Proizvođači redom tvrde: Najveći deo „kajmaka“ pokupe trgovci

Na putu od njive do trpeze svako uzme svoj deo, a kupci plaćaju sve. Kome se ovaj lanac ishrane najviše isplati, u Srbiji je dugo pitanje bez odgovora. Komisija za zaštitu konkurencije već više meseci radi na istraživanju čitavog puta, a deo odgovora ponudio je i Republički zavod za statistiku u istraživanju o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji. Njihov nalaz, da su stope bruto marži u pogonima i tri puta veće nego na rafovima, samo je produbio jaz među ovim učesnicima na tržištu, piše Forbes Srbija.

Proizvođači i prerađivači sa kojima je Forbes Srbija razgovarao, bez zadrške negiraju računicu statistike. Tvrde redom da najveći deo „kajmaka“ uzmu prodavci. Trgovci, s druge strane, potvrđuju brojke statističara, uz napomenu da ima proizvoda u čiju cenu se više ugrađuju.

Celokupna delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda u prvih šest meseci 2023. godine imala je prosečnu stopa bruto marže od 54,1 odsto (51,3 u prvih šest meseci 2022) i bila je 3,6 puta veća od prosečne bruto marže u trgovini na malo (prehrambenim proizvodima) gde je prosečna stopa bruto marža bila 14,9 odsto, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, pisala je Nova ekonomija.  

Uočeno je da one grane delatnosti i proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova (u odnosu na prosek celokupne delatnosti) beleže visoke stope bruto marže.

Unutar delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda najviša stopa bruto marže zabeležena je u delatnosti proizvodnje pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto (74,8 odsto je bila u 2022), a upravo ovu delatnost karakteriše visok udeo indirektnih troškova (40,6 odsto u 2023).

Najniža stopa bruto marže u 2023. godini zabeležena je kod Proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu sa nižim udelom indirektnih troškova od 8,5 odsto u 2023. godini.

Pekari, najblaže rečeno, u brojke ne veruju. Tvrde da rade sa minimalnom zaradom, ali i objašnjavaju zašto se trgovačke marže u knjigama ne vide u svoj svojoj veličini.

„Hlebu ‘sava’ je ograničena marža na šest odsto, a trgovačka marža na osnovne pekarske proizvode je 80 odsto“, rekao je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara za Forbes Srbija. „Toliko trgovci nadograde naše cene. Mi kao proizvođači zaradimo minimalno, a trgovci zarađuju 10 puta više po jedinici mere“.

Ali nije sve to, tvrdi Pralica, i formalno marža. Mesto na rafu nosi brojne troškove, a marža je samo jedan od „učesnika“ u konačnoj ceni.

„Više je načina na koji se ugrađuju“, dodaje Pralica. „Traže knjižno odobrenje ili rabat, tu su troškovi police, marketing. To je jedna ucenjivačka politika koju trgovci sprovode prema nama. Marže određuju prema grupama robe, za dnevne, trodnevne, višednevne proizvode. Najviše uzimaju na hlebu, mleku, pavlaci, onome što je u opticaju svakog dana. Njihovi rokovi plaćanja su od 60 do 90 dana, a oni prodaju za najviše sedam dana. U te dnevne se najviše ugrađuju“.

Proizvođači, kažu moraju da snižavaju cene da bi ušli u trgovinu.

„Na specijalnim vrstama hleba traže veliko knjižno odobrenje. Onda mi dignemo cenu na, na primer, 100 dinara. I to je ulazna, fakturisana cena. Oni kažu da je marža 40 odsto i prodaju za 140 dinara. Ali traže knjižno odobrenje od 20 ili 30 dinara. Znači taj hleb košta 80 dinara, a prodaju ga za 140. I marža nije 40 odsto, nego 80. Knjižno odobrenje ide na kraju meseca kao odobreni popust i ne vidi se kao marža. Ili se plati marketing. To su sve zamke tgovaca koje oni obilato koriste“, kaže Pralica.

Prosečna bruto marža trgovaca skoro 15 odsto

Mlekari idu do 20 odsto

Statistika je utvrdila da je prosečna stopa bruto marže kod proizvođača mlečnih proizvoda oko 45 odsto. I u ovoj grani odgovaraju da oni cenu ne nadograđuju toliko. Tako su makar rekli u mlekari Stara planina.

„Najveće su marže u hipermarketima“, tvrde u Staroj planini. „Radimo nažalost sa njima, ali tu su ogromne marže. Mogu da vam kažem da je naša proizvođačka marža prema veletrgovinama maksimum 20 odsto. I tako je kod svih mlekara. Zavisi da li neko pravi kvalitetnije proizvode ili radi na veći obrt. Marža hipermarketa ide do 80 odsto“.

Ova mlekara ima i sopstvene prodavnice. Kako objašnjavaju, u njima je marža 20 odsto. Troškovi radnje odnose 13 odsto, tako da u njima imaju zaradu oko 6-7 odsto.

U preradi i konzerviranju mesa, pokazuje statistika, stopa bruto marže je 34,7. I ovde proizvođači imaju drugačiju računicu.

„Mogu se zakleti da je naša marža između pet i 10 odsto“, tvrde u jednoj klanici. „Sve se lako može utvrditi. Po pravilniku unosimo sirovine, a zna se koliko svaka košta. Odobravamo rabate od 15 do 25 odsto. Najveći idu kod onih koji uzimaju najveće količine. Ali, da vidite naše veleprodajne cenovnike i one u radnjama, sve bi bilo jasno. Nismo ni mi bez zarade, ali daleko je to od tih brojeva. Kad se nešto mnogo dobro prodaje, znam da sam loše iskalkulisao. Ili je mnogo jeftino ili je mnogo kvalitetno, pa opet jeftino. Ima i trgovina svoje probleme, ne sumnjam. Nema radnika, imaju troškove“.

Trgovci ne sumnjaju u rezultate istraživanja

„Moguće da se u ponudi u trgovinama nađe i poneki proizvod na kome je marža 80 odsto, ali to niti je često, niti su to, da kažem, važni proizvodi“, kaže za Forbes Srbija Goran Kovačević, osnivač i suvlasnik Gomeksa. Kako objašnjava, trgovcima je potreban interes od 25 odsto da bi pozitivno poslovali.

„Da biste bili rentabilni, potrebna je marža od 25 odsto“, dodaje Kovačević. „Ulje se, na primer, prodaje sa 10 odsto. Ali, meso često prodajete sa gubitkom. Kako? Pa imamo mi maržu, ali kod mesa se najviše gubi. Ima otpada, kratak je rok trajanja. Mnogo se gubi i na kraju se ta marža istopi. A morate da držite meso, ono privlači kupce. I zato na nekim proizvodima imate veće marže. Tako da u proseku budu 25 odsto“.

Uvoznici i distributeri su poseban deo snadbevačkog lanca kog se statistika, ovog puta, nije dotakla. A u mnogim artiklima učešće u ceni zavisi najviše baš od njih.

Marže proizvođača skoro četiri puta veća nego trgovačke