Muke srpskih stočara mogu da se reše za tri do pet godina

Nijedna kratkoročna državna mera neće rešiti aktuelne probleme u srpskom stočarstvu, niti u proizvodnji domaćeg mleka. Za rešavanje tih problema potrebno je mnogo veće angažovanje Vlade Srbije i finansijskih sredstava u prvoj fazi razvoja te oblasti, kojoj za oporavak treba od tri do pet godina.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava agroanalitičar Vojislav Stanković, srpska poljoprivreda možda može da ima i veću vrednost izvoza od sektora informacionih tehnologija, ali je za to potrebno vreme i novac.

Kako naglašava, ako država želi da joj poljoprivreda bude izvozni potencijal, onda to treba jasno da se i kaže građanima, o čemu je naš portal već pisao.

Stanković smatra da uvođenje prelevmana tj. zaštitne takse na uvoz mleka iz Evropske unije neće rešiti probleme na koje se već duže vreme žale stočari.

„Megle i Imlek imaju svoje pogone i u Bosni i Hercegovini, oni su najveći proizvođači mleka ovde u Srbiji, posebno Imlek. Oni su izuzeti iz tog sistema prelevmana i na tržištu imaju neku vrstu uslovnog monopola i značajno utiču na situaciju na tržištu mleka“, objašnjava Stanković.

On inače smatra da se trenutni problemi u mlekarstvu ne mogu rešiti parcijalnim merama, pa ni prelevmanima.

Problem mlečnog govedarstva mora da se reši jednim opštim reformskim zahvatom. Imamo preko 100 pogona za preradu mleka, dvadesetak industrijskih, a ostalo su zanatske radionice za preradu mleka.

Prema njegovim rečima u te reforme moraju da se uključe i lokalne samouprave, prerađivači, kao i Ministarstvo poljoprivrede.

„Prvo da se snimi situacija, da se vidi ko ima koliko krava, kakve su to farme, da li imaju perspektive, da li ispunjavaju Zakon o dobrobiti životinja koji je uvela EU i koji mi nismo sproveli u celosti“, kaže sagovornik Nove ekonomije.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

PREMIJE POTREBNE ZA MLEKO PRVE KLASE

Kako Stanković dodaje, treba da se vidi i kakva je zoohigijena, jer ona utiče i na kvalitet mleka.

„Reforma treba da se napravi uz jednu finansijsku podršku, da se subvencioniše, odnosno premira isporučeno mleko ekstra prve klase. Ove druge klase ne treba stavljati u sistem premiranja (isplate premija). Tu bi stvarno imali stvarno najkvalitetniju ponudu“, kaže Stanković.

On dodaje i da se situacija u vezi sa stočnom hranom malo smiruje, ali je njena cena kako naglašava i dalje dosta visoka.

Prosečna cena mleka od 60, 65 dinara, koliko trenutno iznosi, ne pokriva sve te troškove. To je jedan posao koji ne zahteva samo angažovanost 24 časa tokom cele godine, već i brigu oko životnja, muže i isporuke mleka.

Pored toga, kao dodaje, treba proveriti i da li postoje proizvođači mleka koji imaju laktofrize za čuvanje mleka.

„To je dosta komplikovan višegodišnji proces. Ukoliko se napravi reforma, situacija u vezi sa mlekom bi mogla da bude rešena za najmanje tri do pet godina. Rešavanjem problema mlečne industrije rešavaju se i problemi u uzgoju goveda, u mlečnom govedarstvu se stvara podmladak za tov“, dodaje Stanković.

Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak

Kako naglašava, država je pokušala parcijalnim merama i oslobodila carina uvoz steonih junica i krava, međutim ispostavilo se da to nije rešenje, pa se od tih mera odustalo.

Dodaje i da treba da se vidi koliko u Srbiji ima radne snage za stočarstvo, jer su to u značajnoj meri staračka ili domaćinstva srednje starosne dobi.

Treba da se stvori perspektiva, mnogi od njih će napustiti tu proizvodnju ukoliko se ne naprave neki radikalniji zahvati. Država je sada na potezu, postoji novac, to kaže i predsednik Srbije na televiziji. Ne postoji ideja, spremnost i posvećenost da se reši problem mlečnog govedarstva, a u celosti i problem poljoprivrede, dodaje Stanković.

Naš sagovornik dodaje i da trenutna politika u vezi sa zemljištem u Srbiji može negativno da utiče na gajenje ovaca i koza:

Uništavaju se livade i pašnjaci, zidaju se objekti i vikendice, tako da i ispaša u stočarstvu gubi značaj kao izvor jeftinije stočne hrane. Proizvođač koji je prinuđen da kupuje stočnu hranu, dolazi u situaciju da zavisi od kretanja njenih cena i biva sve više ugrožen.

Problemi u vezi sa stočnom hranom, kako ocenjuje Stanković, biće sve više izraženi ukoliko se nešto ne promeni u proizvodnji krmnog bilja, kao i u vezi sa obezbeđivanjem livada i pašnjaka kojih je sve manje zbog izgradnje puteva, saobraćajnica, kao i autlet centara.

Stanković naglašava da se to zemljište angažuje u značajnoj meri, čak i u Vojvodini gde je visoke klase za ratarsku proizvonju, pa i na planinama:

Zlatibor je recimo postao grad, tamo su sve manje mogućnosti za ispašu, posebno za stajsko-pašnjački uzgoj stoke.

On kaže i da ne veruje kako su mesne prerađevine koje se tradicionalno prave u zlatiborskim selima, izrađene od mesa zlatiborskih goveda:

„To je meso koje dolazi iz drugih regiona Srbije, da ne kažem (pod zancima navoda) i iz uvoza“, napominje sagovornik Nove ekonomije.

Da li je gradovima mesto na planinama?

Srbija je inače ranije ukidala prelevmane na mleko i ostale prehrambene proizvode, zbog obaveza koje je imala zbog potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU iz 2008. godine.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da su na nedavnom sastanku  u Vladi Srbije prvi put sedeli predstavnici od primarnog proizvođača, prerađivača do trgovinskih lanaca.

„Počeli su problemi u 2022. zbog toga što je država zamrzla cenu mleka zbog građana, mleko proizvedno u Srbiji je izvezeno, onda smo bili prinuđeni da ga uvozimo“, rekla je Tanasković gostujući na RTS-u, a preneo portal Ministarstva poljoprivrede.

Kako dodaje, došlo do povećanog uvoza mleka, mlekare imaju zalihe, naši proizvođači imaju mleko, njima se spušta cena i to su neke stvari o kojima su  razgovarali na tom sastanku.

Prema njenim rečima, država se ozbiljno i odgovorno ponela u 2022. godini, koja je bila ekonomski nepredvidiva, a sada imamo veliku tržišnu borbu, koja se ogleda u svim segmentima.

Povećali smo premiju po litri mleka sa 10 na 15 dinara, to je ukupno uvećanje na godišnjem nivou od četiri milijarde, povećali smo subvenciju po grlu, sa 25 na 30.000 dinara, što je oko dve milijarde ukupan izdatak koji je veći u odnosu na prethodnu godinu, rekla je Tanasković.

Ipak, mlekar Dejan Trajković rekao je kako stočari tim merama nisu zadovoljni.

Premija nije podignuta nego vraćena. U prva dva kvartala 2022. godine bila je 15 dinara. Mi smo tražili regres od 40.000, a ne do 30.000 dinara, rekao je tada
Trajković.

Mlekari su više puta zbog novonastale situacije organizovali proteste na kojima su porosipali mleko koje je u Srbiju uvezeno iz Poljske.

Uvoz mleka skoro isti, izvoz u slobodnom padu

Stanković je rekao i da stvaranje klime nezadovoljstva, nije rešenje za probleme u poljoprivredi.

„Osamdesetih godina postojale je ideja da se sa većim sredstvima subvencionišu farme i poljoprivredni pogoni  primarne proizvodnje koji su u takozvanim prigraničnim oblastima“, podseća Stanković.

On kaže da je to zanemareno, kao i da se sada govori o Južnoj Srbiji kao o siromašnoj sredini:

„U prigraničnim oblastima imamo pustoš, prazna sela gradove. To je i slučaj Istočne Srbije, Negotin, Zaječar, Bor, Knjaževac, zatim dole prema Kosovu, prema bugarskoj granici imamo Trgovište, Bosilegrad, imamo i problem u Banatu prema rumunskoj granici. Plaćamo cenu i danak svemu tome, na to treba podsetiti kreatore politike, zaključuje na kraju višegodišnji agrarni analitičar Vojislav Stanković.