Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Toplotne pumpe predstavljaju budućnost grejanja i postaju sve popularnije u Evropi. Od 20 miliona toplotnih pumpi, koliko je procenjeno da je instalirano širom kontinenta, tri miliona je ugrađeno samo prošle godine.
Borivoj Stepanov sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za Klimu 101 ocenjuje toplotna pumpa je „nalik frižideru, ali za razliku od tog uređaja ona greje“.
Toplotna pumpa uzima toplotu iz okoline koja je na niskoj temperaturi, veličine od 0 do 20° C, što može biti iz vazduha, iz zemlje, iz podzemne vode, iz nekog otpadnog gasa ili tečnosti, pa čak i iz kanalizacije.
Bitna je temperatura pri kojoj se ova fazna promena odvija: ona mora da bude nešto niža od temperature izvora okolne toplote, da bi mogla da se prikupi toplota.
Ta niska temperatura se postiže regulacijom pritiska u spoljašnjoj jedinici, a tu je naravno i ventilator koji potpomaže predaju toplote.
„U pitanju je veliki preokret u odnosu na vreme pre par godina. Strašna dešavanja u Ukrajini su prekinula veze Zapada i Rusije, i u prvi plan se za zemlje Zapada pojavila potreba za energetskom nezavisnošću. Sa druge strane, klimatske promene forsiraju tranziciju ka izvorima energije čije korišćenje ne prati emisija CO2“, piše Stepanov.
Italija je bila vodeća u apsolutnim brojkama, jer je u ovoj zemlji tokom 2022. bilo ugrađeno preko pola miliona toplotnih pumpi.
U vezi sa njihovim brojem po glavi stanovnika, najuspešnije su zemlje Skandinavije, posebno Norveška, u kojoj danas postoji jedna toplotna pumpa na svaka tri stanovnika (otprilike 60 odsto domaćinstava u Norveškoj ima toplotnu pumpu).
U Nemačkoj, tokom 2022. bilo je ugrađeno 236.000 novih toplotnih pumpi. Čini se da Nemačka zaostaje, ali tamo je problem grejanja rešen sa sistemima sa visokoefikasnim kondenzacionim kotlovima na gas i tečno gorivo.
Kako je taj način grejanja u zavisnosti od uvoza goriva, čija je cena porasla, a prilikom sagorevanja ga prati emisija CO2, to rešenje se ispostavilo kao prelazno.
Toplotne pumpe za rad koriste struju i „besplatnu“ toplotu kojom smo prirodno okruženi.
I na ovaj način smo iskoristili okolnu toplotu, koja je besplatna, potrošili nešto električne energije za pogon kompresora i dobili kao proizvod toplotu na višem temperaturskom nivou koja može da zagreje naše prostorije na zadovoljavajući način.
Glavna karakteristika rada toplotne pumpe je odnos između isporučene toplote i utrošene struje, što se u inostranoj literaturi naziva koeficijent učinka (COP, tj. coefficient of performance).
Ova vrednost može da budu u rasponu od 3 do 5. Šta to znači?
Kada se grejete pomoću grejalice od 1 kWh struje, dobijete gotovo 1 kWh toplote. Ovo možda zvuči sasvim korektno – dokle god vam ne kažem da za 1 kWh struje treba oko 3 kWh hemijski uskladištene energije u uglju.
Tu su zatim emisije CO2, pepela, pa sumpornih i azotnih oksida… Kod toplotnih pumpi ova kalkulacija je daleko bolja: od 1 kWh struje dobija se 3-5 kWh toplote, znači 3-5 puta bolje nego kada koristite grejalicu.
Toplotna pumpa je, drugim rečima, veliki energetski skok napred, i u efikasnosti i u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Kako navode najnovija istraživanja, toplotne pumpe u Evropi već su smanjile emisije u Evropi toliko da „pokrivaju” celokupne emisije jedne zemlje kao što je Grčka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
