Rio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investiciju

Doprinos Rio Tintovog Projekta Jadar iznosiće 1,2 odsto sadašnjeg bruto domaćeg prizvoda (BDP) Srbije, saopštila je ta kompanija predstavljajući analizu njegovih ekonomskih uticaja. Analiza se nije bavila ekološkim aspektima tog projekta, zbog kojih se bune brojni građani, ali je pokazala da će plata Rio Tintovih radnika u Jadru biti 40% veća od prosečne plate u oblasti domaćeg rudarstva.

„Ukupan doprinos Rio Tintovog projekta BDP-u Srbije bio bi 1,5 milijardi dolara godišnje, a 2,9% kada se u obzir uzmu direktni, indirekti i indukovani efekti. Projekat Jadar planira direktno zapošljavanje 1,170 radnika, a dodatno bi mogao da podrži 3.950 radnih mesta“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar, koji je predstavio analizu konsultantske kompanije Peterhof Consulting.

Prosečna plata u oblasti rudarenja kretala bi se od 868 do 4.086 dolara, dok bi prosek bio 1.222 dolara (1047 evra, prim.novinara Nove ekonomije). Lončar je rekao i da bi u Projektu Jadar plata zaposlenih bila 40% od prosečne zarade u oblasti rudarenja i prerade rude u Srbiji.

Podsetio je i da bi izgradnja rudnika i postrojenja za preradu trajala četiri godine, a eksploatacija 30 godina. Rio Tinto je ove godine najavio da će u taj projekat uložiti 2,4 milijarde dolara, što su početni procenjeni troškovi razvoja.

„Očekivani poreski prihod države i lokalne samouporave procenjen je na 133 miliona dolara godišnje. Na svakom zaposlenom u kompaniji Rio Tinto, možemo da očekujemo još tri radna mesta u povezanim delatnostima. Zapošljavaće se i stranci (oko 30%), ali većina radnika i inženjera će biti iz Srbije„, naglašava Lončar. 

Projekat Jadar bi se sprovodio na teritoriji Loznice i Krupnja, na oko 300 hektara. U Loznici je trenutno više od osam hiljada nezaposlenih ljudi, a realizacijom projekta uposlilo bi se oko 14% tih ljudi, dodaje Lončar. Podseća da su u tom delu Srbije otkriveni potencijali za 58.000 tona litijum-karbonata, 60.000 tona borne kisleine, kao i za 255.000 tona natrijum sulfata.

„Primena tih sirovina je moguća u industriji lekova, baterija, đubriva, železničkih šina, dijapazon je zaista širok. Očekuje se da će cena litijuma biti u porastu, za oko 35% prema prognozi Svetske banke“, dodaje Lončar.

Foto: Nova ekonomija

ŠANSA ZA NAJVEĆU STRANU INVESTICIJU

Lončar kaže da će investicija Rio Tinta biti najveća strana investicija u Srbiji do sada, ako se bude realizovala. Dodaje i da je kompanija planirala ukupnu vrednost nabavki za sirove materijale u iznosu od 3,7 milijardi dolara, od čega bi 2,6 milijardi bilo u Srbiji.

„Mnogi dobavljači iz Srbije biće uključeni u izgradnju rudnika, projekat će stimulisati nove poslovne aktivnosti šitom zemlje, u Loznici i drugim manje razvijenim opštinama. Jadar će otvoriti globalne prilike za Srbiju u automobilskoj industriji, elektronici, medicini i zelenim tehnologijama“, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta.

Izvozna snaga Rio Tinta, kako se navodi, bila bi 795 miliona dolara i bila bi veća od izvoznog potencijala Ziđina (721 milion dolara), HIBIS Grupe, Tigar Tajersa, Leonija, Henkela, NIS-a, Fijata, kompanija koje već posluju u Srbiji.

Srbija da pravi litijumske baterije

Lončar dodaje da je ideja Rio Tinta stvaranje lanca domaće vrednosti i da se u Srbiji otvore fabrike koje bi pravile litijumske baterije. Taj izvoz prema prognozama mogao bi da iznosi 4,1% sadašnjeg srpskog izvoza, a Rio Tinto bi mogao da postane najveći srpski izvoznik.

Ukupna dodata vrednost Projekta Jadar tokom 30 godina iznosila bi 19,4 milijarde dolara. Ukupni prihodi u prvoj godini eksploatacije bili bi 266,8 miliona dolara, dok bi stabilni godišnji nivo prihoda od 2029. godine iznosio oko 800 miliona dolara.

Direktorka Rio Save Expoloration, kompanije Rio Tinta u Srbiji, Vesna Prodanović rekla je da je Jadar „važan i kao deo šire vizije i isprepletanih ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta“. Dodala je da će litijum iz Jadra biti najveći izvor zaliha tog metala u Evropi u narednih 15 godina i biće i značajna podrška prelasku celog kontinenta na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ocenio je da će litijum biti „zlato 21. veka“. Projekat Rio Tinta prema njegovom mišljenju može da dovede nove investitore, veliki proizvođač automobila, baterija, a donosi i čitav niz mogućnosti da naše kompanije postanu važan deo lanca dobavljača u svetu.

Studija procene uticaja na životnu sredinu preduslov je za izdavanje građevinske dozvole za Projekat Jadar. Početak građevinskih radova na rudniku očekuje se 2022. godine. Protiv Projekta Jadar bune se brojni građani, jer smatraju da će devastirati životnu sredinu. Ipak, Rio Tinto sve to uporno negira i najavljuje odgovorno poslovanje.

Litijum trenutno na nekoliko lokacija istražuje još nekoliko kompanija u Srbiji: u Valjevu, Gornjoj Dobrinji kod Požege, Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, Levču i Rekovcu blizu Jagodine, protiv čega se takođe bune građani. Građani Pranjana, Gornje Dobrinje i Levča već su sprečavali istraživanje litijuma u svojim selima. Protiv rudnika Rio Tinta oglasili su se i akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).