Skupština danas treba da glasa o zaduživanju za rafale, za koje ne znamo koliko će nas koštati

U Skupštini Srbije danas će biti održane sednice dva parlamentarna odbora. Na jednom će se razgovarati o izuzetno vrućoj temi ovih dana – kandidatima za novi sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a na drugom – o predlozima zakona koji bi mogli da povećaju zaduženost zemlje za oko 2,4 milijarde evra.

„Neshvatljivo mi je da tako olako, ispod radara opozicionih partija i šire javnosti, prolazi potencijalno enormno zaduživanje, ma koliko da je značajna rasprava o REM-u“, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Dakle, na dnevnom redu sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava naći će, za početak, potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu sa grupom francuskih banaka, koji je sklopljen radi nabavke Rafala za vojsku Srbije, piše Nedeljnik.

Đukić podseća da je Srbija već platila avans za nabavku 12 aviona u vrednosti od 823,5 miliona evra, te da se sporazum odnosi na ostatak sume.

„To znači da će dodatno zaduživanje države samo po tom osnovu iznositi 1,92 milijarde evra. Zaprepašćujuće je, međutim, da će poslanici uopšte razmatrati sporazum prema kome se stope finansiranja, odnosno troškovi finansiranja – tretiraju kao tajna“, ukazuje Đukić.

Prema njegovoj oceni, neprihvatljivo je da se ulazi u veliki dug a da kao poreski obveznici ne znamo kolika će biti efektivna cena aranžmana oko kupovine Rafala.

Osim aranžmana za kupovinu Rafala, članovi Odbora za finansije razmatraće i predloge zakona da se država zaduži kod NLB Komercijalne banke za 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra) za izgradnju deonice auto-puta Beograd – Zrenjanin -Novi Sad, kao i za drugi zajam kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) za politiku zelenog rasta, u iznosu od 153,7 miliona evra.

Tako bi Odbor za finansije sutra mogao da „aminuje“ novo zaduživanje od blizu 2,4 milijarde evra, a potom i poslanici na nekoj od narednih sednica parlamenta.

Ambijent za zaduživanje se, međutim, promenio nagore otkada je na globalnom nivou zavladala neizvesnost zbog carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa – o čemu bi naša zemlja morala itekako da povede računa.

„Već smo svedočili revidiraju prognoza ekonomskog rasta od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, i to za globalni BDP, za neke od najvećih ekonomija sveta kao i za Srbiju. Takođe, posle smanjenja kreditnog rejtinga SAD, cena zaduživanja apsolutno je porasla čak i za najjaču ekonomiju sveta, uz male izglede da se bitnije menja, s obzirom da je u Kongresu uvojen Trampov ‘Veliki, prelepi zakon’“, upozorava Đukić.

Ukoliko su perpektive ekonomskog rasta sve sumornije, objašnjava naš sagovornik, postoji opasnost da dođemo u nezavidnu situaciju kada je reč o stopama rasta i servisiranja duga.

“ Kada stopa rasta BDP postane niža u odnosu na efektivnu kamatnu stopu po kojoj se otplaćuju dugovi, onda je to opasna crvena zona za svaku državu, pa i Srbiju, jer tada budući privredni rast služi samo za servisiranje kamata“, upozorava Đukić.

Na pitanje da li smo prezaduženi ili nismo odgovara kontrapitanjem –  da li je vrednost našeg BDP u evrima meritoran pokazatelj, ukoliko je devizni kurs veštački fiksiran?

„Uveren sam da nije dobar pokazatelj, i to zbog politike kursa kakvu vodi Narodna banka Srbije kao i metodoloških promena u obračunu BDP, kojima je njegova vrednost povećana, što je dovelo do smanjenja udela duga“, rekao nam je Đukić.

Srbija pozajmljuje skoro dve milijarde evra da bi kupila rafale od Francuske: Bez puno buke, već smo platili preko 800 miliona evra