Preko polovine srednjoškolaca odigralo tiket, aparat ili rulet

Novi Sad je Evropska prestonica kulture, grad sa tri pozorišta, osam kulturnih stanica i preko 130 kladionica u njima se služi jeftinije piće nego o gradskim kafićima, a posećuju ih i maloletnici, koji džeparac neretko troše i na ruletima ili slot aparatima.

Više od 58 odsto novosadskih srednjoškolaca prvi susret sa kladionicom imalo je pre šesnaeste godine. 

Prema dostupnim podacima do kojih je došao VOICE preko Agencije za privredne registre, u Novom Sadu bez prigradskih naselja registrovana je ukupno 131 kladionica.

Ova ekspanzija kockarnica nije prisutna samo u Novom Sadu jer kladionice niču u svim gradovima i selima širom Srbije.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2008. godine Srbija je bila na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika, a prema istim podacima, u Srbiji je oko 300 hiljada ljudi bilo zavisno od kocke, od čega najveći deo mladih od 18 do 25 godina.

Na putanje zbog čega toliko kladionica u jednoj maloj zemlji psiholozi odgovaraju da u zemlji u kojoj postoji problem siromaštva kao što postoji kod nas, mnogi su podložni kockanju.

Prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 2011. godine u samom Novom Sadu je živelo 222.000 stanovnika, te računica pokazuje da je na svakih 1.700 stanovnika postojala po jedna kladionica.

Naime, prema podacima Gradske uprave za obrazovanje Novog Sada, u gradu trenutno ima 14.500 srednjoškolaca. Kada se taj broj podeli sa brojem kladionica dolazimo do toga da na nešto više od 100 srednjoškolaca postoji po jedna kladionica.

Pre dve godine donet je novi Zakon o igrama na sreću, koji između ostalog dodatno štiti maloletnike od negativnih uticaja klađenja. U Zakonu se navodi da udaljenost između obrazovnih institucija i kladionica i kockarnica ne može biti manja od 200 metara.

Profesorka u Srednjoj mašiskoj školi koje je želela da ostane anonimna ističe kako su učenici ove škole uglavno putnici i od autobuske stanice ili bilo kog stajališta dok dođu do škole imaju priliku da vide brojne kladionice.

I profesorka je u pravu jer u krugu od 500 metara od Srednje mašinske škole nalazi se čak deset kladionica.

„Ko nije na času, dobije neopravdani, ali šta će oni raditi pre i posle nastave to je uvek znak pitanja. Ko garantuje da učenici posle škole neće otići u kladionicu?“ pita se profesorka.

Na to pitanje učenik Marko, učenik četvrtog razreda Srednje mašinske škole u Novom Sadu, odgovarada ima par pojedinaca iz škole koji baš ozbiljno shvataju kladionice, igraju slot mašine ili rulet, a poznato mu je i da je par njih bilo u ozbiljnim dugovima zbog kocke.

Sedamnaestogodišnji Aleksandar koji pohađa jednu novosadsku gimnaziju ima slična iskustva kao Marko.

„Većina koja ide u kladionice zapravo i ima više od 18 godina, ali idu i mlađi. Oni ne mogu uvek da uđu pa se snalaze“, navodi Aleksandar.

I to je, kako kaže, postala rutina, najpopularniji su tiketi i slot mašine, rulet i laki siks, a problemi nastaju kada izgube pa se zaduže kod kamatara.

„Broj mladih koji su zavisni od kocke raste iz godine u godinu. Ja kada sam počinjala da radim pre 15 godina, starosna struktura mojih klijenata je bila od 35 do 45 godina. Sada svi moji klijenti imaju manje od 30 godina. Najviše njih je starosti od 17 do 25 godina“, kaže Jelena Manojlović iz SOS centra za lečenje i prevenciju patološkog kockanja.

Zakon je izričit – maloletnicima je zabranjen ulazak u kladionicu, ali kako objašnjava Manojlović, ukoliko ne uspe da uđe u objektat, maloletnik će sačekati nekog starijeg ispred kladionice, daće mu novac i papirić na kojem piše kakav tiket da odigra za njega.

Istraživanje o kockanju mladih u Srbiji koje je Manojlović radila 2019. godine, pokazalo je da od 2.386 srednjoškolaca starosti između 15 i 18 godina je čak 1.400 njih odigralo tiket, aparat ili rulet u periodu od svoje 12 do 16 godine.

Čak više od 58 ogsto srednjoškolaca prvi susret sa kladionicom imalo je pre šesnaeste godine.

Kako bismo proverili u koliko slučajeva je inspekcija zabeležila prisustvo maloletnika u novosadskim kladionicama tokom 2021. godine, VOICE je kontaktirao Upravu za igre na sreću pri Ministarstvu finansija čiji je odgovor glasio: ni jednom.

„Ovlašćena lica Uprave za igre na sreću tokom inspekcijskog nadzora u prostorijama u kojima je sprovedena kontrola nisu zabeležila slučajeve prisustva maloletnih lica kao igrača“, navodi se u odgovoru.

Igre na sreću nisu komplikovane, nekoliko minuta je dovoljno da maloletni igrač savlada osnovna pravila ruleta ili slot aparata. Onda je za dobitak neophodan samo ulog za koji je dovoljan džeparac. 

„Problem nastaje kada maloletnik ostvari prvi dobitak. Taj dobitak je nekad sitan, ali ponekad je i u visini plata njihovih rodielja, možda i veći. Ovi dobici su svakako nešto što potkrepljuje nastavak takvog ponašanja“, kaže psihološkinja Isidora Morokvašić, koja u svojoj praksi radi i sa zavisnicima od kocke.

Sve se vrti oko novca, on je posebno važan u adolescentskom dobu, a jedan od razloga zbog kojih adolescenti posežu za kladionicama upravo je potencijalni način da uvećaju džeparac, kaže Morokvašić.

Prema njenim rečima, većina klijenata sa kojima je radila počela je da kocka u adolescentskom periodu.

No, kada joj se jave klijenti koji imaju 17 ili 18 godina, jave se pod uticajem roditelja, dok iza sebe već imaju ozbiljne probleme.

Kockanje zahteva kontinuitet, ulozi se povećavaju, povećavaju se dobici ali i gubici. Kada brzi dobitak postaje još brži gubitak, novčanik se prazni, u pomoć priskaču – zelenaši.

Zaduživanje kod zelenaša zbog kockanja i najčešći je razlog zbog kojeg osobe potraže pomoć stručnjaka, dok mladi to urade najčešće pod uticajem roditelja.

Iz kuće počinje da nestaje novac, osoba više nema novčanih sredstava da vraća dugove i to je okidač kada se roditelji i porodica uključuju u priču.

Stručnjaci kažu da se kockanje umnogome prebacilo na internet tokom epidemije korona virusa, igrač tako nema realan kontakt sa novcem. Uplata se vrši preko bankovnog računa i kockanje može da počne pred računarom ili telefonom u toplini vlastitog doma.

Promocije, najbolje kvote, besplatni bonusi… – reklamiraju se i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a promovišu ih estradne ličnosti, poznati glumci i pevači.

Kladionice su i sponzori poznatih sportskih klubova, prenosa utakmica, a organizuju i sprovode čak i društveno odgovorne događaje.

U članu 6 Zakona o igrama na sreću skreće se pažnja na društvenu odgovornost. Treba zaštiti maloletnike i isticati da kocka izaziva zavisnost, navodi se u Zakonu.

I iz Uprave za igre na sreću za navode da je donešenjem novog zakona 2020. godine povećan stepen društvene odgovornost.

Tako će na dnu mnogobrojnih bilborda, na kraju prijemčive reklame i u uglu svake od 131 kladionice u Novom Sadu biti istaknuta i posve društveno odgovorne poruke: Zabranjeno učešće maloletnicima! Kocka izaziva zavisnost!. 

Psihološkinja Morokvašić ističe da se na kraju ipak sve svodi na ličnu odgovornost, ali da je važno da bar maloletnike, koji zbog godina još nisu savladali koncept odgovornosti, od kockanja štiti zakon.