Srbija će dati primer u rešavanju problema ljudi bez državljanstva

Broj „pravno nevidljivih“ Roma, Aškalija i Egipćana prepolovljen je u protekle četiri godine, a ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je da se problem postojanja osoba bez državljanstva može rešiti i da će Srbija biti primer u regionu.

Kori Udovički je podsetila da je od 2009. rešeno više od 20.000 zahteva i da je Srbija najpre zbog sistemskih rešenja pohvaljena u Izveštaju o napretku, u okviru poglavlja 23.

Precizirala je da postoji prostor za poboljšanje, jer se rizik od apatridije može povećati, i da se u tom smislu treba nastaviti saradnja sa Zaštitnikom građana i UNHCR, koja već postoji i definisana je zajedničkim sporazumom.

Podsetila je da je Srbija potpisnik konvencija koje se bave problemom apatridije i to Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. i Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961.

Zamenik Zaštitnika građana Robert Sepi je na skupu „Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji Izveštaj o napretku 2010. do 2015.“ u Medija centru, rekao da je za rešavanje ovih problema potreban strpljiv i dugoročan rad.

„Mi smo podneli inicijativu za izmene zakona o boravištu i prebivalištu, kao i o vanparničnom postupku. Nije Srbija radila to zbog toga što mora već zato što i ona ima svoj interes u tome“, rekao je Sepi.

Prema njegovim rečima, normativni okvir sam po sebi nije dovoljan da bi se problem rešio, istakavši da je potrebno otići na teren.

„Tokom obuka za sve upravne okruge za socijalne radnike, sudije, matičare, pokazalo se da oni različito primenjuju pravni okvir.

Neophodno je razgovarati i imati kontinuirane obuke kako bi se praksa kod organa ujednačila“, rekao je on i dodao da je smanjeni broj pravno nevidljivih lica, kao i broj pritužbi.

Šef predsedništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je zadovoljan napretkom i da će ta organziacija nastaviti da pomaže Vladu Srbije, Zaštitnika građana i civilno drustsvo u pronalaženju rešenja za „pravno nevidiljive“ Rome.

Prema njegovim rečima, Romi koji su morali da pobegnu sa Kosova su posebno pogođeni ovim problemom, dok, kako je istakao, više od deset miliona ljudi u svetu trpi posledice neposedovanja državljanstva.

Naglasio je da je poseban napredak ostvaren zakonodavnim promenama i zbog pojednostavljenih procedura prilikom upisa boravišta, i da je dosta urađeno na donošenju sistemskih rešenja koji su podigli svest kod sudija, policije, matičara.

Oko 3.000 lica je ponovo upisano u matične knjige, pribavljeno je preko 21.000 ličnih karata.

„Gotovo 50 odsto svih slučajeva je rešeno. Ako nastavimo ovim trendom, nadam se da ćemo okončati, odnosno staviti tačku na rizik od apatridije“, rekao je Šoder.