Saković: Poljoprivrednici kažu da zbog cene premija ne osiguravaju gazdinstva

U Srbiji ima oko 470 hiljada gazdinstava, a samo pet odsto je osigurano, što čini oko 12 odsto površina koje se obrađuju.

To je mali procenat u odnosu na razvijene zemlje gde je osigurano i do 80 odsto obradivih površina, kaže za Infobiz Lela Saković, urednica sajta Sve o osiguranju.

Poljoprivrednici najčešće navode cenu premija kao razlog što se ne osiguravaju od štete koju mogu da nanesu elementarne nepogode.

Kako kaže Saković, poljoprivednicima je potrebno detaljno objasniti koje su koristi od osiguranja, i koliko će ih tačno ono koštati, a računica pokazuje da ta suma ne predstavlja veliko finansijsko opterećenje. Stručnjaci su saglasni da država i osiguravači moraju da pokrenu kampanju u okviru koje će poljoprivrednike informisati o osiguranju i koristi koje će od njega imati.

„Prema nekim procenama, za osiguranje od vremenskih nepogoda, farmeri treba da izdvoje 1.500 dinara po hektaru, i obično je taj iznos jednak dva odsto prinosa ili onome što se izgubi u transportu useva“, kaže Saković.

Osim toga, osiguravajuće kuće daju mogućnost da se osiguranje plati na rate ili tek pošto se ubere letina.

Uzroke nepoverenja vidi i u davnim devedesetim godinama i periodu hiperinflacije, mada kako naglašava to je bilo pre 20 godina, u međuvremenu su se promenili i Zakon o osiguranju, a i same osiguravajuće kuće su se dobro pokazale.

Ukupno učešće premije osiguranja u srpskom BDP-u je oko dva odsto, dok je u razvijenim zemljama i do devet odsto.

„Mali privredni rast i visoka nezaposlenost održavaju tržište osiguranja u stagnaciji“, kaže urednica sajta Sve o osiguranju i navodi da je u ovom trenutku za prosečan srpski džep pristupačno osiguranje stana, koje iznosi pet evra mesečno za stan od 60 kvadratnih metara, a može da obezbedi nadoknadu eventualne štete.

Osiguranje od gubitka posla vrlo je razvijeno u Evropi i SAD i u velikom broju zemalja je obavezno. Zaposleni koji ostanu bez radnog mesta i do godinu dana nakon toga dobijaju nadoknadu u viisini plate. Na pitanje da li postoje šanse da taj vid osiguranja zaživi i u Srbiji, Sakovićeva kaže da je kod nas veliki rizik, jer je nestabilno tržište rada i veće su mogućnost da neko ostane bez posla, pa bi takva polisa bila skupa, i samim tim, ako bi je bilo u ponudi, interesovanje za nju bilo bi malo.