Srbija gubi do 400 miliona evra novca EU samo do kraja ove godine

Da je Srbiju stislo sa svih strana jer sarađuje sa svim stranama, upozoravaju geostratezi već godinama. Ekonomija danas umnogome zavisi od geopolitike i međunarodnih odnosa, pa se Beograd našao u procepu između američkih sankcija NIS-u, naplate karbonske takse iz Evrope, smanjenih kvota za čelik, sankcija za Bor, mnogo manjih investicija iz Kine, ali i celog sveta, i poslednja vest je da država ostaje bez jednog dela novca iz Plana za rast za Zapadni Balkan.

Ekonomija je zbog svega navedenog u lošijem položaju, predviđa se manji rast BDP-a, a sve u godini kada vlast najavljuje izbore, a država velika dodatna sredstva iz budžeta za ugrožene kategorije stanovništva. Sudeći po mlakim reakcijama vlasti, ali i retorici prema Briselu u poslednje vreme, ovdašnji političari će najverovatnije posegnuti za dodatnim zaduživanjem, ukoliko shvate da je budžet plići ove godine. Uostalom i svih prethodnih godina pare su se šakom i kapom davale pred izbore, a ne za pokretanje domaće ekonomije.

Analitičari su manje više saglasni da je odluka EU delom politička poruka Beogradu, a delom jasan stav da je Srbija sama preuzela odgovornost za pristupanje, pa sama sa sobom i treba da raščisti da li zaista to i želi. S obzirom da i Evropa ima prečeg posla, najverovatnije da Srbija neće moći da dobija novac na lepe oči.

Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan uspostavljen je 2024. godine kako bi se zemljama kandidatima iz tog regiona pružila finansijska podrška uslovljena strogim zahtevima, prvenstveno sprovođenjem reformi neophodnih za pristupanje Uniji. Korisnici imaju godinu dana da ispune uslove pre nego što se sredstva preraspodele, osim prve godine kada se rok produžava na dve godine. To znači da je kraj juna bio prvi takav rok.

Politika novca

Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u ⁠Centru za evropske politike (CEP), navodi da su za svaku predviđenu reformu postojali rokovi i „grejs period“. Krajem juna je istekao jednogodišnji grejs period za reforme koje su bile planirane za sredinu prošle godine, što bi po automatizmu trebalo da znači gubitak prava na ta sredstva.

„Čak i ako se sprovedu reformski koraci, sredstva se ne mogu povući ako nisu ispunjeni opšti preduslovi koji se odnose na vladavinu prava. Problemi na lokalnim izborima vratili su fokus na ovu dilemu, te je Evropska komisija „strateški oćutala“ o tome da li Srbija trenutno ispunjava te preduslove. Za period koji je upravo istekao (kraj juna), Marta Kos je navela da je u pitanju iznos između 100 i 130 miliona evra. Do kraja godine ističu grejs periodi za reforme iz druge polovine 2024. i 2025. godine.“, kaže Subotić.

Njegova ukupna procena je da je do kraja decembra u igri oko 400 miliona evra. Što je tek nešto manje od 600 miliona evra obećanja za ugrožene kategorije pred izbore koje je predsednik Aleksandar Vučić obećao pre neki dan.

Njegov kolega iz CEP-a Miloš Pavković je sličnog stava, jer ovaj fond za Zapadni Balkan je određen pre dve godine u visini od nešto preko 1,5 milijarde evra za Srbiju i to je polovina predviđena za javne projekte, a polovina kao pordška budžetu. Kako Pavković kaže da će „logika Evropske komisije biti da zapravo ne obustavlja projekte koji su započeti da obustavi ovaj deo koji se odnosi na podršku budžeta“.

Da bi ilustrovao logiku ovih sredstava, on koristi primer izbora članova u REM savet. On ovo opisuje kao meru koja „državu ne košta ništa“, ali deluje kao okidač za finansiranje nakon što ga Komisija verifikuje. Kako naš sagovornik sugeriše da ako vlada ne uspe da izabere savet, gubi očekivani novac koji je verovatno „planirala… da potroši na nešto drugo“. Takođe, kao i naši drugi sagovornici, Pavković kaže da će država posegnuti za dodatnim zaduživanjem ukoliko bude morala.

Novo zaduživanje i projekti

Srbiji zaista nije problem da se zaduži ponovo, iako je zemlja zaduživanje obilato koristila, nivo njenog duga u odnosu na BDP nije još uvek prešao 60 odsto koliko je prepisano Mastrihtskim sporazumom koji važi za EU zemlje i koji se smatra granicom preko koji postoji rizik od neodrživosti duga zemlje, ali ove godine je očekivanje o rastu srpske privrede već dva puta smanjivano. Vladimir Vasić, finansijski konsultant, objašnjava da Srbija ima investicioni kreditni rejting, stabilnije javne finansije i bolji pristup međunarodnim izvorima finansiranja. Međutim, to ne znači da evropski fondovi gube na značaju, prema njegovom mišljenju.
Nije reč o tome da Srbija ostaje bez evropskog novca, već da Evropska unija sve jasnije primenjuje princip ‘novac za rezultate’. Drugim rečima, zemlje koje brže sprovode reforme i ostvaruju napredak u procesu pristupanja dobiće veći deo raspoloživih sredstava.

Za Srbiju ovo predstavlja upozorenje, ali i priliku. Upozorenje da sporija dinamika reformi može imati vrlo konkretne finansijske posledice, ali i priliku da ubrzavanjem reformskih procesa obezbedi pristup većem obimu sredstava. Kako kaže Vasić, od toga će zavisiti i tempo ekonomskog razvoja i konkurentnost naše privrede.

„Naprotiv, oni ostaju jedan od najkvalitetnijih izvora finansiranja razvojnih projekata, jer dolaze pod znatno povoljnijim uslovima od komercijalnog zaduživanja.Evropski fondovi nisu samo finansijska pomoć oni predstavljaju izvor najjeftinijeg kapitala za infrastrukturu, energetiku, zaštitu životne sredine, digitalizaciju i podršku privredi. Svaki evro iz tih fondova smanjuje potrebu za skupljim zaduživanjem na tržištu kapitala.

Od politička dimenzija ovih odluka Subotić ističe da je cela tema sada prešla na polje politike. Komisija još uvek razmatra da li će pokazati „fleksibilnost“ i dati politički produžetak grejs perioda ili će automatski zaustaviti novac. On navodi da činjenica da se nisu oglasili 1. jula pokazuje da odluka još nije konačna.
Subotić veruje da bi EU mogla odlučiti da neraspodeljeni novac preusmeri na druge zemlje, poput Crne Gore, kako bi podstakla „pozitivnu kompeticiju“ u regionu.

Neki projekti bi svakako mogli biti zaustavljeni ili odloženi, u zavisnosti od procene i statusa sami radova, pa se već sumnja da metro u Beogradu koji je već više puta pomeran. Vasko Kelić sa Instituta društvenih nauka identifikuje nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata koji su u opasnosti od kašnjenja ili odlaganja zbog problema sa finansiranjem iz EU.

„Revitalizacija različitih deonica železnice Beograd-Niš verovatno će dovesti do problema i kašnjenja. Neki projekti u sektoru obnovljive energije možda neće biti realizovani ili će biti odloženi. Situaciju u vezi sa železnicom na severu (prema Mađarskoj) je „najalarmantniju,“ kaže Kelić. Upravo ovo može biti i najjači udarac projektu koji je nosio najveću težinu za vladajuću stranku, a koji je odneo 16 života i završio neslavno toliko da ga niko na vlasti više i ne pominje upredizbornoj kampanji. A bio je najavljen kao projekat koji će u velikoj meri doprineti srpskoj ekonomiji.

„Zamrzavanje EU fondova je direktna pretnja ekonomskom slomu Srbije“