Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da u povećanje proizvodnih kapaciteta i zaštitu životne sredine ulaže skoro duplo više nego sada da bi zadovoljio narastajuću tražnju za električnom energijom. Kako bi se to postiglo, EPS svoj profit mora da uveća oko šest puta, odnosno na 200 miliona evra godišnje, kazao je predsednik Fiskalnog saveta i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Pavle Petrović.
Na poslednjem ovogodišnjem ciklusu predavanja SANU posvećenom energetskim izazovima, Petrović je naveo da je domaća tražnja za električnom energijom već sustigla trenutne proizvodne mogućnosti EPS-a, a da će je u bliskoj budućnosti i premašiti.
„Prema procenama Fiskalnog saveta, potrebno je investirati ukupno 5,6 milijardi evra [u EPS] u sledećih deset godina. EPS sada ne pravi profit, a glavni razlozi za to su preveliki broj zaposlenosti, visoke plate, tehnički gubici i krađa na elektro-mreži“, rekao je Petrović.
Obzirom da se procenjuje da će povećanje protošnje u sledećoj deceniji, u slučaju umerenog privrednog rasta, dostići 10%, kao i da će osam termoenergetskih blokova biti rashodovano 2024. godine, neophodno je investirati 600 miliona evra svake godine u tom periodu.
Prema podacima koje je Petrović izneo, investicije tog preduzeća su od 2004. do 2015. godine bile oko 40% manje od amortizacije, što je jedan od razloga za pad proizvodnje od oko 8% koji je zabeležen u proteklinh pet godina.
Takav pad izazvao je i usporavanje celokupnog privrednog rasta, koji je u protekle dve godine pao 0,2 ili 0,3 procentna poena.
Drugi glavni problem sa kojim će se EPS srednjeročno suočiti jeste zagađenje koje izaziva, odnosno ulaganja koja je neophodno obezbediti kako bi se ispunile preuzete međunarodne obaveze.
Kao primere koji trebaju da ilustruju to stanovište, Petrović je naveo da termoelektrana u Kostolcu ispušta deset puta više sumpor-dioksida nego što je propisano, a „Nikola Tesla“, na primer, pet puta više.
Emisija tog gasa staklene bašte u Srbiji je 14 puta veći od proseka država članica Evropske unije, ali i za azot-oksid, koji više proizvode samo znatno veće Nemačka i Poljska.
Naveo je i da se procenjuje da zagađenje iz termoelektrana u Srbiji izaziva 2.000 prevremenih smrtnih slučajeva u regionu.
Kako bi se obezbedila sredstva, neophodno je temeljno restrukturisanje EPS-a.
„Barem 10% zaposlenih [u EPS-u] je višak, struktura zaposlenih se pogoršava… zbog čega se 30% celokupnog prihoda firme troši na zaposlene. Prosečne plate u 2020. godini će dostići 100.000… Smanjenje radne snage se sprovodilo uglavnom dobrovoljnim odlaskom u penziju, što znači da stihijski odlaze i potrebni i nepotrebni radnici”, dodao je Petrović.
PROČITAJTE JOŠ:
