Broj podnetih zahetva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u Srbiji, prema podacima Elektromreže Srbije, značajno je opao u periodu od novembra 2023. do februara 2024. godine.
Taj broj je sa 21,5 gigavata opao na 11,1 gigavat, a glavni uzrok leži u donošenju nove regulative koja zahteva dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva, smatra predstavnik kompanije Mott MacDonald Nenad Jovanović.
Kako piše portal Obnovljivi izvori energije, zahtevi za priključenje najviše su redukovani u oblasti solara, te je od zahteva odustalo 7,9 gigavata, dok je zahtevani kapacitet vetroelektrana smanjen za 2,6 gigavata.
Što se tiče priključenja, oko jedan gigavat kapaciteta je u završnoj fazi, uključujući već priključenu vetroelektranu Krivaču od 106 megavata, koja se već nalazi u probnom radu.
Dodatnih 1,4 gigavata ima ugovor o izradi planske i tehničke dokumentacije, ali velika većina se nalazi u ranoj fazi priključenja.
Prema nacrtu Plana razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2023-2032, maksimalni kapacitet obnovljivih izvora energije (OIE) koji sistem može efikasno balansirati iznosi 5,8 gigavata.
Balansne rezerve su projektovane za potrebe balansiranja gigavat solarnih i 4,8 gigavata vetroelektrana, što čini oko 52 odsto od ukupnih trenutnih zahteva za priključenje na prenosni sistem.
„Ove informacije ukazuju na ozbiljne izazove u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji, posebno usled novih regulatornih zahteva. Kao Udruženje u prethodne dve godine ukazivali smo na problem hiperprodukcije projekata i prevelikog broja zahteva za priključenje te smo apelovali da se usvoji adekvatna regulativa koja će uvesti red u oblast priključenja i rasteretiti operatore prenosnog i distributivnog sistema električne energije“, navodi se u tekstu na portalu OIE.
Inače, 5. mart se obeležava kao Svetski dan energetske efikasnosti sa ciljem podizanja svesti o racionalnoj potrošnji energije.
Ovogodišnji Svetski dan energetske efikasnosti Evropska unija dočekuje sa ambicioznim ciljevima.
Ona je u oktobru prošle godine usvojila novi obavezujući cilj koji podrazumeva smanjenje potrošnje energije za 11.7 odsto do 2030. godine, u poređenju sa projektovanom potrošnjom za 2030. godinu.
Ažurirani propisi, uključujući novi obavezujući cilj, stupili su na snagu u svim zemljama članicama EU 10. oktobra 2023. godine.
Energetska efikasnost i klimatske promene