Međunarodni monetarni fond predviđa da će svetska privreda doživeti pad privredne aktivnosti od 3 procenta u 2020. godini kao posledicu pandemije korona virusa. Za Srbiju se takođe predviđa privredni pad od ...
.jpg){kind=small}
Sredinom aprila iz plastenika voćara stižu prve jagode, međutim zbog vanrednog stanja zabrinuti su za plasman voća. Usled zatvaranja pijaca, proizvođači jagoda ne znaju šta će sa rodom, pa su njihovi dnevni gubici ozbiljno počeli da rastu.- Gajimo jagode na 20 ari, ulaganja su bila velika, a prihod će biti nikakav. Voće i povrće ne može da čeka bolje dane i strategiju za pomoć koja u startu kasni, za nas je već kasno. Jer rod samo što nije, a nemamo kako da ga prodamo - kaže za RINU Mina Ranković iz čačanskog sela Prijevor, a prenosi Ekapija.Ugledni stručnjak za jagodičastvo voće dr Aleksandar Leposavić, za "Novosti" pojašnjava da su voćari u svetu već osetili drastične posledice, pa tako trenutna situacija sa virusom najviše pogađa proizvođače jagode iz Španije. Naime, proizvođači ove voćne vrste iz njihovog glavnog proizvodnog regiona, okoline grada Huelva, suočeni su sa ogromnim padom tražnje, a španska jagoda danima stoji netaknuta na trgovačkim rafovima širom Evrope.O situaciji u Srbiji i sa kojim problemima će se proizvođači susretati, dr Leposavić kaže da je "pred nama prilično neizvestan period".Naši proizvođači i prerađivači u mnogo su većoj meri podložni negativnom uticaju aktuelnih dešavanja. Problem sa obezbeđenjem radne snage, nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline i kupine, koje su dugo godina bile okosnica izvoza srpske privrede je evidentan - naglašava dr Leposavić.Ukoliko kriza potraje, kaže naš stručnjak, preporučuje se da se na vreme pripreme skladišni kapaciteti i da se obezbedi dovoljno ambalaže za prijem i smrzavanje robe u slučaju nedostatka ljudstva i nemogućnosti normalnog funkcionisanja proizvodnog procesa u prijemnim i prerađivačkim centrima u Srbiji.On dodaje da bi konkretna pomoć države bila od presudnog značaja za opstanak svih aktera u lancu proizvodnje. Iskustvo drugih zemalja, a posebno Francuske i njihova najava aktivnog uključivanja države u proces otkupa bi, po njegovom mišljenju i kod nas povoljno uticala na proizvodni ciklus.Pored ostalog, aktivnim uključivanjem države i strogom kontrolom proizvodnje, prerade i izvoza, a pri tome vodeći računa i o sopstvenom interesu, sprečile bi se i zloupotrebe o kojima svake godine, na različite načine, komentarišu sa jedne strane proizvođači, a sa druge izvoznici voća iz naše zemlje, zaključio je dr Leposavić.
Jedna od nazjavljenih mera finansijske podrške privrednicima koje je Vlada Srbije obećala tiče se se povoljnih kredita namenjenih povećanju likvidnosti kompanija 264 milijarde dinara ili 2,25 milijard...
Filmski centar Srbije (FCS) pozvao je Vladu Srbije da formira fond solidarnosti za pomoć slobodnim audiovizuelnim umetnicima, u koje ubraja glumce koji nisu u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta, kompozitore, scenariste, reditelje, snimatelje i mnoge druge radnike srodnih zanimanja.FCS napominje da bi takva mera mogla da očuva stvaralačku infrastrukturu u Srbiji, obzirom da su trenutno otkazana sva snimanja filmova, serija, reklama, statiranja, pozorišne predstave, javni nastupi, koji su često autorima jedini izvor prihoda."U tom kontekstu, FCS smatra da Vlada Srbije treba da posmatra slobodne umetnike ne samo kao ravnopravne privatne privredne subjekte, koji trpe posledice nastale situacije u vezi sa pandemijom koronavirusa, i na koje će se odnositi sve najavljene subvencije, povlastice i druga davanja, već da ima i vidu je ovo sektor posebno pogođen pandemijom, te da će i nakon ukidanja vanrednog stanja ovom sektoru biti potrebno i najviše vremena da počne da ostvaruje prihod", navodi se u saopštenju.FCS podseća da su odmah po početku krize tražili pomoć za distributere i prikazivačima kinematografskih dela, koji su prvi počeli da trpe finansijsku štetu zbog zabrane okupljanja, u vidu odlaganja plaćanja doprinosa za zaposlene, taksi, oslobađanja PDV-a."Ubrzo, FCS je zamolio i razmatranje pružanja pomoći veoma ugroženim sektorima audiovizuelne industrije, koji su značajno doprineli učešću kreativne industrije u BDP-u zemlje, a to su rental kompanije, producentske kuće, kao i srodne delatnosti poput filmskih i TV studija, scenografskih i kostimografskih radionica, postprodukcionog sektora, i drugih, koji imaju oko 5.000 zaposlenih radnika", dodaje se u saopštenju.
Epidemiolog Predrag Kon drugi put za mesec dana najavljuje ostavku, prvi put pre mesec dana zbog zatvaranja škola i sada ponovo zbog postavljanja pitanja ko je odgovoran za masovnu zarazu u Gerontološkom centru u Nišu. On je najavio je mogućnost da se povuče iz stručnog tima zbog kritika koje je pretrpeo nakon što je objavljena informacija da je korona virus zarazio veliki broj ljudi u Gerontološkom centru u Nišu, ali je iz kabineta predsednika Srbije najavljeno da će Aleksandar Vučić pokušati da ga ubedi da odustane od te odluke."Koliko vodim po fejsbuku, glavni krivac za prodor virusa u Gerontološki centar u Nišu sam ja i stručni tim. Vreme je da se povučem zbog toga i prepustim boljima da vode pandemiju. Bolje ne umem i ne znam. Ratove neću da vodim ni protiv koga, osim protiv virusa. Neprekidno pratim sve misleće ljude i kako se gnev umesto na situaciju i sam virus okrenuo prema meni i stručnom timu. Vreme je da se sklonim. Privremeno isključenje. Sve najbolje", napisao je Kon na svom fejsbuk nalogu.U međuvremenu, agenciji Beta je u Predsedništvu Srbije potvrđeno da će predsednik Aleksandar Vučić "dati sve od sebe" i da će zamoliti Kona da nastavi da radi svoj posao u teškim vremenimaPodsećamo, dr Kon je pretio ostavkom na početku marta kada je odlučno branio tezu da je zatvaranje školskih i predškolskih ustanova kontraproduktivno u ovom trenutku. “Jednostavno, nemamo situaciju porasta respiratornih infekcija u školskim kolektivima. To je pokazatelj da nema prenošenja. Takođe, svi oni podaci koji su dobijeni od kolega iz Kine koji su sve ovo preživeli govore da deca praktično da i ne obolevaju, a ono što je najkarakterističnije je da imaju infekcije, ali da nisu prenosivi", naveo je Kon 13. marta.Već narednog dana, pretio je ostavkom ako se škole zatvore na dve nedelje, ali se zalaže za zatvaranje do kraja školske godine.Ovaj poznati epidemiolog, bogatog iskustva, jedno vreme bio je i ratni epidemiolog. Pre nekoliko godina bio je na čelu Radne grupe za odbranu od gripa. Tako je 2009. godine zapretio da će podneti ostavku ako se ne vakciniše bar milion građana, imajući u vidu da se broj vakcinisanih smanjivao zbog agresivne antivakserske kampanje. “Ako je virus dosad, u dva talaščića, napao oko pet odsto stanovništva Srbije i uzeo čak 47 života, pravi epidemijski udar mogao bi da bude jači i da zahvati trećinu stanovništva", upozorio je tada Kon. Radna grupa odbila je njegovu ostavku.
Domaćim pravnim licima i ograncima stranih kompanija u Srbiji nove mere za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa omogućeno je odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04. januara 2021. godine, kao i akontacije poreza na dobit pravnih lica do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit.U Vladinoj Uredbi o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 se ipak navodi da će firme porez morati da plate naknadno, u 24 jednake mesečne rate bez kamate.Preduzetnici koji poreze i doprinose na prihod plaćaju samooporezivanjem koji se ne opredele za isplatu lične zarade ostvaruje pravo na odlaganje plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, po istim pravilima, dok se paušalcima odlaže plaćanje obaveza po istom osnovu za mart, april i maj 2020. godine za početak januara naredne godine.Pravo na pogodnosti mogu ostvariti sva preduzeća koja su osnovana do 15. marta 2020. godine ili koja su do tada postali obveznici PDV, pod uslovom tog datuma do 10. aprila nisu otpustile više od 10% svojih zaposlenih.Po tekstu Uredbe, poljoprivrednici, advokati i zanatlije se smatraju preduzetnicima u smislu poreskih propisa, mogu da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ako ispunjavaju preostale uslove.Ove mere mogu isporistiti svi privredni subjekti, uključujući neprofitne i sportske organizacije ,ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstavaTakođe, poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.Mere se odnose i na privredne subjekte koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, odnosno ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti ili mirovanje (ako su preduzetnici) do 15. marta, ukoliko ispunjavaju sve ostale uslove propisane Uredbom.Pravo na odlaganje poreskih obaveza nemaju banke, društva za osiguranje i reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.
Štab za vanredne situacije opštine Ruma odlučio je da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup viška povrća od povrtara, piše Agroklub. Odluka je doneta kako bi povrtari iz Rume na ovogodišnjoj proizvodnji imali što manje gubitke. Otkupljeno povrće iz plastenika koje pristiže ovih dana, kao što su salata, spanać i tikvica, biće ponuđeno sindikatima ili podeljeno kao vid humanitarne pomoći. Za sprovođenje odluke oformljena je tročlana komisija."Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno su salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud", rekao je predsednik opštine Ruma Slađan Mančić.Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da je u prošlom periodu većina povrtara vršila kontrolu proizvoda i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger", što znači da kvalitet proizvoda nije doveden u pitanje."Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu 'Rumski ceger', što znači da su prepoznati na tržištu", rekla je Klještanović.
Jedinice kruševačkog 246. bataljona za atomsko-biološko-hemijsku odbranu (ABHO) iz Kruševca angažovane su za dezinfekciju Beogradskog i Novosadskog sajma, hale Čair u Nišu, javnih površina u Nišu, Ćupriji, Kraljevu, Novom Pazaru, kao i u karantinima na više mesta u zemlji, piše portal KruševacGrad.Bataljon obavlja i dezinfekciju zgrade Generalštaba, kasarni i drugih objekata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Na zadatku je više od 90 vojnika, i koriste 15 posebnih vozila i uređaje za dekontaminaciju, uz prateću logistiku.Komandant te jedinice major Vladimir Filipović rekao je da je jedan pripadnik bataljona zaražen koronavirusom prilikom izvršavanja zadataka u Kliničkom centru Vojvodine, gde je i zbrinut."Njegovo opšte zdravstveno stanje je stabilno i očekujemo njegov skori povratak u jedinicu", rekao je Filipović.Bataljon za ABHO je u Kruševcu prvo uključen u dodatnu dezinfekciju najugroženijih lokacija, kao što su Opšta bolnica, COVID ambulanta 14. oktobar, deo oko Hale sportova, tržni centri i glavna ulica. Dezinfekcija je počela u krugu bolnice, ulaskom dva vozila za dezinfekciju.
Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) uputio je pisma nadležnim institucijama u državi i peticiju sa skoro 8.000 potpisa, kojima se apeluje da se najstarijim pčelarima dozvoli da obilaze svoje pčelinjake tokom vanrednog stanja.U saopštenju SPOS-a se podseća da je merama ograničenja kretanja svim pčelarima starijim od 65 u naseljima sa preko 5.000 stanovnika, kao i starijim od 70 godina u naseljima sa manje od 5.000 stanovnika, trenutno zabranjeno da posećuju svoje pčelinjake."SPOS je učinio sve što je mogao: razgovarali smo sa svima, pisali dopise svima na svim nivoima, ali stav nadležnih je do danas ostao nepromenjen. Ipak, Izvršni odbor SPOS-a je odlučio da još jednom pošalje POZIV ZA SPAS SRPSKOG PČELARSTVA, i to predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću", navodi se u saopštenju.U pismu koje je SPOS uputio medijima piše da je merama zabrane kretanja pogođeno preko 2.800 članova SPOS-a, odnosno više od trećine pčelara koje okuplja ta organizacija, kao i da su sve države u regionu uzgajivačima pčela dozvolile izuzeti od zabrane kretanja radi posete košnicama."Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane, jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život", dodaje SPOS.Radivoje Stojanović, zamenik predsednika SPOS-a, prethodno je za Novu ekonomiju ocenio da je trenutno u našoj zemlju ugroženo oko 160.000 košnica, da nemogućnost njihovog obilaska poslednjih dana koriste lopovi, odnosno da je članovima Saveza iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica."Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objasnio je Stojanović i dodao da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.Izgubljena godina za pčelare
Intervju sa Aleksandrom Baucalom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za podcast “Dan posle” (link na audio intervju). Razgovarao: Aleksandar GubašDan...
.jpg){kind=small}
Fabrika rashladnih uređaja "Gorenje" u Valjevu danas je nakon tri nedelje pauze zbog epidemije koronavirusa nastavila proizvodnju, prenose Večernje novosti.Kompanija "Hisens Gorenje" je navela da je dvoje njihovih radnika u toj fabrici pozitivno na korona virus, da su u dobrom zdravstvenom stanju, a da su zaraženi u "porodičnom okruženju" tokom tronedeljne obustave proizvodnje. "Iako su naši zaposleni zaraženi van radnog mesta, u skladu sa propisanim merama, 14 kolega koji su pre obustave proizvodnje sa njima bili u kontaktu, upućeni su u samoizolaciju od 28 dana", saopštilo je "Gorenje".Bez znakova oboljenja u samoizolaciji se nalazi još jedan zaposleni koji je tokom odmora bio u kontaktu sa zaraženim osobama, a dodatna mera predostrožnosti je da će se na radna mesta vratiti samo zaposleni čiji članovi domaćinstva ne rade u zdravstvenim ustanovama."Oni će posao obavljati od kuće, ako priroda radnog mesta to dozvoljava, ili će do kraja vanrednog stanja biti na prinudnom odmoru i primati 70 odsto plate", javljaju Novosti.Sindikat zaposlenih u ovoj valjevskoj fabrici prethodno je na poslodavce apelovali da se sa nastavkom proizvodnje otpočne 27. aprila, obzirom da se period vrhunca epidemije u Srbiji "najrizičniji za zaposlene" još uvek očekuje.Sindikat zaposlenih u "Gorenju" je naveo da je primio veliki broj pritužbi radnika koji se boje za svoju bezbednost, a zaposleni navode da ih u trenutnom vanrednom stanju policijski čas lišava slobodnog vremena. Sa proizvodnjom će tokom ove nedelje nastaviti i sve fabrike kompanije "Hisens Gorenje" u Evropi, a kompanija je saopštila da dobija "veoma ohrabrujuće signali sa evropskog tržišta", zbog povećane tražnje rashladnih uređaja koji se proizvode upravo u fabrici “Gorenje” u Valjevu.Otpušteni radnici iz Hačinsona u Rumi
Direktor Gerontološkog centra Niš Milan Stevanović uhapšen je danas zbog summmnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlјa lјudi u vezi sa krivičnim delom prenošenje zarazne bolesti, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovo je prvo hapšenje u državnim institucijama zbog propusta tokom zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa.Kako se navodi, sumnja se da on kao ovlašćeno lice doma za stare "nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje COVID-19", usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.Pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine Zoran Gojković je na redovnoj konferenciji za novinare izjavio da je veliki broj zaraženih posledica neprofesionalnog odnosa, kao i da je naknadno utvrđeno postojanje niz nepravilnosti u radu tog centra"Dozvoljavane su posete štićenicima doma od strane rodbine, dozvoljavani su izlasci štićenika van doma, što je od samog početka epidemije bilo strogo zabranjeno. Nažalost, imamo indicija i da su se krili simptomi bolesti kod nekih korisnika u samom početku infekcije", naveo je Gojković, i dodao da je za krivično delo za koje se direktor tereti zaprećena kazna do 12 godina zatvora.Do danas je bilo poznato da je u Gerontološkom centru Niš bilo zaraženo šest korisnika i dvoje zaposlenih, a da je cela zgrada bila u karantinu, podsećaju Južne vesti.Portal južnasrbija.info piše da je Milan Stevanović diplomirani ekonomista, nekadašnji istaknuti funkcioner Demokratske stranke Srbije u Nišu, koji je naknadno istupio iz te partije i pristupio Srpskoj naprednoj stranci (SNS).Bio je vršilac dužnosti direktora Narodnih novina pre privatizacije, većnik u niškoj Gradskoj opštini Palilula u jednom mandatu i član jedne od plaćenih komisija u istoj opštini u drugom mandatu. Stevanović je direktor Gerontološkog centra Niš postao u oktobru 2017. godine, nakon serije kadrovskih promena na vrhu te institucije, a tokom mandata sadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se roditeljima dece sa autizmom i odraslima sa autizmom u vreme policijskog časa omogući kretnja u ograničenom vremenu, prenosi agencija Beta. Kako se navodi u saopštenju, to kretanje bi bilo omogućeno u blizini mesta stanovanja zbog održavanja dnevne rutine i navika koje su za njih vrlo važne."Poverenica ističe da bi se navedeni problem mogao rešiti slanjem zahteva za izlazak na posebno odredjen telefonski broj, nakon čega bi stigla SMS poruka o dozvoli za izlazak u periodu od sat vremena. Na ovaj način bi se olakšalo roditeljima i starateljima da dobiju dozvolu koja bi u formi SMS poruke bila validan dokaz u slučaju kontrole, da mogu biti napolju i u periodu opšte zabrane kretanja", dodaje se.Poverenica je ocenila da bi takvo rešenje moglo da posluži i za neke druge slučajeve izdavanja dozvola za kretanje, ukoliko pandemija potraje.U inicijativi je navedeno da je neophodno da se centri za socijalni rad uključe u zaštitu osoba sa autizmom u slučaju da njihovi roditelji ili staratelji obole od korona virusa.Za Novu ekonomiju je o problemima osoba sa autizmom govorio Dario Rosi iz udruženja “Autizam - pravo na život”: Nema volje da se oformi registar autizmaDeca sa autizmom na popravku zuba čekaju 6 meseci
Gradsko veće Grada Beograda usvojilo je Odluku o izmenama i dopunama gradskog budžeta za 2020. godinu, kojim je smanjilo proektovane prihode i rashode za 20,3 milijarde dinara (oko 172,64 miliona evra), objavljeno je na portalu Beoinfo.Budžet Beograda sada iznosi 122,8 milijardi dinara, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je dodao da su gradski čelnici vodili račun da "socijalna davanja, kao i sva davanja kojima se omogućava nesmetano funkcionisanje vitalnih funkcija organa Grada Beograda i našeg komunalnog sistema ostanu netaknuta".On je naveo da je Gradsko veće postupilo u skladu sa proglašenim vanrednim stanjem, uputstvima Vlade Srbije i "činjenicom da je zbog situacije u kojoj se nalazimo smanjena privredna aktivnost".Vesić je naglasio da su smanjeni prihodi i rashodi Grada Beograda za 20,3 milijarde dinara i da budžet sada iznosi 122,8 milijardi dinara umesto 143,1 milijardu dinara, koliko je bio planiran za ovu godinu.Smanjenje prihoda i rashoda, u najvišem iznosu je planirano smanjenjem sredstava koja su bila namenjena dokapitalizaciji, odnosno uvećanjem osnivačkog uloga kod javnih komunalnih preduzeća, kao i za nove kapitalne izdatke, tako da je samo po tim osnovama izvršeno ukupno smanjenje za 16 milijardi dinara."Pored toga, najveće smanjenje sredstava izvršeno je i na ime donacija, dotacija i transfera, koji su umanjeni u iznosu od 2,2 milijarde dinara, a koje se najvećim delom odnosi na sredstva za korisnike čije funkcionisanje je redefinisano, odnosno ograničeno u uslovima vanrednog stanja", rekao je Vesić.On je ponovio da se isplate zaposlenima u komunalnom sistemu Beograd u punom iznosu odvija i u uslovima vanrednog stanja."Kratko rečeno, smanjenje je izvršeno na planiranim investicijama, ali ne u oblasti infrastrukture, već na drugim investicijama koje su bile planirane" rekao je Vesić i dodao da "to ne znači da deo planiranih investicija neće biti realizovan, već da će samo neke investicije biti odložene".Prema njegovim rečima, svi radovi koji su započeti će biti završeni, neke investicije biće pomerene za sledeću godinu, neke za kraj tekuće, ali će sve biti realizovane.Zamenik gradonačelnika je naveo da se još ne može znati kakve će posledice vanredno stanje imati po javne prihode lokalnih samouprava, a da će se verovatno početkom jeseni ocenjivati da li će se budžet još smanjivati ili će se beležiti prihodi na koje sada ne računaju.
U Srbiji, zemlji kandidatu za ulazak u EU koja se poslednjih godina udvarala i Moskvi i Pekingu, jako je vidljiv presek konkurentnih "korona virus diplomatija", piše Gardijan.Kako se ubrzava pandemija korona virusa, vodeći igrači gledaju kako da upotrebe "meku moć" i "pomoć" da ispune svoje spoljnopolitičke ciljeve, piše britanski list u članku pod naslovom "Kako se korona virus diplomatijom Rusija, Kina i EU takmiče za naklonost Srbije.EU time pokušava da dokaže da priče o evropskim vrednostima i solidarnosti nisu samo prazne priče, za Kinu to je promena narativa da predstavi zemlju kao rešenje za korona virus, ne njegov uzrok, navodi list. Rusija koristi skromnije resurse sa maksimumom efekata, sa ruskim vojnim vozilima koja se kreću kroz Italiju ili avionom punim opreme poslatim u SAD koji je delimično proizvela kompanija pod sankcijama. Amerikanci, usredsredjeni na sebe pod administracijom Donalda Trampa, u velikoj su meri odsutni iz igre korona virus diplomatije, navodi list.Kako piše Gardijan, prvo su Kinezi došli u Beograd sa avionima punim opreme i šest medicinskih stručnjaka da pomognu da se koordiniše nacionalna politika za suzbijanje širenja korona virusa, predsednik Srbije pun emocija poljubio je kinesku zastavu iz zahvalnosti i kritikovao Evropu zbog nedostatka pomoći.Zatim su došli Rusi koji su avionom dopremili manje važne ali ipak dobrodošle resurse vojnim avionima uz veliku medijsku propraćenost. Konačno su došli Evropljani ukazujući da su tu bili sve vreme i da su znatno više sredstava dali nego Rusija i Kina zajedno.U Srbiji je, navodi list, sve počelo 15. marta kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica EK Ursula fon der Lajen u saopštenju nagovestila zabranu izvoza medicinske opreme iz EU bloka, što je razbesnelo Vučića i izazvalo njegove emotivne kritike upućene Uniji.Vučić je rekao da evropska solidarnost ne postoji da je to bajka i da je poslao pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to su Kinezi. On je od Kine tražio materijal, opremu i savete za borbu protiv pandemije i ubrzo zatim avion je sleteo u Beograd.Jedan evropski diplomata na službi u Beogradu rekao je da to nije baš nešto što bi želeli da čuju od vlade koja tvrdi da radi sve što može da udje u EU. Medjutim, kako ukazuje Gardijan, bilo je kritika i u Španiji i Italiji oko nedostatka koordinisanog evropskog odgovora na korona virus, a za one koji su van bloka kao što je Srbija to odbijanje se osetilo još snažnije.Kina je rado uskočila u taj prostor, navodi Gardijan. Srpski zvaničnici kažu da kineski stručnjaci koji su ostali u zemlji sada vode vladinu politiku odgovora na korona virus. Za razliku od većine u Evropi Srbija sledi kineski model izolacije čak blagih slučajeva korona virusa u velikim privremenim bolnicama, radije nego da poveri ljudima da se samoizoluju.Kinezi su preporučili i karantin tipa onog primenjenog u Vuhanu, rekao je jedan srpski zvaničnik, ali to je bilo odbačeno zato što srpska javnost to ne bi prihvatila, ali je zato uveden strogi policijski čas i pun karantin za starije.Obećano masovno testiranje još nije razradjeno i ima izveštaja da je procedura testiranja haotična, piše Gardijan, medjutim, kako navodi, srpski zvaničnici se nadaju da će rana primena strogih kineskih mera značiti da će zemlja izbeći epidemiju velikih razmera kao onu vidjenu u zapadnoevropskim zemljama.Rusija je, ukazuje list, takodje poslala pomoć uglavnom u obliku rastvora za dezinfekciju za bolnice i ulaze stambenih zgrada. U Moskvi opozicija se žali da Kremlj šalje opremu u inostranstvo radi propagandnih poena dok lekari kod kuće nemaju osnovne stvari. U Srbiji pomoć je dobrodošla, mada se ima osećaj da je pompa oko isporuka možda preuveličana u odnosu na njenu pravu korist.Od Vučićevog ispada, EU takodje radi na tome da pokaže kako je pomogla Srbiji. Delegacija EU je ukazala da je dato više od 200 miliona evra u poklonima i preko 250 miliona evra u zajmovima da se pomogne medicinskim objektima poslednje dve decenije. Laboratorija koju je finansirala EU, preusmerena je za potrebe laboratorije za testiranje na korona virus. Dodatnih 93 miliona evra je EU obećala u kratkoročnom i srednjoročnom periodu u borbi protiv korona virusa i njegovih posledica.
Više od 80 predloga kompanija, organizacija i preduzetnika koji žele da pomognu državi u borbi protiv koronavirusa pristiglo je na adresu Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, pre...
Tokom prošle godine doneta je naredba o pokretanju finansijskih istraga protiv 23 osobe u odnosu na 33 osobe u 2018. godini, pokazuju podaci posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu, saznaje Politika.Pored toga u ostalim predmetima je identifikovana i oduzeta protiv pravna imovinska korist od izvršilaca krivičnih dela u 2018. u iznosu 1,84 miliona dinara i 3350 evra, a izvršioci su u obavezi da obeštete oštećene u iznosu nešto većem od osam miliona dinara.U toku 2019. od okrivljenih je oduzeto nešto preko milion dinara na ime protivpravne imovinske koristi, a odlukom suda okrivljeni su u obavezi na obeštećene od 11,7 miliona dinara.U ove sume nisu uračunati iznosi iz sporazuma o priznanju krivičnih dela koje sud nije još potvrdio, kao ni vredni predmeti i imovinska korist čije se oduzimanje traži u podnetim optužnim aktima.Zloupotreba krivičnog položaja je najčešće koruptivno krivično delo zbog kojeg posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu pokreću postupke. Najveći broj krivičnih prjava za borbu protiv korpucje podnose građani, pa MUP, ostali organi i institucije.
Na kraju 2019. godine dug opšteg nivoa države Srbije iznosio je 24,4 milijardi dolara, tj. 52,9 procenata BDP-a. Samo tokom prošle godine dug opšte države je povećan za 1,0 mlrd evra u odnosu na kraj 2018, najviše usled povlačenja kredita stranih vlada i neto zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i uticaja (nepovoljne) promene deviznih kurseva, pokazuje najnovija analiza javnog duga u 2019. godini koji je uradila Parlamentarna budžetska kancelarija. Stanje javnog duga treba gledati u kontekstu pandemije korona virusa i najavljenih mera Vlade Srbije jer novca za to trenutno nema i Vlada Ane Brnabić će morati prilično da se zaduži. Iako se povećao u apsolutnom smislu u odnosu na kraj 2018. godine, sadašnji nivo javnog duga predstavlja značajno smanjenje, kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu u odnosu na kraj 2014. godine, kada je počela fiskalna konsolidacija kroz smanjenja penzija i plata u zaposlenih u javnom sektoru.Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.Javni dug čine državne obveznice (12,5 mlrd. evra) i krediti uzeti od stranih država (9,5 mlrd. evra).Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.Među državama kojima Srbija duguje najviše su Emirat Abu Dabi, Kina, Rusija, Kuvajt i Azerbejdžan. Obaveze prema ovim poveriocima su u 2019. godini povećane za skoro pola milijardi evra.Republika Srbija ima značajan deo indirektnih obaveza, koje nastaju kao posledica izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća (EPS, Putevi Srbije, Železnice, Srbijagas itd), ali i na zaduživanje preduzeća u kojima Srbija ima samo jedan deo (FIAT, Air Serbia). Ove indirektne obaveze iznose oko 1,5 milijardi evra, a prošle godine je aktivirano 91,6 miliona evra garancija. Vlada Srbije je 31. marta objavila detalje ekonomskog paketa pomoći privredi u iznosu u 5,1 milijardi evra, što predstavlja 11 procenata srpskog BDP-a (procentualno, među većim paketima u svetu).Fiskalni savet predviđa da će Vlada Srbije morati da se zaduži za dodatnih 3 milijarde evra, kojih trenutno nema u budžetu, da bi ovaj paket sprovela u delo.Uzimajući u obzir neizbežnu privrednu kontrakciju (Bečki institut za međunarodnu politiku i privredu predviđa za Istočnu Evropu kontrakciju od 3-5 procenata kao optimističnu prognozu, odnosno 10 procenata kao pesimističnu), ovo bi najverovatnije moglo da pogura nivo javnog duga na 60 procenata BDP-a, predviđa Fiskalni savet.S ozbirom na to da će zaduživanje preko država biti smanjeno, Srbija će verovatno morati da se zadužuje putem emitivanja obveznica. U poslednjih pet godina Srbija popravila rejting na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, tako da danas ima rejting BB+ (Standard and Poor’s, Fitch) ili Ba3 (Moody’s).Ipak, obveznice sa ovim statusom se i dalje smatraju rizičnim i sugerišu da kod dužnika postoji značajna verovatnoća da neće moći da isplati sav dug, što će povećati cenu zaduživanja mimo trenutne već povećane potražnje za novcem na svetskom tržištu. Kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice R. Srbije je na kraju 2019. iznosila manje od 2 procenta.Izvor. Parlamentarna budžetska kancelarija; WIIW; FS.
Država Srbija traži model za nerelizovane turističke aranžmane,koji će biti privatljiv i za agencije i za putnike koji su uplatili aranžmane, ali zbog pandemije korona virusom ne mogu da ih realizuju, rekao ...
Privrednici Srbije od danas mogu da se prijave za državnu pomoć u okviru ekonomskih mera za saniranje posledica uticaja virusa korona na privredu Srbije.Svi zainteresovani moći će da se prijave, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju.Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije virusa korona.Privrednici mogu da se prijave za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun, odnosno maj, jun i jul (ako su već isplatili martovske plate). Uslov je da od 15. marta do prošlog petka nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto. Odloženi porez će se naplaćivati od 4. januara sledeće godine u 24 mesečne rate.Ova uredba reguliše i isplatu minimalnih zarada za preduzetnike, paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima koje će država isplatiti u maju, junu i julu. Po pola minimalca dobiće zaposleni u velikim preduzećima koji su dobili rešenje o prekidu rada (što nije isto kao i otkaz).ŠTA URADITI DA BISTE SE PRIJAVILI I DOBILI PORESKE OLAKŠICE I MINIMALAC ZA RADNIKE?Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktičmp Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu:Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
