Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Srbija preusmerila 55 miliona za nabavku laboratorijske opreme

Država Srbija preusmerila je 55.607.000 dinara iz budžeta, namenjenih za fitosanitarnu inspekciju, u tekuću budžetsku rezervu iz koje će ih isplatiti Direkciji za nacionalne referentne laboratorije.U Službenom glasniku je objavljeno da se ova prenamena sredstva vrši radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za nabavku opreme za rad laboratorije za molekularnu dijagnostiku, a u cilju ublažavanja posledica bolesti COVID-19.O realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.

Srbija

Turističke agencije vraćaju vaučere umesto novca

Više od 100 hiljada turističkih aranžmana koje su uplatili naši građani za proleće je otkazano, a kada prođe vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa oni će moći da se dogovore sa agencijom oko obeštećenja.  "Biće im ponuđeni vaučeri kojima će moći da iskoriste odloženo putovanje ovog leta ili u narednih godinu dana", objašnjava za portal Nova ekonomija Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbij (YUTA).Kako navodi Seničić, sada su otkazana putovanja do 15. maja a šta će se dalje dešavati sa aranžmanima za leto zavisiće od mera države koja je uvela vanredno stanje i zatvorila granice.Povraćaj novca nije "realna opcija" jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane "first minute" aranžmane tek će se videti, dodaje on."Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje", objašnjava Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za one koji su odavno isplanirali i uplatili odmor na pojedinim egzotičnim destinacijama na koje sada ne mogu da otputuju problem je što neće biti obeštećeni."Za destinacije kao što su recimo  Zanzibar ili Maldivi, gde nije proglašeno vanredno stanje, avio kompanije normalno lete, hoteli su spremni za dolaske putnika pa imaju pravo da naplate troškove u slučaju otkazivanja. Ti troškovi padaju na teret putnika, svugde u svetu je tako", objašnjava Seničić.Veliku štetu pretrpeće i domaći hotelijeri jer su u ovoj situaciji otkazani i dolasci stranih turista. Prve procene govore da je šteta skoro tri miliona evra.

Srbija

A11: Propisi o vanrednom stanju odstupaju od Ustava

Srbija nije imala potrebu da uvodi vanredno stanje i da građanima ograničava ustavna prava, a rizike od širenja COVID-19 je mogla da tretira Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima, navodi se u najnovijoj analizi Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.Ta nevladina organizacija navodi da Uredba o merama za vreme vanrednog stanja i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije nisu na jasan način označile od kojih se to Ustavom garantovanih ljudskih prava odstupilo, niti da li u odnosu na ta odstupanja i potencijalne povrede postoji mogućnost sudske zaštite. "Ova dva nova propisa ne pružaju adekvatan odgovor na pitanje da li je i zašto je uvođenje vanrednog stanja... bilo opravdano, neophodno i legitimno", navode u A11.Dodaje se i da su navedeni propisi neprecizno definisani, da ne pružaju obrazloženje zašto je bilo koja od mera uvedena u odnosu na određene kategorije stanovništva, kao i da ne ostavljaju mogućnost pojedincima se pravnim putem zaštite."Uvođenjem vanrednog stanja i pratećim propisima odstupilo se kako od prava na slobodu kretanja, tako i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti", navodi A11 pozivajući se na presude Evropskog suda za ljudska prava i odluke Komiteta za ljudska prava.Navodi se i da je Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije propisano da se za isto delo učinilac može kazniti i u prekršajnom i u krivičnom postupku, princip od kog se po Ustavu "ne može odstupiti ni u kom slučaju".A11 takođe upozorava da Srbija nije ni obavestila depozitare međunarodnih ugovora koje je potpisala o odstupanjima od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, "što dodatno otvara prostor za pravnu nesigurnost i potencijalno dodatna ograničenja ljudskih prava o kojima građani nisu još uvek obavešteni". "Uz puno razumevanje složenosti situacije prouzrokovane borbom protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19, pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno pristupi izmenama važećeg pravnog okvira uspostavljanjem mehanizama za zaštitu ljudskih prava od kojih se odstupilo", zaključuje se u saopštenju. 

Srbija

Predstavljen paket za pomoć privredi vredan 5,1 milijardi evra

Ministar finansija SIniša Mali objavio je danas da će paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom biti vredan 5,1 milijardu evra (608,3 dinara), što je polovina godišnjeg državnog budžeta i 11% bruto-domaćeg proizvoda (BDP).On je na konferenciji za novinare je naveo da su mere pretežno namenjene očuvanju postojećeg nivoa zaposlenosti i kao pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.Finansiranje mera će se vršiti iz postojeće budžetske rezerve, zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu kapitala, ali Mali nije rekao kakva će raspodela ovih troškova, odnosno koliko će koji od naveddenih izvora učestvovati u finansiranju paketa.Prva mera tiču se poreske politike i za njih će biti namenjeno 1,3 milijade evra, putem odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose u periodu trajanja vanrednog stanja a ne manje od tri meseca, odlaganje plaćanja poreza na dobit u drugom kvartalu tekuće godine i oslobađanje od plaćanja PDV-a za sva preduzeća koja su na neki način donirali zdravstvenim naporima za kontrolu bolesti.Država će te obaveze početi da naplaćuje od januara 2021. godine, a privredni subjekti će ovako nastala dugovanja moći da isplate u 24 mesečne rate.Drugi paket mera se odnosi na direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja, kako Mali navodi, zapošljavaju 900.000 ljudi u Srbiji. Ta preduzeća će dobiti za sve svoje radnike po tri mesečne plate u minimalnom iznosu, odnosno oko 90.000 dinara po zaposlenom direktno na račun. Prva "rata" te pomoći se može očekivati sredinom maja.Takođe, za zaposlene u velikim preduzećima koji su usled krize dobili otkaz, država će plaćati 50% plate za osiguranje od nezaposlenosti, obzirom da su poslodavci dužni da barem tri meseca uplaćuju 60% prethodne plate.Kao treće, država će kroz Fond za razvoj izdvojiti 2,2 milijarde evra za direktnu podršku likvidnosti sistema, koji će se plasirati putem jeftinih kredita privredi, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, po kamatnoj stopi od 1%.Mali je rekao i da se trenutno sa komercijalnim bankama prekovara o garantnim šemama u iznosu od dve milijarde, putem kog bi država garantovala vraćanje kredita za obrtna sredstva i likvidnost. Svi programi će se promenjivati samo na preduzeća koji od početka vanrednog stanja nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, a ministar nije isključio mogućnost dodatne pomoći pojedinačnim sektorima koji su najteže pogođeni krizom "bilo da su to ugostitelji, povrtari, mlekari". Srbija će "nakon krize", kroz četvru meru, svakom punoletnom građaninu isplatiti bespovratnu pomoć od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, što će državu koštati oko 700 milijardi dinara.Kompanijama će biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, a država će u njih potencijalno investirati kada bude videla ponudu ovih hartija od vrednosti, dodaje Mali. Ministar je najavio i skoru promenu regulative koja bi preduzećima omogućila ovaj vid finansiranja u budućnosti.Na konferenciji je takođe rečeno da su privrednici, ekonomisiti i različita poslovna udruženja davali preporuke, a da je 90% najvažnijih uvršteno u paket mera.Mali je podsetio da ovo nisu jedini mere koje je Srbija preduzela u trenutnoj zdravstvenoj krizi, pored penzija, moratorijuma na otplatu kredita i povećanja plata zdravstvenim radnicima, dodao je da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata ili  otpuštanja, kao i da će država "poštovati sve obaveze prema privrednim subjektima iz postojećih ugovora",Mali je kazao da očekuje da sa ovim merama Srbija "nakon završetka krize u što kraćem vremenu stane na noge i nastavi da raste po stopama kakve su bile pre par nedelja".

Srbija

Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervama

Od izbijanja korona krize, svakih sedam dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane Srbije da imamo više novca nego druge zemlje, da su javne finansije u dobrom stanju i da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i rezervi zlata. Time se kod običnog građanima stvara utisak da se za zlatom i deviznim rezervama, u krizi kao što je aktuelna. može posegnuti po potrebi i novac trošiti za povećanje plate lekara i ostale potrebe budžetskih korisnika.  "Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji", kazao je predsednik Srbije ponovo preksinoć u gosotvanju na TV Prva.Međutim, zlato koje je deo deviznih rezervi ni u kom slučaju ne mogu koristiti za potrebe budžeta Srbije. Niti o sudbini zlata odlučuju predsednik Srbije i Vlada Srbije."Ukazujemo da za finansiranje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija ne mogu da se koriste, niti se koriste devizne rezerve Republike Srbije, navela je NBS u odgovoru na pitanje Nove ekonomije.NBS navodi da je Zakonom o Narodnoj banci Srbije, između ostalog, regulisano i upravljanja deviznim rezervama.Članom 50. Zakona, propisano je da Narodna  banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.Kako je navedeno na sajtu NBS, devizne rezerve NBS se NE MOGU koristi za:- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu), - kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),- kao zaloga za neke druge kredite,...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.Na samom sajtu NBS se navodi da devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocimaIz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;- održavanje stabilnosti kursa dinaraStabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;- održavanje stabilnosti bankarskog sistemaBanke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih krizaVisok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvomImajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.Ukupne bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile su 14,7 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka) iznosile 13,45 milijardi evra. Od toga, više od 30 tona je u zlatnim polugama čija je vrednost  1,45 milijardi evra. Činjenica je da je NBS poslednjih godina kupovala zlato, a intenzivno u poslednje dve godine, upravo da bi se spremila za teška vremena i potencijalno novu ekonomsku krizu. Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS za Novu ekonomiju u aprilu 2019.Rumuni traže da im se vrati zlato, a evo gde se čuvaju rezerve Srbije Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku.Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

Srbija

Kupovina preduzeća mora da se prijavi, ali nema kazne za kršenje rokova

Kompanije su i dalje dužne da republičkoj Komisiji za zaštiti konkurencije tokom vanrednog stanja podnose prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, ali trenutno ne mogu snositi posledice svog kršenja rokova koji su propisani zakonom, navodi se u saopštenju.Dodatno, preduzeća ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima vezanih za sektorske analize.Takođe, rokovi koje Komisija ima za preduzimanje upravnih radnji vezanih za okončanje postupka ili za odlučivanje u istim postupcima, a koji ističu za vreme vanrednog, smatraće se isteklim kad 30 dana nakon prestanka vanrednog stanja.Dostavljanja dokumenata u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, kao što su rešenja, zaključaci kojima se okončava postupak, zaključaci o zaštiti podataka, a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se izvršenim 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja."Stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima ili drugim nalozima Komisije... uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. Pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te (ih) Komisija poziva da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja", dodaje se u saopštenju.- učesnici na tržištu Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.

Srbija

Od srede kraće radno vreme i za kladionice i frizere

Beogradski frizerski saloni, kladionice i ostali objekti uslužnih delatnosti od srede, 1. aprila, će raditi po skraćenom radnom vremenu, a po odluci Gradskog štaba za vanredne situacije.Na današnjoj sednici beogradskog štaba, Sekretarijatu za privredu preporučeno je da se ograniči radno vreme maloprodajnih objekata i objekata uslužne delatnosti, poput frizerskih radnji, kladionica i slično, vikendom do 13 časova, a radnim danima do 15 sati.U objektima uslužne delatnosti može se nalaziti samo jedan klijent, uz poštovanje svih mera zaštite. Prethodno je putem Sekretarijata za privredu "Gradskim pijacama” i gradskim opštinama preporučeno da rad pijaca i drugih maloprodaja prilagode preporukama Vlade Srbije, usled zdravstvene krize izazvane koronavirusiom.Poslednja revizija restriktivnih mera zabranjuje kretanje građana vikendom nakon 15 časova, dok je tokom radne nedelje ograničeno do 17h.

Srbija

Novinarska udruženja traže opremu i olakšice zbog koronavirusa

Novinarska udruženja i asocijacije zatražili su od Vlade Srbije da u što kraćem roku obezbedi zaštitnu opremu za predstavnike medija koji rade i tokom pandemije koronavirusa i da im se omogući putem online platformi praćenje konferencija za medije i postavljanje pitanja.Predlažu i ekonomske mere koje bi trebalo da ublaže efekte krize. Od umanjenja ili oslobađanja plaćanja doprinosa i poreza na zarade za vreme vanrednog stanja, umanjenja ili oslobađanja od plaćanja poreza na dobit za to vreme, do oslobađanja od naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova, uključujući tu i porez na imovinu.U pismu upućenom Vladi zahtevaju i trajno oslobađanje plaćanja PDV-a, umanjenje  poreza na prihod i doprinosa za socijalno osiguranje za samostalne preduzetnike, subvencionisanje cene štampe za lokalne medije, isplatu novca prema ugovorima zaključenim preko javnih konkursa u što kraćem roku.Pored toga novinarska udruženja traže i obustavljanje plaćanja naknada RATEL-u, REM-u, ETV-u, kao i organizacijama za autorska prava dok traje vanredno stanje.  Među zahtevima su i onaj za formiranje posebnog fonda koji bi brzo i istinito izveštavao o vanrednom stanju i bio dostupan i novinarima frilenserima kao i davanje podsticaja za one koji ulažu u lokalne medije.  Novinarska udruženja predlažu Vladi da se frilenserima isplati prosečna republička plata ako eventualno budu na bolovanju i da im država plati poreze i doprinose dok traje kriza i dva meseca posle toga.Medijska udruženja podsećaju da su u vreme krize posebno ugroženi lokalni mediji i slobodni novinari.“Njihova ionako teška ekonomska pozicija, uvođenjem vanrednih mera postaje još teža i čini ih potpuno ekonomski neodrživim, navodi se u pismu koje je uputilo šest novinarskih udruženja i asocijacija među kojima su i NUNS, NDNV kao i granski sidnikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost".Pomoć i ove mere, kako navode medijska udruženja važile bi samo za one medije koji ne otpuštaju radnike tokom vanrednog stanja i pridržavaju se etičkih standarda u izveštavanju.

Srbija

Stepanović: Neophodna pomoć malim preduzećima

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović gostovala je u Novom danu, na televiziji N1 i govorila o vanrednom stanju, neophodnosti pomoći malim preduzećima od strane države, kao i o pojedinm odlukama državnih institucija, poput one da se medicinskim radnicima u izolaciji isplaćule 65% zarade i naručivanju istraživanja o rejtingu ministra Aleksandra Vulina od strane Ministarstva odbrane.  Komentarišući smanjenje plata zaposlenima koji su u samoizolaciji u KC Niš, da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto. "Da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju", navodi Stepanović.Govoreći o najavi predsednika da će biti uvedena zabrana kretanja 24 sata "ako građani ne promene ponašanje", Stepanović kaže da "to deluje kao neki pokušaj da nas prepada, što bi bilo u redu da ne deluje kao da u tome uživa"."Koliko znam, i Francuska i Italija su uvele da nema izlaska iz kuće ako nema potrebe za prodavnicu i apoteku. To je u redu. Način na koji nam predsednik to saopštava mislim da je pogrešan. Mislim da to nije održivo, videćemo kako će da bude i na koji način. Mislim da i on zna da nas ne može zatvoriti sve na 15 dana da niko ne izađe. Stvarno ne razumem ljude koji su neodgovorni, koji se šetaju, sede po klupama kad nema kafića... Meni to stvarno nije jasno", kaže ona."Nećemo zaboraviti da nam je izgovoreno da idemo u Milano, da se predsednik smejao iza tog lekara. Od toga da neće biti zatvarane škole, do "sedećete u kućama 24h". Druga stvar, način na koji predsednik države iznosi to nije dobar, jer kod ljudi izaziva revolt. To mora da se kaže smireno. Gledala sam kako se Putin obraća građanima, koji nije moj ljubimac, obraća se smireno, jasno, kratko, odlučno, da svima bude jasno. Mislim da je komunikacija pogrešna, izaziva revolt kod izvesnog broja ljudi, a to nije dobro", ističe Stepanović i dodaje "To je u našem interesu, naših roditelja, svih nas, da se uozbiljimo. Ovo više nema veze ni sa kakvom vlašću, nego sa našim životom", kaže ona.Istakla je da je pomoć malim preduzećima neophodna kad ne rade, da ljudima isplate minimalac. Predsednik je najavio da će država obezbediti pomoć malim i mikro preduzećima tako što će vlasnicima i njihovim zaposlenim platiti minimalnu zaradu za tri meseca, ako tokom vanrednog stanja ne otpuste više od 10 odsto radnika."Svaki vlasnik preduzetničke radnje mora sam da odredi i da se opredeli šta će da radi dalje, kad isteknu ova tri meseca. Mislim da je besmisleno davati 100 evra svakom punoletnom građaninu. Trebalo bi napraviti neku selekciju da se pomoć da kome je potrebna, a ne da to dobiju svi, pa i oni koji neće osetiti".Kako je rekla, ne treba zaboraviti da "moramo da nastavimo da živimo i poslujemo i posle koronavirusa" i dodala "Onoliko koliko nam opstane privreda i uspe da se povrati, toliko ćemo mi kao društvo i kao zemlja uspeti da nastavimo normalan život".Komentarišući smanjenje plata lekarima koji su u samoizolaciji u KC Niš, Stepanović kaže da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto."Smanjenje jeste, strogo gledano, prema zakonu, kad ste na bolovanju primate 65 odsto plate, ali treba videti šta se dešava kad se žrtva povrede na radu, kako bi se ovo moglo tretirati. Ili da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju. Nađite način, pomozite ljudima".Ministarstvo odbrane je usred vanrednog stanja raspisalo javnu nabavku za uslugu ispitivanja "rejtinga ministra", a Biljana Stepanović o tome kaže: "To je dosledno njegovom nenormalnom ponašanju. Drugu reč nemam, mislim da Vulina treba skloniti iz javnog života, treba dovesti nekoga ko se ponaša primereno situaciji. Ništa što je rekao i uradio za mene nije normalno, on je davno morao da nestane iz javnosti. Mislim da je baš njegovo pojavljivanje na Sajmu, gde je napravljena privremena bolnica, izazvalo veliki otpor kod ljudi, strah. On radi propagandu, tome nije ni mesto, ni vreme. Ponaša se govori neprimerene stvari". Istakla je i da je kultura neophodna, "Ljudi treba nečim da se zabave, da skrenu misli, da se osećaju lepo. Stres jeste veliki, ali je važno da u tome nađemo neki način da što bezbolnije, makar mentalno, kroz to prođemo".

Srbija

Migranti šiju maske

Migranti smešteni u prihvatnom centru u Bujanovcu odlučili su da pomognu tokom vanrednog stanja i počeli su šivenje zaštitnih maski. Za ovaj posao zadužen je majstor Habib Soheli iz I...

Srbija

Vučić: Za oporavak privrede izdvajamo pet milijardi evra

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će paket pomoći koji Vlada Srbije priprema za privredi biti vredan oko pet milijardi evra, a da će se finansirati iz postojeće budžetske rezerve i zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu.Prva mera će se, kako je najavio, sastojati iz isplaćivanja minimalca svim preduzetnicima, malima i mikro preduzećima, bez obzira da li su tokom zdravstvene krize obustavljali poslovanje. Vučić je naveo da će ova mera koštati oko 700 miliona evra, kao i da će na nju moći da računaju samo privredni subjekti koji nisu otpustili vie od 10% radnika.Dodao je da će preduzetnicima, mikro i malim preduzećima biti odloženo plaćenje poreza i doprinosa sledeće godine, kao i akontacija poreza na dobit, kako ne bi došlo do krize likvidnosti., zbog čega će isplata sredstava početi već narednog meseca.Vučić je naveo i da država sa bankama pregovara o dve milijarde evra povoljnih kredita namenjenih mikro, malih i srednjih preduzeća, čiju isplatu će država garantovati tri godine iznosom do 600 miliona evra.Država će pronaći i dodatne modele za kreditiranje kompanije koje otpočinju rad, dok će srednjim i većim kompanijama biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, koje će država da otkupljuje.Vučić je ocenio da će pad privredne aktivnosti zbog koronavirusa biti "dva ili tri puta manji" nego tokom početka svetske ekonomske krize, da Srbija na godišnjem nivou neće beležiti pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno da će se boriti da bude "jedina zemlja u Evropi" koja će imati nultu stopu rasta 2020. godine."Naš cilj je da i pored svih mera pomoći javni dug ne bude veći od 60 odsto BDP-a", rekao je Vučić i dodao da očekuje da rast BDP-a u 2021. godini bude 5,8%.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.