Samo nam je još svinjska kuga falila

Dolazi neizvestan period za cenu svinjskog mesa i broj svinja u Srbiji, ocenio je danas sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović povodom zaraze afričke kuge koja je zahvatila veći broj opština.  On je podsetio  da je problema u proizvodnji svinjskog mesa u Srbiji bilo i pre pojave afričke kuge svinja, kao i da je početkom 2023. godine bilo za preko 200.000 manje svinja u zemlji u odnosu na 2022.

„Nije nam trebalo ovo, svakako ovo će biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da u Evropi se dešavaju velike promene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana. Cena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra“, rekao je Budimović za RTS.

Napomenuo je da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom i sa brojem svinja.

Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović je rekao da se u zemlji ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, kao i da zadovoljavaju potrebe negde oko 87 odsto zahteva tržišta.

„Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi“, dodao je Budimović.

Kako je naglasio, od osamdesetih godina, svinjski fond u Srbiji se smanjio za 40 odsto, a postoje dobri uslovi za gajenje svinja, dobra hrana za životinje i dovoljan broj objekata i klanica.

„Problem je u tome što se ta proizvodnja nekako svrstava u ono tako je radio moj otac i moj deda u tom većem broju malih gazdinstava. U preko 200.000 gazdinstava se odvija proizvodnja svinja“, naveo je Budimović.

Na pitanje da li je rešenje da se ide na veliku klaničnu industriju, Budimović je ocenio da mala gazdinstva treba da opstanu.

„Ona su specifičnost u smislu da domaćini sami sebi obezbeđuju svinjsko meso, a neke blage tržišne viškove mogu da prodaju klaničnoj industriji. Naša genetika nije tako dobra, imamo manji broj prasadi po leglu, hrana je skuplja zbog nekorišćenja genetski modifikovane hrane“, objasnio je Budimović.

Naglasio je da ne može i dalje da se daju saveti o širenju populacije svinja jer je u toku pandemija afričke kuge svinja.

Kada je u pitanju prenošenje zaraze afričke kuge svinja, Budimović je rekao da je i čovek prenosilac, ali i proizvodi odnosno hrana.

Naglasio je da farmeri znaju simptome bolesti, ali da je najbitnije da se ne drže na otvorenom, da „komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva“ ali i da se radi redovna dezinfekcija.

„Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja“, rekao je Budimović i dodao da su i glodari sigurno prenosioci bolesti ali da je pitanje da li je sistemska deratizacija rešenje.

Država plaća naknadu za životinje uginule ili ubijene zbog Afričke svinjske kuge