Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski izjavio je da očekuje da će se poverioci tog preduzeća saglasiti o otpisu 90 odsto potraživanja koja iznose 900 miliona evra.
„Od 1,25 milijardi evra ukupnog duga RTB-a stari dug je oko 900 miliona evra i nastao je pre 2000. godine. RTB nije u stanju da vrati dugove iz prošlog veka i to mora jasno da se kaže. Može i mora da vrati oko 350 miliona evra kreditnog zaduženja za novu topionicu i kupovinu rudarske opreme“, kazao je Spaskovski, a saopštila je pres služba RTB-a.
Navedeno je da će se poverioci RTB-a izjašnjavati 6. i 7. jula o Unapred pripremljenom planu reogranizacije (UPPR) RTB-a kojim je predviđen otpis 90 odsto starog duga preduzeća i otplata dugovanja za koja su date državne garancije ili neka druga obezbedjenja.
Predloženo je da RTB nastavi da posluje kao novo privredno društvo koje bi za osam godina ismirilo 10 odsto starih dugova prema svim neobezbedjenim poveriocima i da redovno isplaćuje sve tekuće obaveze.
Po rečima Spaskovskog, od oko 900 miliona evra starog duga skoro polovina otpada na Londonski i Pariski klub poverilaca.
„Dugoročni krediti za investicije iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca u iznosu 408 miliona evra bili su krediti za opremu i postrojenja koja danas više nisu u funkciji, kao uostalom ni rudnik za čije potrebe je kredit uziman. Borski kop ne radi već 20 godina“, kazao je Spaskovski.
On je istakao da RTB Bor nije dobio nikakav popust u odnosu na aranžmane postignute sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca jer nije bio državna firma, niti korisnik budžeta.
Kako je saopšteno, u 900 miliona evra starog duga ubraja se i onaj koji je vezan za isporuku bakra, odnosno povraćaj bakra koji se nikada nije desio, tako da RTB Bor grčkom Mitilineosu i londonskoj Standard banci duguje 9.000 tona bakra. U to vreme cena „crvenog metala“ bila je 1.400 dolara za tonu, a danas tona vredi 4.600 dolara.
Ako im se ne dopadaju uslovi, molim lepo, neka pređu u privatni sektor. Gro zaposlenih je sa srednjom školom. Sortirati pakete i koverte nije proizvodni posao niti neki od presudne važnost za društvo. Ako smatraju da imaju potencijala za više, neka se sa tim veštinama oprobaju u drugim sektorima. Ko kaže i gde piše da svi u državnim preduzećima moraju da imaju najmanje prosečnu zaradu? Jel to uobličeno u zakon? Nisam informisana.