Stručne prakse najbolji način za zapošljavanje mladih

Prakse su najbolji put prelaska iz sveta obrazovanja u svet rada i ujedno najbolji način da se podigne zaposlenost mladih. Da bi se to postiglo potreban je podsticajni zakonski okvir, zaključak je današnjeg skupa „Radne prakse: građenje mosta od obrazovanja do karijere“, koji su organizovale Američka privredna komora u Srbiji i Beogradska otvorena škola.

Na skupu je ukazano na važnost stručnih praksi za mlade, i sa menadžerima u oblasti ljudskih resursa kompanija članica Američke privredne komore, diskutovano je o tome šta treba uraditi da bi se povećala zaposlenost mladih. 

Milica Samardžić menadžer za regulatorne poslovne i edukaciju Američke privredne komore rekla je da kompanije članice zapošljavaju veliki broj mladih ljudi koji vrlo često dolaze u preduzeća odmah nakon završenog fakulteta. 

„Uprkos tome što imaju odlična ekspertska i stručna znanja nedostaju im stručne kompetencije i veštine koje jedino mogu steći na praksi. Međutim naš Zakon o radu ne omogućava formu, neki ugovorni okvir, za sticanje relevantnih veština u obliku prakse”, naglasila je ona. 

Prema njenim rečima, inicijativa Američke privredne komore se odlično oslanja na nameru vlade da uvede dualno obrazovanje, koje će omogućiti učenicima da tokom srednjoškolskog školovanja steknu praktično znanje, ali je važno da se ljudima na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja omogući da kroz stručnu praksu i dodatno usavršavanje steknu praksu za neka nova radna iskustva.

Milorad Bjeletić, izvršni direktor Beogradske otvorene škole rekao je da je prelazak iz sveta obrazovanja u svet rada bolan i skup proces, i istakao da obrazovni sistem ne pruža dovoljno praktičnog znanja i iskustava koji olakšavaju zapošljavanje.

„Veliki problem je nezaposlenost, naročito mladih koja iznosi 50 odsto. Osim što su nezaposleni, oni nisu ni u obrazovnom procesu, ni na kakvoj obuci,i nema nade da će se zaposliti u bliskoj budućnosti. Ni oni, niti društvo ne rade ništa, na njihovoj zaposlenosti“, kazao je Bjeletić.

Jedini način, kako je rekao, da se zaposle su stručne prakse. Pravni okvir u kojem se kod nas odvijaju prakse ne samo da je nejasan već je i nepodsticajan te ga treba promeniti.

„Treba nam podsticajno okruženje koje će da motiviše firme, ali i mlade da se uključe u prakse kao način za podizanje zapošljivosti i prelazak u svet rada. Bez ozbiljnih aktivnosti na tom planu ništa samo od sebe neće da se promeni“, rekao je on ističući da su dobri i uspešni poslodavci zainteresovani za prakse, jer su one put koji vodi do dobre radne snage.

Podsetio je na zemlje u okruženju koje su uspešnije u tranziciji od Srbije i koje imaju zakon kojim se reguliše ta oblast.

„Poljska ima poseban zakon o tome, dok Crna Gora podstiče praksu, ali samo za svršene visokoškolce“, rekao je on.

Bojan Velev, koordinator projekta unapređenja zapošljivosti u Beogradskoj otvorenoj školi rekao je da je prema podacima Međunarodne organizacije rada 400.000 mladih u Srbiji u tranziciji između obrazovanja i zapošljavanja, i da je najveći broj njih dugoročno nezaposlen.

„55 procenata mladih nije imalo nikakvu praksu, 22,3 odsto imalo je samo jednu praksu. U javnom sektoru ili u obrazovnom sistemu obavlja se 33 odsto prakse, dok je 14,9 odsto mladih praksu obavljalo u privatnom sektoru“, rekao je Velev.

On je istakao da mladi iz formalnog obrazovanja izlaze bez potrebnog znanja i veština važnih za trenutno dinamično tržište rada koje se brzo menja.

Predstavnici kompanija članice Američke privredne komore preneli su svoja iskustva, navodeći da zakonski okvir često predstavlja prepreku za omogućavanje prakse, ali da i pored toga često organizuju praktično sticanje radnog iskustva.

Ono što je problematično je da mladi dolaze nespremni i nemotivisani na praksu, sa željom da samo prođu praksu i to prikažu u CV-u za buduće zapošljenje, pa su neke od kompanija odlučile da smanje broj praktikanata.