Studenti traže izbore, ali će potencijalne kandidate to da košta: Koliko su stranke dale za kampanju za prošle izbore?

Studenti u blokadi objavili su nedavno da traže vanredne parlamentarne izbore. Stranke koje odluče da ne podrže studentsku listu, već da učestvuju na izborima – moraće za to da izdvoje veliku količinu novca. Naime, pred poslednje parlamentarne izbore, sve stranke koje su učestvovale na njima, na ime troškova predizborne kampanje dale su ukupno gotovo 15 miliona evra. Jedna stranka dala je skoro polovinu tog iznosa.

Studenti koji od kraja prošle godine blokiraju visokoškolske ustanove objavili su početkom meseca da prelaze na novu fazu političkog delovanja – traže raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su u međuvremenu najavili, biće formirana studentska lista. Na njoj, međutim, neće biti studenata, već istaknutih stručnjaka iz različitih oblasti, koje će predlagati studenti.

Pojedine stranke objavile su da neće učestvovati na izborima, već da će podržati listu koju formiraju studenti. S druge strane, postoje i stranke koje su dale podršku studentima, ali se nisu eksplicitno izjasnile da li će učestvovati na izborima. Kako god bilo, ukoliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspiše izbore, kandidati će morati da izdvoje pozamašnu sumu novca za predizbornu kampanju – što se najbolje vidi na primeru prošlih izbora.

Prethodni parlamentarni izbori održani su 17. decembra 2023. godine. Srbija je tada dobila novi sastav parlamenta sa standardno najviše poslanika iz redova Srpske napredne stranke (SNS), koji su dobili 48,07 odsto glasova, odnosno 129 mandata. Potom, opozicija ujedinjena u koaliciji Srbija protiv nasilja osvojila je 24,32 odsto glasova iliti 65 mandata. Trećeplasirana je bila Socijalistička partija Srbije (SPS), koalicioni partner narednjaka, koja je imala 6,73 odsto glasova odnosno 18 mandata.

Svaki glas bio je “skup”. Tako bar pokazuju podaci o troškovima kampanje, objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.

Naime, ukupno 18 političkih partija i koalicija, dalo je na predizbornu kampanju oko 15 miliona evra. Od toga, najviše je dala vladajuća stranka – SNS.

Izveštaj koji je objavila Agencija pokazuje da je ukupan iznos koji je SNS dao na predizbornu kampanju te godine bio gotovo 7,4 miliona evra. Od toga, 4,7 miliona evra otišlo je na oglašavanje u medijima. Preciznije, najviše novca dali su za termine na Radio televiziji Srbije (RTS) i Pinku – po 1,5 milona evra. SNS se reklamirao i na Prvoj, Hepiju, Plej radiju, kao i u štampanim medijima – Politici, Večernjim novostima, listu Alo, Informeru, Srpskom telegrafu…

Interesantno je da je SNS za izbornu kampanju zakupio domene portala na kojima možda niko ne bi očekivao političko oglašavanje. U pitanju su Gloria, Hello, Lepota i zdravlje, Story…

Naravno, SNS je novac trošio i na predizborne skupove, i to ukupno oko 390.000 evra. U taj iznos bili su uključeni zakupi prostora i tehnička priprema za skupove u gradovima širom Srbije. Pored toga, SNS je dao 1,3 miliona evra na promotivni materijal poput bilborda i zakupa prostora za njih i ostalog materijala koji je ova stranka delila tokom kampanje. Takođe, 970.000 evra otišlo je na troškove angažovanja marketinških agencija.

I među “ostalim nepomenutim troškovima” ima interesantnih rashoda. Primera radi, SNS je dao 4.000 evra na “karte za krstarenje, meni i paket pića” i oko 5.900 evra za 15.000 flašica vode.

SPS potrošio više od dva miliona

Potom, SPS je na troškove predizborne kampanje potrošio oko 2,2 miliona evra. Ova stranka, koja je na izborima nastupila zajedno sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije, potrošila je veći deo budžeta, 1,8 miliona evra za medijsko oglašavanje. Najviše tog novca, gotovo pola miliona evra, otišlo je Pinku. Socijalisti su novac dali i za oglašavanje u štampanim medijima, kao što su Kurir, Alo, Informer, Nedeljnik, Večernje novosti, Politika…

Preostali novac otišao je na reklamni materjial poput kalendara i hemijski, predizborne skupove, ugostiteljske usluge i overu potpisa podrške – što je trošak koji imaju sve stranke koje učestvuju na izborima.

Opozicija nešto manje

Ujedinjena opozicija koja je nastupila u koaliciji Srbija protiv nasilja (SPN), a koju su činile Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Demokratska stranka, Zajedno, Srbija centar, Stranka slobode i pravde, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana, Novo lice Srbije, Udruženi sindikati Srbije Sloga, Pokret za preokret i nekoliko manjinskih partija, potrošila je na predizbornu kampanju oko dva miliona evra.

Za promotivni materijal poput flajera, bilborda i privezaka, SPN je dala nešto više od 500.000 evra. Na skupove su potrošili oko 172.000 evra. Što se tiče oglašavanja u medijima, SPN je dala 326.000 evra.

Budžet SNS-a kao svi ostali zajedno

Najmanji budžet, s druge strane, imala je koalicija Srbija na zapadu – Nova stranka – Da se struka pita. Oni su na predizbornu kampanju dali oko 4.500 evra. Osvojili su 0,15 odsto glasova, čime nisu obezbedili nijedan mandat u parlamentu.

Posmatrajući samo stranke koje su prešle cenzus, najmanji predizborni budžet imao je pokret Mi – Glas iz naroda Branimira Nestorovića. Oni su pred izbore potrošili 65.000 evra na kampanju u medijima, skupove i promotivni materijal.

Što se tiče manjinskih lista, najveći budžet imao je Savez vojvođanskih Mađara (387.000 evra). Ostale manjinske liste trošile su okvirno 250.000 evra.

Dakle, kada se sve sabere, prošli predizborna kampanja koštala je stranke sveukupno 15 miliona evra. Od toga, gotovo polovina je bila vrednost kampanje SNS-a.

Kako se finansira izborna kampanja?

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da se izborna kampanja finansira iz budžeta, bankarskih kredita i privatnih izvora, odnosno sa računa stranke ili od donacija građana i firmi. Što se tiče finansiranja iz budžeta, za pokriće troškova opredeljuju se sredstva u iznosu od 0,07 odsto godišnjih poreskih prihoda. Prema podacima organizacije Transparentnost Srbija, za poslednje parlamentarne izbore, to je bilo oko 9,7 miliona evra.

Prvo se, pre izbora, 40 odsto tih sredstva raspoređuje u jednakim iznosima strankama koje su položile izborno jemstvo u vidu novca, bankarske garancije ili hipoteke, i to u visini iznosa koji dobijaju za kampanju. Pre izbora, strankama je isplaćeno po 216.000 evra.

Stranke koje osvoje manje od jedan odsto glasova, dužne su da novac koji im je dodeljen za kampanju vrate. Novac vraćaju i stranke koje su prešle cenzus, ali nisu potrošile sva sredstva koja su im isplaćena. U tom slučaju, vraćaju samo neutrošena sredstva. Nakon prošlih izbora, samo lista Čedomira Jovanovića je morala da vrati novac jer nije osvojila dovoljan broj glasova, ali na sajtu Agencije nije objavljeno koliko je ta lista potrošila na kampanju. Iako ova lista nije jedina imala manje od jedan odsto glasova, jedina je uzela novac iz budžeta.

Preostalih 60 odsto dodeljuje se nakon izbora podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju tih mandata. Stranke iz novog saziva parlamenta dobile su oko 27.000 evra po poslaničkom mestu.

Inače, da bi prešle cenzus i ušle u parlament, stranke moraju da osvoje najmanje tri odsto glasova.

Koristoljubiva darežljivost pred izbore