Rekonstrukcija subotičkog Narodnog pozorišta koštala preko 27 miliona evra

U adapataciju i rekonstrukciju jedne od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgradu Narodnog pozorišta, biće uloženo  više od prvobitno planiranih 24 miliona evra, pokazalo je istraživanje VOICE-a.

Prema javno dostupnim podacima i odgovorima dostavljenim VOICE-u iz Gradske uprave Subotice, do sada je u projekat uloženo nešto manje od 2,1 milijardi dinara.

Na početku 2023. godine, raspisana je poslednja javna nabavka, vredna 1,155 milijardi, tako da će s njom ukupna ulaganja u projekat biti veća od 3,25 milijardi dinara, odnosno više od 27 miliona evra.

GRADNJA KLINIČKIH CENTARA: MNOGO PLANOVA, MALO RADOVA

I to neće biti dovoljno, jer prema svim najavama, poslednja faza radova biće dovoljna da se zgrada stavi u funkciju pozorišta, ali ne i da se kompletno završi jer se već sada govori o novoj fazi radova – opremanju koncertne dvorane.

Narodno pozorište u Subotici izgrađeno je 1854. godine prema projektu arhitekte Janoša Škultetija i predstavlja jedan od glavnih simbola ovog grada. Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007. godine, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.

Oko 5.000 Subotičana bilo je potpisalo peticiju protiv rušenja teatra. Odbornici tadašnje vladajuće koalicije odbacili su zahtev za referendum koji je zatražila opozicija, kao i gotovo 5.000 građana koji su potpisali peticiju za očuvanje zgrade pozorišta.

Za takvu odluku glasali su Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka, uz podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok su protiv rušenja stare zgrade i za referendum glasali G17 plus, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i nekoliko manjih opozicionih stranaka.

Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup.

Geza Kučera, bivši gradonačelnik Subotice i bivši funkcioner SVM-a, koji je bio jedan od potpisnika rušenja zgrade pozorišta, kaže za VOICE da je u to vreme pokojni Jožef Kasa bio predsednik SVM-a i da je rušenje pozorišta bilo stranačko opredeljenje.

„Mislim da je on malo sanjao megalomanski, nešto veće nego što smo imali mogućnosti. Međutim, da li je ono trebalo biti veće ili manje o tome se može diskutovati, ali je suština da su me tadašnji stručnjaci koji su radili na pozorištu vodili u podrum i pokazivali mi kako su temelji propali. Možda su mi pokazali baš taj deo koji je bio najgori, ja u to ne ulazim jer nisam građevinac. Ubeđivali su i mene, ali je strateška partijska odluka bila da se to pozorište sruši i da se napravi novo“, naveo je Kučera.

Još jedan od potpisnika rušenja teatra, tadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, kaže za VOICE da je SVM u to vreme bio dominantna politička snaga u Subotici i da je DS kao njegov koalicioni partner ispunjavao takav zahtev lokalne samouprave.

Srbija zajmi 20 miliona za obnovu institucija kulture