Šta ste vi radili toga dana?

Svi znamo šta se desilo toga dana i gde smo bili, a i onog kada se desio Ribnikar. Ovo je jedan od komentara na društvenoj mreži X koji se našao na objavi pod nazivom „Gde ste bili toga dana“, a koji se odnosi na 1. novembar prošle godine. Taj datum a i vreme, 11 sati i 52 minuta, zauvek će ostati samo kao datum pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja se obrušila i ubila 16 ljudi.

Od toga dana, u Srbiji, čini se, ništa nije isto. Ovaj članak nije „uzimanje poena i klikova“, ovaj članak služi kako bi opisao delić onoga što se desilo i kako su ljudi to doživeli.

Čitav niz podsećanja šta se desilo, kako su to doživeli i građani Novog Sada ali i oni širom Srbije, počeo je objavom na društvenoj mreži X. Opisujući šta su tada radili, kako su reagovali i o čemu su razmišljali, neki su se usudili da to podele u javnost.

„Videla sam neki stori ‘gde ste bili toga dana’ i smrzla se“, napisala je jedna od korisnica X-a.

Tako je nastao niz retvitova od kojih ćemo samo neke preneti.

„Svi se sećaju momenta. Ja sam kretala na posao kada sam videla kajron da je pala nadstrešnica. Prvo sam pomislila da se srušila neka pečurkica gde staju busevi po gradu. Tek sam na pauzi, oko 4 popodne saznala. Ljudi oko mene, svi na telefonima, neverica. Jezivo“.

„Bio sam na poslu. Putujem vozom relativno često. Nisam odmah video vest. Prvo sam čuo sirene. Telefon je počeo da zvoni. Supruga je zvala. Javio sam se i čuo uzdah olakšanja i tišinu i njeno na kraju smušeno „ti ne znaš“. Nakon toga je telefon nastavio da zvoni, (zvali su) roditelji, prijatelji“.

„Radila sam od kuće taj dan, nisam putovala za Beograd kao inače. Živim blizu stanice i sećam se samo sirena i jeze koja me je obavila, nisam mogla da se smirim. Znala sam da je nešto OZBILJNO, iako još uvek nije nigde postojala nijedna vest šta se desilo“.

„Vratila se iz šetnje sa kerom. Kreću sve sirene ovoga sveta ka nama. Šta se događa? Šta se događa? Vidim prvu objavu od Radia 021. Hoću napolje. Možda mogu nekako da pomognem. Muž me zaustavlja. Izlazim. Kaže komšinica: Vrati se nazad, čuju se dečji glasovi ispod betona“.

Vratila se iz šetnje sa kerom.
Kreću sve sirene ovoga sveta ka nama. Šta se događa? Šta se događa?
Vidim prvu objavu od @Radio021
Hoću napolje. Možda mogu nekako da pomognem. Muž me zaustavlja.
Izlazim.
Kaže komšinica vrati se nazad čuju se dečji glasovi ispod betona. https://t.co/aj82GLkID7

— The Dark One (@Ahrimana) October 29, 2025

„Moja srednja ćerka je u tom momentu sa drugaricama krenula iz Meka do potkovice da tu čekaju autobuse i redom odlaze za Kać, Stepanovićevo… One su gledale trenutak pada i od nje sam odmah saznala. Nisam znala razmere odmah, a nisu ni one (poginuo i brat jedne od njih)“.

„Prvi dan na novom poslu, radim kao luda -ne stajem. Sva srećna jer imam novi početak, odem na cigaru. Vidim vesti. Bukvalno mi se svet srušio. Morala sam da okrenem bivšu drugaricu iz Novog Sada sa kojom se ne družim već dve godine, da vidim da li je živa. Hvala Bogu jeste“.

„Sedela sam za stolom u kancelariji. Kad sam shvatila da je to stvarno, razmišljala sam da li da zovem sestru, jer sestričina svakog drugog petka ide u Novi Sad kod svog tate. Nisam znala da li je to taj petak. Srećom, nije bio“.

„Tog dana sam čekala sestru da mi dođe iz Novog Sada. Srećom, mala studentkinja odlučila je da ide na predavanja pa da dođe popodne. Sećam se i koliko je zvonio telefon dok se nije javila. Takođe se sećam da sam zvala majku i tatu samo da im kažem: Dobro je, nije krenula“.

“Izašla sam iz dvorišta crkve kad mi je na nečijem storiju izašla vest. Iste sekunde sam zvala drugaricu koja studira tamo, a ima običaj vikendom ići kući. Zvoni, zvoni, zvoni. I kad sam čula sa druge strane slušalice njeno „e brate“, pao mi kamen srca. Inače, bila sam blizu stanice”.

„Protest prosvetara ispred Vlade u Beogradu kad je izašla vest“.

„Godinama putujem iz Novog Sada za Zrenjanin. Sedela sam često i tamo, ispred železničke… Trebalo je da idem kući 1. novembra prošle godine, jer je mami rođendan 3. Dogovorile smo se da dođem dan ranije, s obzirom na to da u petak nisam imala predavanja“.

„Ja sam sedela sa mamom i tatom u bolnici jer je mama čekala operaciju kuka. Sutradan kad sam mami došla u posetu, zatekla sam je kako plače sa ženom u sobi zbog svega što se desilo“.

Nakon ovog tragičnog događaja, usledio je niz vesti i izjava zvaničnika koji su tvrdili da nadstrešnica nije rekonstruisana.

Iz javnog preduzeća Infrastrukture železnice Srbije tvrdili su za Novu ekonomiju da nadstrešnica koja se srušila nije bila predmet rekonstrukcije. Kasnije je istu tvrdnju izneo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da ovo nije tačno.

U danima nakon tragedije, počeli su protesti i “minuti tišine”. 

Novinari su objavili informacije o tome ko je nadlgedao radove, pa ko ih je i izvodio, otkrivena je tajna uloga saradnice predsednika Aleksandra Vučića, kao i to da je poskupela izgradnja stanice ali i čitave pruge.

Pod pritiskom javnosti, bojna dokumenta o rekonstrukciji nadstrešnice i čitave pruge, objavljena su na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i drugih institucija.

U istrazi oko ovog slučaja u martu ove godine priključila se i kancelarija evropske javne tužiteljke Laure Koveši koja je saopštila da se radi o mogućoj zloupotrebi finansijskih sredstava Evropske unije za potrebe rekonstrukcije železnice.

Po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u velikoj akciji policije privedeno je više osoba u okviru finansijske istrage u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, među kojima su bili i bivši ministri ali i oni koji su bili u direktnoj i indirektnoj vezi sa ovim projektom. Tačno na godišnjicu incidenta, objavljeno je da je Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu podignutu protiv menadžera Infrastrukture Železnice Srbije i dvoje članova Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu.

Studenti, ali i građani svakodnevno podsećaju na tragediju koja se dogodila, traže odgovornost za, kako kažu, zločin koji je učinjen. Zbog toga su u toku godinu dana organizovani protesti širom zemlje, skupovi podrške, mirna okupljanja, ali i ona nakon kojih su usledili nemiri, hapšenja i prilikom kojih je  primenjivana fizička sila nad građanima.

Godinu dana nakon pada nadstrešnice, građani su se uputili na mesto gde je se dogodila tragedija. Više stotina hiljada ljudi se očekuje 1. novembra u Novom Sadu, a oni će simbolično krenuti ka Železničkoj stanici sa 16 tačaka okupljanja. 

Građani će se sećati šta se dogodilo toga dana ali i onoga šta su radili u tom trenutku. A šta ste vi radili toga dana?

Stiže nova Srbija: Specijal Nove ekonomije o dosadašnjim otkrićima o padu nadstrešnice povodom najvećeg protesta u istoriji Srbije