kao i rizik da kupci, tj. korisnici usluga budu dovedeni u neugodnu situaciju. Zasada je ovom situacijom pogođen segment poslovanja koji se odnosi na zaposlene i korisnike usluga. Zaposleni i korisnici usluga traže podršku od izvora kojima veruju kako bi smanjili svoju izolovanost. Strategija komunikacije u uslovima krize, bez obzira na njeno trajanje, može da bude od ključnog značaja. Ona treba da bude konzistentna u smislu načela komunikacije koji uključuju: transparentnost, saosećajnost i pravo na informisanje. Kako pandemija korona virusa COVID-19 utiče na mnoge elemente poslovanja, postavlja se pitanje šta još organizacije mogu da urade. Evo šta vam savetuje PricewaterhouseCoopersUpoznajte svoj auditorijum. Prilikom komunikacije potrebno je dati prioritet zaposlenima koji borave u virusom pogođenim područjima i onima koji su izloženi riziku; međutim, šira javnost takođe očekuje pomoć od organizacije koja bi trebalo da im smanji izolovanost i ukaže na osnovne smernice. Kroz interakciju sa zaposlenima i javnošću treba učvrstiti brend i imidž organizacije, koji se sastoji od elemenata identiteta kao što su svrha rada organizacije i empatija.Budite jasni i dosledni kada šaljete poruke. Veoma je važno da se objektivno proceni šta organizacija može da uradi i da se prizna da su pojedine stvari izvan kontrole organizacije. Poruka koja se upućuje treba da sadrži informaciju o tome da organizacija radi sve što je u njenoj moći, kao i da smo u ovome svi zajedno.Usmerite pažnju na trenutnu situaciju. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između transparentnosti u komunikaciji, pri čemu se podrazumeva otvoreno iznošenje zapažanja o potencijalnim rizicima, i upravljanja tzv. "faktorom straha." Društvene mreže i tradicionalni mediji mogu kod zaposlenih i javnosti da pokrenu strah i strepnju; međutim, kada je reč o pitanjima kao što su procenat globalne populacije koji bi mogao da se zarazi virusom, stopa smrtnosti i brzina širenja virusa, situacija u pogledu korona virusa COVID-19 je još uvek pod kontrolom. Ne umanjujući rizike, potrebno je da pomognete zaposlenima i javnosti da u svakom trenutku budu obavešteni o trenutnoj situaciji.Posvetite dužnu pažnju. Ako dođe do zaraze zaposlenih, prioritet organizacije bi trebalo da bude posvećivanje dužne pažnje zaposlenima, njihovim porodicama i kolegama. Međutim, postoje i druge obaveze koje ne zahtevaju hitno postupanje ali koje bi trebalo da budu uzete u razmatranje. Ako dođe do prekida u lancu snabdevanja, kupci će biti direktno pogođeni; međutim, ako se posledice prekida u lancu snabdevanja ograniče na neprijatno iskustvo, biće to zato što organizacija čini sve što što je u njenoj moći da zaštiti svoje zaposlene i širu javnost. Bitno je savesno postupanje.Prikupite i analizirajte podatke i informacije u cilju prepoznavanja eventualnih rizika. Krize uglavnom nastupaju neočekitvano, Organizacija može da se pripremi za različita scenarija, čak i za ona koja su malo verovatna, te joj to može biti od koristi kao priprema za svaku eventualnost. Šta je najgore što bi moglo da se dogodi? Na koji način bi se to odrazilo na reputaciju organizacije? Koje bi mere za ublažavanje rizika organizacija mogla da preduzme za svaki od scenarija? Omogućite dvosmernu komunikaciju. Za efikasno praćenje rizika potrebna je pomoć šire zajednice. Sektor obrazovanja se, primera radi, suočio sa posebnim izazovom kada su institucije obrazovnog sistema bile u situaciji da moraju brzo da pribave informaciju o tome da li su njihovi studenti boravili, odnosno da li su bili u kontaktu sa licima koja su boravila u virusom pogođenim područjima. Otvaranje telefonske linije za posebne namene, kao i stranice na veb sajtu na kojoj se razmatraju česta pitanja (FAQ stranica) može pomoći da se privuče pažnja određenih ciljnih grupa i podstakne razmena informacija.Vodite računa da ne dođe do neželjenih posledica. Dezinformacije koje se šire u uslovima krize mogu da povećaju rizik od diskriminacije određenih zajednica. U vreme krize potrebno je da se poveća broj korporativnih poruka u kojima se govori o inkluziji te brzo suzbije svaki nagoveštaj predrasuda.Iako je pred nama je još mnogo posla, poslovna zajednica je brzo i efikasno reagovala time što se usredsredila na to da osnovna komunikacija u kriznoj situaciji bude primerena. Pandemija izazvana korona virusom COVID-19 predstavlja ozbiljan ispit za svaku zajednicu; međutim, ako organizacije valjano ispune osnovne uslove, one će biti u mogućnosti da na najbolji način pomognu svojim zaposlenima, kupcima i klijentima, kako sada tako i u budućnosti.Napomena: Kompanija na PwC na globalnom nivou ima razvijenu strategiju krizne komunikacije, te je svaka članica mreže dužna da se nje pridržava. S tim u vezi, ovaj sadržaj je kreiran od strane Globalnog centra za krizne situacije i adekvatno prilagođen.
Sindikati traže zaštitnu opremu za zaposlene u Srbiji
Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” pozvali su državne organe da kontrolišu primenu zaštitnih mera u svim fabrikama u Srbiji. “Upozoravamo sve poslodavce da hitno uved...
Kako da prijavite trgovine koje nezakonito povećavaju cene?
Građani i privrednici koji primete drastično i nezakonito povećanje cena životnih namirnica, lekova i medicinske opreme kao i zaštitne opreme ubuduće mogu to da prijave Kontakt centru Republičke inspekcije.Ovaj kontakt centar za prijavu nezakonitosti otvoren je kako bi se sprečile neregularnosti na tržištu u vreme pandemije koronavirusa, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.U Ministarstvu podsećaju i da nije svako poskupljenje nezakonito. Cene uglavnom uvoznih sirovina se menjaju, zbog epidemije koronavirusa poskupljuje i transport pa krajnja cena nekih proizvoda raste i ako nema zloupotreba.Građani drastično povećanje cena mogu da prijave Kontakt centru na broj 011/6350-322 ili putem sajta www.inspektor.gov.rs.Prijave mogu da se podnesu i anonimno, a oni koji ostave podatke dobiće u roku od tri dana informaciju kojoj republičkoj inspekciji je prosleđena prijava.Inače, Vlada Srbije naredila je da se za vreme vanrednog stanja ne mogu povećavati cene osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme i dezinfikacionih sredstava.
Evropska akreditacija za „Mašinac”
Nemačka akreditaciona agencija za visokoškolske ustanove i studijske programe ASIN produžila je akreditaciju Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do oktobra 2025. godine, saopštio je Mašinski fakultet.Akreditacija se odnosi i na osnovne i na master studije mašinstva i obuhvata više od 20 studijskih programa na srpskom i engleskom jeziku, po čemu je ovaj fakultet jedinstven ne samo u Srbiji već i u regionu.Osim ASIN-ovog sertifikata Mašinski fakultet dobio je i evropski sertifikat EUR-ACE, odnosno sertifikat za akreditovanog inženjer ana evropskom nivou. To znači da je diploma mašinskog inženjera stečena u Beogradu i zvanično priznata širom Evrope.“Srpski istraživači su visoko kompetentni i dobro prepoznati u Evropi, kao i u ostalom delu sveta. Mašinski fakultet stoji rame uz rame sa vodećim evropskim institucijama, naveo je profesor Stefan Kabelak, sa Lajbnic univerziteta u Hanoveru, koji je prevodio revizorski tim.
NBS zabranila naplaćivanje provizije na donacije za borbu protiv korone
Narodna banka Srbije (NBS) usvojila je na odluku kojom se zabranjuje naplaćivanje naknada ili bilo kojih drugih troškova u platnom prometu prilikom doniranja na namenske račune Republike Srbije, koji su otvoreni radi prijema donacija u borbi protiv koronavirusa."U skladu s ovom odlukom, banke, institucije elektronskog novca, platne institucije i JP 'Pošta Srbije' ne mogu od korisnika platnih usluga naplatiti naknadu za uplate i prenose na navedene račune, bez obzira na to da li se ove transakcije izvršavaju kao uplata na šalteru pružalaca platnih usluga, kao prenos sa tekućeg ili drugog platnog računa, ili pružanjem druge vrste platne usluge", navodi se u saopštenju.Mera se odnosi na direktne uplate ili prenos novca sa računa, u dinarima ili u evrima, a NBS pri izvršavanju tih transakcija neće naplaćivati naknade za izvšenje koja sama naplaćuje finansijskim institucijama.Spisak namenskih računa na koje se mogu izvršiti uplate donacija za borbu protiv epidemije koronavirusa dostupan je OVDE.
Karantin u regionu: Sajam, hotel, sportski centar
Srbiji se poslednjih dana sprovode mere adaptacije državnih objekata u centre za karantin, a ista praksa je u regionu i celom svetu.U Srbiji je na beogradskom Sajmu napravljena improvizovana bolnica sa 3.000 kreveta u koju će biti smešteni zaraženi sa lakšom kliničkom slikom.Stručnjaci objašnjavaju da će u ovom slučaju na Sajmu biti bolnica za lakše pacijente, takozvani izolatorijum, i da je ovakav prostor izabran jer se ipak radi o vanrednom stanju i okolnostima.„Ono o čemu bi trebalo voditi računa je da se tim ljudima omogući određena vrsta privatnosti, da postoje neki paravani ili pregrade između kreveta. Ne postoji rizik od zaraze kovidom 19 jer su ti ljudi već zaraženi već više psihički problem jer su smešteni u takvom prostoru, objašnjava za portal „Nova ekonomija“ epidemiolog Zoran Radovanović.Zato bi u ovakvoj vrsti bolnice trebalo posebno voditi računa o ljudima koji recimo imaju napade panike, epilepsiju ili imaju neku hroničnu bolest.O pacijentima na Sajmu će, kaže, voditi računa na desetine doktora, medicinskih tehničara i sestara.„Čim se požale na temperaturu ili kratko disanje lekari će ih pregledati i ukoliko im se stanje pogoša biće prebačeni u neku bolnicu i iz kategorije lakih bolesnika biće prebačeni u kategoriju teških, navodi Radovanović.Hoteli ili moteli su u ovom slučaju pogodniji za karantin jer ispunjavaju mnogo rigoroznije uslove i tu se smeštaju ljudi za koje postoji sumnja da su zaraženi i to je preventivna izolacija.„Ako recimo u karantinu imate dve osobe u sobi, ako se za jednu od njih utvrdi da je zaražena onda se onoj drugoj automatski produžava karantin na još 14 dana. Zato bi, ako je to moguće, ti ljudi trebalo da budu smešteni u odvojene sobe, sa odvojenim kupatilom dodaje Radovanović.Pacijenti koji imaju koronavirus idu kući tek kada njihova dva testa budu negativna.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je za portal 021.rs naveo da će se za smeštaj pacijenata sa lakšom kliničkom slikom koristiti Novosadski sajam, koji bi trebao da bude dovoljan za 1.000 obolelih, a da će, a ukoliku slučaju da za to bude bilo potrebe, kasnije preurediti i Spens za iste namene.U Hrvatskoj je za iste namene pripremljena Arena Zagreb, dok su hrvatske vlasti prethodno ispred zagrebačke KBC Dubrave, koja je primarni centar za pacijente na intenzivnoj nezi, uz pomoć vojske podigle šatore i ekspedicijski kamp za prihvat obolelih, navodi Danas.Vlasti Republike Srpske su počele da preuređuju đačke i studentske domove kao prostore za uspostavljanje karantina, a u Crnoj Gori su za izdvajanje obolelih određeni Sportski centar Igalo i hotel Kamelija u Tivtu, piše portal Gradnja.rs.Ovaj portal podseća da su kineske, a potom i italijanske vlasti, prve su donele naredbe da se brojni objekti poput hotela, sportskih sala i škola u ovom kritičnom periodu, adaptiraju u privremene bolnice namenjene lečenju obolelih od koronavirusa.U drugim zemljama, luksuzni rizortovi koji sada zvrje prazni bez turista prvi su podlegli promenama, baš kao i kasarne, sportske sale i pojedini ugostiteljski objekti, a pretpostavlja se da će se tržni centri sledeći naći na „udaru“, navodi Gradnja.rs.
Poslednji mraz koštaće voćare desetine miliona evra
Sneg i mraz koji su u poslednja dva dana pali u Srbiji naneli su veliku štetu plantažama voća, koju eksperti procenjuju na desetine miliona evra. Celokupan iznos štete biće procenjen u sledećih...
Informacije o pravima radnika i putem Vibera
Građani Srbijе od sada mogu da dobiju sve informacije o koronavirusu i trenutnoj zdravstveoj situaciji u zemlji i prеko "Viber Community" kanala koji jе pokrеnulo Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, prenosi portal PC Press.Na ovaj način građanima će, kako navode u ministarstvu biti pružene sve informacije o koronavirusu ali i njihova prava i obaveze tokom vanrednog stanja.Ministar za rad Zoran Đorđević naveo je da ovim putem žele da građanima pruže sve informacije u vezi sa trenutnom situacijom i da ih obavesti o njihovim pravima i obavezama u toku vanredne situacije.Za pristup kanalu potrebno je da uđete na OVAJ LINK koji automatski vodi na Viber Community kanal. Kada se otvori prozor potrebno je kliknuti na JOIN kako biste pristupili grupi.
Nema volje da se oformi registar autizma
Registra autizma nema zato što nema volje da se registar oformi. U slučaju da mi u registru dođemo do broja od 40-50 hiljada ljudi sa autizmom, to bi već obavezalo državu da ona nešto povodom toga preduzme, kaže za Novu ekonomiju Dario Rosi iz udruženja “Autizam - pravo na život”. Poslednji podaci koje je ovo udruženje dobilo od Batuta je da u Srbiji postoji samo 65 dece sa smetnjama u razvoju. On dodaje da Srbiji nedostaje rana dijagnostika autizma, kao i veći broj psihijatara koji se bave dečijom i adolescentnom psihijatrijom.Na fejsbuk stranici vašeg udruženja “Autizam pravo na život” naslovna fotografija prikazuje porodicu koja sedi za jednim dugačkim trpezarijskim stolom gde na jednom kraju sede otac, majka i jedno dete, a na začelju tog stola, daleko od njih, sedi drugo dete.Ta slika je upečatljiva jer govori o stanju unutar pozicije gde dođe do jednog raslojavanja i određenom procentu se to završi dobro, porodica ostane jaka snažna, ostane zajedno, istraje u rešavanju tog problema. Ali vrlo česti slučaj, mi u udruženju imamo veliki broj samohranih majki, nešto samohranih očeva, braće i sestara koji se na određeni način stide… I to vremenom radimo da to dođe na svoje. I takva porodica se, ne mogu da kažem da je stigmatizovana, ali se oseća izvan društvenih tokova i malo posebnom i skrajnutom.Poruka koja je ispisana na toj fotografiji je da što je dete sa autizmom duže bez pomoći, to će nam kasnije biti teže da do njega dopremo. Koji je to neki prvi momenat u odrastanju kada je moguće dijagnostikovati autizam i početim sa tim režimom podrške ili pomoći?Autizam nije bolest, to je neurorazvojni poremećaj širokog spektra. Smatra se, po nekim svetskim trendovima tretiranja autizma, da su prve tri godine od izuzetnog značaja i da bukvalno svaki izgubljeni dan znači određenu manjkavost u detetovom razvoju i dovođenju njega u neki funcionalni status. Zapravo se smatra i kod dece tipičnog razvoja, da ne kažem zdrave dece, da se odrasli ljudi formiraju u te prve tri do pet godina. Kod nas su te godine izgubljene. Prve tri godine su izgubljene jer, prvo, mi nemamo ranu dijagnostiku koja je vrlo važna jer treba na vreme i što ranije utvrditi da dete ima neki poremećaj iz spektra autizma. Kod nas to ide tako da ste vi ste sa pedijatrom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i kako to već ide kod nas, to je na jednom prilično zastarelom nivou, odnosno svede se na neku šalu koja ima značaj što će roditeljima možda olakšati. Znate, kao odakle ste? Jao Crnogorac ste, pa dobro, progovoriće, nema primedbi. Ili, odakle ste, iz Užica, progovoriće, lenj je… Lala ste, lenj je… Pa muško dete… Inače je znatno veći procenat dečaka sa autizmom… A pa muško je dete, progovoriće, polako, lenj je. I tako, na neke vrste pošalice i neznanja i gubljenja vremena izgubi se veoma važan period u detetovom razvoju. Vi morate upirati prst u oku pedijatru, biti uporan u tome da on to prepozna i da vas uputi dalje. Dolazimo do toga, a gde da vas uputi dalje? Po podacima iz 2018. godine, ja bih voleo da su sada drugačiji, ali sumnjam, mi u Srbiji imamo 42 psihijatra koji se bave dečijom i adolestcentnom psihijatrijom. Ili vam to dodje jedan na 31.200 dece i omladine. Što znači, dakle, kada vas uputi pedijatar na psihijatra, vi tu možete da zakažete i da dođete na red, međutim ni psihijatar zapravo nema procedure, nema saznanja i ne zna zapravo šta raditi sa autizmom. Tu se opet vraćamo u jedan začarani krug da mi zapravo ne znamo koliko imamo osoba sa autizmom danas u Srbiji. Po svim svetskim standardima 1-1,5 odsto svetske populacije ima neki poremećaj iz spektra autizma. Na primer, u Srbiji bi to značilo 60-70.000 osoba ima poremećaj iz spektra autizma.O registru u kome bismo mogli da znamo tačan broj osoba sa autizmom govorimo svakoga aprila kada je Svetski dan autizma.Naš zdravstveni sistem barata sa nekim spiskovima ili zbirom nekih spiskova gde pominje dve i po, tri, četiri, pet hiljada osoba sa autizmom u Srbiji što je drastično manje od onoga što je standard. Mi nismo otporniji nego čak mislim da smo s obzirom na okidače autizma i u nešto goroj situaciji u odnosu na drugi deo sveta, s obzirom na zagađenja, ratove, bombardovanje, standard života i sve ono što se smatra nekim okidačima za autizam, ali to je druga priča.Registra nema zato što nema volje da se registar oformi, jer u slučaju da mi dođemo do te cifre, približno toj cifri... Postoji neka siva zona, neki ljudi koji svoju decu kriju, neće prijaviti, neki privatni lekari koji neće zarad izdavanja računa prijaviti dete sa posebnim potrebama koje dolazi kod njega na tretmane i ostaće jedna siva zona. Ali ukoliko dođemo do nekog broja od 50 ili 40 hiljada to bi već obavezalo državu da ona nešto apropo toga nešto preduzme. Pre tri godine, 2016, je donet zakon o evidencijama u oblasti zdravstva. Taj zakon podrazumeva da postoje registri za 25 nekih bolesti. Tu je predviđen i registar dece sa posebnim potrebama i registar osoba sa invaliditetom. Po tom zakon, bio je tri godine period da se donesu sva podzakonska akta, da se srede svi obrasci, da se formira nešto što se zove informacioni sistem i krajnji rok po zakonu, posle koga nastupaju kaznene odredbe ako se to ne uradi, je bio sada 1. januara 2020, koji obavezuje da mi imamo registar. Mi smo uputili pismo sredinom januara Institutu za javno zdravlje “Batut” koji je obavezan da vodi taj registar sa pitanjem - evo bili smo strpljivi tri godine, hajmo da čujemo koliko ima po registru dece sa posebnim potrebama i dobili smo zvaničan odgovor od njih u kome oni kažu da trenutno, u januaru, pošto su valjda oni krenuli da ga pune u januaru, dece sa posebnim potrebama u Srbiji ima 65, a osoba sa invaliditetom oko 23.000, a da će, kako se to već bude razvijalo, tokom meseci, da će oni dobijati nove podatke i nastaviti taj registar da pune. I mi imamo 65 dece, po registru, imamo 42 psihijatra koja bi se trebalo baviti, ili, ponavljam, jednog na 31.000 i ona je došla ideja, kako mi da popravimo tu ranu dijagnostiku, hajde doedukovaćemo pedijatre. I onda dolazimo do jednog, takođe poražavajućeg podatka, a to je da je prosečna starost pedijatara u Srbiji preko 55 godina. Znači, od oko 2.000 pedijatara koji trenutno rade u Srbiji, samo njih 100 je mlađe od 40 godina. Kada vi imate tu prosečnu starost, vrlo je upitna njihova želja, volja i eventualna sposobnost da se doedukuju u bilo kom pogledu, pa i u pogledu prepoznavanja simpotoma autizma. Tako da je to jedan začarani krug. I dete sa autizmom ili osoba sa autizmom koja, sveži primer, dobije napad agresije, to čak nije ni agresija, to je napad destrukcije kada počne po stanu da lomi, a stan je u zgradi gde žive drugi ljudi i počne da lomi prozore, vrata, roditelji ne mogu da ga smire, tu je sam sa majkom, mlađom sestrom… Onda postoji jedna jedina procedura gde vi zovete hitnu pomoć, a hitna pomoć ne izlazi u takvim situacijama bez asistencijama policije. Mi smo imali slučajeve gde dolazi patrola policije koja, šta će, stavlja lisice na ruke takvom detetu, otpati hitnu pomoć do, recimo, bolnice “Laze Lazarević” gde dežurna doktorka ne zna šta će sa njim da radi i ona otvoreno kaže, ja nemam procedure za postupanjem sa autizmom. I desi se da oni njega sediraju (smirivanje lekovima koji smanjuju svesnost pacijenta, prim. novinarke), ponude mu tu da prespava, dete se smiri, vratin se kući sa roditeljima i do sledeće takve situacije.Za Novu ekonomiju Katarina Baletić
Komunikacija kao faktor poslovnog uspeha kompanija
Rezultati istraživanja o transformaciji PR struke i njenom uticaju na poslovanje i razvoj organizacija u poslednjih deset godinaDoprinos komunikacija ostvarivanju poslovnih rezultata porastao je u prethodnih deset godina, složilo se više od 92 odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju o percepciji odnosa s javnošću i komunikacija, koje je povodom obeležavanja decenije poslovanja sprovela agencija za komunikacijski konsalting Chapter 4 PR. Čak 97 odsto ispitanika na osnovu svog poslovnog iskustva tvrdi da je uloga PR-a izuzetno važna za menadžment kompanija. „U našem ovogodišnjem istraživanju su učestvovali predstavnici korporativnog sektora – 54 odsto, a 45 odsto kolege iz PR agencija i sektora nezavisnih konsultanata iz oblasti odnosa s javnošću. Ovo istraživanje je za nas posebno važno jer predstavlja rezime poslovanja i saradnje s klijentima u prethodnih 10 godina rada agencije Chapter 4. Rezultati su u okvirima očekivanog jer to je i puls koji dobijamo sa terena, odnosno iz prakse“, istakla je Milena Avramović-Bjelica, generalni direktori i suosnivač agencije Chapter 4 PR. Uticaj komunuikacije na poslovni uspehPrema mišljenju učesnika u istraživanju, funkcija PR-a u najvećoj meri doprinosi poslovnim rezultatima kroz odnose sa ciljnim i interesnim javnostima i građenje pozitivne reputacije, što smatra 78 odsto ispitanika; slede komunikacija projekata od značaja za celu zajednicu i društvena odgovornost (62 odsto), zatim interne komunikacije, timski duh i poslovna efikasnost (59,6 odsto). Ovaj poslednji podatak je veoma važan, jer je interna komunikacija u praksi bila dosta zapostavljena do skoro, pa time i njen uticaj na efikasnost tima i uspeh kompanije.Tek 15 odsto ispitanika navelo je da je uloga PR-a u prethodnih deset godina evoluirala u upravljačku funkciju, uprkos tome što 97 odsto ispitanika smatra da je uloga PR-a veoma važna za kompanijski menadžment i da je savetovanje menadžmenta zadatak i kompetencija PR-a. Samo četiri odsto ispitanika smatra da se doprinos ostvarivanju poslovnih rezultata nije promenio ili da jeste tek malo u prethodnih deset godina. Ovi rezultati delimično se poklapaju sa mišljenjem ispitanika o kompetencijama koje menadžment kompanija očekuje od PR stručnjaka. Čak 54 odsto smatra da su to strateško savetovanje i komunikacijski konsalting, a ispitanici prepoznaju i da se od PR profesionalaca očekuju kompetencije u oblasti ublažavanja rizika i kriznih komunikacija (41 odsto), kreativni pristup komunikacijama i projektima (42 odsto) i u najvećem procentu odnosi sa medijima i influenserima (51 odsto). „Uloga PR savetnika se nesumnjivo promenila u prethodnih 10 godina. Promenilo se poslovno okruženje i vidimo da savetnici za komunikaciju svojim kompetencijama dosta dobro prate ove promene. Ispitanici ulogu PR-a, odnosno sopstvenu ulogu vide kao najvažniju za kriznu komunikaciju i ublažavanje rizika - oko 74 odsto ispitanika, i u strateškom planiranju komunikacije, sa čim se složilo 78 odsto ispitanika. 71 odsto smatra da je uloga PR-a važna za promociju i medijsku vidljivost kompanije brenda, proizvoda ili tima. U ovom trenutku, tokom vanredne situacije i pandemije Covid-19, jasno vidimo potvrdu ovakvih rezultata, posebno u segmentu strateškog planiranja i krizne komunikacije.“ – naglasila je Tamara Bekčić, generalni direktor i suosnivač agencije Chapter 4 PR.Budućnost i dalji razvoj uloge komunikacijeJačanju uloge i pozicije PR-a u prethodnih deset godina u najvećoj meri je doprinela tehnološka transformacija (42 odsto ispitanika) koja je uticala na poslovne procese i komunikaciju. Interne i eksterne komunikacije su postale još značajnije smatra 48 ispitanika, a isti procenat smatra i da PR zahteva novi set veština. Značajno je i da 21 odsto ispitanika smatra da PR konsultanti imaju širu sliku tržišta i kompanije, a isti procenat smatra i da PR stručnjaci brzo usvajaju komunikacijske trendove. „Struka je dosta optimistična po pitanju daljeg razvoja. Naime, na osnovu svog ekspertskog znanja i poslovnog iskustva, značajan broj ispitanika je uveren da će važnost odnosa s javnošću dodatno rasti u značaju za organizacije narednih godina: ukupno 90% ispitanika veruje da hoće. Kada je reč o konkretnim oblastima PR-a koje će u narednim godinama dobijati na značaju, 55 odsto smatra da su to digitalne komunikacije, zatim savetodavna i konsultantska uloga, kao i krizne komunikacije (41 odsto), održivost i CSR (39 odsto) i upravljanje reputacijom (35 odsto).“ – objasnila je Olivera Petrović, PR menadžer u agenciji Chapter 4.Agencija za komunikacijski konsulting Chapter 4 PR ove godine obeležava značajan jubilej - 10 godina od osnivanja. To je bio povod za sprovođenje istraživanja o percepciji odnosa s javnošću, kao i kako se uloga komunikatora menjala prethodnih deset godina i očekivanjima od sektora komunikacija u godinama koje su pred nama. Slična istraživanja Chapter 4 PR sproveo je i u prethodne dve godine na teme razumevanja medijskog i korporativog sektora, odnosno njihove saradnje, a zatim i percepicje održivog poslovanja u Srbji. Rezultati ovih istraživanja pokazali su se kao korisni uvidi za kompanije i profesionalnu javnost.Chapter 4 PR: Chapter 4 PR je kompanija za odnose s javnošću i deo istoimene grupacije koja posluje širom Centralne i Jugoistočne Evrope, kao ekskluzivni predstavnik vodeće svetske komunikacijske mreže – BCW Global. Klijentima pružamo savetovanje, razvoj i realizaciju komunikacijskih planova koji podrazumevaju spektar različitih usluga fokusiranih na njihove ciljne grupe. Chapter 4 PR tim poseduje bogato iskustvo u korporativnoj komunikaciji i finansijskom PR-u, u oblastima robe široke potrošnje, informacionih tehnologija i farmacije, u upravljanju kriznim situacijama i komunikaciji promena, kao i u posebnim komunikacijskim treninzima, digitalnim i kreativnim projektima. Tim agencije čine stručnjaci sa bogatim komunikacijskim i poslovnim iskustvom koji na profesionalan, etičan i inovativan način obezbeđuju najviši kvalitet podrške u internoj i eksternoj komunikaciji klijenata.
Pšenica skuplja zbog zaliha
Cena pšenice u Srbiji poslednjih nedelju dana je porasla jer su građani stvarali zalihe brašna zbog epidemije koronavirusom. Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković ne očekuje će potražnja za brašnom i dalje...
