Smanjenje minusa u državnoj kasi zavisiće od Srbijagasa i EPS-a

Smanjenje fiskalnog deficita koje predviđa Fiskalna strategija, zavisiće pre svega od rešavanja problema u EPS-u i Srbijagasu, ocenjuje Fiskalni savet.

Iako planirano smanjivanje fiskalnog deficita sa 3,8 BDP-a iz 2022. godine na 1,4 odsto BDP-a u 2025. godini izgleda na prvi pogled kao znatno prilagođavanje, to zapravo i nije toliko ambiciozan cilj.

Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1 odsto BDP-a) i od tri neselektivne isplate pomoći za mlade (0,4 odsto BDP-a), navodi Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju.

Bez ova dva rashoda budžetski minus bi već u 2022. godini bio manji za 1,5 odsto BDP-a.

Detaljnija analiza potvrđuje da Vlada u narednim godinama namerava da obustavi upravo pomenute rahode i da je baš to glavni kanal za planirano smanjivanje fiskalnog deficita do 2025. godine.

Budžetska pozicija „ostali tekući rashodi“, preko koje su do sada isplaćivane pomoći za mlade, kao i druga neselektivna davanja stanovništvu, već u 2023. godini se vraćaju na svoj uobičajni nivo koju je imala pre krize. To znači da bi ove vrste izdataka trebalo da se u potpunosti ukinu naredne godine.

Takođe, pozicija „neto budžetske pozicije“ preko koje su pomagani Srbijagas i EPS smanjivaće se postepeno u naredne tri godine, sa 2,2 odsto BDP-a iz 2022. godine na 0,1 odsto BDP-a u 2025. godini.

Plan je da se u narednim godinama, direktna budžetska podrška Srbijagasu i EPS-u postepeno smanjuju, da bi se potpuno ukinula 2025. godine.

EPS i rast plata ponovo na listi MMF-ovih zahteva u novom aranžmanu

Da li će pomoć energetska preduzeća moći da se ukine zavisiće od toga kako će Vlada upravljati njima i kakvu će politiku energenata voditi u narednim godinama.

„Stoga se s pravom može reći da planirana stabilizacija budžeta do 2025. počiva na rešavanju problema Srbijagasa i EPS-a“, ističe Fiskalni savet.

EPS-u neophodno temeljno restruktuiranje

EPS svoje probleme može da reši samo sveobuhvatanom i temeljnom reformom, a ne delimičnim merama, ocenjuje se u analizi.

Zbog višegodišnjeg katastrofalnog upravlajnja, EPS više nije u mogućnosti da proizvede dovoljno struje za domaće potrebe.

Sve do 2013. godine EPS je imao sistematski veću proizvodnju od domaće potrošnje i bio je neto izvoznik. Proizvodnja je naročito opala od jeseni 2021. godinee od kada je ovog preduzeće prinuđeno da uvozi velike količine struje.
Nesrećna okolnost bila je to da je cena struje u 2021. i 2022. godini u Evropi bila rekordno visoka.

Međutim, izvesno je da će ogromnim gubicima EPS-a doći kraj u narednim godinama, navodi Fiskalni savet.

Novi rudnik u Koluibari koji bi trebalo da počne sa radom krajem 2023. ili u toku 2024. godine trebalo bi da poveća domaću proizvodnju i da smanji skupi uvoz.
Ipak, reforma EPS-a ne sme da svede samo na otvaranje novog rudnika uglja i na poskupljenje struje već mora da se sprovede temeljno restruktuiranje.

U suprotnom „EPS će ostati tempirana bomba javnih finansija Srbije – koja će kad tad ponovo eksplodirati“, navodi Fiskalni savet.

Gas mora da poskupi

Planirano ukidanje budžetskih davanja za Srbijagas može da se ostvari samo ukoliko cene gasa na domaćem tržištu do 2025. godine budu tržišne. Naime, sada je situacija takva da preduzeće uvozi gas po zantno veim cnemaa od one po kojoj taj gas prodaje na domaćem tržištu.

Uz to, veoma je važno da Srbijagas ne toleriše neplaćanje računa za gas koji isporučuje korisnicima.

Upravo su dugovi prema Srbijagasu u prethodnoj deceniji bili razlog što je preduzeće imalo gubitak od preko milijardu evra, što su na kraju platili poreski obveznici.

Takođe, važno je da Srbijagas napokon završi odavno planiranu izgradnju skladišta gasa zbog većeg kapaciteta, ističe se u analizi.

Inflacija u ciljanim granicama tek 2025. godine

Revidiranom stategijom prognozira se rast BDP-a u 2023. godini od svega 2,5 odsto, iz dostizanje stope rasta od četiri odsto tek u 2025. godini.

Prosečna inflacija u narednoj godini projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljani koridor NBS očekuje se tek 2025. godine ili eventualno krajem 2024. godine.

Planirano smanjivanje fiskalnog deficita zavisiće pre svega od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.