„Poskupljenje struje nepravedno, za stanje u EPS-u nisu krivi građani“

Najavljeno poskupljenje struje, kao način da se na brzinu rešavaju nagomilani problemi u Elektroprivredi Srbije (EPS), nije niti opravdan niti pravičan prema građanima i privredi, kaže za Novu ekonomiju Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva. 

„Ako ovde i postoji neki uticaj rata u Ukrajini, on je minoran, zato što je Srbija zemlja koja proizvodi struju. Mi smo svoju struju izvozili, a odjednom smo se u decembru prošle godine pretvorili u zemlju koja uvozi struju po paprenim cenama“, dodaje Ristić.

Naš sagovornik se pita i kakve veze građani imaju sa bivšim rukovodstvom EPS-a za čijeg mandata se dosio kolaps u Temroelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu, i čija je to odgovornost – građana, rukovodstva EPS-a ili onih koji su doskorašnjeg vršioca dužnosti direktora EPS-a „postavili i tolerisali na tom mestu“.

„Ne može se odgovornost za to prebacivati na građane. Ali, šteta je očigledno enormna i nju će na žalost neko morati da plati. To je neprijatna istina“, dodaje Ristić.

Kako naglašava, pošteno je da se kaže ko je to uradio i zbog čega smo došli u situaciju da, u trenutku kada je cela Evropa u krizi, moramo da uvozimo struju, a po rečima ministarke energetike, čak i ugalj.

Ristić ocenjuje da je nepravično da se teret poskupljenja prebacuje na građane, jer je to uvek najlakše uraditi. Kako napominje, to je posebno nepravično ako se pogleda procenat planiranog poskupljenja struje koji je „procureo u javnost“.

NA ŠTA UTIČE POSKUPLJENJE STRUJE?

Prema Ristićevim rečima, efekat najavljenog poskupljenja struje je ekstreman i bio bi katastrofa za privredu i građane.

„Ta struja će nas skupo koštati zato što je ona deo procesa proizvodnje. To je i poskupljenje svega u šta se struja ugrađuje. Imaćemo zato još veću inflaciju. A, suprotno onome što govori statistika, naše plate su jako loše“, dodaje predstavnik Efektive.

Ristić podseća da su posebno loše zarade građana koji ne žive u Beogradu i ocenjuje da situacija u vezi sa tim nije sjajna ni u prestonici, osim veoma malog broja građana sa ogromnim prihodima.

Podseća da većina ljudi polovinu svojih primanja, pa i više od toga, daje na hranu i „svakog dana na rafovima u prodavnicma gleda kako stvari poskupljuju“.

Pored svega toga, kako dodaje, neće mirovati ni cene drugih energenata.

„NEMAMO NAJJEFTINIJU STRUJU U EVROPI“

Ristić kaže da se građanima Srbije stalno ponavlja jedan razlog za poskupljenje, a to je da imamo najjeftiniju struju, ako ne u Evropi, onda u regionu.

„Računa se da će se upornim ponavljanjem taj mit pretvoriti u istinu“, ocenjuje naš sagovornik i dodaje da je to jedan vid nabijanja krivice građanima jer ih je država, tobož, razmazila navodno niskom cenom struje kojom se, kako razni stručnjaci često ističu, vodi socijalna politika“.

Prema Ristićevim rečima, prava cena struje je ona koju potrošači i privreda plaćaju kroz račun, i to je jedina cena koja se njih tiče.

„Jako bih voleo da znam kolika je proizvodna cena struje i kako se ona formira. Još više me zanima kolika je stvarna razlika između te nama nepoznate cene po kojoj se proizvodi struja i one katastrofalno visoke cene koju plaćamo a koja nikakve veze nema sa pričom o najjeftinijoj ceni struje u Evropi ili regionu“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Ristić podseća da postoje dva faktora koja opterećuju svaki račun za struju i samim tim uvećavaju cenu struju koju plaćaju građani i privreda.

Jedan faktor su, prema njegovim rečima, akcize, porezi i razni „parazitski“ nameti na računu, poput TV takse koja nikakve veze sa strujom nema.

Kako podeća, udeo tog faktora prema procenama potrošačkih udruženja je više od 50 odsto svakog računa za električnu energiju, o čemu je više puta pisao i naš portal.

„Drugi faktor je nametnuta blok tarifa: zelena, plava i crvena“, kaže Ristić i objašnjava da se u zelenu tarifu veoma teško može uklopiti, i to postižu uglavnom samci, ljudi koji troše vrlo malo struje. Ostali građani, ogromna većina njih su u plavoj zoni, koja kako Ristić podseća uopšte nije jeftina, dok je cena u crvenoj zoni, prema njegovim rečima, katastrofalno skupa.

„Kada ova dva faktora uključimo, a moramo da ih uključimo, kako iko može da priča o najjeftinijoj struji u Evropi? To je smejanje građanima u lice“, dodaje Ristić. 

ŠTA JE REŠENJE ZA POSKUPLJENJE?

Ristić smatra da bi bilo bi fer da se akciza na struju smanji, i da se tako kompenzuje njeno planirano poskupljenje struje. Ipak, kaže da ni jednog momenta ne može da zamisli da će se to desiti, jer se kroz prihod od akciza puni budžet.

On podseća da se akciza obračunava ne samo na kilovat, već i na sve proizvodne i neproizvodne troškove snabdevača, a obračunava se čak i na pojedinačne namete na računu za struju, poput naknade za povlašćene proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.

„Obračun akcize na troškove snabdevača i naknade omogućen je, nažalost, specijalnim odredbama Zakona o akcizama, kojim se relativizuje osnovno pravilo iz istog zakona prema kojem osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere. To za rezultat ima još veću cenu struje koja se građanima i privredi naplaćuje kroz račune za struju“, smatra Ristić i ocenjuje da ovakav obračun valja ukinuti. 

Kako zaključuje, ljudi koji su nas doveli do ove situacije, da se od proizvođača pretvorimo u zemlju koja uvoznika struju po najvećoj ceni, nikada neće biti učinjeni odgovornim za ono šta su učinili, dok će građanima koji će imati problema sa plaćanjem struje ona ili biti uskraćivana ili će ih snaći prinudna naplata preko javnih izvršitelja.

„Troškovi izvršnog postupka odnosno troškovi ponovnog uključenja samo će uvećati finansijske muke osiromašenih potrošača. Moguće je zapadanje u dužničku spiralu koja nastaje kad izvršni dužnik, koji usled prinudne naplate nema dovoljno novca da servisira redovne obaveze, stalno generiše nove postupke prinudne naplate. Nadam se da neko u vlastima razmišlja o ovom efektu i mogućnosti izbijanja dužničke krize“, kaže Ristić. 

U Srbiji se već nekoliko nedelja najavljuje poskupljenju struje, a o tome najčešće govori ministarka energetike, Zorana Mihajlović i često naglašava da jhe jedan od razloga za poskupljenje loše rukovođenje EPS-om.

„Ja u izjavama ministarke prepoznajem pokušaj uperivanja prstom u pravi razlog najavljenog poskupljenja. Ali građani i privreda od toga nemaju ništa. Ceh će svejedno platiti oni, jer je vlastima tako najlakše, tim pre što kao i pre svakog poskupljenja struje  plasiraju u javnost svoju omiljenu mantru o najjeftinijoj struji u Evropi ili regionu“, dodaje Ristić.

Portal Demostat nedavno je objavio da će struja za domaćinistva poskupeti 30, za privredu 70 odsto.

Čedomir Savković