Vesti iz zemlje

19.09.2022. 18:07

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Satelitski snimci značajno pomažu poljoprivredi

Foto: Pixabay

Satelitski snimci pokazali su se kao značajni izvori informacija u savremenoj poljoprivredi, piše Klima 101.

Na primer, ranije je nemoguće bilo da se na širem geografskom području, tokom proizvodne sezone, isprati gde je posađena određena ratarska kultura.

Međutim, sada je uz relativno malu količinu podataka sa terena moguće obučiti algoritme veštačke inteligencije da pomoću snimaka prepoznaju useve, navodi portal Klima 101. 

Na taj način se dobija mapa setvene strukture, kao i uvid u to koliko obradive površine je pod određenom kulturom u datoj godini, što je i te kako značajna informacija za državne institucije.

Na sličan način moguće je izvršiti i detekciju navodnjavanih parcela tokom sezone, te tako sprovoditi kontrolu korišćenja subvencija za navodnjavanje.

Kada se spomene NASA prva asocijacija je sletanje na Mesec ili roveri na Marsu, ali njen „teren“  nije samo svemir. NASA, kao i evropska svemirska agencija ESA, operišu velikim brojem satelita koji osmatraju Zemlju, snimajući svakodnevno njenu površinu i atmosferu.

Pomoću satelita možemo da pratimo i da li se usevi pravilno razvijaju.

Naime, kada biljni pigment hlorofil upija Sunčevo zračenje za potrebe fotosinteze, on deo zračenja reflektuje.

Satelitski senzori detektuju ovo zračenje na velikim skalama – od pojedinačnih njiva, preko regija i država, do čitavih kontinenata.

Na osnovu toga se računaju različiti tzv. vegetacioni indeksi, među kojima je najpoznatiji NDVI (Normalized difference vegetation index).

On se koristi vrlo intuitivno: tokom vegetacione sezone, zelena boja na mapama ukazuje na to da se usev pravilno razvija, dok žuta ili narandžasta označavaju delove njive na kojima postoje problemi u razvoju  – usled nedostatka hranljivih materija ili vode.

Time se dobija uvid u celu njivu, a problemi mogu da se uoče pre odlaska i neposredne vizuelne inspekcije.

Ovo je naročito korisno u slučaju velikog broja proizvodnih parcela, ili na primer  restrikcije kretanja, kao što je bio slučaj na samom početku pandemija kovid 19 u proleće 2020. godine.

Vegetacioni indeksi mogu da se koriste i za praćenje suše, kao što je ona koja je leta 2022. vladala u velikom delu Evrope.

Inovacije u Srbiji

U oktobru 2017. godine, koristeći ove podatke, Institut BioSens je lansirao platformu za digitalnu poljoprivredu Srbije agrosens.rs

Uz pomoć nje, obrađeni satelitski snimci i preračunati vegetacioni indeksi, poput NDVI-a, vidljivi su na bilo kojoj poljoprivrednoj parceli u Srbiji.

Podaci su dostupni na svakih pet dana u slučaju da nije bilo oblaka iznad parcele, sa visokom prostornom rezolucijom, odnosno korakom od 10 metara.

Platforma je potpuno besplatna za sve poljoprivredne proizvođače u celoj državi: da bi se koristila, potrebno je samo izvršiti registraciju na sajtu i na odgovarajućoj lokaciji na mapi iscrtati proizvodnu parcelu.

 

Takođe, satelistski snimci, s obzirom da postoje duže od tri decenije, mogu se koristiti i za ispitivanje uticaja klimatskih promena na poljoprivredu.

 

Na takvom istraživanju rade naučnici iz Instituta BioSens zajedno sa naučnicima sa nekoliko mičigenskih univerziteta (SAD) u okviru projekta sa Nasom.

U fokusu je region Vojvodine, smešten u donjem toku reke Dunav, kao predeo sa umereno-kontinentalnom klimom i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Na osnovu procene isparavanja sa zemljišta i iz biljaka dobiće se informacija u kojoj meri biljke koriste vodne resurse u različitim sezonama.

Kao rezultat, biće kreirane mape dostupnosti vode u zavisnosti od klimatskih uslova i setvene strukture.

Koristeći dugoročne projekcije klime, radiće se na identifikaciji oblasti u kojima će se usled očekivanih klimatskih promena u budućnosti potencijalno smanjiti dostupnost vode.

Takve informacije su veoma značajne pri kreiranju nacionalnih strategija i donošenju dugoročnih odluka.

 

 

Oblaci dima

Institut BioSens je takođe u  saradnji sa UNDP Srbija razvio geoportal dim.rs za mapiranje paljenja žetvenih ostataka kao i požara druge vrste na teritoriji Srbije.

Upotrebom svakodnevnih satelitskih snimaka na kojima se uočavaju lokacije sa temperaturom višom od okolne, daje se informacija gde se nalazi paljevina, sa prostornim korakom od oko 400 metara,

Na geoportalu je dostupna i statistika za proteklih osam godina, gde je ukupno detektovano preko 60 hiljada paljevina na poljoprivrednom zemljištu.

Koristeći ovu bazu podataka, moguće je identifikovati opštine u kojima se intenzivno vrši spaljivanje žetvenih ostataka, kako bi se lokalne samouprave aktivnije uključile u rešavanje ovog problema.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.