Privrednici iz Bosne i Hercegovine za „Otvoreni Balkan“, a političari podeljeni u tri tabora

Privrednici u Bosni i Hercegovini imaju apsolutni konsenzus da je regionalnoj inicijativi „Otvorenog Balakan“ neophodno pristupiti  što pre, jer su oni za uklanjanje administrativnih i birokratskih barijera, rekao je zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine i predsednik udruženja Multi Admir Čavalić.

On je na 2. forumu Open Balkan, koji je organizovao Libertarijanski klub Libek, naveo da je stvar  potpuno drugačija kada je reč o političarima, jer u BiH postoje tri tabora kada se radi o „Otvorenom Balkanu“.

„Prvi tabor je navijački, određene strane, uglavnom iz entiteta Republika Srpska, navijaju za ‘Otvoreni Balkan’, pre bih rekao na bazi emocija, a manje na bazi racija i ekonomskih argumenta. Imamo drugi tabor koji je potpuno protiv projekta, naziva ga ‘srpski svet’, ‘Velika Srbija'“, rekao je on na panelu „Mostovi u našem regionu – za i protiv Otvorenog Balkana i Berlinskog Procesa: pregled ekonomske povezanosti regiona“.

Treći tabor, prema njegovim rečima, smatra da teška politička pitanja treba ostaviti po strani i da se treba baviti ekonomijom.

Govoreći o tome koji su sektori privrede protiv inicijativa poput Otvorenog Balkana, Čavalić kaže da su „teorijski monopoli“ uvek protiv otvaranja granica, i da je tako i u slučaju Bosne i Hercegovine.

„Nešto što mi zovemo ‘tender ekonomija’, odnosno privatne kompanije koje su vezane za javne tendere. Verovatno da bi im smetalo da se otvaraju granice da neko može iz Srbije, Severne Makedonije da aplicira na neki javni tender u BIH“, ocenio je Čavalić.

Zagovorici inicijative su, očekivano izvoznici. On je naglasio i da je potrebno poznavati kontekst bosanskohercegovačke ekonomije, da je ona orijentisana na opsluživanje velikih kompanija i drugih biznisa, a ne toliko na tržište finalne potrošnje.

„Konkretno, to bi značilo da dalja regionalizacija ne znači više BiH proizvoda u supermarketioma u Beogradu, ali bi značila više građevinskih kompanija koje bi izvodile radove, više repromaterijala u okviru lokalnog biznisa ovde“, rekao je on.

On smatra da fokus Otvorenog Balkana ne treba da bude na liderima, nego na institucijama, da treba da postane „dosadan, birokratizovan“.

Otvoreni Balkan: Uskoro uspostavljanje “posebne linije komunikacije” za građane tri države

Kada se radi o Severnoj Makedoniji (koja je već deo Otvorenog Balkana), Blagica Petreski, izvršna menadžerka organizacije Finance Think kaže da kompanije koje rade u graničnim regionima veruju da će imati koristi od uklanjaja barijera (kada se radi o radnoj snazi), ali da su sa druge strane sektor građevine i poljoprivrede u riziku od odliva radne snage prema zemljama sa većim platama.

Ona je navela da je analiza tržišta rada i efekata Otvorenog Balkana na Severnu Makedoniju, koju je sproveo Finance Think, pokazala da se ta država suočava i sa viškom i sa deficitom radne snage, u zavisnosti od zanimanja.

Posebno, viškovi radne snage postoje kod nastavničkih profesija.

„Za jedno mesto imamo 75 kandidata“, rekla je ona. Deficit radne snage je, sa druge strane (na primer) u medijima i kod osnovnih radnika.

Petreski je rekla da Berlinski proces i Otvoreni Balkan imaju isti cilj i da bi sve te inicijative trebalo da doprinose evropskim integracijam zemalja koje krajnje žele da postanu punopravne članice EU.

Gde nas vodi Otvoreni Balkan? (Drugi deo)