„Povremena davanja ne rešavaju socijalne probleme“

Fiskalni savet ocenjuje da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, međutim njihov glavni ekonomista Danko Brčerević za portal RTS-a ukazuje na stavke budžeta kojima nisu dali „zeleno svetlo“, prenosi eKapija. Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja, jedan je od predloga.

Ukupni prihodi državne kase za 2024. iznose 2.040,9 milijardi dinara, a rashodi 2.238 milijardi dinara.

Prihodi su veći za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu, a rashodi za pet odsto.

Planiran je deficit od 2,2 odsto, dok je u 2023. godini projektovan deficit od 2,8 odsto.

Fiskalni savet ocenio je da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit i dalje previsok za Srbiju.

U oblasti socijalne politike, Brčerević smatra da se povremenim davanjem novca ne mogu trajno rešiti narasli socijalni problemi.

Objasnio je zašto je trebalo planirati nešto veću prosečnu inflaciju u 2024. godini i prognozirati nešto niži rast BDP-a.

Na pitanje da li je saglasan sa ocenom da je budžet razvojni, uravnotežen i socijalno orijentisan, on kaže delimično.

„Budžet ima mešovite elemente, odnosno neki njegovi delovi mogu se oceniti pozitivno, ali neki ne. Nesporno je da budžet ima izraženu razvojnu komponentu jer se njim planiraju visoke investicije države od preko pet milijardi evra. Međutim, uravnoteženost nije postignuta. Planirani deficit budžeta u 2024. iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je daleko od ravnoteže. Međutim, kad se uzme u obzir da je 2020. minus u državnoj kasi bio 3,8 milijardi i da se od tada iz godine u godinu smanjuje, ovaj plan Vlade za 2024. ipak smo ocenili kao prihvatljiv“, kaže on.

Fiskalni savet je, međutim, dao Vladi i dve važne preporuke. Prvu, da pored izgradnje auto-puteva i železnice obrati više pažnje na investicije u obrazovanje, zaštitu životne sredine i zdravstvo – koje su zapostavljene. Druga se odnosi na sve veći broj projekata koji se sprovode po ubrzanoj proceduri, bez objavljenih analiza opravdanosti, tenderskih procedura, javnih nabavki.

Sad se tim projektima, čija je ukupna vrednost već oko 8,5 milijrdi evra, pridružio još jedan novi – „Ekspo 2027“ s izgradnjom Nacionalnog stadiona. Mi ovakvu praksu vođenja važnih projekata ne podržavamo i nadamo se da će se ona u budućnosti izbegavati, ocenio je on.

Na pitanje pošto Fiskalni savet smatra da je planirani deficit previsok, koliki deficit je „normalan“, on kaže da bi najjednostavniji i najrigidniji odgovor na ovo pitanje bio bi da budžet uopšte nema deficit, tj. da bude izbalansiran.

U tom slučaju ni država ne bi morala da se zadužuje za finansiranje deficita. Upravo takav rezultat Srbija je ostvarivala u periodu od 2017. do 2019. godine. Ipak, ekonomski je sasvim u redu, kako je dodao, i to da Srbija ima ograničen budžetski deficit, do granice od oko milijardu evra.

To bi s jedne strane dalo dovoljan prostor za nastavak sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata koji podstiču privredni rast, a s druge strane ne bi bilo bojazni da će javni dug da se otrgne kontroli. Takav rezultat još uvek se neće dostići u 2024, ali smo na dobrom putu da se to desi u 2025. godini.

Zaduživanje države

„Ukupno potrebno zaduživanje Srbije u 2024. godini iznosi 6,5 milijardi evra, od čega će oko 1,7 milijardi evra biti za finansiranje novog budžetskog deficita, a 4,5 do pet milijardi evra zaduženja biće neophodno za vraćanje postojećeg duga koji tokom 2024. dospeva na naplatu“, kaže glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

Postoji jedan dodatni problem koji je veoma važan, kako je rekao. Kamatne stope na stari dug koji se otplaćuje su oko tri odsto, a trenutno se Srbija na finansijskom tržištu zadužuje po sedam odsto.

Srbija će tokom 2024. da se zaduži po visokoj kamatnoj stopi da bi vratila dug s niskom, što će dosta da nas košta. Fiskalni savet je baš na to upozorio. Zbog ovakvih rizika mi već godinama insistiramo i preporučujemo Vladi da izbegava rasipne mere koje povećavaju javni dug, ocenio je Brčerević.

Životni standard najsiromašnijih građana Srbije je veoma pogođen visokom inflacijom, kako on ukazuje, koja traje još od sredine 2021. godine.

Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja, uz eventualne poreske izmene koja bi, na primer, omogućile olakšice za zaposlene koji imaju izdržavane članove domaćinstva.

Vlada je u 2024. planirala ubrzanje rasta BDP-a na 3,5 odsto i usporavanje prosečne inflacije na 4,9 odsto, kako on kaže, ali postoji veliki broj rizika da se to ne ostvari u potpunosti, na šta je Fiskalni savet ukazao. U 2023. godini, rast BDP-a procenjuje se na dva do 2,5 odsto.

Međutim, dobar deo ovog rasta počiva na privremenim činiocima, poput oporavka poljoprivrede od suše iz 2022. i visokog rasta proizvodnje električne energije usled povoljnih hidroloških okolnosti. Kad se isključe ove vanredne okolnosti na koje se ne može trajno računati, privredni rast Srbije u 2023. bio bi između jedan i 1,5 odsto, ukazuje Brčerević.

Zakoni ne važe za projekte vredne 10 milijardi evra