Rad na daljinu postaje dugoročna stvarnost

Da li mogu da imam firmu u Srbiji, a klijente iz inostranstva, kako da pružam usluge iz Srbije klijentu na drugim kontinentu, da li mogu svoje usluge ili proizvod da prodajem u celom svetu, neka su od pitanja na koje odgovore daju učesnici Payoneer konferencije o globalnoj digitalnoj ekonomiji koja se održava danas u Beogradu.

Nikola Mehandžić, direktor Payoneer Srbija otvorio je konferenciju i naglasio da je ta kompanija otvorena da pomogne svima koji žele da “osvoje” strano tržište iz Srbije, bilo kao startap ili frilenser preduzetnik po pitanju globalne digitalne ekonomije.

“Ideja kompanije Payoneer je da poslujete na globalnom nivou, a da vaši klijenti i kupci, gde god bili na svetu, plaćaju kao i lokalni kupci, rekao je Nikola Mehandžić.

“Nema razloga da plaćanja, gde god vaši klijenti bili, ne budu brza i jednostavna. Podržavamo pojedince, male i velike timove, korporacije u međunarodnom poslovanju. Pet miliona korisnika koristi Payoneer platformu u preko 190 zemalja, a od prošle godine imamo i tim u Beogradu”, dodaje Mehandžić.

Godine 2021. Payoneer je izlistan na njujorškoj berzi.

U Srbiji posluje u skladu sa deviznim poslovanjem NBS i pružaju usluge stanovnicima Srbije koji posluju s inostranstvom. To umnogome olakšava poslovanje sa inostranstvom.

“Mnogi ljudi danas rade na tome da transakcije na najbrži način dođu sa jednog na drugi kraj sveta. Veliki broj naših korisnika su krenuli sami da posluju, kao frilenseri. Onda su uključili u svoj rad prijatelja, pa je tako nastala mala firma koja se širi, kaže Mehandžić.

Frilenseri važni za digitalnu ekonomiju

Slobodnjaci odnosno frilenseri, važni su za ekonomiju, naročito digitalnu, oni posluju sa inostranstvom uglavnom, a brojke pokazuju da se ono sve više angažuju na tržištu.

“Frilenseri su nam takođe važni, oni nude biznisima pristup raznovrsnoj i rastućoj bazi talenata, jer se sve veći broj mladih priključuje frilens zajednici. Kod 46 odsto frilensera porasla je tražnja tokom 2022. godine, kod 29 odsto je tražnja ostala ista, pokazalo je naše istraživanje”, kaže Mehandžić.

Beskontaktno plaćanje sve je popularnije, a danas Beograđani na taj način mogu da kupe i kartu za javni prevoz. Nikola Mehandžić podsetio se kako je nastala ta vrsta usluge.

“Ako ste došli prevozom na ovaj događaj, možda ste kartu platili beskontaktno karticom. Ja sam učestvovao u realizaciji te ideje, da takva vrsta plaćanja uđu u javni prevoz. Ideja se rodila u restoranu, na salveti sam nacrtao plan koji treba realizovati. Dve godine kasnije, građani su mogli beskontaktno da plate kartu u autobusu”, rekao je Mehandžić na otvaranju Payoneer konferencije o globalnoj digitalnoj ekonomiji.

Konačno objavljen pravilnik o poreskoj prijavi za frilensere