Poznato kako će izgledati Nacionalni stadion, ali ne i koliko će koštati

Nacionalni stadion u Surčinu koji je aktuelna vlast obećala još 2015. trebalo bi da bude prvi „bašta stadion“ u svetu.

Naime, španski portal Metalocus objavio je opširan tekst o projektu Nacionalnog stadiona  opisujući ga kao prvi „bašta stadion“ na svetu. Španski arhitektonski studio Fenvik Iribaren će ga dizajnirati sa ciljem da izradi zelenu i prirodnu fasadu.

Kako je pisao portal Metalocus a preneo N1, studio Fenvik Iribaren je autor projekata za tri od osam stadiona na prošle godine održanom Svetskom prvenstvu u Kataru, uključujući i inovativan Stadion 974.

Za Beograd su zamislili stadion kružnog oblika, kapaciteta 52.000 sedišta, a inovativnu fasadu čine četiri prstena pričvršćena kosim zategama (kablovima), na kojima se nalaze zelene bašte.

Želja autora projekta je, kako se navodi, i da se stadion koristi 365 dana u godini, kao prostor na kom bi građani provodili svoje slobodno vreme.

U okolini stadiona nalaziće se i kafeterije, kiosci, restorani, prostori za odmor raspoređeni na takav način kako bi se generisao „zeleni“ stadion, sa jedinstvenim i održivim prostorima za šetnju.

Stadion sa parkinzima sa 4.500 parking mesta, prostiraće se na 32 hektara, ističe španski portal.

Kako je naglašeno, posebnu pažnja posvećena je energetskoj efikansosti objekta, odnosno tehnologiji četvorocevnih čilera (rashladnih uređaja), koja istovremeno obezbeđuje i grejanje i hlađenje.

Sistem, kako se ističe, omogućava da se zaostala toplota stvorena u procesu hlađenja koristi za proizvodnju tople vode za grejanje, čija temperatura dostiže od 45 do 50 stepeni Celzijusa.

Ove španske arhitekste su rekonstruisale i Savski trg u Beogradu, ispred nekadašnje Železničke stanice. Projekat studija Fenvik Iribaren bio je prvoplasiran na međunarodnom arhitektonskom konkursu.

Studio Fenvik Iribaren je izradio projekat i za kompleks u kom će biti održana specijalizovana izložba EXPO 2027 o kojem je Nova ekonomija već pisala, a koji će biti izgrađen uz Nacionalni stadion.

Izgradnja Nacionalnog stadiona je prvi put obećana 2015. godine kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će on koštati 150 miliona evra.

Onda je 2018. godine u izjavama predsednika vrednost skočila na 200-250 miliona, da bi sada to bilo 350 miliona evra, bez linijske infrastrukture.

U budžetu za ovu godinu za nacionalni stadion izdvojeno je 7,7 milijardi dinara, a u naredne dve godine planira se još po sedam milijardi.

U oceni budžeta za 2023. godinu, Fiskalni savet je istakao da prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, studije opravdanosti i izvodljivosti sa analizom troškova i koristi moraju biti urađene, a potom revidirane od strane posebne komisije i Ministarstva finansija, pre nego što se projekat uključi u budžet.

„Za neke krupne projekte poput nacionalnog stadiona, koji će poreske obveznike u 2023. koštati 65 miliona evra (u srednjem roku najmanje tri puta više) ove studije još uvek nisu objavljene“, navodi se u izveštaju Saveta.

Sa cenom izgradnje stadiona rastu i kamatne stope

Naime, kada je 2015-2016. godine započeta priča o nacionalnom stadionu, kamatne stope na javni dug bile su u padu. Recimo, prinos na dvogodišnje obveznice u evrima 2016. godine iznosio je oko 1,2 odsto. Kasnije, 2018-2020. godine kamate su još više pale, pa je država uspela čak da se zaduži po jedan odsto na 10 godina.

Međutim, sada kamate rastu, pa je prinos na istu takvu obveznicu 2,5 odsto.
Prinos na desetogodišnju evroobveznicu izdatu 2019. godinu bio je 1,25 odsto, a na hartiju iz januara ove godine 6,8 odsto.

Naime, Infrastrukturni projekti doprinose bruto domaćem proizvodu na dva načina. Kratkoročno, u toku same izgradnje i kasnije kada počne eksploatacija.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objasnio je da treba razdvojiti ta dva doprinosa BDP-u.

„U toku izgradnje projekta meri se dodata vrednost i doprinos BDP-u je manji od ukupne vrednosti projekta. Otprilike doprinos BDP-u je oko polovine vrednosti. Mislim da bi više efekta imalo ubrzanje nekih postojećih projekata“, ocenio je Arsić.

I ekonomista Ljubomir Madžar je kazao za Novu ekonomiju da sportski projekti kao što su stadioni, ne generišu dohodak.

„Nije to fabrika, pa da nešto proizvede i proda. Oni su više na strani trošenja nego proizvodnje. Veliki i skup stadion je preveliki luksuz za nerazvijenu i sporo rastuću privredu kakva je naša“, smatra Madžar.

On je ukazao i da bi sama izgradnja stadiona doprinela rastu BDP-a ako ima rezervi u građevinskoj industriji, ako neki kapaciteti stoje besposleni.

Bacanje „svetlosti“ nadaleko