Poreska uprava traži 208 novih kolega
Poreska uprava Srbije najavila je danas da će, pod sloganom "Poreska uprava zapošljava – Odgovorni ljudi za odgovorno društvo", 11. juna raspisati konkurs za sve one koji su zainteresovani da rade u toj inst...
U Srbiji je u 127 opština i gradova usvojena Deklaracija, o genetsko modifikovanim organizmima, koja sa postojećim zakonom zabranjuje promet i gajenje GMO hrane. Cilj svih saveza i organizacija koje se bore protiv genetski modifikovane hrane je da se očuva zakon iz 2009. godine kao i da se pojača kontrola uvozne robe.
Zdrava hrana, sveže namirnice i kompletna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji može biti ugrožena pritiscima velikih korporacija i pojačanim uvozom robe koja u sebi sadrži enzime i aditive kao dodatke već prerađenim proizvodima.
„Ako je to tako zdravo zašto Evropa zabranjuje uvoz meda koji ima u minimalnim količinama zrnca polena genetsko modifikovanih biljaka. Mi pčelari smo protiv jer ukoliko dođe do toga nama bi automatski bio zabranjen izvoz meda, a to bi značilo da ova zemlja više ne može da izvozi skoro tri miliona kilograma meda, a proizvodimo više od 10 miliona kilograma“, kaže Milutin Petrović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Aktivisti i stručnjaci koji se bore protiv ulaska genetski modifikovane hrane i robe savetuju poljoprivrednicima da se udruže i da ne dozvole promenu zakona. Sa druge strane ugroženi su i potrošači koji ne znaju šta kupuju.
„Planetarno, a ne samo kod nas, je veliki problem to što se ne obeležava prisustvo genetsko modifikovanih organizama. Ako velike korporacije koje superiorno tvrde da su napravile nešto zašto to i ne obeleže pa onda da mi kao potrošači na policama vidimo i GM hranu i ovu drugu organsku ali i konvencionalnu koja se već kontroliše“, kaže Dejan Milošević, dobitnik nagrade za novinarstvo na temu GMO hrane Regionalnog centra za životnu sredinu.
„Najveća opasnost nama preti od nas samih, odnosno od naših uvozničko izvozničkih lobija koji su u stvari doprineli neverovatno visokim cenama hrane u Srbiji, prema našim istraživanjima od 60 do 120 odsto rasta od 2000. godine do danas“, kaže Tatjana Brankov, autorka knjige „Hrana budućnosti ili bioterorizam“.
Iako izvozimo visokokvalitetnu hranu i proizvode, uvozimo mleko, meso i prerađevine od životinja u čijoj ishrani učestvuju koncentrati i sirovine koje sadrže genetsko modifikovane organizme. Zato je neophodno obeležiti svu robu sličnog sastava i na taj način zaštiti domaće tržište.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
A zašto PIO Fond ne koristi postojeću državnu infrastrukturu (uključujući moćne servere EPS, Telekoma, Železnice) ili je ovo posao po principu ajd da kupimo „naše“?