Zbog blokade informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) izgubljeno je 50.000 radnih dana, a na zahteve sindikata da se utvrdi odgovornost za prekid u radu rukovodstvo je odgovorilo organizovanom medijskom kampanjom protiv tri predsednika sindikata, ocenjuje se u saopštenju Sindikata Nezavisnost RGZ, sindikata zaposlenih RGZ i ASNS. Predsednici tri sindikata RGZ dobili su suspenzije, a direktor RGZ Borko Drašković dobio je orden.
I pored činjenice da predsednicima JOS i Sindikata Nezavisnost još uvek nisu ni uručena Rešenja o suspenziji i udaljenju sa posla, u mnogim medijima oni su već označeni kao učesnici u „hakerskom napadu“ na katastar nepokretnosti, dodaje se u saopštenju
Protiv predsednika sindikata direktor RGZ-a je pokrenuo disciplinski postupak zbog njihovih nastupa i javnosti i javnih obraćanja Vladi i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
„Izgubljeno je 50.000 radnih dana, ogromni gubitak za privredu i građane a da se još uvek nije utvrdilo ko je odgovoran što sistem RGZ nije bio zaštićen validnim antivirus programima. Još uvek nema informacija šta je sve oštećeno i koji je bio krajnji cilj napada koji je napravio najduži prekid rada jedne državne institucije. Katastar je bio u funkciji i u vreme Drugog svetskog rata kao i u vreme bombardovanja 1999 god. bez dana prekida u radu“, piše u saopštenju.
KATASTAR NEPOKRETOSTI ZABRANIO ZAPOSLENIMA DA KOMUNICIRAJU S GRAĐANIMASve ovo govori o „opravdanosti zahteva sindikata“ da se, pre svega, ispita komandna odgovornost rukovodstva koje se u vreme „napada“ nalazilo u inostranstvu.
Dok se nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki krininal ne oglasi i podnese izveštaj o istrazi koja je sprovedena u javnosti će provejavati svakakve varijante događaja.
„Mogućnost da je do ‘pucanja baza’ zbog preoterećenja sistema nakon uvođenja raznih aplikacija koje su pre svega u formi marketinga istaknute na portalu Geosrbija, je po iskustvima zaposlenih iz prethodnog perioda realna. Česta ispadanja i prekidi rada […] su karakteristična od kada su počela testiranja i pilot probe za puštanje u rad treće faze projekta Svetske banke koji uveliko kasni. Da li je sistem i softver koji je tim povodom izgrađen i u čijem su aranžiranju učestvovale naše IT kompanije kao i neke iz Hrvatske i Slovenije adekvatan i bezbedan“, navodi se u saopštenju
KO JE STVARNO ODGOVORAN ZA BLOKIRANI KATASTAR NEPOKRETNOSTIU saopštenju se navodi da predsednik sindikata nije mogao da učestvuje u „hakerskom napadu“ na katastar nepokretnosti i urušavanju RGZ, jer se šest meseci nalazi na bolovanju.
„Da li time što je potpisao Otvoreno pismo predsednici Vlade i predsedniku Srbije sa pitanjima gde se nalazio direktor RGZ-a 14. juna i narednih dana kada nije bilo niti jedne validne informacije ne samo za građane već i za zaposlene koji su sedeli pred zatamnjenim ekranima. Da li je obraćanje predsedniku Srbije i ukazivanje na sumnje o mogućim kriminalnim i koruptivnim radnjama vrha RGZ-a automatski uvod u suspenziju i otkaz? Da li lični, kućni sindikati koji služe direktorima i ministrima treba da demantuju i daju odgovore na pitanja upućena prdsednici Vlade, ministru i direktoru RGZ-a? Da li je to njihova uloga ili radna obaveza? Šta je sa odgovornošću nadležnih“, pitaju predstavnici sindikata.
Umesto odgovora dovoljne su fotografije o primanju odlikovanja zbog uspešnog odgovora na hakerski napad.
Komedija, koju su prepoznali svi koji su pročitali vest o laureatu i nosiocu „Krsta vožda đorđa Stratimirovića“ može imati i svoj nastavak, navodi se u saopštenju.
Logično bi bilo da Geosindikat RGZ-a pripremi prigodan orden za svog pokrovitelja direktora Borka Draškovića povodom energične borbe i obračuna sa „lažnim predsednicima lažnih sindikata, koji su hteli da sruše RGZ postavljjući pitanja Aleksandru Vučiću i insistiranju da obezbedi njegovo normalno funkcionisanje i ukloni štetočine na njegovom čelu, piše u saopštenju.
„Verujemo da bi i ovaj događaj popunio rubrike mnogih medija umesto da se na tim mestima nađu jasni i konkretni podaci šta se desilo i kakva je budućnost RGZ-a u kontekstu uočenih problema i pre svega ogromne količine sredstava koja su uložena u njegovu reformu i digitalizaciju. Ili su možda i ta pitanja deo napada na instituciju? Nama se čini da je krajnje vreme da vlast ozbiljno shvati dubiozu urušavanja važne institucije i povuče radikalne mere i obezbedi njen normalan rad i funkcionisanje“, navodi se u saopštenju.
Nova ekonomija je pisala (24. juna ove godine) da je Srbija od Svetske banke dobila kredit za unapređenje katastra nepokretnosti u iznosu od 57 miliona evra, uključujući i digitalizaciju brojnih procesa u Republičkom geodetskom Zavodu (RGZ) i u Agenciji za privredne registre, kažu u Svetskoj banci povodom blokade portala ove važne institucije zbog navodnog hakerskog napada.
Prvi kredit od 36,5 miliona evra za modernizaciju katastra Svetska banka je odobrila Srbiji 2015. godine, dok je dodatno finansiranje u iznosu od 21 milion evra odobreno 2019. godine, preciziraju u Svetskoj banci za Novu ekonomiju.
Kredit je namenjen za podršku razvoju integrisanog sistema katastra nepokretnosti; informacionu infrastrkturu za nacionalne prostorne podatke; održivost IT sektora; centralnu digitalnu i analognu arhivu, unapređenje kvaliteta podataka i uspostavljanje one-stop-shop – jednog šaltera za građevinske dozvole.