Vojnoj policiji veća ovlašćenja prema civilima
Vojna policija ubuduće će imati veća ovlašćenja u primenjivanju mera prema civilima "u obavljanju poslova obezbeđenja ličnosti i protivterorističke zaštite van Ministarstva odbrane i Vojske, po...
Srbija
Nestle obeležio 15 godina poslovanja u Srbiji
NestlE obeležio 15 godina uspešnog i društveno odgovornog poslovanja u SrbijiNestle fabrika u Surčinu je jedina fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da ne odlaže ni gram otpada na deponijeBeograd, 27. februar 2020 – Kompanija Nestlé, svetski lider u proizvodnji hrane i pića, večeras je na Kraljevskom dvoru obeležila 15 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Tom prilikom, menadžment kompanije se osvrnuo na protekle godine, naglasio značaj novih projekata i sa ponosom istakao kontinuirana ulaganja u lokalnu zajednicu i stvaranje zajedničkih vrednosti. Proslavi su prisustvovali i brojni gosti – predstavnici Vlade Republike Srbije, diplomatskog kora, nevladinih organizacija, biznis partnera i asocijacija i medija – među kojima su bili NJ.E. gospodin Filip Ge, ambasador Švajcarske, NJ.E. gospodin Adam Kun, ambasador Kraljevine Belgije, NJ.E. gospodin Subrat Batačardži, ambasador Indije, NJ.E. gospođa Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela i brojni drugi.Svih ovih godina Nestlé je bio pouzdan partner Srbiji, posvećen unapređenju kvaliteta života i zdravije budućnosti pojedinaca i porodica, istovremeno ulažući u razvoj lokane zajednice i stvarajući brojne mogućnosti za razvoj mladih profesionalaca.„Ponosna sam na istorijske korene naše kompanije i na odlučnost, posvećenost i pionirski duh u njenoj izgradnji od samih početaka. Veliko nam je zadovoljstvo što Nestlé fabrika u Surčinu, koja je počela sa radom pre 9 godina, proizvodi visoko kvalitetne proizvode ne samo za Srbiju već i za regionalno tržište, kao i za zemlje zapadne Evrope i Rusku Federaciju“, istakla je Jana Mihajlova, direktorka kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i potvrdila da je kompanija posvećena daljem razvoju poslovanja u Srbiji na duge staze. Sa lokalnim prisustvom u Srbiji dužim od 15 godina, Nestlé Adriatik u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi. Kompanija posvećuje posebnu pažnju stvaranju dodatne vrednosti za lokalnu zajednicu u kojoj posluje, ulažući u zaštitu prirodne sredine. „Strategija kompanije Nestlé u Srbiji doprinela je tome da u decembru 2019. godine postanemo „0 Waste to Landfill” kompanija, odnosno prva fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da nijedan gram otpada iz fabrike više neće završiti na deponijama, već će biti recikliran ili upotrebljen u druge svrhe. Nastavićemo i dalje da ulažemo u proizvodne procese”, rekla je Tanja Žigić, direktorka Nestlé fabrike u Surčinu.Od 2011, kada je fabrika u Surčinu postala deo Nestlé porodice, uloženo je više od 15 miliona evra u opremu, kapacitete i razvoj proizvoda, a kompanija trenutno zapošljava više od 500 ljudi. Nedavno proširenje kapaciteta fabrike u Surčinu sa dve nove proizvodne linije dovelo je do izvoza proizvoda u 40 zemalja sveta. Ukupno ulaganje kompanije u novu opremu iznosilo je 2,3 miliona evra, zahvaljujući čemu je došlo do povećanja proizvodnje za 25 odsto, proširenja proizvodnog asortimana sa 100 novih artikala i otvaranje novih radnih mesta.Kao vodeća kompanija u oblasti ishrane, zdravlja i zdravog života, vizija kompanije Nestlé je da unapređuje živote ljudi, pomažući potrošačima da brinu za sebe i svoje najbliže. Nestlé Srbija je ponosni korporativni građanin sa 500.000 evra uloženih u obrazovanje više od 32.000 dece u školama na temu značaja pravilne ishrane i fizičke aktivnosti u okviru projekta „Zdravo Rastimo” u prethodnih 8 godina.„Našom snažnom prodajom i distribucijom dosegli smo do naših potrošača u svim gradovima i selima u Srbiji. Mi smo tu da obezbedimo visokokvalitetne proizvode za naše potrošače, a u tome nas dodatno motiviše njihovo poverenje. Vrednim radom i trudom postali smo prvi izbor u raznim kategorijama, kao što su na primer NESCAFÉ i naravno kultni Začin C. Naš plan je povećanje prodaje sa inovacijama kao temeljom uspešnog rasta, i to se odnosi na celokupan Nestlé portfolio koji je omiljen među potrošačima – od hrane za bebe, preko kulinarskog i konditorskog programa, pa sve do hrane za kućne ljubimce”, rekao je Dejan Maslinko, komercijalni direktor kompanije Nestlé za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.Menadžment kompanije zajednički je poručio da će kroz stvaranje proizvoda koji odgovaraju očekivanjima i željama lokalnih potrošača, kao i podrškom u rešavanju gorućih problema društva, Nestlé i u narednim godinama nastaviti da doprinosi boljitku srpske ekonomije i lokalne zajednice.O kompaniji Nestlé • Nestlé u Adriatik regionu ima svoja predstavništva više od 15 godina• Nestlé u Adriatik regionu ima više od 700 različitih proizvoda i više od 30 brendova• Nestlé u Adriatik regionu ima jednu fabriku – Surčin, Srbija• Nestlé u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi, od kojih skoro polovina radi u fabrici• Od 2011. godine, u Surčinu je proizvedeno više od 90.000 tona Nestlé proizvoda, a operiše se sa više od 400 recepata• Lokalnim potrošačima Nestlé nudi svetski poznate brendove poput NESCAFÉ, NESQUIK, THOMY, MAGGI, LION, KIT KAT, SMARTIES, AFTER EIGHT, DESSERT, Nestlé žitarice za doručak, Nestlé dečju hranu, Nestlé Professional asortiman i asortiman PURINA hrane za kućne ljubimce. Osim toga, deo asortimana u Srbiji je i lokalni brend C (Začin, supe)• Ukupan broj proizvodnih artikala iz kulinarskog, konditorskog i asortimana za konzumiranje izvan kuće dosegao više od 900 proizvoda• Ulaganje od 1,2 miliona evra u fabriku dovelo je do uštede od 50.000 kubnih metara vode, kao i smanjenja potrošnje električne energije za 20%, odnosno pola miliona kilovata• Izmenom dizajna i dimenzija pakovanja „C“ i „MAGGI“ brendova, za jednu godinu fabrika je smanjila potrošnju za 61 tonu papira i šest tona plastike
Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika
Poreska uprava je objavila Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike, koje bi trebalo da će početi da se primenjuje od 1. marta 2020. godine. Samo dva od devet kriterijuma iz testa samostalnosti su strogo formalna za potrebe testiranja, kriterijum 7 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule o uobičajenom poslovnom riziku, i kriterijum 8 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule zabrane konkurencije. Sve ostale kriterijume utvrđivaće poreski inspektor sa širokim prostorom za diskreciono tumečenje činjenica "na terenu".Veliki broj domaćih preduzetnika i IT-ijevaca je u procesu donošenja zakona izražavao bojazan da će se novim propisima biznis učiniti manje konkurentnim u odnosu na region.Digitalna zajednica, organizacija koja je nastala kao odgovor na navedene poreske izmene, saopštila je da su neke njihove sugestije usvojene, ali da u konačnoj verziji zakona "ipak nije odgovoreno na sva njihove zahteve i pitanja"."Jedan od glavnih problema na koje je ukazano jesu nedovoljno definisani kriterijumi testa, za koji verujemo da daje isuviše slobode za tumačenje i uvodi nesigurnost u poslovanje domaćih privrednih subjekata (i preduzetnika i kompanija koje sa istima sarađuju). Kako ne postoji mogućnost da preduzetnik na početku svog poslovanja bude siguran u kojoj meri ispunjava test, kao ni bilo kakva garancija državnih institucija s kojom bi preduzetnik mogao da posluje bez bojazni da će postojati različito tumačenje stavki testa, smatrali smo da treba na neki način obezbediti manju neizvesnost", navodi se u saopštenju.Jedna od tačaka koja je izazivala najviše nedoumica bio je prvi kriterijum, a koji glasi "Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru". Država je i u pojašnjenjima navela da je teško odrediti "tačan, pa i okvirni broj radnih časova određene učestalosti da bi se sa sigurnošću tvrdilo da postoji određeno radno vreme nesamostalnog preduzetnika", kao i da će ispunjenje ili neispunjenje ovog kriterijuma u praksi zavisiti "od slučaja do slučaja".U svim pojašnjenjima kriterijuma, država je poreskim inspektorima omogućila više načina za utvrđivanje samostalnosti, a dala im slobodu da ih po svom nahođenju biraju, zbog čega su preduzetnici i ranije upozoravali da im se omoguććava preveliko diskreciono pravo da nekome razrežu porez.Poreska je objasnila da je prvi kriterijum testa samostalnosti postavljen alternativno, odnosno da je dovoljno da jedan od dva pod-kriterijuma bude ispunjen da bi se smatralo da je kriterijum 1 ispunjen.Druga najčešća tačka sporenja ticala se dužine angažovanja i glasila je "Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa". Ukoliko je ugovor o angažovanju zaključen na neodređeni vremenski period pri čemu je preduzetnik konstantno ili redovno/kontinuirano na raspolaganju nalogodavcu, a preduzetnik pet kalendarskih meseci izdaje fakture za svoj rad u tom periodu, poreski inspektor će smatrati da je kriterijum 9 ispunjen, navodi se u pojašnjenju.To znači da preduzetnici, ako žele da ne "padnu" na ovom kriterijumu, više ne mogu da na neodređeno ili višemesečni period potpišu ugovor po kom bi bili u obavezi da nalogodavcu budu na raspolaganju, shodno hitnosti posla.Od devet kriterijuma po kojima će država ocenjivati da li je preduzetnik koji radi kao podizvođač za drugu kompaniju samostalan ili ne, će se ubudući razrezivati visina poreza. Test samostalnosti uveden je Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a preduzetnici koji padaju test samostalnosti, a do početka marta nistu otvorili DOO-a ili se zaposlili, pri kontroli poreskog inspektora plaćaju veći porez i doprinose na prilive koji stignu nakon tog datuma.Ranije je najavljeno da će u slučaju da test padnu, odnosno pozitivno odgovore na pet od devet pitanja, preduzetnici odnosno poslodavci plaćati pun iznos poreza, kao na standardni ugovor o radu. U nedavno objavljenom dokumentu se navodi i da će utvrđivanjem nesamostalnosti kroz test sve prihode ostvarene u tom odnosu država oporezujivati kao "drugi prihod", čime se poreska stopa povećava sa dotadašnjih 10% na novih 20%, pri čemu se povećava i osnovica na kojuse poreska stopa primenjuje, ali i osnovica doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje.Pored toga, nalogodavcu se naplaćuja i zatezna kamata na ovako utvrđen poreski dug.Kako bi smanjila pritisak na IT industriju, država je predvidela poreske olakšice za ljude koji od 2020. godine zasnuju radni odnos, koje će u naredne tri godine postepeno smanjivati. Država je ranije objasnila da će videti kako će postupiti nakon perioda od tri godine.
Beograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-om
Grad Beograd zaključio je sporazum o zakupu vozila sa kompanijom Auto Čačak u vlasništvu biznismena Milenka Kostića, povezanog sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Ugovor između Grada i grupe ponuđača vredan oko 20,8 miliona dinara potpisan je 26. februara, vidi se iz obaveštenja objavljenog na portalu javnih nabavki.Okvirni sporazum zaključen je sa grupom preduzeća koju predvodi Auto Čačak kao nosilac posla, a čine je još kompanije Porsche Mobility i Fleet Partner.Nakon okvirnog sporazuma, pojedinačne ugovore o javnoj nabavci sa ovom grupom ponuđača zaključiće JKP Gradska čistoća, JP Sava centar, pozorište „Boško Buha“, Prihvatilište za odrasla i stara lica, PU Rakovica, Centar dečijih letovališta i oporavilišta i Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, navodi se u odluci o zaključenju okvirnog sporazuma.Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Još jedan član SNS-a i direktor Kostićevog preduzeća Auto Čačak Inženjering, Milijan Minić, služio je kao gradski većnik u Čačku.Minić je 2012. godine na sednicama gradske vlade glasao da se Auto Čačku dozvoli da izgradi veći broj kvadrata na parcelama zakupljenim od grada nego što je to bilo predviđeno uslovima tendera, pisao je Istinomer.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.Beograd nabavlja vozila od kompanija bliskih SNS-u
Instant plaćanje skeniranjem QR koda od danas u Srbiji
U Srbiji je od danas omogućeno plaćanje robe koje je obeleženo oznakom "IPS" (Instant plaćanja Srbija) skeniranjem QR koda na deklaraciji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Ova plaćanja inicir...
Nevena Ružić podnela ostavku u službi Poverenika za informacije od javnog značaja
Nevena Ružić podnela je ostavku na položaju pomoćnika generalnog sekretara – Sektor za harmonizaciju u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Kako se navodi u Rešenju poverenika Milana Marinkovića objavljenom u najnovijem Službenom glasniku, njoj prestaje rad na ovom položaju jer je podnela pismenu ostavku.Nju će na ovom mestu, u narednih šest meseci kao vršilac dužnosti, naslediti Lela Rudić. Podsećamo, Nevena Ružić je u leto 2019. bila kandidat za novog poverenika. Nju je podržalo više od 60 organizacija civilnog društva, medija i predstavnika stručne i naučne zajednice kada je pozvalo narodne poslanike Skupštine Srbije da podrže u tom trenutku aktuelnu pomoćnicu generalnog sekretara Službe poverenika. Nevena Ružić je rođena 1977. godine u Beogradu.Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine.U Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je bila od maja 2009. godine. Rukovodi Sektorom za harmonizaciju.2017. godine po sprovedenoj bezbednosnoj proveri izdat joj je sertifikat za pristup tajnim podacima do stepena poverljivosti „Strogo poverljivo“.2012. godine izabrana je za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, a u periodu od 2014. do 2016. godine je bila i zamenica predsednika Savetodavnog komiteta.Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije kojim predsedava Poverenik za informacije Velike Britanije.2014. godine, u periodu od aprila do juna, sticala je iskustvo radeći u Agenciji za zaštitu podataka o ličnosti Kraljevine Holandije.Ima master diplomu iz pravnih nauka Univerziteta u Lidsu, Velika Britanija (tema: odnos prava na pritup informacijama i zaštite podataka o ličnosti), i master diplomu humanitarnih nauka Univerziteta Malte (tema: Sloboda izražavanja na internetu). Položila je pravosudni ispit.Govori engleski i nemački, i služi se francuskim i ruskim jezikom.
Svečano otvoren hotel Mona Plaza u Beogradu
Svečano otvoren hotel Mona Plaza u Beogradu Negovanje nasleđa uz snažan razvoj hotelijerstva Beograd, 27. februar 2020 – Novi hotel kompanije Mona Hotel Management – Mona Plaza, otvoren j...
Otvorene prijave za Evropski kviz novca 2020
Treći Evropski kviz novca u Srbiji biće održan 17. marta ove godine, a Udruženje banaka Srbije (UBS) pozvalo je učenike uzrasta od 13 do 15 godina da se do 14. marta prijave za učešće u takmičenju. Cilj Evropskog kviza novcajeste da se mladi, koji sve ranije postaju korisnici finansijskih usluga, na vreme obuče za odgovorno i samostalno korišćenje bankarskih i finansijskih instrumenata, saopštili su organizatori.Za dva prvoplasirana učesnika i njihove nastavnike je obezbeđen put u Brisel i nastup u evropskom finalu ovog takmičenja."Podizanje finansijske pismenosti jedan je od osnovnih ciljeva Udruženja banaka Srbije. Posebno nam je važno da stavimo akcenat na mlade i zbog toga ovaj kviz realizujemo u digitalnoj formi, preko platforme Kahoot!. Ovom akcijom pokazujemo ne samo da bankarski sektor Srbije u potpunosti prati svetske trendove, već i da su naši đaci izuzetno vešti i upoznati sa finansijskim instrumentima i pojmovima", kazao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Pokretač Evropskog kviza novca je Evropska bankarska federacija u saradnji sa svojim članicama, bankarskim udruženjima iz tridesetak evropskih zemalja. Prošle godine na nacionalnom nivou takmičenja učestvovalo je više od 600 učenika iz Srbije, odnosno oko 150 osnovnih i srednjih škola.Više o Evropskom knizu novca dostupno na veb-sajtu organizatora.
Nedeljnik: Komisija da utvrdi da li se novinari u Srbiji prisluškuju
List Nedeljnik zatražio je formiranje nezavisne komisije, u kojoj bi se nalazili predstavnici dva najveća dinaćaudruženja novinara, koja bi ispitala da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji.Nedeljnik je u današnjem broju objavio i da su čekali da vide da li će Tužilaštvo da pokrene istragu povodom da li je komunikacija između glavnog urednika tog lista Valjka Lalića i opozicionog političara Dragana Šutanovca.Pre desetak dana redakcija Nedeljnika je saopštila da Šutanovčev autorski tekst, na koji je reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin, nikada nije objavljen u tom listu, već je bio deo elektronske komunikacije sa uredništvom. Vulin je nakon toga rekao da je citirao intervju sa Šutanovcem objavljen u listu Kutrir, kao i da će poslanik njegove stranke Đorđe Komlenski podneti krivičnu prijavu protiv njega kako bi se utvrdilo da li su novinari ili politički protivnici prisluškivani."Pošto se [podnošenje krivične prijave], po svemu sudeći, nije desilo, odlučili smo sa svojim advokatima da pokrenemo tužbu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i da se direktno obratimo Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima", navodi Nedeljnik.Odbor za kontrolu službi bezbednosti je prošlog petka jednoglasno usvojio Izveštaj Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane o izvršenom vanrednom nadzoru u Vojnobezbednosnoj agenciji, u kojem se navodi da prema Šutanovcu i Laliću VBA nije primenjivala posebne postupke i mere kojima bi se mogli prikupiti podaci iz međusobne komunikacije.Redakcija Nedeljnika navodi da je indikativno što je Odbor tražio kontrolu samo jedne obaveštajne agencije, a da slični nadzor nisu tražili od drugih organizacija koje imaju kapacitete za presretanje elektronske komunikacije, poput Vojno-obaveštajne agencije, Bezbednosno-infotmativne agencije ili Ministarstva unutrašnjih poslova."Sporan je i sam način na koji je Odbor kontrolisao VBA. Sudeći po dokumentu koji se pojavio u više beogradskih medija, Odbor je zatražio vanredni nadzor VBA u četvrtak 20. februara, a izveštaj [o nadzoru] je usvojen na sednici Odbora samo dan kasnije, u petak 21. februara", dodaje Nedeljnik.
-e1749633688415-270x152.jpg)
Srbija se zadužuje za 43 miliona evra kod IBRD
Srbija će uzeti kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) od 43 miliona evra za sprovođenje projekta „akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva“.Od tog novca, 15.392.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova i nekonsultantskih usluga, konsultantskih usluga, obuku i operativne troškove za projekat.Za Fond za nauku obezbeđen je grant od 22,5 miliona evra, dok je još pet miliona namenjeno za sufinansirajući grant za finansiranje investicija i tehničke pomoći u оdabranim kompanijama.Cilj ovog projekta je unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u cilju rasta preduzeća, navodi se u tekstu ugovora.Novac će između ostalog biti potrošen na finansiranje odabranih konkurentnih programa Fonda za nauku i grantove za naučna istraživanja koji će se dodeljivati pojedincima, grupama istraživača i kompanijama.Naučna istraživanja treba da promovišu veze između privatnog sektora i istraživačko-razvojne zajednice, jačaju saradnju sa EU i drugim međunarodnim programima i slično.Jedan od ciljeva je i uspostavljanje programa za saradnju sa naučnom dijasporom u okviru Fonda za nauku u cilju finansiranja tehničke pomoći i obezbeđivanja grantova za naučnike, istraživače, preduzetnike i dijasporu Srbije.Država je u obavezi da otplaćuje glavnicu duga u ratama svakog 15. maja i 15. novembra od 2023. do 2031. godine.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim se proglašava zakon o ovom zajmu, koji je objavljen u poslednjem broju Službenog glasnika.Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima sedište u Vašingtonu, SAD, i deo je Svetske banke.Proglašen zakon o 100 miliona evra kredita za Srbija vozZa toplovod kineski kredit od 165 miliona evra
Dragan Filipović dobio priznanje „Planeta Biznis“
Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija, dobio je priznanje „Planeta Biznis“ ekonomskog časopisa Magazin Biznis za najboljeg menadžera u Srbiji u 2019. godini, saopštila je kompanija Generali Osiguranje Srbija. Priznanje je pripalo Draganu Filipoviću, za uspešno upravljanje kompanijom i doprinos razvoju industrije osiguranja u Srbiji. Od januara 2016. godine, Filipović je predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija i predsednik Upravnog odbora Generali Osiguranja Crna Gora. Filipović je i član Generali Leadership Group, koju čini 200 najistaknutijih menadžera Generali grupe.Kompanija Generali Osiguranje Srbija, na čijem je čelu, zapošljava preko 1.500 ljudi u Srbiji. U prvih devet meseci 2019. Generali je ostvario premiju od 17 milijardi dinara što predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa tržišnim učešćem od 21,4 odsto i ukupnom premijom od preko 21,4 milijardi dinara, Generali je druga najveća kompanija na srpskom tržištu osiguranja.Zahvaljujući se na uručenoj nagradi Dragan Filipović je rekao: “Velika mi je čast i zadovoljstvo da primim ovo priznanje, a posebno mi je drago što sam dobitnik nagrade u godini kada časopisi Ekonometar i Magazin Biznis proslavljaju petnaest godina postojanja. Generali Osiguranje Srbija je prošle godine ostvarilo rekordne rezultate ne samo u pogledu premije i profita već i po zadovoljstvu naših zaposlenih i klijenata. Zbog toga želim da se zahvalim i menadžment timu i svim našim ljudima, kojima pripada deo ove nagrade, jer su naši uspesi rezultat timskog rada čiji sam veliki zagovornik”. Dragan Filipović je menadžer koji je u prošlih 26 godina izgradio blistavu karijeru, radeći najpre u najvećoj domaćoj privatnoj kompaniji, a potom u industriji osiguranja. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 1994. godine Dragan Filipović se zaposlio u Delta Holdingu i bio odgovaran za razvoj nekoliko različitih profitnih centara: Delta Auta od juna 1996. do septembra 1999; Delhema od septembra 1999. do septembra 2002; Delta Maxi Grupe od septembra 2002. do marta 2010. Od 2002. do 2010. godine rukovodio je Delta Maxi Grupom, koja je tokom njegovog mandata postala broj jedan nacionalni trgovinski lanac, a širenjem poslovanja u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, postaje i regionalni trgovinski lanac. Od marta 2010. do maja 2014. bio je potpredsednik Delta Holdinga za strateška partnersta, a od maja 2011. do januara 2016. godine potom zamenik generalnog direktora i član Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis nagradu Planeta Biznis tradicionalno dodeljuju od 2007. godine.
Petrović (Fiskalni savet): Plata od 900 evra ne rešava problem emigracije
Obećana prosečna plata od 900 evra, čak i da je obećanje kredibilno, ni izbliza ne rešava problem emigracije iz Srbije, već samo jačanje institucija i sprovođenje reformi, ocenio je u najnovijem broju Nedeljnika predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.On je kazao da su analize Saveta pokazala da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je država dobro uređena."Lošije uređene države koje imaju visoku korupciju, nizak novo vladavine prava, loš kvalitet javnih usluga, gube najviše stanovnika", rekao je Petrović.Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem decembra obećao je prosečnu platu od 900 evra.On je dodao da se upravo zato dešava da su emigracije iz relativno dobro uređenih zemalja, poput Letonije i Litvanije, upola manje nego iz Hrvatske, iako je prosečna plata u ovim baltičkim zemljama od 830 evra osetno niža nego u Hrvatskoj gde je prosečna plata 900 evra. Petrović je ocenio da se problem emigracije ne može potpuno rešiti u narednim godinama, ali može "znatno da se umanji i svede na podnošljiv nivo". Prema analizama Fisklanog saveta, emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije će porasti u narednih pet godina 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP od 4 odsto. (VIDEO) Pola mladih ode, pola se učlani u SNS
Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra
Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovoara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacija.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju.Ministar finansija Siniša Mali je nakon potpisivanja ugovora izjavio da ponuda za Komercijalnu "prevazilazi očekivanja zasnovana na proceni vrednosti banke", koju je izradila konsultantska kuća Lazard.On je dodao da će savprihod koji država ostvari od prodaje Komercijalne banke uložiti u investicioni plan "Srbija 2025" i vraćanje dugova.Predsednik Izvršnog odbora NLB Blaž Brodnjak je kazao da će se ovom transakcjom tržišni udeo u ukupnoj aktivi te banke u Srbiji povećaće na preko 12%, čime će NLB postati treća najveća bankarska grupa u zemlji.Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, te će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija.
Nectar predstavio prvi izveštaj o održivom poslovanju
NECTAR PREDSTAVIO PRVI IZVEŠTAJ O ODRŽIVOM POSLOVANJUNECTAR PRVI U REGIONU UVODI AMBALAŽU BILJNOG POREKLA I INVESTIRA VIŠE OD 7 MILIONA EURA U PROIZVODNJU ‘ZELENE ENERGIJE’ Beograd 26. februar 2020. – Nectar grupa, lider na tržištu voćnih sokova u regionu, predstavila je danas prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju ‘zelene’ energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje. ‘Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje “, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe. “Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža“. Ponosni smo da je 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju Nije svejedno u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji, proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode– trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”.Nectar je najavio prvi u regionu i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. ‘U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja“, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer Jugoistočne Evrope kompanije Tetra Pak. Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od preko 7 miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju ‘zelene energije’ (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine. “Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković. Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Djukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti prateći preporuke Generalnog Sekretara UN:“Nectarovi rezultati koji su predstavljeni danas u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači.“ Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju: „Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših najuspešnijih poslovnih sistema i lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih.“U sastavu Nectar grupe danas posluju osim Nectara, Fructal i Heba. Sa ukupno 1.319 zaposlenih i izvozom od 30% u preko 60 zemalja, konsolidovanim poslovnim prihodima od preko 110 miliona evra u 2019. godini i tržišnim učešćem od 23% na tržištu regiona ex Yu, Nectar grupa je nesumnjivo lider.
„DA“ za Lidlove proizvode
SRBIJA SE IZJASNILA – „DA“ ZA LIDLOVE PROIZVODEU velikom nezavisnom istraživanju, koje je u decembru prošle godine sprovela agencija IPSOS ispitivanjem više od 5700 stanovnika Srbije, testirano je 258 proizvoda Lidla, jedinog savremenog diskonta u Srbiji. Čak 77% ispitanika ocenilo je Lidlove proizvode proverenog kvaliteta kao vrlo dobre ili odlične, čime su potvrdili da je upravo asortiman, jedan od razloga zbog čega je ovaj trgovinski lanac postao izbor za kupovinu velikog broja potrošača Srbije.Potvrda „Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zasniva se na istraživanju koje je uključilo 5753 ispitanika, oba pola i različite starosne dobi, uzrasta od 18 do 60 godina, iz gradova koji reprezentuju regione Srbije. Testirani su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi, koji se mogu kupiti isključivo u Lidlu, sa ciljem provere zadovoljstva lokalnih potrošača Lidlovim brendovima, kao što su Pilos - za mlečne proizvode, Dulano - za mesne prerađevine, Saguaro – za vodu, Fin Carre i J.D. Gross - za čokolade, itd. „Želeli smo da već u ovoj prvoj fazi poslovanja čujemo mišljenje potrošača o Lidlovim proizvodima koje ranije nisu imali prilike da probaju u Srbiji. Jako smo ponosni zbog činjenice da su u proseku, na ovaj broj testiranih proizvoda, 3 od 4 ispitane osobe procenile naše proizvode kao vrlo dobre ili odlične. To nam je potvrda da potrošači cene to što smo se temeljno posvetili asortimanu, posebno u vidu provere kvaliteta i unapređenja receptura,“ izjavio je Daniel Petrovečki, direktor Nabavke u Lidlu Srbija.Za potrebe Lidla proizvode mnogi veliki proizvođači, svetski poznate kompanije, ali i izvrsni domaći dobavljači, čime se obezbeđuju visok kvalitet i povoljne cene. Lidl, kroz širok dijapazon proizvoda koje nudi, omogućava potrošačima jednostavnu i „pametnu“ kupovinu, pri kojoj dobijaju dodatnu vrednost za uložen novac. Ovo je potvrđeno i priznanjem Best Buy Award Private Label 2019/2020 – koje je ova kompanija dobila za najbolji odnos cene i kvaliteta privatnih robnih marki u čak 21 kategoriji. Od januara ove godine, izbor pri kupovini u Lidlu dodatno je olakšao simbol „Tvoja Lidl cena“ koji predstavlja sinonim za posebno dobru kupovinu, jer posebno ističe proizvode vrhunskog kvaliteta po izuzetno povoljnim cenama. VIŠE O METODOLOGIJI ISTRAŽIVANJA„Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zaključak je istraživanja koje je sprovela najveća nezavisna agencija IPSOS, sa tradicijom dužom od 20 godina, a kako bi metodologija u potpunosti odgovorila zahtevima istraživanja za objektivnošću, ocenjivan je veliki broj različitih grupa proizvoda, a posebno se vodilo računa o načinu samog ispitivanja.Za proizvode iz kategorije hrane i pića, koji su u pakovanju, spremni za konzumaciju, poput sokova, keksa, čokolada, ispitanici su odmah nakon probavanja na centralnim lokacijama navedenih gradova, davali ocene od jedan do pet, bez uvida u to koji brend je u pitanju – takozvano testiranje „na slepo“. Nešto kompleksniji proces bio je osmišljen za potrebe ocenjivanja proizvoda za čiju je procenu neophodna prethodna priprema, poput mesa, testenine i smrznutog povrća i na kraju, kao i onih, čija se procena može dati isključivo kod kuće, nakon višestruke upotrebe, poput kućne hemije ili hrane za ljubimce. Zbog toga, u samo istraživanje je uključeno ukupno 814 domaćinstava.VIŠE O ISPITIVANIM PROIZVODIMA U istraživanje su uključeni proizvodi iz gotovo svih kategorija proizvoda koji se mogu naći u Lidlu u Srbiji: sveže pecivo iz Lidlove pekare i bezalkoholna pića – Solevita, Saguaro, Freeway, Dizzy; čokolade i čokoladice – Fin Carre, J.D. Gross; kafa, čaj i kakao – Bellarom, Lord Nelson; keksi i vafli – Mister Choc; bomboni, praline i ostali slatkiši – Sugarland; mesne prerađevine – Pikok, Dulano; mleko i mlečni proizvodi – Pilos, Milbona, Lovilio; musli, pahuljice za doručak – Crownfield; pivo i vino – Argus; proizvodi za pranje i čišćenje – W5, Formil, Dalvia; pudinzi – Milbona, Castello; sladoledi – Gelatelli; slane grickalice – Snack Day; slatki namazi – Choco Nussa, Maribel; smrznuta jela, voće i povrće - Freshona, Trattoria Alfredo; testenine – Combino; konzervirano povrće – Chira; hrana za kućne ljubimce - Coshida i Bellosan.
Majke na porodiljskom ne mogu da obnove minus
Porodilje u Srbiji tokom na porodiljskog bolovanja ne mogu da obnove dozvoljeni minus ili da uzmu kredit u banci, iako ispunjavaju sve uslove, pišu "Večernje novosti". Razlog je niz propusta u Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Trudnicama novac na ime naknade uplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, a problem nastaje nakon porođaja. Brigu o primanjima porodilja tada preuzima Ministarstvo za rad, ali ono ne izdaje potvrdu o tim primanjima. Tako žena na porodiljskom bolovanju ne može da obnovi dozvoljeni minus ili da uzme kredit u banci, jer ne može da pribavi dokaz da je u poslednja tri meseca imala primanja. Koordinatorka portala "Bebac" Jasmina Mihnjak objašnjava da taj problem postoji već dve godine, od kada je Zakon donet. "Državu to ne zanima, njima je važno da se novac isplaćuje, a da li mame mogu da ostvare druga prava, potpuno im je nebitno. Firma ne može da izda papir o poslednje tri uplate koji banka traži kao uslov za kredit ili dozvoljeni minus, jer oni novac nisu ni dali. Propust moraju da reše banka i Ministarstvo za rad", kaže Mihnjak za "Večernje novosti". U Narodnoj banci Srbije ističu da propisi kojima je uređeno upravljanje kreditnim rizikom banke, ali ni drugi podzakonski akti NBS ne predstavljaju prepreku za uvažavanje primanja koja se ostvaruju po osnovu porodiljskog odsustva u kontekstu ocene kreditne sposobnosti. Kako su objasnili u NBS, banka može da koristi podatke o primanju iz svoje evidencije i evidencije druge banke, kako po osnovu zarade, tako i po osnovu naknade zarade, bez obzira na to ko je uplatilac.
Kragujevački biznismen preuzima akcije PD Zaječar
Kompanija Agromarket, u vlasništvu kragujevačkog biznismena Dušana Mojsilovića, objavila je da namerava da preuzme preostale akcije Poljoprivrednog dobra Zaječar, koje je već sada u njegovom većinskom vlasništvu.Obaveštenje o nameri preuzimanja akcija objavljeno je na sajtu Beogradske berze.Agromarket poseduje 89,48 odsto akcija PD Zaječar, a uskoro će izaći sa ponudom za preuzimanje preostalih 10,52 odsto.Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), preostale akcije su uglavnom u vlasništvu malih akcionara.Agromarket je proizvođač i distributer pesticida, semenske robe i baštenske opreme širom regiona Zapadnog Balkana.Ta kompanija tvrdi da pokriva trećinu tržišta pesticida u Srbiji, četvrtinu tržišta semenske robe i četvrtinu tržišta baštenske opreme.Krajem prošle godine mediji su pisali da Agromarket takođe želi stoprocentno vlasništvo nad akcionarskim društvom Galenika fitofarmacija, u kom trenutno ima 82,9 odsto udela, prema podacima CRHoV.Osim Srbije, Agromarket ima predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji, navodi se na sajtu ove kompanije.
NLB uskoro preuzima Komercijalnu banku, detalji dogovora nepoznati
Domaći i regionalni mediji su preneli da je Nova ljubljanska banka (NLB) postati vlasnik domaće Komercijalne banke, iako i dalje nema zvanične potvrde iz Vlade Srbije da banka više nije u većinskom vlasništvu države.Prema dostupnim informacijama, NLB još uvek od Narodne banke Srbije nije zatražila zahvalnost za sticanje vlasništva u trećoj najvećoj banci na domaćem tržištu, sa preko 10% udela u bankarskom sektoru sa blizu 420 milijardi dinara neto bilansne aktive.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju, prenosi RTS.Iako je budući vlasnik prema navodima beogradske štampe već "proglašen, kada će sama procedura biti privedena kraju i po kojim uslovima je prodata "Komercijalne" je i dalje nepoznanica za javnosti.Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan je ovog meseca u intervjuu za Večernje novosti izjavio da je ta finansijska institucija u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra.Uprkos rastućim prihodima, Komercijalna banka svojim akcionarima za prethodnih pet godina poslovanja za dividende duguje oko 27 miliona evra, zbog čega je i dalje nejasno da li će ta dugovanja preuzeti kupac, niti kako će to uticati na cenu. Komercijalna neisplaćivanje opravdava gubiima zabeleženim 2015. i 2016. godine.Prethodna analiza Nove ekonomije ukazuje da je banka imala stabilan rast aktive u periodu od 2010. do 2014. godine, nakon kog dolazi do blagog pada od 4% upravo zbog otpisa nenaplativih kredita, zbog čega je u naredne dve goine zabeležila gubitak.U prvoj fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljene su četiri ponude, koje su se kvalifikovale za ulazak i u drugu fazu procesa, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija navodno kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od investicionih fondova koji su buli suvlasnici u Komercijalnoj banci, potrošivši 260 miliona evra za oko 40% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 35% više nego što iznose obavezujuće ponude.List Danas je naknadno objavio da je najviše novca za kupovinu 83% vlasništva nad Komercijalnom bankom ponudila domaća AIK banka Miodraga Kostića, oko 395 miliona evra.Po toj ceni, kada se uračunaju procene dugovanja, ukupna vrednost Komercijalne banke bi bila tek nešto više od 471 miliona evra trenutne tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi.Mišljenja o prodaji Komercijalne, koja ove godine slavi pet decenija od osnivanja, su u stručnoj javnosti podeljena.Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovana Tabaković je u više navrata ocenila da Komercijalnu banku nije neophodno prodavati, kao i da država ne treba da se lišava potencijala te finansijske institucije."Da se ja pitam, država bi pokazala da ume da bude vlasnik te banke, kao što je pokazala da ume da uredi javne finansije na takav način da pokazuje u svojim bilansima suficit, a da istovremeno ima najveći nivo rasta infrastrukturnih investicija", kazala je Tabaković.Njen prethodnik i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je sa druge strane kazao da se država u proteklih 15 do 20 godina nije pokazala kao dobar vlasnik u finansijskom sektoru, prevashodno u zaštiti imovine poreskih obveznika.Još jedan profesor sa Ekonomskog falukteta Đorđe Đukić je je za Sputnjik izjavio da je to bio neodgovoran potez, zato što je tržišni ambijent za prodaju trenutno nepovoljan, zbog epidemije koronavirusa i trgovinskih sukoba, kao i da pojedine države centralne i istčne Evrope svesno smanjuju udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru."Srbija će ostati bez manevarskog prostora da reaguje na tu buduću kriznu situaciju. Bićemo potpuno nepripremljeni za te nove šokove u narednih pet ili šest godina jer smo se sami neodgovornom odlukom odrekli toga", rekao je Đukić, dodavši da bi Srbija preko Komercijalne zapravo mogla da "usmerava sredstva u ono što je zaista nacionalni interes".Programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba "Libek" Mihailo Gajić je u autorskom tekstu za Talas.rs ocenio da Komercijalna banka nije podlegla političkim pritiscima u Srbiji zbog značajnog udela koje su Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj imale u njoj."[...] Prodaja Komercijalne banke dobra stvar za sve nas – da je ostala u državnim rukama, nekoliko godina bi delovalo da je sve u redu, ali onda bismo morali da otvorimo novčanike i da saniramo loše poslovanje banke, a korist bi pokupili politički povezani tajkuni i političari", naveo je Gajić
Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?
Business Info Group u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom vas poziva da prisustvujete Panelu “Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?“, koji će se održati u petak 6. marta 2020. godine (10h, ENVOY CONFERENCE, Gospodar Jevremova 47, Beograd).Na Panelu će govoriti:• Prof. dr Danica Šantić, Geografski fakultet Beograd • Ivan Brkljač, Direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka• Stefan Đorđević, generalni sekretar, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) • Ivana Pavlović, pravni zastupnik, UGS NezavisnostModerator: Ivana Pavlović, urednica portala Nova ekonomijaTeme panela:• Koliko mladih zaista odlazi iz Srbije?• Možemo li govoriti o cirkularnim migracijama u Srbiji?• Da li je Beograd samo usputna stanica za mlade iz unutrašnjosti?• Šta kažu najnovija istraživanja o migracija mladih: Gde bi mladi da se presele? Koliko se dugo zadržavaju? Zašto odlaze?• Da li se neko sistemski bavi mladima koji se vraćaju u zemlju? Ima li dobrih praksi na koje možemo da se ugledamo?• Kojim merama i politikama država planira da uspori odlazak mladih i afirmiše povratne migracije?Svoje prijave možete poslati na mejl adresu tanja.milanovic@big.co.rs
Ministarstvo raspisalo konkurs, fond za važne projekte 500 miliona
Ministarstvo pravde raspisalo je konkurs za dodelu sredstava za finansiranje projekata iz oblasti od javnog značaja, a ukupan iznos koji će biti podeljen iznosi 500 miliona dinara.Pravo učešća na konkursu imaju svi nosioci projekta iz oblasti javnog interesa koji će se realizovati u 2020. budžetskoj godini – fizička i pravna lica, organi, organizacije, javne ustanove, preduzetnici, udruženja, fondovi i humanitarne organizacije.Novac je prikupljen po osnovu oportuniteta, pravnog instituta koji omogućava da javni tužilac odloži krivično gonjenje za dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza, od kojih je jedna – uplata novca u humanitarne svrhe.Prijave za projekte se otvaraju 13. marta, a rešenje o prihvaćenim projektima doneće Vlada Srbije.Prošle, 2019. godine, 470 miliona dinara podeljeno je na 150 projekata, a najveći broj dobitnika činile su obrazovne i zdravstvene ustanove.Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraIzvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije
