Ljudi koji razmišljaju o ugradnji solarnih panela, ne treba da razmišljaju o dužiti trajanja njihove otplate. Najvažnije je da te novine, kao nekada elektrifikacija, uđu u njihove živote.
O isplativosti solarnih panela, kao i o njihovoj koristi, za portal Klima 101 piše Davor Končalović, vanredni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i član zadruge Elektropionir.
Prema njegovom mišljenju, energija je polako počela da liči na novac.
„Sada se širokoj javnosti (stidljivo i nesigurno) najavljuje nova tranzicija. Neophodna je kao i ona prethodna, a i isto tako zahtevna, traži ogromna ulaganja. Ali ova ‘naša tranzicija’ dolazi sa teretom koji prethodna nije imala – sa teretom perioda otplate“, piše u tekstu.
Kako dodaje, odgovori na te nedoumice u vezi sa otplatom opreme koja je potrebna za solarne panele, gotovo uvek su spekulativni i bez kraja.
Kada se najviše isplate solarni paneli?
Končalović kaže da prosečna zidana, betonska, kovana ili prohrom ograda oko kuća u selima u Srbiji košta više od prosečne kućne solarne elektrane.
Međutim, niko nikad nije pitao za koliko vremena se isplati ta investicija.
„Renoviranje kupatila u gradu često košta više od elektrane od par kilovata, pitanje perioda otplate tog posla se takođe ne postavlja. Zamena automobila skupljim i boljim se teško može opravdati ekonomskom računicom. I da, lako mogu da zamislim situaciju u kojoj ista osoba pohvali Vaš potpuno novi TV od 75 inča kao ‘potpuno neverovatan, savršen’, a vašu novu elektranu vidi kao ‘najverovatnije neisplativu!“, objašnjava Končalović.
Končalović je postavio i nekoliko pitanja za razmišljanje:
Kada smo mi to, kao pojedinci i kao društvo, postali tako „racionalni“ pri ulaganju?
Da li državni projekti prolaze ovako detaljne analize isplativosti?
Da li je najavljeni stadion isplativ i koji mu je period otplate?
Na kraju, šta ako se pojavi autoritet i kaže da se u Srbiji ne isplati ulaganje u solarne elektrane, da li bismo čekali neku novu tehnologiju i šta bi nam bio alternativni scenario?
On kaže i da solarne elektrane nisu magično rešenje problema, niti je to bilo koja tehnologija i podsetio da u vezi sa njima takođe postoje neke nedoumice
Među njih spadaju: problemi sa odlaganjem iskorišćenih panela, zauzimanje polodnog zemljišta
„Promena navika i promena načina na koji gledamo i vidimo naše okruženje nalaze se u centru te slagalice“, dodaje profesor Fakulteta za tehnologiju u Kragujevcu..
Ipak, naglašava da su paneli jedina tehnologija, pored izuzetno važne energetske efikasnosti, koja je dostupna građanima, pre svega zbog cene.
Takođe, lako se uklapa u urbanu sredinu, nema buke, takve elektrane je lakše integisati u mrežu velikih elektrana.
Na kraju, postoji i mogućnst štednje energije, premeštanjem dela potrošnje u periode dana oko podneva kad je proizvodnja najveća, kao što danas premeštamo delove potrošnje u takozvanu noćnu tarifu.
KAKO DO UŠTEDE?
Ukoliko ste u mogućnosti da uložite: postavite elektranu, ne zauzimajte zemljište i zaboravite na period otplate. Malo je verovatno da u ovom trenutku, kao građani, možemo mudrije da uložimo novac.
Ukoliko niste u mogućnosti da uložite: štedite energiju, a uključite se u tranziciju kad budete mogli, ili kada budu povoljniji uslovi.
Ako nemate novca ni za postojeće račune: izloženi ste energetskom siromaštvu! Moguće je da se, pored tranzicije, izborimo za pravednije uslove za sve.
Ministarstvo energetike: Prozjumeri treba da plaćaju PDV samo za razliku u struji