Reforme sistema oporezivanja frilensera, koje su počele da se primenjuju početkom godine, su se dobro pokazale, a oni sada svoje obaveze prema državi razdužuju na jednom mestu. Oni na portalu sada dobijaju sve neophodne informacije, tvrde u Poreskoj upravi. Istovremeno, Udruženje radnika na internetu, koje okuplja frilensere, i dalje traži da se reše problemi sa poreskim rešenjima koja su im stigla za 2017. godinu.
„U tekućoj godini, tokom protekla tri kvartala, oko tri 3.400 obveznika podnelo je jednu ili više poreskih prijava. Iznos utvrđene obaveze je oko 582 miliona dinara,“ kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave, na konferenciji „Šta očekuje paušalce i frilensere u Srbiji u 2024?“.
On je predstavio rezultate i efekte oporezivanja frilensera putem novog sajta „Frilenseri“, naglašavajući da korisnici sada ostvaruju prava iz penzijsko-invalidskog, kao i iz oblasti zdravstvenog osiguranja.
ČIME SU (I DALJE) NEZADOVOLJNI FRILENSERI?
Frilenseri su trenutno nezadovoljni rešenjem koje su dobili krajem prošle godine, a koje se odnosi na plaćanje poreza iz 2017. godine, preneo je Danas online.
Predstavnik Udruženja radnika na internetu (koje je zbog toga u januaru održalo protest ispred Ministartva finansija) Miran Pogačar, rekao je tada da se od države traži usklađivanje njihovih prava i obaveza i dodao da oni žele da plaćaju i porez i doprinose i da se to ne dovodi u pitanje.
„Očekujemo da ista ova rešenja stignu i za 2018, 2019, 2020, kao i za 2021. godinu. Zato tražimo da se ovaj problem sad reši, da se to ne razvlači 10 godina“, rekao je on.
Organizatori su tada držali transparent sa povratnom kartom za 2017. godinu za Poresku upravu, kao simboličan vid protesta za rešenje za plaćanje poreza za tu godinu koje je ova institucija donela.
Frilenseri koji su zbog načina na koji je država nameravala da ih oporezuje retroaktivno, odnosno unatzad, protestovali su još od kraja 2020. godine.
Agatunović je naveo da frilenseri sada ne popunjava prijavu, već davanjem odgovora na nekoliko pitanja sistem sam generiše poresku prijavu, vraća QR kod i popunjenu uplatnicu.
„Znači, na jednom mestu imamo sve neophodne informacije za ispunjenje poreske obaveze“, kazao je Agatunović.
Sofija Popara, predstavnica Digitalne zajednice i portala Paušal.rs dodaje da su rezultati oporezivanja filensera „zadovoljavajući“.
„Urađeno je više nego što smo očekivali… Kada je 2019. napravljen Paušalni kalkulkator i krenula reforma paušalnog oporezivanja, prelazak na onlajn rešenja je dosta (pomoglo) preduzetnicima,“ ocenjuje Popara.
Prema njenim rečima, dobra strana toga je što mogu da isplaniraju svoje poslovanje i znaju „da li uopšte mogu da se upuste u te vode“.
„Što se tiče frilensa, predlog je sličan onome za šta smo se zalagali… da neko kad se opredeli (za ovaj način rada) vidi da li je spreman za preduzetništvo ili (frilensing) ili za oba“ dodaje Popara.
Kako dodaje, paušalci su bili nezadovoljni kada je uveden „Test samostalnosti za preduzetnike“, ali su kasnije usledile olakšice.
Međutim, ona naglašava do 2025. godine „nećemo znati šta će zapravo da se desi“ sa testom samostalnosti, jer su do tada produžene olakšice koje su im namenjene.
Ona je podsetila i da u okviru vodiča za poslovanje „Mali biznis informator“ takođe radi usluga „Kalkulator paušalnog poreza“.
Počeo sa radom novi portal za (samo)oporezivanje frilensera
DOBRI REZULTATI OLAKŠICA ZA PAUŠALCE
Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović smatra da u izmenjenoj uredbi o paušalcima iz 2019. godine, zapravo, nema mnogo toga novog, a da su se reforme koje su tada pokrenute „dobro pokazale“.
„Imamo izmenu da se ukupan iznos poreskih obaveza, odnosno ograničenje po osnovu doprinosa o obaveznom i socijalnom osiguranju, ne mogu povećati za više od deset posto. (Ovo ograničenje) je produženo za još naredne dve godine (do 2025. godine),“ podseća Demirović.
On dodaje i da je uvedena „još jedna suštinski nova mera“, da se osnovica za obračun poreza i doprinosa za paušalce, koji su se u toj godini registrovanli za obavljanje preduzetničke delatnosti, umanjuje za 50 posto.
Kako objaštnjava Demirović, to znači kako početnici (preduzetnici-paušalci) dobiju najveće moguće umanjenje, kao i da se kod ograničavanja rasta obaveza „vodilo računa o tome da su ekonomski tokovi sada malo drugačiji“, odnosno i da je rast zarada viši od deset odsto.
„Rast zarada predstavlja osnovu za obračun poreza i doprinosa kod preduzetnika. Imajući u vidu da je krizna situacija, ono što je bio naš zaključak je da mogućnosti za ostvarivanje prihoda preduzetnika ili bar većine njih – ne rastu istom brzinom kao i zarade“, dodaje pomoćnik ministra finansija.
Inače, Demirović dodaje i da nije došlo ni do kakvog usporavanja u broju lica koja se u Srbiji opredeljuju za paušalno oporezivanje.
„Kada se ima u vidu celina paušalnog oporezivanja, smatram da bi bilo pravično i da bi bilo preporučljivo svim početnicima u poslovanju omogućiti lakše uslove za započinjanje delatnosti,“ dodaje Demirović.
Demirović naglašava i da se beleži „zanemarljiv broj“ žalbi na rešenja o paušalnom oporezivanju.
„Mislim da je broj žalbi na rešenja praktično zanemarljiv, daleko ispod jedan posto, u tom smislu, mislim da su osnovni ciljevi koji su postavljeni 2019. godine, a to je predvidljivost poreskih obaveza, u celosti postignut, ostalo je samo da se pažljivo prati izvršenje te uredbe i da se preduzimaju neophodne korektivne mere s obzirom na opšta ekonomska kretanja kod nas, a na žalost i u čitavom svetu, mi šta god radili ne možemo pobeći od opštih kretanja koja su svima očigledna,“ konstatuje Demirović.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji trenutno posluje 137.191 privrednih društava i 328.797 preduzetnika (skoro dva i po puta više preduzetnika), rekla je Jovana Stefanović, predstavnica NALED-a.
U Srbiji se nastavlja se trend rasta broja preduzetnika u Srbiji: u prvih šest meseci 2023. godine osnovano je 22.487 preduzetnika, 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Prema njenim rečima, novoosnovani preduzetnici uglavnom se bave kosultantskim uslugama, drže restorane i pokretne ugostiteljske objekte, bave se računarskim programiranjem, imaju frizerske i kozmetičke salone, kao i drumski prevoz tereta.
U vezi sa gašenjem preduzetničkih radnji, došlo je do smanjenja u odnosu na prošlu godinu za 10 odsto, sa 12.829 na 11.661 ugašenih prduzetnika u 2023. godini, dodaje Stefanović i naglašava da je najviše ugašeno ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona, kao i preduzetnika koji su se baviliu konsultantskim aktivnostima i računarskim programiranjem.
Do sada se oko 1.000 frilensera prijavilo na portal Poreske uprave