Vlada Srbije izmenila je Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu. Pravo na podršku od 710 dinara po kilogramu omogućila i kompanijama i preduzetnicima registrovanim za proizvodnju dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača.
Kako je preneo Biznis.rs, to znači da pored konditora, koji su registrovali šifru delatnosti 10.82, pravo na podršku pri otkupu domaćeg mleka u prahu imaju i oni registrovani na šifru delatnosti 10.72, stoji u izmenjenoj Uredbi.
Vlada je, takođe, izmenila i obrazac Zahteva za odobravanje prava na podršku, kako bi uključila i registrovane za delatnost 10.72.
Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je za obavljanje konditorske delatnosti registrovano ukupno 278 pravnih lica, od kojih je 110 kompanija.
Najveći među njima su Atlantic Štark sa 1.091 radnikom, Jaffa Crvenka sa 907 zaposlenih, Pionir iz Subotice sa 623 i požarevački Bambi sa 651 zaposlenim.
Izmenom uredbe pravo na podsticaj dobijaju i proizvođači dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača, poput „Medele“ iz Vrbasa ili „PIP“-a iz Novog Sada.
Za tu delatnost su, inače, registrovana ukupno 282 pravna lica, među kojima je 193 preduzetnika. Kada se u okviru delatnosti 10.72 izdvoje ćerke firme konditorskih kompanija, dolazi se do ukupno 200 preduzetnika i preduzeća koji su dobili mogućnost da povoljnije nabave domaće mleko u prahu.
Vlada Srbije je ovakvu meru podrške obrazložila potrebom efikasnog i pravovremenog sprečavanja ili otklanjanja „tržišnih poremećaja prouzrokovanih događajima i okolnostima koji su doveli, odnosno prete da dovedu do poremećaja na tržištu“.
Za sprovođenje ove mere u republičkom budžetu na razdelu Ministarstva poljoprivrede izdvojeno je 500 miliona dinara. Postupak za odobravanje prava na podršku pokreće se podnošenjem zahteva na osnovu javnog poziva koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja.
Kada je uredba o podršci za otkup domaćeg mleka u prahu usvojena sredinom marta, agroekonomski analitičar Branislav Gulan ocenio je da je takva mera samo „gašenje požara“ zbog nedostatka sistemskih rešenja.
„Nema tog problema koji na duži rok može da reši uredba. Godišnje trošimo 200 litara mleka po glavi stanovnika, što je među najnižim rezultatima u Evropi, uvozimo mleko u prahu jer mlekarama domaća sirovina nije isplativa za preradu, pa naši stočari ostaju bez plasmana i zatvaraju gazdinstva, kao i drugi poljoprivrednici“, istakao je Gulan.
Prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina zatvoreno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava
Slično mišljenje o tome kako su mere Vlade Srbije u mlečnom govedarstvu, samo gašenje požara, za Novu ekonomiju izneo je i agroanalitičar Vojislav Stevanović.
„Reforma treba da se napravi uz jednu finansijsku podršku, da se subvencioniše, odnosno premira isporučeno mleko ekstra prve klase. Ove druge klase ne treba stavljati u sistem premiranja (isplate premija). Tu bi stvarno imali stvarno najkvalitetniju ponudu“, rekao je tada Stanković.
Muke srpskih stočara mogu da se reše za tri do pet godina