Prvi u regionu: Vlada Srbije donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije

Vlada Srbije donela je Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina čiji je cilj upotreba veštačke inteligencije (VI) u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja, razvoja poslova budućnosti i kvalitetnijeg života.

Donošenjem i sprovođenjem ove strategije Republika Srbija će biti pozicionirana kao lider regiona za razvoj VI  budući da u regionu jugoistočne Evrope za sada ni jedna država nije objavila strategiju za VI.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku 31. decembra, realizacija mera Strategije bi trebalo da osigura da se veštačka inteligencija u Republici Srbiji razvija i primenjuje na bezbedan način.

Republika Srbija zaključno sa 2019. godinom petu godinu za redom ima rast izvoza IKT usluga od preko 20% godišnje. Kako su ekonomski rast, digitalizacija i obrazovanje ključni prioriteti Vlade Republike Srbije, VI je jedna od oblasti koja ima najveći potencijal da tim prioritetima doprinese. 

KO JE PISAO STRATEGIJU O RAZVOJU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE?

Veštačka inteligencija (VI) odnosi se na sisteme koji pokazuju razumno, inteligentno, ponašanje na osnovu analize svog okruženja i donose odluke – sa određenim stepenom autonomije – da ostvare konkretne ciljeve. Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu biti bazirani isključivo na softveru i delovati u virtuelnom svetu (na primer, virtuelni asistenti, softveri za analizu fotografija, internet pretraživači, sistemi za prepoznavanje govora i lica) ili mogu biti ugrađeni u uređaje – hardver (na primer, napredni roboti, autonomna vozila, dronovi i slično).

Prema  Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju koji je pripremio Oxford Insights u saradnji sa International Development Research Centre (IDRC), Republika Srbija je rangirana na 58. mestu od 194 država u 2019.

U odnosu na države regiona, prema Indeksu je najbolje pozicionirana Republika Slovenija (38. mesto), a ispred Republike Srbije su još i Republika Bugarska, Mađarska i Rumunija. 

Obrazovanje je ključni faktor za razvoj VI u Republici Srbiji. Istorijski posmatrano, Republika Srbija ima dobro obrazovanje iz tehničkih i prirodnih nauka koje je značajno za VI, ocenjuje se u Strategiji.

I pored značajnih napredaka vezanih za učenje informacionih tehnologija u osnovnim i srednjim školama, kako u opšteobrazovnim, tako i u stručnim predmetima, teme iz veštačke inteligencije još uvek nisu značajno zastupljene. 

U visokom obrazovanju na većini tehničkih i prirodno-matematičkih fakulteta postoje predmeti iz različitih oblasti VI, ali je njihova zastupljenost i dalje nedovoljna. U poslednjih nekoliko godina je značajno poraslo interesovanje učenika za IT smerove na fakultetima. Zbog povećanog interesovanja, ali i povećanih potreba privatnog sektora povećani su kapaciteti fakulteta. U toku je ili u planu izgradnja novih objekata tehničkih fakulteta širom Republike Srbije. Pored ulaganja u prostornu infrastrukturu, ulagano je i u razvoj novih predmeta na fakultetima.

Kako se navodi, u studijskim programima su na različit način i u različitom obimu zastupljene teme veštačke inteligencije, ali nije standardizovano šta treba da se uči iz veštačke inteligencije na studijskim programima koji su orijentisani ka računarskim naukama, računarskom inženjerstvu i slično, kao što je u velikoj meri standardizovano šta, na primer, treba da se uči o operativnim sistemima, kompajlerima, relacionim bazama podataka i slično.

Takođe, postoji skromna povezanost tehničkih fakulteta sa kompanijama koje se bave razvojem VI, a gotovo minimalna povezanost drugih fakulteta (npr. u oblasti poljoprivrede, medicine, i dr.) sa kompanijama koje se bave razvojem VI.

Ocenjuje se da je ulaganje u istraživanje i razvoj ključno za razvoj VI u  Srbiji. 

Što se tiče dela IT sektora ili startap ekosistema koji se bavi veštačkom inteligencijom, ne postoje istraživanja koja daju precizne podatke o broju kompanija i njihovim ekonomskim pokazateljima, ocenjuju autori Strategije.

Na osnovu konsultacija sa privatnim sektorom koji se bavi razvojem i primenom proizvoda na bazi veštačke inteligencije zaključujemo da su to pretežno male ili srednje kompanije najčešće fokusirane na uzak spektar proizvoda i uglavnom na primeni postojećih tehnologija u okviru VI. Sa druge strane je VI prisutna i u projektima većih IT kompanija, ali udeo takvih projekata u poslovanju najčešće nije veliki. 

Prisustvo IT kompanija koje su globalni lideri još uvek je skromno kada su u pitanju razvojni resursi locirani u Republici Srbiji, a uloga takvih kompanija može biti značajna za sticanje iskustva i unapređenje nivoa veština domaćih stručnjaka. 

Predstavnici IT industrije imaju podeljeno mišljenje po pitanju da li prioritet Republike Srbije treba da bude privlačenje velikih igrača ili fokusiranje na razvoj lokalnog startap ekosistema.

I pored toga što mnoge startap kompanije koriste veštačku inteligenciju u razvoju svojih proizvoda i usluga, u okviru aktivnosti koje su usmerene na razvoj startap ekosistema još uvek ne postoji jasan fokus na aspekte veštačke inteligencije.

Predstavnici IT industrije prepoznaju da je trenutna povezanost između lokalnih firmi koje primenjuju veštačku inteligenciju nedovoljna. 

U Strategiji piše da je utisak predstavnika iz privrede da je jedan od uzroka to što su lokalne firme koje se bave VI orijentisane na strana tržišta. 

Što se tiče povezanosti industrije sa drugim sektorima, prepoznato je da povezanost sa univerzitetima takođe na skromnom nivou, iako postoje primeri dobre prakse. Ovo se odnosi i na tehničke i na prirodno-matematičke fakultete, gde je potreba za čvršćom povezanošću i saradnjom očiglednija, ali i na druge fakultete, naročito u oblasti medicine i poljoprivrede i šumarstva, koja bi mogla da omogući multidisciplinarnost u izradi inovativnih rešenja.

Što se tiče politike koja se generalno odnosi na mala i srednja preduzeća ( u daljem tekstu: MSP), u fazi pripreme je izrada novog strateškog dokumenta za MSP koji će važiti posle 2020. godine, a gde će biti prepoznat značaj digitalne transformacije, uključujući upotrebu veštačke inteligencije kao jednog od elemenata koji ima veliki uticaj i razvojni potencijal za MSP. 

Naglašeno je da postoji potreba za uspostavljanjem više režima ograničenog regulatornog tržišta (sendboks) u cilju podsticanja inovacija.

Sendboks je poseban regulatorni režim koji omogućava kompanijama da testiraju, u skladu sa odobrenim planom i pod nadzorom nadležnog organa, inovativna rešenja ili biznis modele na ograničenom broju korisnika.

U Republici Srbiji postoji jedan takav primer, koji je primenjen u finansijskom sektoru, a koji je razvila Narodna banka Srbije. Zakon o platnim uslugama je uspostavio odgovarajući pravni osnov (u okviru izuzetka ograničene mreže) za kompanije za testiranje inovativnih platnih usluga čije uvođenje razmatraju. 

Takođe, predlog Strategije je da država prilagodi propise koji se odnose na javne nabavke tako da koristi inovativna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji da unapredi efikasnost. Ocenjeno je da je nedovoljna uređenost pravnog okvira koji se tiče vlasništva nad podacima.