Potpisan sporazum o saradnji kompanije Coca-Cola i Privredne komore Srbije u okviru novog programa podrške ženama 8. mart je podsetnik da nikada ne zaboravimo na borbu za ljudska prava, ekonomsku, po...
Državni fakulteti na postdiplomksim studijama izučavaće gejming, razvoj i dizajn igara, saznaju Novosti.Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u toku ove nedelje raspisaće konkurs za izbor master studijskih programa - master kreativne industrije.Na javni poziv Ministarstva moći će da se prijave univerziteti ili fakulteti čiji je osnivač Republika Srbija, a koji realizuju osnovne ili postdiplomske studije iz oblasti računarstva, informacionih tehnologija, menadžmenta, organizacionih nauka i umetnosti.Sedmočlana komisija izabraće najviše dva programa, na koja će biti upisano po 35 studenata.U kreiranju ovog programa su učestvovali kabinet premijerke Srbije, nacionalna platforma Srbija stvara pri Inicijativi Digitalna Srbija.Domaća industrija video igara je prošle godine zapošljavala blizu 1.300 stručnjaka, od kojih su četvrtina bile žene. Objavljeno je više od 70 igara, a ukupni prihodi gejming industrije se grubo procenjuju između 50 i 100 miliona evra, saopštila je Srpska asocijacija industrije video igara (SGA).Blizu 90% firmi koje izrađuju video igre u Srbiji su u domaćem vlasništvu, a čak 43% njih sve svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, navodi se u istraživanju koje je objavila SGA.Dva beogradska očajnika čiju igricu igra 30 miliona ljudiOvo su najbolji gejming gradovi na svetuSrbija najbolja na Balkanu po brzini fiksnog interneta
-615x345.jpg.webp)
Republika Srbija preuzima osnivačka prava nad domovima zdravlja i zavodima za zdravstvenu delatnost u kojima je do sada ta prava imala lokalna samouprava, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Novac za njihovo finansiranje obezbeđivaće se iz budžeta Srbije, doprinosa za socijalno osiguranje i drugih izvora. Odlukom Vlade, domovi zdravlja i zdravstveni zavodi dužni su da ministarstvu dostave statut na saglasnost. Do imenovanja direktora, njegovu dužnost obavljaće dosadašnji direktor doma zdravlja i zavoda za zdravstvenu delatnost, a isti slučaj je i sa imenovanjem predsednika i članova upravnog i nadzornog odbora, navodi se u “Službenom glasniku”. Odluka o preuzimanju osnivačkih prava odnosi se na 97 domova zdravlja širom Srbije kao i na 11 zavoda za zdravstvenu zaštitu. Ne radi ginekolog u domu zdravlja, ali radi u bolniciSpajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad
Cene nekretnina u Srbiji su u proseku tokom prošle godine porasle za 8,25%, a najveći rast vrednosti od blizu 30% zabeležen je na Kopaoniku, objavio je servis za procenu vrednosti nepokretnosti MojaNe...
Do lekarskih nalaza i preko interneta Svaki pacijent uskoro će preko portala e-zdravlje moći da vidi svoju kompletnu medicinsku dokumentaciju, bez odlaska kod lekara, prenela je NovaS. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić objasnio je da će korisnici dobiti svoj bar-kod pomoću koga će se konektovati na taj portal. Osim uvida u medicinsku dokumentaciju građani će preko ovog portala moći da komuniciraju sa izabranim lekarom specijalistom i subspecijalistom i da traže savete, bez kliničkog pregleda.Portal e-zdravlje će omogućiti pacijentu iz Beograda koji se zatekne, na primer, u Nišu ili Novom Sadu, da dobije uvid u medicinske nalaze a da ne mora ponovo da prolazi kroz dijagnostičke procedure koje su već urađene.“U bilo kojoj ustanovi otvaranjem tih podataka videće se svi snimci i nalazi, a da se ponovo ne rade magnet ili skener”, kaže Vekić.Portal bi trebalo da omogući i bolje funkcionisanje skrining programa a pacijentima će biti omogućeno da naprave i podsetnik za uzimanje terapije.
Objekti za pretovar robe u lukama Srbije čiste se tako da velika količina opasnih materija završi u rekama, zbog čega je Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) zatražilo od stručne javnosti i nadležnih ministarstava da nadju rešenje za ovo ekološko pitanje.Ta organizacija navodi da objekti za pretovar na brod, potisnicu ili šlep moraju da budu čisti i suvi, a da se "na stotine i stotine" objekata opere na rekama, iako je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi, zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po zivotnu sredinu. "Tereti koji sadrže u sebi štetne materije a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo... Paradoksalno, ti tereti se ne tretiraju kao opasni tereti iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po oklinu i zdravlje ljudi". Ista organizacija navodi da se godišnje u lukama i na pretovarnim mestima Srbije utovari na desetine miliona tona robe godišnje, a da se osoblje koje čisti te objekte na duži vremenski period izlaže ozbiljnim posledicama po zdravlje."Kao primer navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida", dodaje Miodrag Pančić iz UPLS.Prethodno je ista organizacija objavila i da teretni brodovi u Srbiji imaju problema i sa odlaganjem otpada, zato što na graničnim prelazima i u lukama u našoj zemlji ne postoje kontejneri."Pozivamo nadležna ministarstva da se ozbiljnije pozabave problematikom odlaganja otpada. Sve smeće koje se ne odloži po propisu potencijalno završi u našim rekama što povlači mnogo veće probleme u budućnosti", navodi se u saopštenju.
Beogradski studio ARCVS, predvođen arhitektom Branislavom Redžićem, osvojio je prvo mesto na internacionalnom konkursu za Glavnu Gradsku biblioteku u južnokorejskom gradu Kvangdžu, javila je Gradnja.rs.Kako ocenjuje portal, ova nagrada je veoma važna za domaću arhitekturu iako nije reč o javnom objektu u nekom većem gradu (Kvangdžu ima oko 1,5 miliona stanovnika). Podseća se i da su naše arhitekte i veliki projektni biroi slične stvari projektovali širom Ruske Federacije i drugih bivših sovjetskih republika. "Možda i jesu, ali ne u ovako stilski, funkcionalno i tehnički inovativnoj arhitekturi, za koju sluha imaju isključivo investitori u privredno razvijenim državama sveta", ocenjuje se u tekstu.Takođe, uspeh je upotpunjen činjenicom da će projekat najverovatnije biti realizovan, što bi mogla biti vredna referenca za domaće autore, ali i putokaz i podsticaj za druge kolege iz Srbije da se nešto više okrenu internacionalnoj sceni javnih konkursa i uz kontinuirani rad pokušaju i sami da realizuju neki dobar projekat. Kako će izgledati bioblioteka pogledajte na ovom LINKU.Prag na vodi: kultura, plutajući bazeni i brodovi
-615x345.jpg.webp)
Novi nemački Zakon o doseljavanju kvalifikovanih radnika na snazi je tek nekoliko dana, od nedelje 1. marta, a samo jedna nemačka firma za zapošljavanje u Novom Sadu je već angažovala 29 ljudi, preneo je Danas pozivajući se na tekst Dojče vele.Reč je o firmi za zapošljavanje radnika Mintajm hjuman risorsiz d.o.o koja od oktobra ima svoju kancelariju u Novom Sadu. Prošle subote je tamo održan drugi informativni susret. Kao i prvi put, došlo je oko 50 osoba koje je firma preko te kancelarije pozvala.Na kraju je ostalo 29 njih koji će, kao stvari stoje, dobiti posao u Nemačkoj. Pozadina svega je Zakon o doseljavanju kvalifikovane radne snage koji je na snazi od 1. marta i olakšava imigraciju za ljude van EU iz zemalja kao što je Srbija.Kako prenosi Danas, nemački list Lamperthajmer cajtung piše da firma „Mintajm“ svakodnevno oseća nedostatak kvalifikovanih radnika. Pre sedam godina, ta firma iz Darmštata otvorila je svoju prvu filijalu u Španiji. Sada razmišlja o otvaranju novih kancelarija na Kosovu i u Litvaniji. Prošle godine je „regrutovala“ oko 50 stranih radnika, ove godine će ih biti oko 100, rekli su u ovoj kompaniji za Dojče vele.Iz kompanije dodaju da je potreba za kvalifikovanim radnicima tolika da od 150 do 170 radnika za privremeni rad, koliko ih ’Mintam’ ima pod ugovorom, svake godine trećina tih ljudi pređe u stalan radni odnos. U Hesenu tako, prema informacijama Industrijske i trgovinske komore (IHK) trenutno nedostaje 28.000 kvalifikovanih radnika, a širom zemlje se, prema Saveznoj agenciji za rad, traži više od milion njih – samo u negovateljskoj branši nedostaje oko 25 do 30 hiljada ljudi. Neke klinike već preotimaju jedna drugoj osoblje uz premije za prelazak u novi tim koje idu i do 5.000 evra“, piše nemački list.Kada je reč o zanatskim delatnostima, Zanatska komora (HWK) prenosi da ni u jednoj branši nema dovoljno ljudi. „Potreba za radnicima je ogromna u kućnoj tehnici, te pogonima za proizvodnju životnih namirnica i u zdravstvenoj i građevinskoj branši“, navodi predsednik HWK Bernd Ehiger.Kandidati iz Novog Sada dolaze iz medicinskih profesija, piše Lamperthajmer cajtung – od lekara, pa do negovatelja ili fizioterapeuta. Tu su i vozači autobusa i kamiona, stolari, hemičari, mehatroničari, inženjeri mašinogradnje i logistike, pa i industrijski knjigovesci. Osobe iz zemalja van EU zbog komplikovanih propisa ne mogu biti angažovane u firmama koje pozajmljuju radnike na određeno vreme, pa „Mintajm“ za njih traži samo poslove na regularnom tržištu rada.Nemačka preduzeća prijavljuju „Mintajmu“ koja radna mesta hoće da popune, i ta firma traži podesne radnike. „Oni najčešće dobijaju jake ugovore“, kaže Štruler. A „Mintajm“ preuzima sve administrativne poslove, prikuplja dokumenta, svedočanstva i diplome, te potvrde o završenim kursevima nemačkog jezika, i na kraju podnosi u nemačkom konzulatu zahtev za vizu.Tokom prvih šest meseci u Nemačkoj, ona pomaže novopridošlima, na primer, u traženju stana ili pri otvaranju tekućeg računa. „Zakon ima više od 130 strana. Zahtevi su kompleksni“, a tome treba dodati i propise u zemljama porekla. Preduzećima se ne isplati da sama sređuju sve te stvari. Nov Zakon o doseljavaju kvalifikovanih radnika važi od 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom o čemu možete čitati OVDE.
Vlasnik automehaničarskog servisa Deline mechanics na Novom Beogradu, Mirko Rašić, privukao je mnoge klijente zahvaljujući kvalitetnom sadržaju na Internetu, piše Netokracija.Rašić se od konkurencije razlikuje po YouTube kanalu sa preko 25.000 pretplatnika, dok ga na Instagramu prati više od 11.000 ljudi.Za ovaj uspeh zaslužni su kreativini video snimci u čijoj produkciju učesvuje Kanilingus studio, dok live snimke na Instagramu produkuje Mirkova ekipa majstora, navodi se u tekstu. Većina video sadržaja posvećena je promociji servisa i edukaciji o procesu servisiranja i mahanici, što je publika dočekala veoma pozitivno. Preko Instagrama mušterije zakazuju i servis.Kako je Rašić odlučio da razvija svoje poslovanje na društvenim mrežama, pročitajte u tekstu Netokracije.
Svake godine uoči Sajma obrazovanja EduFair đaci iz cele Srbije kandiduju svoje nastavnike i profesore za laskavu titulu Omiljeni profesor Srbije. Ubedljivu pobedu i rekordni broj glasova ove godine osvojila je Dragana Matović, profesorka Arhitektonsko tehničke škole u Beogradu, kojoj je na svečanom otvaranju dodeljena nagrada, saopštio je EduFair u petak 6. marta. „Ova nagrada meni znači ličnu satisfakciju za uloženi napor i trud u vaspitanju mladih generacija, i kao i to da je sistem kroz ovu nagradu prepoznao da iza stoji veliki broj profesora predanih ovom poslu, a da su trenutno malo i na margini društva“, rekla je profesorka Dragana Matović.U Belexpocentru u Beogradu svečano je otvoren sedamnaesti EduFair, tradicionalno najveći sajam obrazovanja u Srbiji. Tokom dva dana održavanja EduFaira 6. i 7. marta, posetioci će imati priliku da dobiju odgovore na sva pitanja u vezi sa obrazovanjem i reše mnoge nedoumice sa kojima se susreću kako roditelji, tako i mladi ljudi tokom procesa donošenja odluke o budućem obrazovnom putu, ali i planiranju buduće karijere.
Danas u Beogradu je održana osnivačka skupština Asocijacije proizvođača robne marke Srbije "Serbia Private Label Association", koja okuplja proizvođače prehrambenih proizvoda u Srbiji, predstavnike ma...
Fond za razvoj Srbije odobrio je tekstilnoj kompaniji Džinsi Srbija, ćerki firmi turskog preduzeća Džinsi (Jeanci), investicioni kredit od 126,7 miliona dinara, ili preko milion evra. Kako se navodi u pregl...
Mladi se iz Srbije iseljavaju zbog ekonomskih razloga i očekivanja većih prihoda, ali i zbog nedovoljno razvijenog sistema podrške u zemlji. Država je prepoznala problem emigracije kao ključan, ali tek ćemo videti kakvi će biti rezultati praktičnih mera koje se trenutno preduzimaju, ocenjeno je tokom panela "Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?"Pre početka panela, ... je naveo da istraživanje koje je ta organizacija sprovela u regionu ukazuje da čak 66% mladih iz Srbije planira da napusti zemlju, što je najveći zabeleženi udeo od svih država jugoistočne Evrope.Profesorka Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Šantić da bi veće šanse za zaposlenje, bolja socijalna i zdravstvena zaštita i jednake šanse za napredovanje bili faktori zbog kojih se ne bi iselili iz svoje opštine.U istraživanju koje je Šantić sa timom Geografskog fakulteta sprovodila za Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku su takođe pokušali da utvrde i najvažnije razloge zbog kojih bi se mladi iselili."Tu su malo drugačiji rezultati. Kao osnovni razlog zbog kog ljudi žele da se isele jeste loša ekonomska situacija", navodi Šantić.Istraživanje je obuhvatilo oko 3.500 stanovnika a sprovedeno je i 200 intervjua sa mladima iz Leskovca, Užica, Zaječara i Zrenjanina.Utvrđeno je da Beograd više nije centar migracija, zato što svega 9,11% planira da se preseli u prestonicu, ali se napominje i da je ceo Zapadni Balkan zahvaćen procesima emigracije. "U Bosni i Hercegovini je situacija još drastičnija. I u Crnoj Gori i u Severnoj Makedoniji se povećava obim iseljavanja, a ako bismo uzroke morali da svedemo na jednu reč, na zajednički koren, na celom Zapadnom Balkanu je to 'nezadovoljstvo'", navela je Šantić. Ivan Brkljač, osnivač co-living prostora "Mokrin house", platforme "Tačka povratka" i jedan od ljudi koji se sa Zapada vratio u Srbiju, naveo je da su predstavnici klubova iz dijaspore kao najvažniji preduslov za uključivanje u društveni život u Srbiji tražili direktan kanal komunikacije sa izvršnim vlastima.Konkretne mere koje su do sada preduzete su formiranje "Tačke povratka" kao platforme na kojoj potencijalni povratnici mogu da se informišu o svojim pravima i zakonskim procedurama koje trebaju da ispune ako žele da se vrate u Srbiju.Pored toga, povratnici su u Srbiju bez oporezivanja ranije mogli da unesu do 5.000 evra, a sada se imovina povratnika koji su do deset godina proveli u inostranstvu do 20.000 evra ne oporezuje, a preko deset ni te granice nema, a poslodavci koji zaposle povratnike za tri puta veću prosečnu platu dobijaju umanjenje poreza na doprinose od 70%."Povratnici nisu samo ljudi koji žele da se vrate u Srbiju, već i ljudi koji žele da učestvuju u društvu u Srbiji. Nije ista diaspora u Norveškoj i u Palo Altu. Želimo da mapiramo te klastere (dijaspore) i povežemo na primer IT sektor u Kaliforniji sa ovdašnjim IT sektorom. Sa druge strane, Spska akademska mreža 'Nikola Tesla' iz Štutgarta je akademska, želimo da podignemo nivo znanja u Srbiji", pojašnjava Brkljač.On je dodao i da je više od polovine članova kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić povratnici iz dijaspore, a da sadašnja Vlada cirkularne migracije vide istovremeno i kao problem i kao šansu za razvoj Srbije.Procene da se svake godine vraća u Srbiju vraća 10 do 15 hiljada ljudi, ali se ne zna koliko se zadržavaju, navodi Brkljač. Pravna zastupnica Sindikat UGS "Nezavisnost" Ivana Pavlović je navela da će do 2050.godine tržište radne snage biti manje za 20%, a da radnici traže dostojanstven život, koji podrazumeva rad koji je ugovorn i dobro plaćen."Migracije treba shvatiti i kao privremeno upućivanje radnika na rad u inostranstvu (detašman). Sloboda kretanja i mobilnost radne snage je svakako jedan od postulata Evropske unije, a sada se postavlja pitanje kako da uskladimo naše propise sa evropskim direktivama... Republika Srbija ima nekoliko bilateralnih sporazuma kojima su građanima Srbije garantovana ista prava i ista zarada kao i građanima zemalja u koje odlaze", kazala je Pavlović.Navela je i da je u decembru osnovano Koordianciono telo za ekonomske migracije i da "sada treba da vidimo šta će oni da učine za prvih 90 dana rada (kada treba da vidimo prve rezultate)"."Hajde da vidimo šta kažu ta istraživanja i da vidimo kakve će nam buduće akcije biti", kazala je Pavlović.Na pitanje kakvo je stanje na tržište rada u unutrašnjosti, odnosno kakva je ponuda mladih i kvalitetnih radnika van većih gradskih centara, Pavlović navodi da je nedostatak građevinskih radnika regionalni problem, da za to treba kriviti i unutrašnje migracije, ali i da je situacija na pojedinim tržištima "veoma zabrinjavajuća".Stefan Đorđević, generalni sekretar Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), navodi da materijalni aspekt iseljavanja svakako jeste prisutan, ali da mladi odlaze i zbog nekvalitetnog obrazovanja, konkretnije sistem lažnih diploma, zbog čega imaju utisak da će preko poznanstava ili partijske knjižici lakše dobiti posao nego svojim formalnim i neformalnim znanjima."To je jedan od razloga zašto žele da se katapultiraju odavde... Suočavamo se i sa mentalitetom (u Srbiji) kao izazovom. Sistemski problem ne možemo rešiti donošenjm nove strategije. Srbija ima 500 strategija za razne probleme, a iza većine ne stoje konkretni akcioni planovi", rekao je Đorđević, i dodao da se stalno osnivaju nova tela za rešavanje problema, iako stara sa sličnim nadležnostima već postoje.Kompleksan problem iseljavanja mladih delimično je izazvan i relativnom nemoći mladih u društvu, dodaje Đorđević, navodeći kao primer da u Srbiji ima 17% mladih, a da ih je u parlamentu "svega troje ili četvoro"."Istraživanje pokazuje da mladi ne ostaju da žive sa svojim porodicama zato što im majke dobro kuvaju, već zbog opšte ekonomske situacije, nepovoljnih uslova kreditiranja.. O odlasku najčešće razmišljaju kada shvate da se neće osamostaliti do svoje pete decenije", navodi Đorđević.On je naveo i da su organizovali dijalog mladih sa premijerkom i da taj razgovor nije bio "lep i prijatan", ali da je veliki korak to što su mogli da iznesu svoje mišljenje nekome ko je izgleda zaista zainteresovan za probleme mladih.Kao dobar primer prakse lokalne samouprave koja se adekvatno brine o interesima mladih, Đorđević navodi Loznicu, koja razmišlja i sprovodi mere uperene na vraćanje mladih stručnjaka, koji su tamo prepoznati kao razvojni potencijal opštine."Nažalost, takvi programi su izolovani... Sistemska briga o mladima treba da se sprovodi na lokalu, ne u ministarstvu", zaključuje Đorđević.U diskusiji koja je usledila, ostali učesnici su naglašavali svoje stavove da se mora utvrditi i da li među emigrantima postoje dispariteti između članova stranaka i ostatka mladih, Naglašeno je i da je Srbija jedna od vodećih izvoznika ljudskog kapitala, kao i da dijaspora nema mnogo poverenja u domaće institucije.Panel su organizovali
IKEA Srbija uvodi novi oblik podsticajaPrvi mesec po povratku s roditeljskog odsustva, IKEA zaposleni mogu raditi pola ugovorenog radnog vremena, a primati punu naknaduIKEA Srbija uvodi novi oblik podsticaja za svoje zaposlene – Mesec prilagođavanja za roditelje kako bi dodatno pomogla svojim zaposlenima s malom decom i pokazala im da uvažava njihov privatni život. Svi zaposleni u kompaniji IKEA Srbija koji su postali roditelji i koristili su roditeljsko odustvo, sada će – po povratku na posao – prvih mesec dana moći raditi pola ugovorenog radnog vremena, a biće plaćeni kao da su radili puno radno vreme.„Kao kompanija koja ravnopravnost smatra središtem ljudskih prava, uvođenjem progresivnih mera želimo svim svojim zaposlenima omogućiti jednake prilike za rast i razvoj. Svesni smo da povratak na posao nakon roditeljskog odsustva može biti stresan svim članovima porodice. Zato nakon uvođenja jednomesečnog dopusta za nove tate, ove godine idemo korak dalje te uvodimo meru koja će olakšati povratak na posao zaposlenima koji su koristili roditeljsko odsustvo, ali i njihovoj deci prilagođavanje na novonastalu situaciju“, istakao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd. Podsećamo, IKEA je pre godinu i po uvela i mesec dana plaćenog odustva za sve nove tate, koji mogu koristiti nakon što se njihove partnerke vrate sa odsustva. Ta, kao i ova nova pogodnost, deo su višegodišnjih napora koje kompanija IKEA sprovodi u cilju promovisanja vrednosti ravnopravnosti i stvaranja inkluzivne radne sredine koja zaposlenima pruža iste prilike za razvoj i rast i omogućava balans između privatnog i profesionalog života.
Otvorena 100. dm drogerija u Srbiji: Kompanija donirala 300.000 dinara od prometa Leskovac, 6. mart 2020. – Najveći drogerijski lanac u Evropi otvorio je 5. marta jubilarnu 100. dm drogeriju u...
Republička direkcija za robne rezerve traži kupce za 218.000 litara vina u rinfuzu koje stoji na zalihama još od 1995. godine, kada je država organizovala otkup, piše Politika od petka. Rok za...
Uzbinjivač iz Krušika, Aleksandar Obradović, kaže da mu je nejasno zašto se u medijima više ne govori o aferama iz te fabrike oružja i drugim temama koje su potresle javnost u Srbiji. &...
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potvrdio je danas na vanrednoj konferenciji za medije da je u Srbiji registrovan prvi slučaj korona virusa.“Bilo je pitanje sata kada će se to desiti”, rekao je ministar i dodao da nema razloga za paniku.Lončar je rekao da se radi o čoveku od 43 godine koji je u više navrata boravio u Budimpešti, u Mađarskoj, javlja televizija N1. Ministar je naveo i da je oboleli u izolaciji u bolnici u Subotici i da se oseća dobro.Mitovi o korona virusu: Ne pomažu alkohol i beli lukŠta može koronavirus srpskoj privredi
Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije masovno napuštaju informatičari, medicinski radnici, elektroinženjeri i tehničari, finansisti i pravnici, ali i mlađi oficiri iz pešadije i oklopnih jedinica. Iako je loš materijalni položaj faktor zbog kog se često odlučuju na taj korak, loše karijerno vođenje, nemogućnost napredovanja, prekovremeni rad i obavljanje nevojničkih dužnosti su takođe presudni za odlazak oficira iz sistema odbrane, navodi se u istraživanju koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)."Oficiri i civili koji odlaze iz sistema uglavnom prelaze u privatan sektor. Lekari i medicinski tehničari, kao i njihove civilne kolege, odlaze u inostranstvo. Bivši vojnici najčešće odlaze u inostranstvo, gde rade kao vozači, varioci, konobari na krstarenjima... Vojnotehnički institut nema problem da zaposli mlade inženjere, ali ne može da ih zadrži duže od nekoliko godina, naročito inženjere elektrotehnike, koji se lako prekvalifikuju zarad u sektoru informacionih tehnologija", navodi u BCBP-u.U istraživanju se dodaje da nema zvaničnih informacija o broju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji na sopstveni zahtev napuštaju službu, ali da podaci Službenog vojnog lista ukazuju da je u proteklih pet godina u proseku godišnje odlazilo 166 oficira i 66 podoficira.Zbog neadekvatnih zarada, mnoga profesionalna vojna lica nakon radnog vremena pronalaze dodatne poslove, poput moleraja ili građevine, a među ispitanicima preovladava stav da napredovanje u službi nije zasnovano na sposobnostima, zaslugama i ostalim propisanim kriterijumima.Stiče se utisak da napredovanje teče neformalnim kanalima, odnosno da u velikoj meri zavisi od odluke nadređenih ... dok se uslovi i procedure samo formalno poštuju, počevši od raspoređivanja potporučnika nakon Vojne akademije, pa do napredovanja u više činove... Komandanti mogu da zadrže kvalitetne kadrove u svojoj jedinici, dok one koji im ne odgovaraju šalju na bolje pozicije 'da ih se reše'... Ispitanici su navodili da ljudi namerno ne ostvaruju dobre rezultate kako bi izbegli da ostanu zaglavljeni na nekom lošem formacijskom mestu", navodi se u istraživanju.Bivši i sadašnji vojnici kao problem navode i preopterećenost poslom i prekovremeni rad, koji se često ne evidentira i ne kompenzuje, a preopterećenost poslom podstiče zaposlene u sistemu odbrane da preispituju i to koliko su zadovoljni platom.Problem je i to što pripadnici vojske nisu ohrabreni da prijavljuju kršenje prava iz radnog odnosa, pa se radije odlučuju na to da izađu iz sistema, umesto da pokušaju da koriste dostupne mehanizme žalbi.Ministarstvo odbrane je, po svemu sudeći, uočilo da postoji problem odlaska kadrova te je preduzelo više mera za njegovo smanjenje, uključujući i povećanje plata i dnevnica, dotiranje izgradnje stanova, uvođenje solidarne pomoći za rođenje deteta i ulaganje u bolji smeštaj vojnika."Dok ne bude u mogućnosti da obezbedi visoke zarade, sistem odbrane može zaposlenima da pruži drugu vrstu satisfakcije, što su neki od ispitanika i naveli kao glavne motive za zapošljavanje u ovom sektoru: ponos što rade za svoju zemlju, mogućnost obavljanja zanimljivih poslova, mogućnost identifikovanja sa vrednostima kojeVojska neguje, beneficirani staž, redovna i sigurna primanja i nadoknade za dodatan rad, kojim pripadnici Vojske Srbije mogu efektivno da uvećaju mesečna primanja", zaključuju u BCBP.
Zaštitnik građana primio je prošle godine 149 pritužbi na rad zdravstva, preneo je RTS.Prema rečima zaštitnika građana Zorana Pašalića, najveći broj pritužbi se odnosio na kvalitet lečenja, na primenu dijagnostičkih metoda, odnosno na neprimenu najsavremenijih kao i na neprimenu najsvremenijih medikamentoznih terapija.On je kazao da u slučajevima kad zdravstvene ustanove odbiju da daju potvrdu da nisu mogli da im pruže pregled u roku od 30 dana, građani se obraćaju Zaštitniku. Na pitanje RTS-a gde su radnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sede li oni u zdravstvenim ustanovama pa da pre nego što odemo kod Vas najpre potražimo njihovu pomoć i da nam budu dostupni u ustanovi u kojoj smo i u kojoj imamo problem, Pašalić je rekao:"Aprila meseca 2019. godine, Zakonom o zdravstvenom osiguranju oni više kao takvi nisu poznati. Mi smo davali nekoliko komentara, tražili da oni ostanu. U pogledu naših komentara na Zakon, nije se imalo sluha, ali se nadamo da će se u pogledu toga zaista omogućiti pacijentima da ostvaruju svoja prava, brže i najjednostavnije".Ono što je zanimljivo, zaštitniku građana su se obraćali i lekari opšte prakse i navodili da neretko imaju poteškoće da pacijentima zakažu pregled kod specijalista.Kažu da u mesecu samo nekoliko dana u sistemu ima slobodnih termina za zakazivanje tih pregleda, da se oni brzo popune i da pacijenti neretko čekaju nedeljama i mesecima da zakažu te preglede."Prinuđeni da dajemo pacijentu uput za prvi pregled bez termina, onda pacijent dolazi u jednu vrlo nezavidnu situaciju kada sa takvim uputom ode ili u bolnicu ili u dom zdravlja na specijalistički pregled", kaže doktorka Milice Nikolić Urošević.Ističe da medicinska sestra pacijenta tada vrati ponovo izabranom doktoru da bi zakazao termin koji je doktor mogao da zakaže i u prvom momentu da je imao termina, ali termina nema.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
