Kancelarija za IT i eUpravu omogućila je građanima koji brinu o korisnicima socijalne zaštite da na Portalu eUprave podnose zahteve za dobijanje dozvole za kretanje tokom policijskog časa, navodi...
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je Vlada Srbije danas usvojila tri uredbe koje se odnose na mere za podršku privredi zbog pandemije koronavirusa, da će te mere biti objavljene u Službenom glasniku do kraja dana, a pozvao je privrednike da se za ovu pomoć prijavljuju od ponedeljka.On je na današnjoj konferenciji za novinare podsetio da je jedan od uslova da od 15. marta preduzeća nisu otpustila više od 10% radnika, kao ni da tri meseca nakon dobijanja pomoći ne otpuštaju isti broj zaposlenih.Privredna komora Srbije (PKS) će objaviti uputstvo koja bi trebala da razjasni potencijalne nedoumice, najavio je Mali.Privrednici će u okviru poreske uprave morati da se prijave i da izaberu poslovnu banku u kojoj će im biti otvoren poseban namenski račun putem kog će jednom mesečno dobijati sredstva."Sve ostalo radimo automatski... U što većoj meri smo želeli da olakšamo i automatizujemo taj proces... Novac je na dva klikova od vas", naveo je Mali.Fondu za razvoj će omogućiti dinarske kredite koji će se vraćati po stopi od 1%, minimalni iznos kredita za privredna društva je milion, za mala pravna lica 200.000 dinara, a i gornja granica varira od veličine privrednog subjekta.Ministar je najavio da će 100 evra biti isplaćeno svakom punoletnom građanu u dinarima "u njakraćem mogućem periodu nakon ukidanja vanrednog stanja", a dodao je i da će mere odlaganje poreza i doprinosa za zaposlene, kao i akontacije poreza na dobit.Po trećoj uredbi će izdavanje korporativnih obveznica trajati 17 umesto 77 dana, a sam proces izdavanja neće koštati 80.000 evra inego nešto više od 10.000 evra, dodao je Mali.On je najavio da će u sledećih nedelju dana biti donete još dve uredbe, jedna koja će se ticati pomoći poljoprivrednim proizvođačima, kao i garancijska šema sa poslovnim bankama, čije se potpisivanje očekuje sledeće nedelje.Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da od početka krize u blokadi ostalo 954 privredna subjekta, u ukupnom iznosu od preko 680 miliona dinara."Za ove ljude od ponedeljka počinje nova nada, oni već od tada mogu da razmišljaju kako da se povrate", saopštio je Čadež.Čadež je pozvao preduzeća da budu maksimalno solidarna u ovo vreme i da "razmisle" kada će aktivirati menicu firmi sa kojima sarađuju.Predsednik PKS je rekao da je oko 112 hiljada privremeno ili trajno prestalo da radi od početka krize, ali da se je od najave mera kroz ponovno pokretanje smena i proizvodnje na posao vraćeno preko šest hiljada radnika, kao i da su zabeležili nova zapošljavanja.
Trećina zaposlenih morala je u vanrednom stanju, pod uticajem poslodavca, da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, a 12 odsto radnika ostalo je bez posla zbog epidemije koronavirusa, pokazuje istraživanje koje je sproveo sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud.U istraživanju o uticaju korona virusa na tržište rada učestvovalo je 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata. Među ljudima koji su već izgubili posao, 46 odsto je kao razlog navelo to što se firma privremeno zatvorila, a 37 odsto da je obim posla smanjena, 15 odsto usled "rezanja troškova firmi" i tri odsto jer se firma trajno zatvorila. Oko pet odsto ispitanika izjasnilo se da poslodavci i dalje nisu uveli dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze. Zabrinutost da će izgubiti posao izrazilo je 40 odsto ispitanika, dok je 26 odsto ispitanika reklo da im je već smanjena zarada, a 38 odsto da će doći do smanjenja u narednom periodu. Najveći broj poslodavaca istakao je da koronavirus negativno utiče na njihovo poslovanje (56 odsto), a kod 36 odsto umereno negativan. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i transport ljudi. Oko 80 odsto kompanija je počelo ili će uskoro početi "rezanje troškova" među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih
Volonteri, kompanije, laboratorije i inkubatori iz Srbije i Hrvatske organizovali su se kako bi na 3D štampačima izrađivali zaštitne vizire za zdravstvene radnike koji se bore protiv pandemije koronavirusa.Ovakve maske u potpunosti prekrivaju lice korisnika, štiteći od kapljičnog prenosa virusa, a nakon dezinfekcije, mogu se ponovo upotrebiti.“Maske su slate u Beograd, do sada u KBC Srbija i KBC Zvezdara i proprema se isporuka za KBC Bežanijsku kosu. Produkcija je za naše podneblje prebačena u Beograd za sada, a dnevno možemo izaditi oko tridesetak vizira", rekao je Nenad Jovanovski, menadžer nacionalne mreze Startit centara.U poslednjih sedam dana, od početka kampanje otpremljeno je ukupno 350 maski za vizir, a narednih dana biće pripremljeno dodatnih 700 komada za distribuciju, što će omogućiti da najmanje 1.000 zdravstvenih radnika iz više od 30 zdravstvenih ustanova u Srbiji i Hrvatskoj rade u potpunosti zaštićeni, saopštio je EU Info Point Novi Sad..Inicijativu je pokrenula Facebook grupa "Vizionari Srbije", koja je apelovala na sve ljude koji poseduju 3D štampač da se priključe proizvodnji nosača vizira. Tako se ova ideja proširila i van granica naše zemlje kroz saradnju dve zemlje na projektu "XBIT — Prekogranična IT mreža za konkurentnost, inovaciju i preduzetništvo".Projekat se radio u Hrvatskoj i Srbiji sa ciljem da se razviju nove digitalne zajednice, kroz osnivanje i razvoj dva nova centra sa obe strane granice, jednog u Startit centru u Inđiji, a drugog u hrvatskom Donjem Miholjcu, "Realizovao ga je konzorcijum koji čine vodeći partner, SEE ICT, Poduzetnički inkubator 'OSVIT' iz Donjeg Miholjca (hrvatsko-mađarska granica), Opština Magadenovac, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Ministarstvo telekomunikacija i trgovine Republike Srbije, a finansiran je od strane Evropske unije kroz Interreg IPA prekogranični program saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020", dodaje se u saopštenju.
Specijalno za Novu ekonomiju: Agile humans Pre skoro 20 godina, na samom početku 21. veka, nastao je manifest novog načina rada, takozvani Agilni manifest koji se kao i svaki manifest, sastoji od vrednosti ...
Od danas u podne počeo je da radi portal Elektronska pijaca Srbije (ePijaca Srbije), putem kog građani mogu da kupe voće, povrće, meso, sir, mleko, jaja, med i druge domaće prehrambene proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Za korišćenje portala je neophodna registracija na portalu, a poručenu robu mušterijama mogu da isporuče sami proizvodjači ili neka od kurirskih službi.U poslednja 24 časa registrovalo se više od 500 prodavaca koji nude svoju robu putem ovog sistema, navodi se u saopštenju, a Ministarstvo najavljuje da će nastaviti da unapređuje sajt i nudi nove mogućnosti korisnicima.Za pomoć pri registraciji i dodatne informacije o "ePijaci Srbije" možete se obratiti putem telefona: 060/011-57-11, 064/818-87-77, 063/380-173, 060/500-71-00 ili 065/338-80-17.
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije uputilo je pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome se navodi da plan za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa ne sadrži odgovor na znatno ...
Dobre vesti stižu za SBB korisnike! Kako bi svi ostali bezbedni kod kuće, SBB je omogućio da od sada račune mogu plaćati online i bez provizije.Korisnici koji su prijavljeni na e-račun, link za online plaćanje će dobijati svakog meseca u okviru e-računa. U isto vreme svaki SBB korisnik na Moj SBB portalu ili aplikaciji moći će da pristupi linku za online plaćanje.Online plaćanje se vrši na veoma jednostavan način u svega par koraka, unosom brojeva sa platne kartice u online uplatnicu.Ukoliko je potrebna pomoć operatera, korisnici mogu pozvati kontakt centar na 19900 za SBB i 19955 za Total TV, poslati mail na adresu info@sbb.rs ili ih kontaktirati putem live chat podrške na web sajtu sbb.rs i od operatera će dobiti link za online plaćanje putem email-a ili SMS-a.Za sve koji to do sada nisu učinili, SBB preporučuje prelazak sa štampanog računa na e-račun. Aktivacija e-računa vrši se lako, preko Moj SBB portala ili aplikacije, ili slanjem maila sa zahtevom za e-račun na info@sbb.rsČuvajmo zajedno naše zdravlje i životnu sredinu uz jednostavniji način plaćanja.Ostanite kod kuće, budite bezbedni i završite sve online. #ostanikodkuce
Na aplikaciji Nove ekonomije, koja je dostupna za iOS i Android platformu, možete čitati sve vesti sa našeg portala, kao i besplatno preuzeti i čitati tekstove iz štampanog izdanja, tokom traja...
Ekonomske mere koje je Vlada do sad preduzela ili najavila kao odgovor na posledice Covid-krize nisu toliko „obilate“ kao što se mnogima čini, ocenjuje Kori Udovički, bivša guvernerka NBS i osnivač Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES).Sveža likvidnost mora da se ubrizga u sistem sad, u vremenskom rasponu merenom danima, a ne nedeljama. Vlada mora da nadoknadi izgubljeno vreme kroz efikasna i, ako treba, kreativna administrativna rešenja koja će omogućiti hitnu aktivaciju garantovanih kredita, kao i promptnu isplatu minimalaca, na primer kao „negativni porez“. Novac mora da se „štampa“ i to sad, dok to još može da deluje. Srbija ima „rezerve“ i deviza i poverenja čija je namena upravo da se u ovakvom trenutku iskoriste. Vlada već mora da priprema nove mere jasno usmerene na spasavanje zdravog tkiva privrede (npr. kroz otkup potraživanja), kao i da jasno iskaže solidarnost od manje ka više pogođenim građanima. Umesto univerzalne isplate od 100 EURa i obećanja da se plate u javnom sektoru neće dirati, potrebno je povećanje nadoknada za nezaposlenost i socijalnu pomoć. Paket mera u zemlji čije su mere protiv zaraze među najdrastičnijim, a koja potrebe „gađa sačmaricom“, tj. kroz široki zahvat ciljnih grupa, mora da bude obiman. Naše mere obuhvataju šire grupe od onih kojima je pomoć neophodna jer naš institucionalni aparat nije pripremljen za brzo a fino usmeravanje sredstava Ali stepen u kom će mere, i kad se aktiviraju, zapravo dosegnuti do onih kojima je pomoć potrebna, čini se prilično ograničen. Povećani troškovi budžeta i odložena naplata poreza povećava budžetski deficit za samo 6,7% BDP-a (oko 3,1 mlrd EUR) što uz procenjene autonomne efekte krize na prihode, i uz smanjenje ranije planiranih troškova (uprkos povećanim troškvima u zdravstvu!) povećava ukupan deficit za 8,6% BDP-a (oko 4 mlrd EUR). Takvi deficiti mogu se videti i u daleko manje kriznim uslovima. Pri tome, jedan deo će biti vraćen kad privredni subjekti koji uspešno prebrode krizu otplate odložene poreske obaveze. Nadalje, ukoliko mere, kad budu sprovedene, uspeju u nameri da podstaknu kreditiranje privredi za 4,8% BDP-a (oko 2,2 mlrd EUR), to bi za Srbiju koja ima plitka finansijska tržišta bio značajan iznos. U malo razvijenijim tržištima ovi iznosi su mnogo veći--npr. Češka planira da ubrizga kredite u iznosu od 14% BDP-a. U svakom slučaju, bankarsko kreditiranje svakako ne opterećuje deficit u ovoj godini, a u budućnosti će ga opteretiti samo u iznosu aktiviranih garancija. Kreditna likvidnost do mnogih neće stići skoro (ili uopšte). Iako je NBS počela sa ozbiljnim ubrizgavanjem likvidnosti u finansijski sistem još početkom marta, nova likvidnost za sada dospeva samo do ograničenog broja najpouzdanijih bankarskih klijenata, sa otvorenim kreditnim linijama. Nova likvidnost neće se preliti od banaka ka privredi dok ne zažive garancije države koje će spustiti rizik za banke na prihvatljivi nivo, tim pre što je rani i široki moratorijum na otplatu dugova pojačao neizvesnost. To će svakako uzeti još neko vreme a biće potrebna posebna administrativna agilnost da bi krediti dosegli duboko u sektor MSP. Čak 50% mikro, manjih i srednjih preduzeća (MSP)u Srbiji ne koristi bankarske kredite, a dobar deo onih koji ih koriste nisu redovni klijenti. Može li se osmisliti mehanizam, kao što ga je uspostavila Švajcarska, pomoću kog bi banke ili bar Fond za razvoj, izdavali kredite u visini do određenog procenta prijavljenih prošlogodišnjih prihoda – u jednom danu? Neophodno je da Vlada preispita nameru da se konkretne uplate „minimalaca“ vrše tek u maju, jer one su najsigurniji način da pomoć stigne do onih kojima treba, i to brzo. Reč je o uplati minimalne zarade po svakom zaposlenom kod preduzetnika u sistemu paušalnog oporezivanja i u sistemu poslovnih knjiga (oni koji plaćaju porez na stvarni prihod) MSP, kao i o polovini minimalne zarade za one na prinudnom odmoru kod velikih preduzeća. Ova će mera, ako se uspešno sprovede, ubrizgati značajnih 1,8% BDP-a (oko 800 mln EUR), nažalost rasutih na veliki broj subjekata, uključujći i one koji i sada dobro posluju. Samo će, iz nepoznatih i teško zamislivih razloga, biti izuzeti preduzetnici koji se nalaze u sistemu PDV (?!). Mora postojati način i da se uplata izvrši promptno, na primer preko poreske uprave, makar kao „negativni porez“. Administriranje, iz bilo kog razloga, na primer, da bi se pravno ex-ante obezbedilo da sredstva stvarno budu isplaćena zaposlenima—nedopustiv je razlog za otezanje. Administrativno ograničavanje isplate „minimalca“ na one koji nisu otpustili više od 10% zaposlenih nepotrebno je, a opteretiće baš one kojima pomoć najviše treba među produktivnijim firmama. Namera da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti zaposlenost je, naravno, na mestu, ali sama činjenica što se pomoć uplaćuje u proporciji sa brojem zaposlenih već bitno pomaže da se postigne ovaj cilj. Onima koji već plaćaju minimalne zarade, zadržavanje zaposlenih pod ovim uslovima neće praviti razliku, pa tih 10% neće delovati. No, kod preduzeća sa većim platama, tj. onima koji su do sad bili u stanju da ostvaruju veće zarade po zaposlenom, ograničavanje znači da pomoć neće dobiti ako su u većim teškoćama. Još ako im se uskrati pristup likvidnosti, nedostatak obrtnog kapitala gurnuće ih u neplaćanje, a moguće i nesolventnost. Dok je rasutost pomoći privredi verovatno bila neizbežna, izdašnost i rasutost mera pomoći stanovništvu teže je opravdati. Mera koja se trenutno zove „fiskalni podsticaj“, prema kojoj se isplaćuje subvencija građanima (po 100 EUR) neće imati nikakav podsticajni efekat još dugo, dok se ne osmisli način na koji će se takva isplata učiniti. Kad bude imala efekat, on će biti mali jer plaćanje imućnijim domaćnistvima, osim što je nepravedno, nema efekta. Biće uštedjen, ili u dobroj meri potrošen na uvoznu robu. S druge strane, zaštita najugroženijih, pogotovo onih koji su do krize radili „na sivo“ je neophodna. Bolje ciljanje potreba u građanskom segmentu sasvim je moguće. Srbija ima izgrađene kanale za pružanje socijalne pomoći, i njih sad treba da proširi i ojača. Razumljivo je oklevanje sa ulaskom u veliki deficit i obaveze, ali novac mora da se „štampa“ i to sad, dok štampanje još može da pomogne. Što više čekamo, veći deo privrede zapašće u nesolventnost, a tada će za „štampanje“ biti kasno. S obzirom na decenijama staru nesposobnost Srbije da se uklopi u svoje finansijske mogućnosti, razumljivo je da sad vlast i mnogi ekonomisti žele da zaštite teško stečenu „stabilnost“. Međutim, „čvrsta ruka“ sad može postati samopovređivanje. Novac je, makroekonomski gledano--fikcija. On kruži od jednog do drugog privrednog subjekta i u svakom trenutku služi za to da proizvedena dobra „stignu“ do onih koji žele i mogu da ih kupe. Sa padom ekonomske aktivnosti, smanjuje se „kruženje“ novca pa država mora svojim intervencijama da ga ubrizgava i utiče na količinu koja kruži, a samim tim na to koliko se traži i kupuje robe. To sprečava dalji pad proizvodnje i ublažava kako pad javnih prihode tako i rast nesolventnosti privrednih subjekata. „Štampanje“ novca proizvešće određenu inflaciju i to je ovog puta (u razumnoj meri) poželjno. Rast cena je sad potreban da bi se sprečio preterani pad nekih cena (znači pad tražnje), iako će zbog toga cene drugih proizvoda da narastu. Da nema potrebe da se uvoz plaća devizama, inflaciju bi trebalo pustiti da naraste sve dok ne krene ozbiljnije da remeti računice preduzećima (neću licitirati koji je to nivo, ekonomisti o tome mogu dugo da raspravljaju). Problem može biti nespremnost, ili nesposobnost, domaćeg finansijskog sektora da isposreduje potrebnu likvidnost od NBS (štamparije) ka državi. U tom slučaju, tu su globalna finansijska tržišta ili MMF. Ne treba zazirati ni od povećanja duga. Svi će iz ove krize izaći zaduženiji. Strani dug je prebacivanje platežne moći Srbije iz budućeg u sadašnje vreme, a domaći dug je prebacivanje platežne sa jednih građana (budućih poreskih obveznika, ili svih građana, zbog inflacije) na druge (one koji danas prime pomoć). U svakom slučaju, u takvu preraspodelu platežne moći se ulazi da bi se danas više proizvelo, tj. da bi sve skupa, sa današnjom i sutrašnjom proizvodnjom imali više da potrošimo. Naravno, mala zemlja kao Srbija i te kako mora da vodi računa o kursu i rezervama, i to najpre, održavanjem poverenja u svoju spoljno-platežnu sposobnost. Šta to sad tačno znači u ovim uslovima nije sasvim jasno, jer ceo svet izbačen je iz ravnoteže--štampaju se i dolari i evri. Svi će donekle biti pogođeni inflacijom. Treba samo nekako ulivati više poverenja od drugih. Svakako, doskorašnja snažno pokazana makro-finansijska disciplina stvorila je „kapital“ u izgrađenom poverenju koje sad treba „držati u rezervi“, za slučaj da moramo da se zadužimo da ojačamo stvarne rezerve. Ishitrene populističke mere i nedostatak transparentnosti nam, pak, ne idu na ruku. Šteta je što je NBS prestala da objavljuje podatke o dnevnim intervencijama na deviznom tržištu (još početkom januara, iz neubedljivih razloga). No i za održanje spoljne ravnoteže, preterana čvrstina u ovim neobičnim istorijskim uslovima nije poželjna. Naime, Covid-kriza urušila je kapacitet proizvodnje celog sveta. Uvozna tražnja svake zemlje smanjiće se usled njene sopstvene smanjene ekonomske aktivnosti, a izvoz će da se smanji srazmerno padu aktivnosti kod trgovinskih partnera. U principu, što je neka država uspešnija u održanju proizvodnje, to će negativni uticaj na trgovinski bilans biti blaži. U slučaju da zbog toga uvoz padne manje nego izvoz, neophodno je da se tražnja usmeri na domaće, umesto na spoljno tržište određenom depresijacijom. No, pad izvoza zavisi i od njegove robne strukture. U našem slučaju, srećom, ne zavisimo mnogo od turizma, a izvozimo hranu kao i mnogo „nevidljivih“ usluga koje se još uvek traže i mogu da se proizvode—naročito IT, i zabavni i medijski programi. S druge strane, u našem izvozu zastupljene su i neke delatnosti koje su sad snažno pogođene: Beograd izvozi logističke i transportne usluge, a proizvodnja automobilske opreme (za automobilima je globalna tražnja stala) bitna je za mnoga manja mesta. U ovim uslovima trgovinski bilans najbolje brani se finim strukturnim merama (nikako preprekama trgovini). U naporu da održi proizvodnju, država treba naročito da se usredsredi da pomogne izvozicima kako sa likvidnošću, tako i u održanju neprekinutim njihovih lanaca vrednosti. Takođe, treba razmotriti i mere koje mogu da smanje uvoz luksuzne robe, moguće kroz poresku politiku, ali svakako time što se već imućnima neće povećavati kupovna moć. U tom smislu, mere usmerene na povećanje građanske solidarnosti išle bi na ruku i trgovinskom bilansu. Još jedna stvar je u ovom trenutku izvesna. Čak i ako Vlada uspe da „popravi vreme“ pa sad uspešno ubrizga likvidnost, predstoji joj rešavanje neizbežno rastuće nesolventnosti u privredi. Pored svih gorenavedenih zadataka, Vlada će morati da sve pažljivije i finije razgraničava kojim subjektima pruža pomoć, kao i da se pripremi za dublje i složenije „hirurške zahvate“. Ministarstvo privrede mora već sad da jača kanale kroz koje će da otklanja uska grla, podržava kritične igrače a reže gde mora, kao i mehanizme nadzora javnosti. Sinergetsko i koordisano obavljanje takvog mnoštva zadataka zahtevaće da različiti delovi države funkcionišu kao sistem--uz jasne zadatke, pravila igre, ali i autonomiju, za svakog igrača u sistemu--bez improvizacija.
Mogućnost da privremeno zaustave otplatu obaveza prema bankama iskoristilo je 94% građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih 6% izričito tražilo da nastave sa otplatom, saopštilo je danas Udruženje banaka Srbije.„Vrlo slično su reagovala i preduzeća. Za moratorijum se opredelilo 92,9% firmi, a 7,1% izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze. Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30% ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Predstavljeni podaci su zbirni, odnosno na nivou čitavog bankarskog sektora. Kada se posmatraju banke pojedinačno procenti variraju, ali ne u većoj meri. Svakako se može zaključiti da je velika većina korisnika bankarskih usluga odlučila da primeni zastoj u otplati obaveza, navodi UBS.„Iz ove statistike vidimo da su ljudi želeli da budu oprezni i da su smatrali sigurnijim da se odmah opredele za moratorijum, umesto da čekaju dalji razvoj situacije. To ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom svojih obaveza prema bankama, već da su reagovali sa namerom da spreče svaki rizik. S obzirom na politiku plata u državnim i javnim službama i uz mere pomoći za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, imamo razloga za optimizam i veru da platežna sposobnost neće biti ozbiljnije ugrožena“, dodao je Vasić.Ukupna suma na koju se odnosi moratorijum iznosi oko 2 milijarde evra, što je podrška bankarskog sektora građanima i privredi da savladaju otežane uslove svakodnevnog života i poslovanja, koji su izazvani epidemijom Covid-19.
Menadžment kompanije Fijat Krajsler zatražio je od Vlade Srbije saglasnost za dodatnih 40 dana, uz zakonom već predviđenih 45 dana plaćenog odsustva za zaposlene tokom jedne godine, a koji su, zbog epidemije virusa, od sredine prošlog meseca izvan fabričkih hala, saznaje Danas.Onlajn izdanje Danasa podseća da je Fijat Krajsler prošle godine, zbog pada plasmana „fijata 500L“ i na evropskim tržištima, od Vlade Srbije tražio i dobio saglasnost za dodatnih 87 dana plaćenog odsustva, koje se zaposlenima u toj kompaniji plaća sa 65 odsto od prosečne plate u minulih godinu dana.Radnicima Fijat plastika koji posluje u sastavu FCA Srbija plaćeno odustvo plaća se sa 60 odsto od prosečne zarade.Fijat Srbija: Podrška teška dve milijarde evra
.jpeg){kind=small}
Radnici u fabrici automobilskih kablova južnokorejske kompanije Jura u Nišu okupili su se ispred fabrike i zatražili bezbedne uslove rada, javio je N1. Radnici su tražili da budu na bezbednom odstojanju i da ne rade na traci i najavili su da će štrajk nastaviti i danas.N1 je javio da je Jura radnicima ponudila bonus do 1.000 dinara po radnom danu, 2.000 za rad subotom, za pet povezanih dana bonus od još 1.000 dinara, a za deset bonus od 2.000 dinara.N1 je takođe preneo da je Slaviša Pajović, jedan od radnika koga su trebali da intervjuišu povodom protesta, priveden i da mu je određen pritvor od 48 sati. Pajović se pre toga obratio grupi radnika okupljenih ispred ulaza Jure pred, kojima je rečeno da se ipak uvodi treća smena i rad subotom, ali su se razišli i krenuli u pogone kada je rečeno da rukovodstvo odustaje od rada subotom.Jura se vraća na posao, ali u jednoj smeni Povodom uslova rada u Jurinim fabrikama oglasio se i Savez samostalnih sindikata Srbije. Savez se dopisom obratio Kriznom štabu za suzbijanje koronavirusa i predsednici Vlade Ani Brnabić. U dopisu se navodi da menadžment u pogonima „vrši pritisak“ na radnike da svakog dana dolaze na posao „prepunim autobusima, bez ikakve zaštite“.„Pri tom, radnike ucenjuju, za dolazak na posao uz rizik po sopstveno i zdravlje porodice poslodavac obećava bonuse od 5.000 dinara nedeljno, a za nedolazak na posao kazna je ostajanje bez posla i zarade“, piše u dopisu.Prema Savezu, u fabrici u Leskovcu, prema podacima od zaposlenih, osam zaposlenih pozitivno je testirano na koronavirus i postoji opasnost da ta fabrika postane „ne samo žarište, već i katastrofa za zaposlene“. Predsednik Saveza Ljubisav Orbović apelovao je u dopisu na Krizni štab i predsednicu Vlade da se preduzmu mere i zaštiti zdravlje zaposlenih i njihovih porodica.Jura je odlučila da u Leskovcu vrati na posao 200 od ukupno 2.800 radnika. Radnici su reagovali i rekli da se u fabrici ne poštuju preporuke Vlade Srbije i da između zaposlenih nema razmaka od dva metra.Jura je fabriku u Leskovcu otvorila 2010. godine, za šta je dobila subvencije države od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Jura ima i dve fabrike u Nišu i jednu u Rači Kragujevačkoj, u kojima radi oko 6.000 radnika.Ni u toalet bez dozvole
Privrednici iz različitih sektora zatražili su ovih dana bržu primenu antikriznih mera za sprečavanje ekonomskih posledica krize. Klub Privrednik smatra da mere treba da budu jednostavne i lake za primenu bez suvišnog administriranja (kao mere NBS). Takođe, direktori najvećih domaćih kompanija okupljeni u ovoj asocijaciji savetuju da teba ubrzo započeti rad na merama koje će se primeniti posle okončavanja vanrednog stanja radi inteziviranja investicionih aktivnosti i poboljšanja privrednog ambijenta.Ekonomske mere koje je donela Vlada Srbija su dobre, ali je sad važno da država bude efikasna u njihovoj primeni bez odlaganja, ocenili su bankari na trećoj onlajn konferenciji u organizaciji Francusko-srpske privredne komore na temu: mere vlade za preduzeća iz ugla banaka. Prisutni privrednici ukazali su i na značaj vremena trajanja vanrednog stanja i pandemije koronavirusa, kao važnog parametra, navodi se na sajtu Francuske privredne komore.Osnivač i predsednik kompanije “Buck”, Darko Budeč, ocenio je da je značajan deo usvojenih ekonomskih mera podrške privrednicima u Srbiji – dobar. On, kako je naveo, smatra da je ovo samo deo mera i da će biti potrebno da se ekonomski program produži, ali tek kada vidimo koliko su prve mere bile uspešne.“Treba krenuti u primenu mera odmah, punom snagom. Inerciju nam daje i činjenica da smo pre ove krize imali stabilnu ekonomiju koja raste. Sada treba da krenemo ‘punom parom’ i fokusiramo se na ekonomski deo, a potom na socijalni deo. Ključni problem kome treba da se posvetimo jeste – likvidnost privrede. Sve mere treba da budu brze, snažne i usmerene upravo na ojačanje likvidnosti”, istakao je Budeč.“Većina ekonomskih mera koje je usvojila država je dobra. Međutim, sada je veoma važno da vlada bude efikasna u njihovoj primeni", ocenio je prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović .Kako je rekao, najave da će deo njih biti ostvaren sredinom maja, da se čeka desetak dana na sve detalje mera, to nije dobro. Zajedno sa konkretnim merama, mora da se pošalje poruka poverenja. Mere su na papiru dobre, one se odnose na mnoge stvari vezane za likvidnost, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, što je veoma dobro. Takođe, dobra mera je i plaćanje minimalne plate radnicima, ili 50 odsto minimalca za velike kompanije”, navodi Petrović.On ističe da je veoma dobra mera i garantna šema za kredite privredi, koju treba primeniti na najbolji mogući način, jer smo svedoci da se sa time muče i velike i jake ekonomije.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na današnjoj sednici dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5%, kako bi umanjio negativne efekte koronavirusa na privrednu aktivnost i ...
Evropska unija je izdvojila pomoć od 800 miliona evra Zapadnom Balkanu i Turskoj za pomoć zdravstvu i otklanjanju ekonomskih i socijalnih štetnih posledica epidemije koronavirusa, saopštila je ...
Intervju sa Danilom Ćurčićem, programskim koordinatorom Inicijative A11, za podcast “Dan posle”Koje kategorije stanovništva su najpogođenije sadašnjom situacijom?DĆ: Od svih socijalno ugroženih grupa, najugroženiji su Romi koji žive u neformalnim naseljima, jer često zavise od rada u neformalnoj ekonomiji -- na primer, od skupljanja sekundarnih sirovina -- dakle, od zarađivanja novca koji zavisi od dana do dana. Tako da su, u ovim uslovima, sa privredom koja je potpuno stala i nemogućnošću da se radi, oni onemogućeni da obezbede osnovnu egzistenciju svojim porodicama.Ono što je u tim neformalnim naseljima poseban problem, pored ekonomskog aspekta, je pristup električnoj energiji i vodi. Postoje procene da najmanje 25.000 Roma i Romkinja živi bez pristupa vodi i kanalizaciji -- što, naravno, podrazumeva da oni nikako ne mogu da se bave preduzimanjem preventivnih higijenskih mera za suzbijanje epidemije. A, eto, danas smo imali priliku da čujemo, kako je doktor Kon rekao, da ne postoje nikakve posebne mere koje se preduzimaju u neformalnim romskim naseljima, i da će se mere preduzimati jedino ukoliko u njima dođe do pojave virusa. Ono što je još jedan, povezan, problem jeste to da u ovim naseljima često ne postoji mogućnost samoizolacije unutar jednog domaćinstva, budući da kuće često podrazumevaju samo jednu prostoriju, u kojoj svi žive zajedno. Takođe, često se radi o višegeneracijskim porodicama -- tako da ne postoji ni mogućnost da se mlađi udalje od starijih, i to može da predstavlja dodatni problem, s obzirom na podložnost ove kategorije stanovništva virusu. Najviše zabrinjava to da, kako smo danas konkretno čuli, nema nikakvih posebnih mera koje se preduzimaju u ovim naseljima. Da im se makar obezbedi pristup vodi, na neki način bi se umanjili potencijalni rizici po zdravlje. Međutim, nema ni toga, očigledno...Da ne govorimo o tome da jedna od osnovnih mera koja se navodi jeste preporuka ljudima da ostanu kod kuće, a pritom postoje delovi stanovništva koji nemaju gde da se sklone, nemaju svoju kuću...DĆ: Da, druga grupa ljudi koja je dosta ugrožena, slično kao i Romi, jesu beskućnici, koji nemaju gde da se sklone. Nismo uspeli da vidimo da postoje posebni programi za zbrinjavanje beskućnika. A takođe, imajući u vidu da većina beskućnika u Beogradu ima hronične bolesti, oni su, na sve ostalo, i zdravstveno posebno ugrožena kategorija. Međutim, očigledno je da za sada nema nikakvih mera koje se preduzimaju, iako država ima obavezu da, kada sprovodi mere koje se odnose na sprečavanje širenja koronavirusa, te mere prilagođava onima koji su posebno ugroženi.A kakva je situacija sa onim delom stanovništva koji ne pripada ranjivim kategorijama po pitanju siromaštva, ali su zato ugroženi time što boluju od nekih hroničnih ili teških bolesti?DĆ: Jedan zajednički odgovor je taj da se država njima ne bavi, a pojedinosti zavise od okolnosti u kojima se nalaze. Ono što je situacija sa ljudima koji žive u siromaštvu -- a u Srbiji je visok broj ljudi koji žive u siromaštvu, ili se bave neformalnom ekonomijom -- jeste da oni sa svojim socijalnim davanjima koja primaju, ako ih primaju, ni na koji način ne mogu da preguraju od početka do kraja meseca. Jednostavno, socijalna davanja u Srbiji su toliko mala da ne mogu da pokriju najosnovnije potrepštine. Tako da su ti ljudi sada, posebno u ovoj situaciji, kada moraju da troše više novca -- na higijenske proizvode, na različite mere i sredstva zaštite, i slično -- zapravo dodatno ugroženi. To sad otvara dodatni problem, vezano za različitu ekonomsku snagu opština i gradova u Srbiji. Jednokratna novčana pomoć u Srbiji zavisi od toga gde stanujete -- iznos te pomoći nije isti u Beogradu, i u Boru ili Bujanovcu. Stoga su, u ovoj sada situaciji, posebno ekonomski ugroženi oni koji žive u mestima koja su i inače siromašnija. Oni će zavisiti isključivo od te jednokratne novčane pomoći, koja je toliko niska da ne može ni na koji način da odgovori na njihove probleme. Dakle, umesto toga, u Zakonu o socijalnoj zaštiti postoji mogućnost da država iz budžeta transferiše sredstva lokalnim samoupravama, kako bi one mogle da isplaćuju adekvatnu pomoć najugroženijima. Međutim, do toga očigledno nije došlo.Pored svega toga, posebno su ugrožena raseljena lica sa Kosova, a najpre oni koji žive u neformalnim kolektivnim centrima. To su ljudi koji su, na neki način, ispali iz sistema: oni više nisu ničija nadležnost -- formalno jesu raseljeni sa Kosova, s obzirom da su izbegli 1999. godine, međutim, nisu u sistemu zaštite koju pruža Komesarijat za izbeglice. Zapravo, oni trenutno zavise isključivo od toga da li će iko uspeti da im pruži podršku da prođu kroz ovu krizu koja trenutno postoji.Kakva je situacija s migrantima?DĆ: Kod migranata je situacija malo zamršenija, i pre svega nedovoljno transparentna -- jer su centri, suštinski, zatvoreni. Informacije koje imamo nam govore da su neki kampovi prenaseljeni, da postoji prevelik broj ljudi koji su na jednom mestu, i da ne postoji nikakva diferencijacija između tražilaca azila i migranata, a imate različita prava u zavisnosti od toga da li ste tražilac azila ili ne. Međutim, trenutno ne postoji nikakva razlika u tretmanu, koliko smo uspeli da vidimo -- odnosno, da čujemo, pošto trenutno ne postoji nikakva mogućnost da se išta vidi u ovim centrima. Prema informacijama kojima raspolažemo, nije dovoljno jasno razrađen plan potencijalne izolacije -- zapravo, sprečavanja da, ako je neko ko je zaražen ušao u centar, ne zarazi i druge.Koliko su u ovom trenutku dostupne razne socijalne službe i oblici podrške, kao što su obilasci socijalnih radnika, novčana pomoć, pomoć u kući, narodne kuhinje, i slično... Šta od toga trenutno funkcioniše, a šta ne, i kako funkcioniše ono što funkcioniše?DĆ: Ne postoji jedinstvena informacija o tome na koji način sve te različite službe funkcionišu. Neki centri rade na jedan način, neki na drugi, i mi sad pokušavamo da utvrdimo kako koji radi -- na primer, neki primaju zahteve onlajn ili telefonom, neki su otvorili mesne kancelarije... Zapravo, različiti su načini funkcionisanja u onim mestima u kojima postoje mesne kancelarije. Međutim, ono što je glavni utisak, to je da, kao i pre ove krize, u centrima za socijalni rad imamo manjak zaposlenih, koji u ovoj situaciji vrlo verovatno ne mogu da odgovore na sve potrebe. Informacije iz pojedinačnih gradova i opština, koje smo do sada uspeli da prikupimo, govore da oni trenutno nisu u mogućnosti da u punom kapacitetu pružaju usluge socijalne zaštite.Narodne kuhinje, makar u Beogradu, prilagodile su se -- opet, različita su postupanja – ili se prilagođavaju epidemiološkoj situaciji, pa je smanjen broj dana u kojima se izdaju obroci -- makar je to bila poslednja informacija kojom smo raspolagali -- dok se za one dane kada nije bilo kuvanja delio suvi obrok za korisnike. Sad, tu postoji poseban problem, vezan za dolazak do distributivnih centara za podelu hrane, s obzirom da javni prevoz u Beogradu ne radi, tako da će ljudi ili ići peške, ili će da pronađu nego drugo prevozno sredstvo, koje će verovatno biti bicikl, ako ga imaju...Verovatno sličan problem s transportom pogađa i one koji zavise od pomoći u kući koja im dolazi -- i ne samo zbog javnog saobraćaja, koji ne postoji, nego i zbog ograničenog broja sati u toku dana u kojima je moguće kretanje...DĆ: Tako je! To je ozbiljan problem, za koji, kako smo shvatili, još uvek nije došlo ni do kakvog razrešenja. Što se tiče, na primer, dozvola za kretanje, koje se izdaju za one koji moraju da obavljaju poslove u vreme policijskog časa... Za sada, koliko smo uspeli da čujemo, oni koji se bave pružanjem pomoći u kući -- kao i druge organizacije koje pružaju direktnu podršku korisnicima kao što su beskućnici -- oni, u suštini, nemaju definisano radno vreme, a oni koji nemaju radno vreme nemaju mogućnost da dobiju tu dozvolu -- da im se dozvoli da i za vreme zabrane kretanja izađu, i pruže podršku ljudima koji su u potrebi. Kao što sam rekao, to je ozbiljan problem, i nekako se do sada nije dovoljno ni razgovaralo o tome. Problemi su, pre svega, u pogledu toga što ne postoji posebna, jedinstvena procedura, kao što postoji za privredna društva, koja bi postojala za udruženja građana, i za sve druge koji su pružaoci usluga socijalne zaštite, gde bi oni jednostavno mogli da apliciraju i da dobiju dozvolu za kretanje. Dostavljači hrane za restorane -- koji i dalje rade -- su pre uspeli da reše te dozvole, odnosno, pre su dobili dozvole za kretanje nego ljudi koji rade sa beskućnicima, pružaju usluge pomoći u kući, ili neke druge usluge...Šta se u ovoj situaciji dešava s nasiljem u porodici, sada kad je cela Srbija zaključana po kućama?DĆ: Ono što smo uspeli da čujemo od ženskih organizacija, odnosno organizacija koje se bave pravima žena i nasiljem, jeste da određeni porast nasilja postoji. Međutim, ono što je zapravo problem, na koji se nekako stalno vraćamo, jeste da, kao što sam malopre pominjao za centre za socijalni rad, i narodne kuhinje -- isto tako je i sa sigurnim kućama, i sa nekim drugim servisima... Dakle, mi nemamo u potpunosti jasne informacije o tome šta na koji način funkcioniše, one su nam date parcijalno. Bilo bi jako korisno kada bi nadležno ministarstvo, ili drugi koji su nadležni u ovoj oblasti -- kada bi oni transparentno, javno i jasno ukazali na ono što je zapravo stanje u ovim oblastima. To su sve otvorena pitanja, na koja mi trenutno nemamo dovoljno jasne odgovore.Koliko solidarnost koju su neki delovi stanovništva pokazali prema najranjivijima u celoj ovoj situaciji može da bude osnov za neke pozitivne promene u budućnosti?DĆ: Veliko je pitanje šta će se desiti na kraju. Da li će čitav ovaj, da kažem, pozitivan talas, koji se pojavio kao odgovor na ovu situaciju u kojoj se nalazimo -- da li će samo splasnuti posle završetka ove krize? Ili će, na neki način, opstati, pa dovesti do nekih novih inicijativa, i do unapređenja sistema zaštite onih koji su najugroženiji -- to ostaje da se vidi. Međutim, mislim da je pravi odgovor na to pitanje da je najpre jako važno da država pokaže šta je solidarnost. Znate, nama se stalno govori da treba da budemo solidarni jedni sa drugima. To je sada postala dosta popularna reč, i kod državnih funkcionera, svuda nas “zasipaju” tom solidarnošću preko sredstava javnog informisanja... Ali, na kraju, kad zapravo saberemo sve ovo o čemu danas pričamo, mi shvatimo da te solidarnosti nema, odnosno da je država ne pokazuje, i da ne pruža na isti način zaštitu onima koji su najugroženiji. Ona nije solidarna, i ne daje dobar primer, već je ova solidarnost koja dolazi od strane građana, aktivističkih grupa i udruženja neka vrsta incidenta, odnosno reakcije -- upravo na odsustvo državne brige za one koji su najugroženiji.Kad smo već kod države, na koje načine, i u kojim sve oblastima, bi odnos države prema ovim kategorijama mogao da se promeni nabolje posle pandemije? Šta bi država Srbija tu mogla da uradi?DĆ: Srbija bi mogla mnogo toga, međutim, utisak je da se ništa zapravo neće promeniti. Kad pogledamo mere koje su usvojene do sada -- u pogledu sprečavanja, odnosno smanjivanja posledica epidemije koronavirusa -- vidimo da se one odnose na privredu. Vidimo da država, kao i uvek, čitav teret krize planira da prebaci na građane -- na one koji su zaposleni, odnosno na one koji su socijalno ugroženi, kao što smo pominjali. Tako da je veliko pitanje, u stvari, šta ćemo mi dobiti od svega ovoga. Ipak, ono što je, verovatno, neka vrsta -- na neki čudan način -- benefita čitave ove krize, jeste to da je sada dosta jasnije sve ono o čemu se priča kada se govori da država mora da bude više socijalna, a manje država koja štedi na onima koji su najugroženiji. Da je univerzalan pristup zdravstvenoj zaštiti, ili pitanje univerzalnog dohotka -- koje je, nekako, do sada tretirano kao neka teorijska utopija -- da su to, u stvari, vrlo realna pitanja, i vrlo realni odgovori na situaciju u kojoj se nalazimo. Jasnije je da odgovori na čitavu ovu, do pre nekoliko meseci potpuno nezamislivu, globalnu situaciju leže upravo u onome o čemu mi danas pričamo -- u poštovanju ljudskih prava, načelu nediskriminacije onih koji su najugroženiji, u solidarnosti, socijalnoj pravdi... Dakle, u svemu onome što su neke vrednosti na kojima su zasnovana društva u kojima živimo.
Policijski čas i karantin podstakli su građane Srbije da namirnice kupuju sve više preko interneta. Iako je usluga ograničena na samo na određene gradove, slobodni termini za kupovinu se brzo "razgrabe". Gomex nudi onlajn za lekare, policiju, sudije...U Gomexu trenutno funkcioniše online prodaja ali samo za ograničen broj korisnika koji obavljaju neku funkciju od značaja za lokalnu zajednicu (lekari, policija, sud, tužilaštvo i sl. ), navode za Novu ekonomiju u ovoj kompaniji.Uslugu nismo širili pošto ne postoje kapaciteti da se zadovolje sve potrebe zainteresovanih. Fokusirali samo se na uži broj korisnika, kako bi na taj način smanjili njihove kontakte sa drugim licima, a time i mogućnost širenja zaraze.“Univerexport isporučuje na teritoriji Beograda, Vršca i Novog Sada „On line kupovina osnovnih životnih namirnica trenutno predstavlja najtraženiju uslugu u zemlji. Elakolije, online servis kompanije Univerexport omogućio je ovu uslugu na teritoriji Beograda, Vršca, Novog Sada i prigradskih naselja, navode u ovom lancu.Potreba za ovom uslugom trenutno prevazilazi sve kapacitete, uz činjenicu da se svaki dan ulažu maksimalni napori da se poveća i omogući realizacija što većeg broja porudžbenica unutar termina, kažu u Univereksportu.Kako navode, sve se ovo čini uz prilagođavanje uredbama i naredbama Vlade Republike Srbije i kretanju unutar dozvoljenog vremena koje se razlikuje od opštine do opštine. "I pored svega toga, slobodni termini se vrlo brzo popune. Ono što dodatno onemogućuje realizaciju većeg broja porudžbenica jeste i činjenica da prosečne potrošačke korpe svih koji poručuju rastu i do 300-400%, što prosečno vreme za pripremu porudžbenica značajno produžava", rekli su u ovom trgovinskom lancu.Univerexport: Broj zahteva za porudžbenicama je porastao preko 300%, dok je prosečan račun porastao između 50 i 100% ukoliko poredimo period za vreme i pre zdravstvene situacije u zemlji.U ovoj kompaniji podsećaju da učešće onlajn prometa robe široke potrošnje u ukupnom prometu još uvek nije kao na nivou ostalih sektora koji svoj biznis već odavno generišu putem tog kanala. "Prehrambena industrija svugde u svetu još uvek ima dominantni deo u tradicionalnim formatima,“ podvlače u Univerexportu.Onlajn kupovina u DIS-u radi u Borči, Rakovici i PožarevcuOnlajn kupovina u DIS-u preko https://online.dis.rs/ radi samo u Borči, Rakovici i Požarevcu po principu “poruči i preuzmi”. Kako kažu, razmišljaju o unapređenju tog servisa.Merkator uveo Pokupi porudžbinuMercator – IDEA online prodavnica postoji u Beogradu i Novom Sadu. Funkcioniše tako kupac najpre odabere šta želi da kupi, a nakon toga odabere i neki od slobodnih termina za dostavu. Zbog ogromne potražnje, koja prevazilazi kapacitete IDEA Online prodavnice, slobodni termini se vrlo brzo popune.Tokom vanrednog stanja, svesni činjenice da naši potrošači traže online kupovinu, pokrenuli smo uslugu „Pokupi porudžbinu”. Tako kupci IDEA Online prodavnice, kada nema termina za dostavu, svoju zapakovanu porudžbinu mogu da preuzmu i na infopultovima, u Mercator hipermarketima u Beogradu i Novom Sadu, rekli su u Idei.Ovaj oblik preuzimanja porudžbine dostupan je u terminima od 9 do 11h, 11 do 13h i od 13 do 15 časova.Maxi povećava kapacitete online isporukeKupovina putem Maxi online prodavnice je omogućena u Beogradu. Sve veći broj građana kupuje na ovaj način, a potražnja je poslednjih nedelja uvećana nekoliko puta, kažu u kompaniji Delez. Proizvode je moguće poručiti do nedelju dana unapred u skladu sa raspoloživim terminima. U želji da izađemo u susret potrebama najvećeg broja kupaca i da na njih odgovorimo u što kraćem roku svakodnevno povećavamo kapacitete online isporuke, poručuju iz Maksija.
Planirane mere pomoći privredi i građanima koštaće poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Sr...
U poslednjih sedam dana, Ustavnom sudu Srbije upućeno je nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
