img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Lokalni funkcioner angažovao rođaka da proverava opštinske finansije

Bivši načelnik opštinske uprave Koceljeva Vladimir Bojić zaključivao je ugovore o reviziji opštinskog budžeta sa kompanijom svog rođaka, utvrdila je Agencija za borbu protiv korupcije.Agencija je odlučila da je Bojić postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije jer je tokom vršenja funkcije sklapao ugovore sa kompanijom „Bojić revizija“ d.o.o. iz Šapca, čiji je vlasnik i zastupnik njegov rođak Dragan Bojić.Kako se vidi iz rešenja Agencije, Vladimir Bojić je sa rođakovom firmom sklopio ugovore o reviziji finansijskih izveštaja opštine Koceljeva u vrednosti od ukupno 1,3 milion dinara.Sporni ugovori zaključeni su za 2011. godinu u iznosu od 285.000 dinara, za 2014. u iznosu od 348.000, za 2015. u iznosu od 355.000 i za 2016. godinu u iznosu od 315.000 dinara.Bojić nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije o sukobu interesa koji je imao u tim situacijama, dodaje se u rešenju.On više nije na funkciji načelnika opštinske uprave, pa mu je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.Direktorka osnovne škole zaposlila sina kao nastavnika

Srbija

Hakeri traže bitkoine da otključaju servere Novog Sada

Serveri gradskih uprava Novog Sada, ali i nekolicine drugih javnih službi koji su u sistemu JKP "Informatika", hakovani su tokom vikenda, saznaje 021.  Hakeri traže bitkoine da bi otključali sisteme.Kako je objavio portal 021, najverovatnije se radi o hakerskom napadu iz inostranstva.Gradske kamere u Novom Sadu trenutno ne funkcionišu, a zaposlenima u gradskim službama rečeno je da ne mogu da pristupe svojim mejlovima.Kako nezvanično saznaje 021, hakerski napad prijavljen je u ponedeljak policiji i odeljenju za visokotehnološki kriminal, a hakeri traže velike sume u virtuelnoj valuti kako bi otključali sada već kriptovane i zaključane servere.Na serverima se nalaze i vredne baze podataka, piše novosadski portal.Informaciju o hakovanju građani su mogli da saznaju ako su, recimo, danas pokušali da plate račun na šalterima "Informatike".

Srbija

Studenti FON-a osvojili dve nagrade na CFA Research Challenge

Studenti FON-a: Strahinja Lazić, Tamara Kuzmić, Stefan Anđelković, Ivana Dragojević i Andrej Popadić, pod mentorstvom prof. dr Vesne Bogojević Arsić, doc. dr Milice Latinović i industrijskog mentora Boška Milačića (CFA) osvojili su dve nagrade na prestižnom takmičenju CFA Research Challenge 2020 u organizaciji CFA Society Serbia održanom u subotu, 28. februara u hotelu Hyatt u Beogradu.Kako se navodi u saopštenju ovog fakulteta, na takmičenju iz oblasti finansija učestvovalo je devet fakulteta Univerziteta u Srbiji i jedan fakultet sa Univerziteta u Crnoj Gori. Nagrada Best Team Presentation Award pripala je studentima FON-a. Zadatak studenata bio je da urade investicionu analizu, napišu detaljan izveštaj i daju preporuku da li potrebno da investitori akcije kupe, prodaju ili zadrže.

Srbija

Dve porodice iz Srbije dobile status oštećenih u aferi matičnih ćelija

Dve porodice iz Srbije dobile su svojstvo oštećenih u krivičnom postupku protiv švajcarske banke matičnih ćelija Krio Sejv koja je izgubila licencu, i bez znanja klijenta uzorke dala poljskoj banci famikord, pri čemu su neki uzorci oštećeni, piše Blic.Podsećamo, za malverzacije se saznalo prošle godine kada je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije, Ratko Petaković, saznao da je Krio Sejv upropasio uzorak njegovog deteta, a koji su Petakovići nameravali da iskoriste za lečenje deteta sa autizmom. Detaljnije o ovoj aferi i kako su prevareni roditelji iz Srbije čitajte OVDE.Petaković je zatim istraživao aferu i javno raskrinkao poznatu švajcarsku kompaniju u kojoj je više od 12.000 porodica iz Srbije platilo 1.800 evra za deponavanje matičnih ćelija uzetih iz pupčanika njihove dece.Petaković je za Blic naveo da su dve porodice dobile status oštećenog i da je sada potrebno dostaviti punomoćja i drugih porodica. S obzirom da je reč o krivičnom postupku, ukoliko se završi negativno po okrivljenog direktora Krio Sejva, porodice će moći da traže obeštećenje.Kako je rekao, u kontaktu je sa više od 400 porodica koje je Krio sejv oštetio.

Srbija

CINS: Pink platio Vučićevićevu emisiju 95 miliona dinara

Kompanija Pink platila je nešto više od 95 miliona dinara za reklame i emisiju Dragana Vučićevića, izdavača pro-vladinog tabloida Informer, u samo pet meseci 2014. godine, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Emisija Dragana Vučićevića „Teška reč“ počela je sa emitovanjem 2012. godine i često je služila za širenje propagande vlasti i sukob sa onima koji je kritikuju, piše CINS.Prema zapisnicima Poreske uprave, projekat je plaćen malo više od 95 miliona dinara za izradu emisije u periodima do 31. januara, 31. marta i 31. maja 2014. godine, kao i na oglašavanje tih meseci.Vlasnik Pinka Željko Mitrović je tokom razgovora sa novinarima CINS-a više puta rekao da su se isplate odnosile na duži period.Međutim, na računu ne može da stoji jedan datum, a da račun zapravo obuhvata drugi vremenski period, i svaki račun mora da bude vezan za ugovor u kom je definisana usluga, objasnio je za CINS Božo Drašković, profesor na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije i nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.Takođe, Pink je Informeru iste godine oprostio oko 380 hiljada evra, kroz ogromne popuste za oglašavanje, navodi CINS.Prema podacima Poreske uprave, izdavač Informera je 31. januara 2014, kao i jedan dan nakon izbora – 17. marta – trebalo da plati Pinku ukupno 49,2 miliona dinara ili oko 425 hiljada evra za oglašavanje na toj televiziji. Međutim, Pinku je uplaćeno 10 puta manje, odnosno oko 42 hiljade evra, jer je ta kompanija odobrila popust od čak 90 odsto.Mitrović je za CINS rekao da ne vidi problem u velikom popustu i da je prosečan popust klijentima između 85 i 92 odsto.Dragan Vučićević nije želeo da razgovora sa novinarima CINS-a, piše ovaj medij.Celu priču pročitajte OVDE.Izdavaču Informera tri miliona za reklamiranje od Državne lutrijeInformer mora da plati Inicijativi Ne davimo Beograd 510.000 dinara

Srbija

Ambasada SAD pooštrila uslove za odlazak studenata na Work&Travel

Američka ambasada u Beogradu pooštila je uslove za odlazak studenata iz Srbije na popularni program Work&Travel budući da se povećao broj studenata koji ilegalno ostanu u SAD nakon što se program završi, pišu Novosti.Program se ne ukida, naveli su u ambasadi za ovaj list, samo su pooštreni kriterijumi. Ovaj popularni program predviđa da studenti iz prve ruke upoznaju SAD, nekoliko meseci rade i putuju.Dragana Đorđević iz agencije Prestiž edukejšn koju je akreditovala američka vlada da šalje studente na ovaj program, rekla je da ambasada sada vrši detaljnije provere i pažljivije procenjuje da li će se određeni student vratiti."Važno je da se studenti po završetku programa vrate i ne produžavaju svoj b"oravak po drugom tipu vize, u suprotnom o ugrožavaju ponovni odlazak u SAD, svojih ukućana kao i budućih generacija", kazala je Đorđević. 

Srbija

Mastercard humanitarnom ski trkom obeležen početak Kopaonik Biznis Foruma

Mastercard humanitarnom ski trkom obeležen početak Kopaonik Biznis ForumaZa svakog učesnika trke Mastercard donirao sredstva NURDOR-uKopaonik 01. mart 2020. – „Srpski Davos“ ove godine je počeo humanitarnom ski trkom u organizaciji kompanije Mastercard i Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka za izgradnju nove i do sada najveće NURDOR Roditeljske kuće za male superheroje i njihove roditelje. U trci su učestovali partneri, predstavnici finansijskog sektora, kao i svi oni koji su želeli da daju svoj doprinos, a za svakog prijavljenog učesnika Mastercard je izdvojio novčani iznos i ukupno donirao 5.000 evra Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.Trku su svojim učešćem odnosno sa takmičarima podržali: Sberbank, Erste banka, VIP Mobile, Payten, Nina Media, VIP Mobile i A1 Srbija,  Gorska Služba spašavanja, JP Skijališta Srbije i INFO KOP. Poznati sportski komentator Aleksandar Stojanović, zajedno sa Nemanjom Tadićem,  našim paraolimpijcem koji je i sam počeo da uživa u skijanju, komentarisao je uživo trku i doprineo dobroj atmosferi na stazi.,,Osnova našeg poslovanja je pružanje neprocenjivih iskustva korisnicima ali i podsticanje ljudi  da preduzmu promene od kojih će njihova zajednica imati koristi. Želimo da inspirišemo ljude da daju svoj doprinos ostvarenju jednog velikog cilja od nacionalnog značaja, a Kopaonik Biznis Forum predstavlja jedinstvenu priliku da i poslovnoj zajednici ukažemo na nacionalni značaj izgradnje nove roditeljske kuće  i da ih uključimo u nešto neprocenjivo“,  izjavila je Jelena Ristić, direktor kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i dodala:  „Sklapanje javno privatnih partnerstva jedan je od načina na koji možemo da unapredimo naše poslovanje ali i uslove okruženja u kojem živimo i radimo. Transformacija našeg biznisa ogleda se u našoj premisi da radimo dobro čineći dobro, a to je upravo borba za NURDOR roditeljsku kuću i hrabre superheroje.“ Da podsetimo da je kompanija Mastercard u oktobru 2019. godine donirala 250.000 evra za izgradnju NURDOR roditeljske kuće čime je završena šestomesečna kampanja „Zajedno za kuću koju zaslužuje svaki superheroj“, u okviru koje je Mastercard za svaku beskontakntu, onlajn ili mobilnu transakciju izdvajao novac za izgradnju nove Roditeljske kuće. Humanitarna ski trka predstavlja nastavak podrške onima kojima je to najpotrebnije, a to su hrabri mališani koji se bore za izlečenje i njihovi roditelji koji su uz njih u tim trenutcima.  Kompanija Mastercard je petu godinu za redom pokrovitelj Kopaonik Biznis Foruma, najvećeg biznis događaja u zemlji i regionu koji okuplja preko 1.300 učesnika i predstavnika iz različitih industrija. Glavna tema ovogodišnjeg foruma je digitalna revolucija i način na koji ona transformiše naše svakodnevne živote i ovaj jubilej predstavlja jedinstvenu priliku da pokažemo kako tehnologija može biti iskorišćena, kako za unapređenje ekonomskog razvoja, tako i za dobrobit društva. 

Srbija

Predsednik IO NLB: Još nismo odlučili da li ćemo zadržati brend Komercijalne banke

Blaž Brodnjak, predsednik izvršnog odbora Nove Ljubljanske banke u Sloveniji izjavio je da ova banka koja je pre nekoliko dana kupila Komercijalnu banku još nije odlučila da li će zadržati brend Komercijalne banke, piše portal Nova.rs.“Komercijalna banka je u Srbiji vredan, jak brend, oko toga treba da budemo pametni. Još nismo odlučili”, odgovorio je Brodnjak na pitanje Nova.rs da li će zadržati brend, odnosno naziv Komercijalne banke.Podsećamo, Srbija je prošle nedelje svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora  potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Zašto se prodaje Komercijalna banka

Srbija

Vlada pravi agenciju za ispitivanje oružja

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Agencije za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije čime prestaje sa radom Zavod za ispitivanje i žigosanje ručnog vatrenog oružja i municije, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Sedište Agencije je u Kragujevcu, Stojana Protića b.b.Agencija je samostalna u svom radu, navodi se u odluci.Direktora, na period od pet godina, sa mogućnošću imenovanja još dva puta, imenuje Vlada, posle sprovedenog javnog konkursa.Takođe, predsednika i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na period od pet godina, sa mogućnošću imenovanja još dva puta, na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.Agencija se finansira iz prihoda od usluga koje plaćaju korisnici usluga, donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji.Danom početka rada, Agencija preuzima od Zavoda za ispitivanje oružja i municije zaposlene i sredstva za plate, naknade i druga primanja tih zaposlenih, kao i prava i obaveze, poslove, opremu, sredstva za rad, dokumentaciju, arhivu i druga sredstva potrebna za obavljanje poslova utvrđenih zakonom. 

Srbija

Petrović (BCBP): Vlast pravi političku policiju

Zakoni o bezbednosnim službama u Srbiji trenutno isključivo služe vlasti, za privatizaciju države i ispumpavanje para, a menjaju se kako bi sledeća vlast teško nalazila zakonsko utemeljenje za krivično gonjenje, kazao je programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.On je za list NIN povodom žalbi Nedeljnika da je neko presretnuo elektronsku poštu između novinara i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca izjavio i da sadašnje vlasti stvaraju "savremenu političku policiju" koja za svrhu ima ostanak na vlasti zarad materijalnih interesa.Petrović, koji se bavi temom zarobljenog bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji, navode i da građani trenutno žive u "zarobljenoj, privatizovanoj državi", što bi trebalo da postane motivacija kako bi bili još glasniji i da se ne zatvaraju u sebe. "Nije stvar samo u tome da neko vlada deset godina, nego i da ima motiv da zaštiti bogatstvo. Vlast omogućava da usmeravaju resurse u okviru države u privatne džepove. I to je velika privilegija. Teško da će je se iko milom odreći. Slučaj Krušik, o kom je NIN pisao, pokazuje čemu služi državna funkcija... Oni gone protivnike korupcije i štite sebe", ocenio je Petrović.On je naveo i da postoje indicije da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nakon povećanja budžeta zapošljavanje partijskog kadra, što je bilo omogućeno novim Zakonom o BIA kojim su direktoru diskreciona ovlašćenja da "zaposli koga hoće, bez obrazloženja"."Budžet BIA je utonuo u mrak i ne znate koliko novca je uplaćeno iz budžeta i za šta. Nije isključeno ni da se koriste resursi BIA u privatne svrhe, da bi se ostvarila poslovna korist, prednost na tenderima, da bi se saznalo šta konkurencija planira", dodaje Petrović. 

Srbija

Dragoljub Damljanović novi predsednik Srpske asocijacije menadžera

Srpska asocijacija menadžera izabrala je novog predsednika – Dragoljuba Damljanovića koji će poziciju preuzeti od Stanke Pejanović i u naredne tri godine predvodiće najveće udruženje menadžera u zemlji, saopštila je Asocijacija. Dragoljub Damljanović zaposlen je u Schneider Electric-u na poziciji potpredsednika za energetiku i usluge u Jugoistočnoj Evropi. U članstvu SAM-a nalazi se od 2014. godine. Dobitnik je vrednih poslovnih priznanja među kojima je nagrada za „Menadžera godine 2017“ i priznanja za „Promociju i razvoj liderstva među mladima 2018. godine“. U Upravnom odboru Srpske asocijacije menadžera od sada će, kako je odlučeno na Skupštini, biti Dušan Basalo (Atria grupa), Biljana Bogovac (PwC Srbija), Marija Desivojević Cvetković (Delta holding), Slobodan Đinović (Orion Telekom), Mihailo Janković (Nectar grupa), Dragomir Kostić (Atlantic Brands), Nebojša Mandić (DHL Global Forwarding), Nebojša Matić (Mikroelektronika), Miloš Milisavljević (Strawberry Energy), Stanka Pejanović (Hisense Gorenje Europa), Miloš Perović (Termovent), Dragan Popović (Aigo Business system), Dejan Ranđić (DNA Communications), Aleksandra Stojanović (MK Grupa) i Dejan Turk (Vip mobile). 

Srbija

Banke prijavile više od 800 sumnjivih transakcija

Tokom 2019. godine Uprava za sprečavanje pranja novca primila je 819 sumnjivih izveštaja od poslovnih banaka i 891 izveštaj od platnih institucija, objavljeno je na sajtu Uprave.Uočene tipologije sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, kao i novi trendovi i izazovi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma biće prikazani u Godišnjem izveštaju o radu Uprave za 2019. godinu koji će biti objavljen u martu.Podsećamo, u izveštaju za prošlu godinu Uprava je navela da se, između ostalog, novac  pere preko izgradnje stanova i trgovine polovnim automobilima.Analizom sumnjivih transakcija koje uglavnom prijavljuju banke, u 2018. uočeni su isti načini pranja para kao i prethodnih godina. Uprava je primetila da se novac nepoznatog porekla, od organizovanog kriminala, kao i od kriminalaca pojedinaca, ubacuje u izgradnju nekrenina koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju. Kako se navodi, veća sumnja u pranje novca postoji kod investiranja u stambeno poslovne objekte koji nemaju građevinsku dozvolu. 

Srbija

Komora imenovala šest novih izvršitelja

Komora javnih izvršitelja imenovala je dva nova izvršitelja za područje Beograda, dva za područje Novog Sada, jednog u Čačku i jednog u Negotinu i Zaječaru, objavljeno je u Službenom glasniku.Izvršitelji u Beogradu, Novom Sadu i Čačku biće nadležni za područje Viših i Privrednih sudova u svojim mestima, a jedan izvršitelj imenovan je za područje Višeg suda u Negotinu i Privrednog suda u Zaječaru.Svaki mora da uplati upisninu od 1.000 evra ili će se smatrati da nisu ispunili uslov za otpočinjanje delatnosti.Trenutno je u Srbiji registrovano 217 javnih izvršitelja, prema informacijama na sajtu Komore izvršitelja.Izvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

Srbija

Niš traži privatnog partnera za javnu rasvetu

Grad Niš objavio je poziv za izbor privatnog partnera za zamenu, racionalizaciju i održavanje dela sistema javne rasvete, uz uvođenje LED tehnologije.Posao obuhvata rekonstrukciju 23.566 svetiljki od ukupno 23.866 svetiljki koje čine sistem javnog osvetljenja u gradu Nišu, i izmeštanje 164 merna mesta u seoskim područjima, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.Potencijalni ponuđač mora da ima ukupan poslovni prihod jednak ili veći od 600 miliona dinara za poslednje tri godine.Jedan od uslova je da je ponuđač do dana objavljivanja javnog poziva zaključio najmanje tri ugovora i uspešno sproveo mere uštede energije po relevantnom modelu ugovora.Ponude će biti otvorene 52 dana nakon 27. februara, kada je poziv objavljen u Službenom glasniku.Ugradnja LED svetiljki u gradovima i opštinama širom Srbije postala je unosan posao za firme bliske  predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, o čemu su pisali BIRN i mađarski portal Direkt36.Među ovim firmama su Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, slovenačka firma Resalta čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić, kao i mađarski Elios i U Light Kft.BIRN je u decembru 2019. objavio da su te firme u različitim kombinacijama dobile 22 od 24 ugovora ukupne vrednosti skoro 50 miliona evra za ugradnju LED svetiljki u mestima širom Srbije.Južna Bačka godinama unazad zarađuje na desetine miliona evra u poslovima sa državom, a njen vlasnik Dragoljub Zbiljić bio je garant za kredit koji je SNS podigao 2012. godine za potrebe izborne kampanje.Kompanija Keep Light postala je poznata 2016. godine kada je portal Pištaljka.rs objavio da je dobila posao kupovine i isporuke svetlećih elemenata u Beogradu na nameštenom tenderu.Da li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?Još jedna opština traži partnera za LED rasvetu

Srbija

Energoprojekt ugovorio poslove u Rusiji i Srbiji za 75 miliona evra

Kompanija Energoprojekt ugovorila je tri posla u Srbiji i Rusiji ukupne vrednosti oko 75 miliona evra, objavljeno je na sajtu Beogradske berze (Belex).Energoprojekt Visokogradnja biće generalni izvođač radova za rekonstrukciju republičkog stadiona u Siktivkaru u Rusiji. Vrednost tog posla je 35 miliona evra, a rok za realizaciju projekta je januar 2021. godine.Ista firma gradiće i poslovnu zgradu Delta Headquarters Beograd za investitora NBGP Properties za 22 miliona evra. Energoprojekt Visokogradnja je takođe deo konzorcijuma koji će graditi toranj kontrole leta i aneks zgrade na beogradskom aerodromu za oko 17,5 miliona evra, o čemu je Nova ekonomija pisala.Energoprojekt Visokogradnja deo je Energoprojekt holdinga, akcionarskog društva čiji je većinski vlasnik 2017. godine postao biznismen Dobroslav Bojović.Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, ćerka firma Dunav osiguranja čiji je vlasnik država Srbija, prodala je 3,43 odsto akcija Energoprojekt holdinga tada nepoznatom kupcu u januaru 2017.Nije poznato ko je i zašto doneo odluku da državno preduzeće proda svoj udeo, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić tvrdio je da su „pojedina državna preduzeća" prodala svoje akcije a da nisu obavestila vladu.Nakon toga akcije je u februaru prodao i East Capital (Lux) – Balkan fund, takođe kupcu koji nije bio poznat.Tadašnje rukovodstvo Energoprojekta optužilo je Bojovića da zajedno sa povezanim licima stoji iza ovih transakcija, i da ova lica nisu postupila u skladu sa zakonom.Komisija za hartije od vredosti utvrdila je da su Bojović i njegova preduzeća GP Napred i Napred razvoj delovala zajedno sa kompanijama Jopag i Montinvest Properties, povezanih sa Vitomirom Perićem, u preuzimanju Energoprojekta.U rešenju Komisije od 16. juna 2017. navodi se da su ova lica imala zakonsku obavezu da objave ponudu za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga, budući da su 31. januara te godine zajedničkim delovanjem stekli preko 25 odsto udela u kompaniji.Međutim, nakon toga država nije reagovala, a Bojović je nastavio da kupuje akcije tog preduzeća, koje zajedno sa povezanim firmama posluje na velikim infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja Beograda na vodi i Koridora 11.Energoprojekt: Od spornog preuzimanja do ugovora od 17 miliona evra

Srbija

KBF 2020: NOVASTON na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji

KBF 2020: NOVASTON na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji Na ovogodišnjem 27. Kopaonik biznis forumu, od 1. do 4. marta, među više od 1.300 učesnika, CEO kompanije Novaston Mia Zečević govoriće na panelu o rastu građevinske industrije u Srbiji. “Beograd po statistici na znatno nižim pozi¬cijama u odnosu na glavne gradove u regi¬onu kada je reč o sektoru poslovnog prostora I lokgistike. Mi smo već uveliko krenuli da se razvijamo u tim oblastima, a to će se i videti u narednom periodu, iako naš primarni fokus u poslovanju ostaje ritejl segment”, kaže Mia Zečević.Generalno gledano, svi sektori (maloprodajni, kancelarijski, logistički i rezidencijalni) pokazuju značajno poboljšanje i rast. U maloprodajnom sektoru očekuju nas otvaranja dva velika šoping centra – BW Galerija i Beo SC, čime će se Beograd približiti ostalim prestonicama u regionu, jer će parametar površina maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika dostići nivo od c. 300 m2.  „Ključno za sektor poslovnog prostora je intenzivan razvoj pre svega na području Novog Beograda. Aktuelna je izgradnja više od 10 značajnih poslovnih objekata,- kojih posle čijeg otvaranja će se procenat neizdatog prostora povećati sa trenutnih 4-5% na 6-9%. Najveći broj novoizgradjenih kvadratnih metara u 2020 godini očekuje se kod sektora logistike, a u toku je gradnja najvećeg logističkog centra u Srbiji od strane kompanije CTP Invest. Rezidencijalni sektor je u konstantnoj ekspaniziji - raste broj projekata koji se gradi, ponuda, potražnja, cena kvadratnog metra, čak i starogradnja beleži rast potražnje i cene kvadratnog metra“, istakao je Mladen Mladenović, viši vodeći saradnik u kompaniji Novaston Asset Management.Pored generalne direktorke Novastona Mie Zečević, na panelu će govoriti i Robert Yahav, CEO BIG CEE, Mustafa Keriba, zamenik CEO i direktor grupacije Asset Management & Investment Solutions, ADFG i Peđa Petronijević, CEO GTC, dok će panel voditi Nebojša Nešovanović, Viši Direktor,  Šef za procene u SEE regionu, CBRE.Plaćeni tekst.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.